KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
BR. 16269
Hazeltine Corporation, Jersey City, U.S.A.
predaj za promenu samoindukcije kakvog kalema.
Prijava od 15 februara 1938.	Važi od 1 aprila 1940.
Naznačeno pravo prvenstva od 16 februara 1937 (U. S. A.).
Pronalazak se odnosi na uređaj za pro-menu samoindukcije kakvoga kalema i služi naročito za podešavanje visokofre-kventnih kola, u kojima se kalem i kakvo ■električno sprovodljrvo telo kreću jedan prema drugom.
Za podešavanje sprežnih selekcionih kola, koja treba da se mogu podešavati preko naročito velike frekventne oblasti, n. pr. za televizione prijemnike sa pode-šavajućom oblasti od 40 do 90 megaherca upotrebljuju se .sistemi sa stalnom kapa-citjvnom reaktancom i podešavajućom in-duktivitetnom jedinicom, pošto takvi rasporedi imaju najveću moguću ravnomer-nost rezonantne snage na celokupnoj po-dešavajućoj oblasti i bolje su podesni za prenošenje kakvog širokog frekventnog opsega.
Poznati uređaji za promenu samoindukcije kakvog kalema se: daju razlikovati prema dva glavna tipa:	f
1.	Uređaji, koji se sastoje iz kakvog, kalema i kakvog podređenog zaklona koji se može podešavati, ' ’
2.	VariometarSke konstrukcije, t. j. dva kalema koji se mogu podešavati jedan prema drugome.-
Do sada upotrebljene jedinice za pode-vsaV'anj^v,induktivite.ta prvog tipa dopuštaju većftVbm samo prilično neznatnu vanija-•čjju- induktiviteta i imaju konstruktivne nezgode, koje su veoma otežavale udobno u.dešnvafjje njihove podešavajuće oblasti i upotrebu ovih jedinica za više .mehanički vezanih kola koja treba da se podešavaju. Jedinice za podešavanje induktiviteta dru-
gog tipa pokazuju isto tako znatne nezgode, koje su ustavljene njihovim konstruktivnim izvođenjem. One imaju ili spiralne veze sa pokretnim delom jedinice ili klizne kontakte između pokretnog dela i odgovarajućih priključnika. Usled spiralnih veza dobija jedinica za podešavanje dopun.ku promenljivu i neodređene ra-sipne induktivitete i kapacitete. Kontaktni otpor kakvog kliznog kontakta je isto tako jedna neodrediva veličina i osim toga obrazuje izvor šuma.
Pronalasku je sad cilj da ostvari jednu znatno poboljšanu induktiviitetnu jedinicu, koja se može podešavati, koja se može bez teškoća sa jednom ili više daljih potpuno isto promenljivih inSuktivitetnih je7 dinica koje se mogu podešavati sjediniti u jedan zajednički podešavajući mehanizam, i koja preko veoma velike frekventne va-rijacione oblasti ima ravnomernu sprežnu impedancu. Konstrukcija ove podešavajuće jedinice treba osim toga da ne sadrži ni klizne kontakte, ni spiralne veze.
U ovom se cilju upotrebljuje uređaj iz jedne stalne kapacitivne reaktance kakvog kalema i kakvog pokretnog sprovodlji-vog zaklona, kod kojeg se zaklon po pronalasku može obrtati, oko jedne ose koja se nalazi izvan kalema i može se po načinu teleskopa u praktično malom rastoja-nju navlačiti preko kalema. Zaklon je montiran na kakvoj poluzi i može dakle izvoditi lučno kretanje. Osa poluge je vezana sa kakvim organom za upravljanje. Da bi se postiglo izvesno minimalno rasto-janje između po luku pokretnog zaklona
i kalema, to se ili unutrašnja površina zaklona ili površina kalema izvodi zaoštreno u vrh i to prvenstveno konusno zaoštreno. Jedna preko druge prehvatajuće površine unutrašnje strane zaklona i spoljne strane kalema mogu biti različitog oblika, no ipak kod najužeg sprežnog položaja treba rastojanje površina jedne od druge da bar na jednom kraju kalema bude minimalno. Uređaj po pronalasku je snabdeven napravama, kao n. pr. osloncima i zavrtnima za podešavanje, usled čega je moguće, da se minimalni induktivitet menja, a da se pri tome ne utiče znatno na maksimalni induktivitet.
Važan deo pronalaska obrazuje osim toga upotreba kakvog u kalemu postavljenog magnetnog jezgra, koje znatno povećava maksimalni induktivitet jedinice, ne utičući znatno na njen minimalni induktivitet, koji postoji pri sitalnom spregu zaklona sa kalemom.
Ako je više takvih induktiviteta podređeno kolima koja se mogu podešavati sa jednim dugmetom za rukovanje, može magnetno jezgro biti izvedeno tako, da se može podešavati, da bi se omogućilo ude-šavanje kola koja se mogu podešavati na niskom frekventnom kraju, dok se s druge strane udešavanje na visokofrekven-tnom kraju — bez uticanja na maksimalni induktivitet — može preduzimati pomoću napred pomenutih podešavajućih zavrt-njeva.
Na sl. 1 je pokazan jedan superhete-rodin-prijemnik, u kojem postoji više podešavajućih sistema, koji su konstruisani po ovom pronalasku. Ma da je pokazani prijemnik naročito podesan za upotrebu kod prijema zvučno modulisanih nosećih talasa, jasno je, da on može biti upotreb-Ijen i za prijem modulisanih nosećih talasa televizionih znakova po promeni odgovarajućih elemenata. Prijemnik sadrži ulazne priključnike 10, koji su preko transformatora 11 spregnuti sa antenskim kolom 12. Na slici je pokazana jedna dvostruka antena, koja je naročito podesna za prijem širokog visokofrekventnog opsega. Ulazni priključnici 10 su pomoću in-duktivitetnog elementa 13 spregnuti sa krajem visokog potencijala jednog induk-tivitetnog elementa, koji leži u ulaznom kolu 14 koje se može podešavati; ovo je kolo vezano sa ulaznim elektrodama zaklonjene pentodne cevi 15. Na izlazne e-lektrode ove cevi je priključeno kolo kakvog modulatora ili frekventnog pretvarača 16 sa filitrujućim sistemom 17 koji se može podešavati. Sa ulaznim kolom modulatora 16 je preko kondenzatora 18 i
18’ spregnuto i izlazno kolo kakvog mest-nog oscilatora. Ovaj oscilator sadrži jednu zaklonjenu pentodnu cev 20, čije su ulazna i izlazna elektroda spregnute sa kolom 21 koje se može podešavati. Kao što će niže iscrpnije biti opisano, podešavanje rezonantne frekvence kola 21 preko željene podešavajuće oblasti se preduzima jedino promenom induktiviteta kola. Da bi se sprečio štetan uticaj promene induktiviteta za glavno podešavanje na veličinu povratnog sprega u cevi 20, u kolo 21 je umešten stalan induktivitetni elemenat 22, koji je spregnut sa ulaznim elektrodama cevi pomoću jednog kola, koje sadrži induktivitetni elemenat 23 i rešetkin odvodni otpor 24 sa paralelno vezanim kondenzatorom 25. Kao što je u još nedodelje-noj amerikanskoj prijavi od Johna F. Far-ringtona reg. 119, tačnije navedeno, ovaj uređaj oscilatorskog kola obezbeduje dovoljan izlazni napon za sva podešavanja elementa glavnog induktiviteta na ceio-kupnoj podešavajućoj oblasti.
Na modulator se priključuju jedno za drugim: međufrekventni pojačivač 26, detektor 27 i niskofrekventni pojačivač 28 sa zvučnikom 29. Sva visokofrekventna kola zajedno sa oscilatorom su potpuno zaklonjena, kao što je to naznačeno črtasto tačkastim linijama 30. Radni naponi podesne vrednosti se zaklanjajući,m rešetkama i anodama cevi dovode od priklju-čnika +B preko otpora sa opadanjem napona. Podešavajuće jedinice različitih kola 14, 17 i 21 se za podešavanje jednim dugmetom međusobno vezuju, kao što je to pokazano crtastom linijom U. Za automatsko upravljanje pojačanja se preko veze 31 dovodi prednapon od detektora 27, koji je promenljiv sa nosećom amplitudom signala i koji se stavlja na ulazne elektrode cevi 15 i jedne ili više cevi međufrekvent-nog pojačivača 26, da bi se izlazna amplituda održavala konstantnom za izvesnu široku oblast ulazne amplitude.
Kao što je gore izloženo, da bi se kakav prijemnik gornjih tipova podešavao preko naročito široke frekventne oblasti bez znatnih gubitaka na rezonantnoj snazi na najvećem defu ove oblasti, potrebno je da se upotrebe promenljive induktivi-tetne jedinice kao elementi za podešavanje različitih kola prijemnika koja se mogu podešavati. Tome odgovarajući sadrže kola 14, 17 i 21 koja se mogu podešavati stalne kapacitete 32, 33 i 34, sa kojima svagda leže paralelno induktiviteti u vidu podešavajućih jedinica 35, 36 i 37. Naravno se želi, da se sa podešavajućim induk-tivitetom svakoga od ovih sistema paralelno dejstvujući kapacitet održava što je
moguće manjim, da bi se dobila što je moguće veća sprežna impedanca u svima delovima radne oblasti. Stoga u gore opisanom uređaju postoje samo kapaciteti cevi, sprovoidnički rasopni kapaciteti i mali kondenzatori za izravnanje, koji se nalaze ležeći međusobno paralelno i zajedno na red sa blokkondenzatorima 38, 39 i 40 u odgovarajućim kolima. Cevi 15 i 20 imaju veoma mali sopstveni kapacitet, tako, da je u svakom od nabrojanih kola ukupan sa podešavajućim induktivitetom paralelno ležeći aktivni kapacitet veoma nizak, i to ima približno veličinu od 10 cm. Otpori za opterećenje, koji su vezani preko podešenih kola 14 i 17, imaju prvenstveno vrednosti otpora, koje su u srav-njenju sa sprežnim impedancama kola niske, tako, da usled upotrebe promenljivih induktiviteta karakteristike učinka i selek-tiviteta kola ostaju približno jednolike preko cele oblasti podešavanja.
Na si. 2 je pokazan mehanički uređaj i veza podešavajućih jedinica 35, 36 i 37. Svaka od jedinica ima po jedan kalem 41, koji je montiran na jednom kraju kalem-skog tela 42 koje se sastoji iz izolujućeg materijala. Drugi je kraj kalemskog tela čvrsto vezan sa okvirnim delom 43, koji može predstavljati jedan zid zaklanjajućeg suda.
Da bi se induktivitetna vrednost svakog od namotaja 41 menjala, predviđeni su magnetni zakloni 44 iz dobro sprovod-Ijivog materijala, n. pr. aluminiuma, mesinga ili bakra, koji se mogu kretati do preko namotaja 41, i to pomoću osovine 46, koja je postavljena obrtno u držačima 47; zakloni 44 se utvrđuju na osovini 46 pomoću poluge 48 i pomerljivih tela 45. Držači 47 su prvenstveno kruto montirani na telu 43, da bi se ostvarila jedinstvena struktura. Na si. 2 su zakloni u njihovim položajima za maksimalni indukti-vitet pokazani celo izvučenim linijama a črtastim linijama u njihovim položajima za minimalni induktivitet.
Na si. 2 pokazane tri jedinice su iste konstrukcije; njihovi su detalji pokazani na si. 3. Na si. 3 je pokazano, da je kraj kalemskog tela 42, koji obrazuje kalupni deo kalema 41, snabdeven jednim otvorom, u kojem se nalazi magnetno jezgro 50. Kraj otvora je zatvoren čepom 51, da bi se jezgro 50 držalo u udubljenju. Krajevi kalema 41 vode ka priključniicima 52 i 53. Poluga 48 je vezana sa telom 45 pomoću zavntnjeva 54 i ima otvore većeg prečnika no zavrtanjska vretena, da bi bilo moguće podešavanje zaklona 44 radijalno i aksijalno u odnosu na osovinu 46 i da bi se time mogao regulisati položaj zaklona
u odnosu prema kalemu. Treće se podešavanje vrši pomoću popuštanja zavrtnjeva 55, usled čega se tela 45 mogu obrtati na osovini 46 i time je moguća i promena minimalnog induktiviteta koji se može podešavati. Dalje može magnetno jezgro 50, koje je pomoću zavrtnja 50a ušrafljeno u međusloj 50b, biti aksijalno pomerano. U-sled pomeranja jezgra 50 se daje povećati maksimalni induktivitet jedinice, a da se njegov minimalni induktivitet znatno ne promeni, tako, da se dakle oblast varijacije induktiviteta uvećava. Ova različita podešavanja su važna, ako su dve ili više jedinica složene ujedno za rukovanje jednim dugmetom, da bi se preduzelo korektno ograničenje frekvence pojedinih sistema koji se mogu podešavati, kao na primer kola 14, 17 i 21, u vezivanju iz si. 1. Ispad 57 na kraju kalemnog držača 42 služi kao oslonac za uži deo unutrašnje površine zaklona, da bi se položaj zaklona prema kalemu tačno ograničio. Kraj visokog potencijala kalema je prvenstveno tako izveden, da ima najveće rastojanje od zaklona u položaju maksimalnog sprega, čime se smanjuje aktivni kapacitet između zaklona i namotaja i njegova varijacija pri kretanju zaklona.
Već su objašnjene koristi induktivitetne jedinice koja se može podešavati, i u kojoj postoji tesno prilagođavanje između kakvog zaklona i kakvog kalema bez ikakvog primetnog trenja između njih. U gore opisanoj jedinici se ovi uslovi ispu-njuju podesnim prilagođavanjem oblika u-nutrašnje površine zaklona 44 obliku podređenog kalema 41 veličinom poluprečni-ka d lučne putanje opisane središtem zaklona 44, kad se ovaj kreće u odnosu na kalem 41, i položajem osovine 46. Na primer se u na si.3 pokazanom uređaju maksimalno sprezanje između zaklona i kalema pri potpuno preko kalema navučenom zaklonu bez ikakvog primetnog trenja između ovih elemenata za vreme svakog dela relativnog kretanja između njih postiže podešavanjem osovine 46 u ravni upravnoj na osu kalema 41 i prelaženjem kroz njegovu sredinu podužnog preseka i time što se polu-prečnik d lučne putanje bira približno četiri puta većim od prečnika kalema 41. No ipak međuprostor između kalema 41 i zaklona ne treba da bude smanjen na tako malu vrednost, da kapacitet između kalema i zaklona znatno poveća ukupan kapacitet kola, čiji je induktivitetna jedinica jedan deo.
Za regulisanje konstantne frekventne diference između oscilatorskog kola i vi-sokofrekventnog pojačavajućeg kola se u pokazanom uređaju (si. 1) upotrebljuje
induktivitet 22, koji se u ovom cilju može pomerati u dovoljno velikoj meri.
Na si. 4 je pokazan uređaji iz si. 3 šematički. Može biti pokazano, da je najmanji proizvodeći ugao x konusne unutrašnje površine 56, koji se još može upo-trebiti, a da se ne javi dodir između kalema i zaklona za vreme ma kojeg dela kretanja, određen tangentom na gornjem desnom ćošku kalema prema luku c, koji kao središte o ima sredinu obrtne ose zaklona, čiji je srednji poluprečnik označen sa r. Proizvodeći ugao x je jednak uglu y između poluprečnika, koji prolazi kroz sredinu podužnog preseka kalema i poluprečnika e, koji se pruža od gornjeg desnog ćoška kalema. Ako se nekolika iste-zanja oblika preko kraja kalema zanemare i ako se pretpostavi, da se obrtna osa za-
klona nalazi u ravni upravnoj na osu kalema i da prolazi kroz njegovu sredinu podužnog preseka, može ovaj ugao biti o-dređen jednačinom:
x = y = arc tgj-pp
pri čemu je a = poluprečnik kalema a b = polovina dužine kalema.
Jasno je, da vezivanje i podešavajuća jedinica za izvesnu naročitu primenu mogu biti menjani, i da mogu biti učinjene izvesne izmene u odnosu na gore navedene odnose. Sledeči navodi veličina za kola 14, 17 i 21 koja se mogu podešavati iz sl. 1 i na si. 2, 3 i 4 pokazane podešava-juće jedinice ovih kola su dati samo kao primer.
Visokofrekventna podešavajuća oblast
medjufrekvenca
kondezatori 38, 39 i 40
namotaji 41
Induktivitetni elemenat 22
Induktivitetni elemanat 23
r
b
a
x
—	42-84 megaherca,
—	16 megaherca,
—	002 mikrofarada svaki,
—	10 mikro-mikrofarada,
—	svakih 7 dvostrukih zavojaka br. 26 DSC u bifilarnom pojedinačnom sloju, tesno namotano na kakvom cilindričnom obliku sa 12 mrn prečniku preko pul-verizovanog magnetnog jezgra. Maksimum-mduktiviteta 1.4 mi-krohenria.
—	16 zavojaka br. 26 DSC u pojedinačnom sloju, tesno namotano na 12,7 mm u prečniku štap iz bakelita, Induktivitet 3.8 mi-krohenria.
—	2 3/4 zavojka br. 26 DSC u pojedinačnom sloju, tesno namotano na isti štap iz bakelita, kao i induktivitetni elemenat 22; susedni krajevi niskog potencijala dva elementa imaju ra-stojanje od jednog zavojka.
—	42 mm
—	4,8 m
—	6,0 mm
—	5.7°
ukupan paralelno vezani kapacitet svakog od kola 14 i 17
ukupan paralelno vezani kapacitet kola 21 —
U radu primarno magnatno polje, koje se proizvodi strujom u ikalemu 41, prouzrokuje vrtložne struje u zaklonu 44; ove struje proizvode drugo magnetno polje. Ovo se drugo magnetno polje nalazi u suprotnoj fazi u odnosu prema prvome polju i stoga redukuje induktivitet kalema. Pro-
menom relativnog položaja zaklona prema kalemu se menja relativna jačina oba magnetna polja i time i induktivitet kalema 41.
Značaj upotrebe magnetnog jezgra u ovom uređaju leži u tome, što se u cilju prilagođavanja na druga podešavajuća ko-
la može aksijalnim podešavanjem jezgra 50 biti podešavan maksimalni induktivitet jedinice, a da se ne utiče znatno (prime-tno) na minimalni induktivitet jedinice. O-sim toga se uvođenjem magnetnog jezgra znatno povečava odnos maksimalnog prema minimalnom induktivitetu, pri čemu se minimalni induktivitet samo neznatno povečava.
Ma da je pronalazak opisan u odnosu na naročiti na sl. 2 i 3 pokazani oblik po-dešavajuće jedinice, jasno je, da se mogu preduzimati različite promene oblika, da bi se postigle gore izložene željene osobine. Stoga je na si. 5 pokazana jedna modifikacija različitih elemenata, koji se sadrže u jedinici iz si. 3, čija razlika leži poglavito u obliku kalema 41. Kalem iz si. 5 je jeđnoslojan i konusnog oblika, da bi se podudarao sa konusnom unutrašnjom površinom zaklona 44. Kod ove konstrukcije je jezgro 50 isto tako konusne, a ka-lemsko telo 42 je podeljeno, i to je snab-deveno kapom 42a, koja je postavljena na glavnom delu i drži jezgro 50 u njegovom položaju. Kod ovog naročitog izvođenja kalema i unutrašnje površine zaklona može biti održan veoma tesan spreg između obojih, tako, da nastaje naročito brza varijacija induktiviteta kalema za vreme relativnog kretanja između dva elementa, a pre svega za vreme dela kretanja, kad je sprezanje približno maksimalno. Oblik iz si. 5 je naročito podesan za upotrebe, kod kojih se kalem i zaklon kreću pravolinijski i aksijalno jedan u odnosu na drugi; ali on može biti upotrebljen i u slučajevima, kad je zaklon kao kod uređaja iz si. 3 ugaono pokretan, kad se predvidja malo rastojanje izmeđju konusnog kalema i zaklona ili kad se proizvodeći ugao x konusnog zaklona menja odgovarajući cilju. Usled naročito tesnog sprega između zaklona i kalema minimalni induktivitet postaje znatno manji no kod uređaja iz si. 3. a da se pri tome ne smanji maksimalni induktivitet; oblast podešavanja sistema postaje dakle veća.
Na si. 6 je pokazana jedna druga modifikacija izvođenja iz si. 3, u kojoj kalem 41 ima konusnu površinu i radi zajedno sa zaklonom 44, koji ima cilindričnu unutrašnju površinu. Kod ove konstrukcije je kalemsko telo 42 isto tako snabdeveno kakvim^ osloncem 57, koji se može aksijulno oodešavati pomoću zavrtnja 58 i ograničava kretanje zaklona u pravcu ka položaju maksimalnog sprega. Ovai uređaj dopušta podešavanje minimalnog induktiviteta podešavajuće jedinice, a da se ne utiče znatno na njegov maksimalni induktivitet i služi isto tako za prilagođavanje fre-
kventnog toka ove induktivitetne jedinice frekventnom toku drugih promenljivih induktiviteta, koji treba da budu upravljani kakvim zajedničkim pogonskim mehanizmom.
Svaki opisani oblik izvođenja može se izmeniti u pogledu ranijih pojedinosti. Tako može biti n. pr. od prednosti kod rasporeda prema Fig. 5, da su suprotno ležeče površine obeju delova, koji sadejstvu-ju, konično izvedene, da se konusnim površinama unutraležećeg i spoljaležećeg dela daju nejednaki nagibni uglovi.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj za promenu samoindukcije kakvog kalema, prvenstveno za podešavanje kakvog oscilacionog kola u kakvom vezivanju za prenošenje visokofrekvent-nih oscilacija, kod kojeg se kakvo električno sprovodljivo telo i kalem relativno kreću jedno prema drugom, naznačen time, što su predvidena sredstva, da se kalem i sprovodljivo telo kao cevasti delovi kakvo ;• teleskopa navlače odnosno uvlače jedan u drugi pri kretanju jedan prema drugo n, pri čemu se kretanje izvodi1 odgovarajući po kakvom luku oko izvan kalema nalazeće se ose i oblici jedan prema drugom na,lazečih se površinskih delova kalema i zaklona su s obzirom na položajem ose određenu krivinu luka kretanja tako su izabrani, da jedan preko drugog navlačeni odnosno jedan u drugi uvlačeni delovi bar na jednom kraju kalema imaju što je moguće manje rastojanje jedan od drugoga.
2.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što je bar jedna od međunarodno naspra-mno ležečih površina izvedena konusne.
3.	Uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je konusnost bar jedne od međusobno naspramno ležečih površina s obzirom na oblik druge površine i na položaj ose (osovine) tako odmerena, da se kalem i sprovodljivo telo ne dodirujući. se mogu dovesti u položaj koji odgovara najjačem uzajamnom sprezanju.
4.	Uređaj po jednom ma kojem od zahteva 1 do 3 naznačen time, što su površine koje se nalaze međusobno naspramno od oba zajedno dejstvujuća dela, t. j. kalema i sprovodljivog tela izvedene konusne.
5.	Uređaj po zahtevu 4, naznačen time, što su konusne površine unutra ležećeg i spolja ležećeg dela međusobno u glavnom kongruentne, tako, da u položaju, koji odgovara najužem (najtešnjem) međusobnom sprezanju, unutrašnji deo tačno ispunjava spoljni deo.
6.	Uređaj po jednom ma kojem od zahteva 1 do 3 naznačen time, što je kalem postavljen nepomično, dok je sprovodljivo telo u vidu zaklona koji prehvata preko kalema utvrđeno na kakvom kraku (48) koji se može obrtati preko pomenute o-sovine (46).
7.	Uređaj po jednom ma kojem od zahteva 1 do 3 i 6, naznačen time, što je unutrašnja površina zaklona izvedena konusne, dok je spoljnja površina kalema izvedena cilindrično.
8.	Uređaj po zahtevu 1 ili jednom od zahteva 2 do 7, naznačen time, što je sprovodljivo telo, odnosno zaklon, postavljen prema kalemu pokretno između dva granična položaja, pri čemu se granični položaj koji odgovara najtešnjem sprezanju određuje pomoću dva zajedno dejstvujuća o-slonca, od kojih je jedan vezan čvrsto sa kalemom, a drugi čvrsto sa zaklonom.
9.	Uređaj po zahtevu 7 ili 8, naznačen time, što se čista šupljina zaklona povećava u pravcu, u kojem se on radi uvećanja svoga sprezanja sa kalemom navlači preko ovoga.
10.	Uređaj po zahtevu 4, naznačen time, što konusne površine unutra ležećeg i spolja ležećeg dela imaju nejednake nagibne uglove.
11.	Uređaj po jednom ma kojem od zahteva 1 do 3, 7 i 9, pri čemu je dužina kalema jednaka 2b, njegov spoljnji prečnik jednak 2a i poluprečnik luka kretanja cd ose simetrije kretanog tela do središta krivine lučnog dela je izabran jednakim r, naznačen time, što je ugao između sime-trijske ose i proizvodilje, koja obrtanjem oko ose simetrije proizvodi konusnu površinu, prvenstveno jednak, ali u svakom
. b
Silučaju nije manji od are tg r
12.	Uređaj po zahtevu 1 i 8, naznačen time, što se oslonci obrazuju podudaraju-ćim se rezanim površinama koje su izvedene na cilindričnim odnosno konusnim površinama i ograničavaju odgovarajuće delove.
13.	Uređaj po zahtevu 8 ili 12, naznačen time, što se bar jedan od oslonaca za utvrđivanje graničnog položaja odgovarajući najjačem sprezanju između kalema i zaklona, t. j„ za udešavanje na najmanju sa-moimdukciju kalema može tako podesiti, da se time može podesiti najmanja vrednost samoindukcije, ne menjajući znatno njenu najveću vrednost.
14.	Uređaj po zahtevu 1 ili po jednom od zahteva 2 do 13, naznačen time, što se takvim podešavajućim organom jednovre-meno dva ili više kalema kretanjem odgo-
varajućih sprovodljivih tela utiču u njihovoj samoindukciji, pri čemu su sprovod-Ijiva tela odnosno zakloni prvenstveno u-tvrđeni na kracima koji su vezani sa kakvom zajedničkom obrtnom osom.
15.	Uređaj po zahtevu 14, naznačen time, što su za svaki pojedini kalem i odgovarajući zaklon predviđena naročita sredstva za udešavanje minimalnog induktivi-teta, prvenstveno u obliku oslonaca koji se mogu podešavati i koji ograničavaju relativno kretanje zaklona u odnosu prema kalemu koje smanjuje induktivitet.
16.	Uređaj za promenu samoindukcije kakvog kalema, prvenstveno za podešavanje kakvog oscilacionog kola u kakvom vezivanju za prenošenje visokofrekventnih oscilacija, naznačen time, što se kakvo e-lektrično sprovodljivo telo i kalem mogu relativno jedno u odnosu prema drugome kretati u cilju promene sprezanja između kalema i sprovodljivog tela i što je kalem snabdeven kakvim magnetnim telom, koje svojim prisustvom uvećava maksimalni induktivitet, ne utičući u odgovarajuće ji meri minimalni induktivitet.
17.	Uređaj po zahtevu 16, naznačen time, što sprovodljivo telo obuhvata kalem kao zaklon i položaju kalema i zaklona koji odgovara najmanjem induktivitetu, dok je magnetno telo kao jezgro postavljeno u kalemu.
18.	Uređaj po zahtevu 16 ili 17, naznačen time, što je magnetno telo postavljeno tako, da se može podešavati u svome položaju prema kalemu.
19.	Uređaj po zahtevu 16 i 18, naznačen time, što se kakvim podešavajućim organom jednovremeno dva ili više kalema relativnim kretanjem prema odgovarajućim sprovodljivim telima utiču u njihovoj samoindukciji, pri čemu pojedini kalemi imaju svaki po jedno magnetno telo a svako magnetno telo je postavljeno tako, da se u svom položaju prema odgovarajućem kalemu može podešavati nezavisno od magnetnih tela drugih kalemova, tako, da se mogu podešavati maksimalni induktiviteti pojedinih kalemova.
20.	Uređaj po zahtevu 19, naznačen time, što su za kretanje pojedinih sprovodljivih tela (zaklona), koje smanjuje induktivitet, u odnosu prema odgovarajućim kalemima predviđena ograničavajuća sredstva koja se mogu nezavisno jedno od drugoga podešavati, tako, da se mogu podešavati minimalni induktiviteti, a da se ne utiču znatno maksimalni induktiviteti.
21.	Uređaj po zahtevu 19 i 20, naznačen time, što kalemi na koje je vršen uti-caj u pogledu samoindukcije postavljeni h
dva ili više oscilaciona kola kao podešavajući induktiviteti i što gvozdena jezgra koja se mogu podešavati služe za izravna-nje frekventnog toka pri nižim podešava-jućim frekvencama a ograničavajuća sredstva za zaklanjajuće kretanje su predviđena za izravnanje pri višim podešavajućim frekvencama.
22.	Uređaj po zahtevu 21, naznačen time, što je ka jednom oscilacionom kolu
pripadajući kapacitet izabran veoma malim i prvenstveno se obrazuje prirodnim kapacitetima kalema i uključnog uređaja.
23.	Uređaj po zahtevu 2 ili 10 i 22, naznačen time, što je kraj kalemnog namo-taja, od kojeg zaklon u položaju koji odgovara najmanjem induktivitetu ima najveće rastojanje, vezan sa krajem oscilacio-nog kola koji vodi napon u odnosu na zemlju.
£ ? 21
57,5i,48
50g 42 ^ 53 50b50V^ ^T/
/v 54
?--^




.











... ■.
'

,
' .r.	-
- .. • . •--- . ■ , •. .
:
'

.


.

(V.












-



o


j ■■■■ ;
'
'' .
y-:' . - r ,


,
. ć
'•v r


/


f- -.r.

Ađ pat. br. 162 69