128 Medjunarodno Privatno Pravo i rat (ii odnosu na Srbiju).
Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju).'^
Od 2ivojina M, Perica, prof. prava na Univerzitetu u Beogradu.
§ I. — Kao što je poznato, pitanja i konflikti iz oblasti Medjunarodnoga Privatnega Prava stoje, u koliko je reč o njihovoj mnogobrojnosti i o njihovom ponavljanju (freguence), u upravnoj srazmeri sa brojem suverenih (nezavisnih) država, kao i sa rasprostranjenošču pravnih odnosa izmed ju podanika pojedinih država. Što se broj nezavisnih država bude više smanjivao, u toliko če se više sužavati i samo polje primene Medjunarodnoga Privatnoga Prava. Što su odnosi medjli po-jedincima koji pripadaju raznim državama manje cesti, manje su cesti takodje i medjunarodno-privatni sporovi. Prema to-me, kretanje Covečanstva ka j e d n o j i o p š t o j državi, to je, u isto vreme, i njegovo kretanje ka iščeznuču Medjunarodnoga Prava u opšte, Javnoga i Privatnoga.^) Zatim, sve ono što odnose izmedju država sprečava ili svodi na manju meru, sprečava ili svodi na manju meru i primenu Medjunarodnoga Privatnoga Prava. Kako, pak, rat sačinjava največu prepreku razviču odnosa medju državama, to on, na taj način, sačinjava i največu prepreku razviču Medjunarodnoga Privatnoga Prava.
§ II. — Ali Rat koji se svršio, izuzetan i izvanredan i sa drugih tačaka gledišta, takav je isti i sa gledišta Medjunarodnoga Privatnoga Prava: u mesto da spreči ili ograniči medju-
') Ovaj rad izišao je najpre u časopisu »Nooivelle Revue Pratique de droit International prive«, n° janvier-fevrier 1920, Pariz.  Prevodilac.
-) O ovoj temi, t j. o vezi izmedju stvaranja jedne univerzalne države i iščezavanja Medjunarodnoga jPrava, pisac je govorio naročito u svojoj raspravi »La disparition lente du Droit international«, Zurich, imprimeurs: Art. Institut Orell Fussli, 1919 (od iste rasprave izišao je srpsko-hrvatski prevod u »Jugoslavenskoj Njivi« od Fedora Nikiča, br. od Juna 1921.). Prevodilac.
Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju\ 129
narodna kretanja i putovanja pojedinaca i njihov uzajamni saobračaj, i to da ih spreči ili ograniči više nego ma koji drugi, dosadašnji, rat, jer je on največi rat za koji istorija do da-nas zna, on je, naprotiv, izazvao medjunarodne peregrinacije u tako velikoj meri, da čč to imati za neizbežnu posledicu jednu masu konflikata iz Medjunarodnoga Privatnoga Prava. I jedino zbog ovih peregrinacija i pojaviče se mnogobrojni procesi iz oblasti Medjunarodnoga Privatnoga Prava a ne, sigurno, zbog ojačanja medjunarodne trgovine za vreme ovoga Rata: ta trgovina je, razume se, od istoga Rata pretrpela mnogo više nego od ma koga ranijega rata. Ako taj Rat nije bio upravo jedna se ob a naroda, on je bio bar jedna seoba pojedinaca. I kako se isti Rat nije bio ograničio samo na Evropski Kontinenat — i zato on nije ni bio samo e v-ropski rat kao što se zamišljalo da če biti kad jednom bude nastupio —, več se je bio, naprotiv, proširio na sve Kontinente : — te je prema tome taj Rat biosvetskirat — to je on prouzrokovao bio jednu seobu svih narodnosti i s v i h boja.
I zbog toga naziv: rat narodnosti, kao i naziv: rat rasa nisu ovde dovoljni: to je, u samoj stvari, bio rat boja (la guerre des couleurs). Iz njega je proizašlo jedno takvo mešanje lica, da su se zakoni najrazličnijih zemalja sukobili jedni s drugim, i iz ovih sukoba če proiziči jedna masa parnica za čiju razpravu če trebati mnogo vremena i mnogo truda. Sre-čoni, mirna i miroljubiva sredstva biče za to dovoljna, i tu se neče imati potrebe da se pribegava topovima.
§ III. — Ova mnogobrojna kretanja pojedinaca izazvali su razni uzroci. Bilo je, na prvom mestu, i z b e g 1 i c a koje se behu povukle ispred napredovanja neprijateljskih vojsaka. To su naročito bili podanici država koje su, kao Belgija, Srbija, Črna Gora i Rumunija, imale tu nesreču da budu potpunu ili skoro potpuno osvojene i okupirane od neprijatelja, i koji behu primorani da u masama idu i da traže skloništa u tudjim zemljama, savezničkim ili neutralnim. Zatim, dolaze ratni za-r o b 1 j e n i c i čiji se broj u ovom ratu bio popeo na milione i koji, ^u najviše slučajeva, behu koncentrisani' u logori m a (Lager) izvan svojih zemalja. Najposle bilo je i n t e r-
9
130 Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju).
niranih ili civilnih zarobljenika čiji se logori za interniranje (tnternierun^slager) mahom nalažahu tako isto u neprijateljskim zemljama.
Dodajmo još i političke izbeglice koje behu na-pustile svoje zemlje još pre požara, to jest čim su stekli uve-renje da če rat izbiti. Ovo naročito važi za heterogene zemlje umešane u rat, kao što su Austro - Ugarska, Rusija i Turška: veliki broj onih podanika tih zemalja koji su simpatisali državama iz suprotnih tabora bio je blagovremeno napustio svoje mesto prebivanja, u nameri da se pridruži ovim poslednjim državama, te da im pomogne bilo oružjem bilo perom. Za ovu kategoriju izbeglica rat je imao naročitoga značaja: od načina kako če se on svršiti, oni su očekivali da budu tretirani ili kao izdajnici ili kao patrioti: jednja ista radnja sadržavala je u sebi čas zlo a čas dobro, jedna apsurdnost koja najbolje pokazuje sve bezumlje dogadjaja kod koga su mogučne takve apsurdnosti, to jest koja pokazuje sve bezumlje rata.
§ IV. — Medju ratujučim narodima koji su najviše pretrpeli od rata, srpski narod zauzima, nesumnjivo, jedno od prvih mesta. On je, relativno, izgubio najviše ljudstva i pretrpeo najviše materialne štete. Ono što je, takodje, doprinelo njegovim gubitcima u ljudstvu, to je okolnost da se je srpski narod borio i sa jedne i sa druge strane fronta, jer je u vojsci austro-ugarskoj, sa kojom se Srbija borila, bilo isto tako i Srba, podanika Habsburške Monarhije. Ne može se, sigurno, učiniti nikakav prekor ovim Srbima austro-ugarskim vojnicima, što su odgovorili svojoj vojničkoj dužnosti i vojničkoj zakletvi, ali, na nesreču, ovo je moglo samo da poveča broj žrtava srpskoga naroda u ovome Ratu. Ogroman broj palih i mrtvih koje je taj narod imao u toku Rata, broj tako nesrazmeran sa njego-vom populacijom, dolazi još i otuda što, zbog potpune invazije zemlje od strane neprijatelja, broj ratnih zarobljenika i interniranih srpskih gradjana bese dostigao hiljade i hiljade, i od njih je jedan veliki deo pomro u kocentracionim logorima. Još treba dodati i ono strahovito povlačenje preko Albanije, kao i oskudice svake vrste kojima srpske izbeglice behu vrlo cesto izložene u Inostranstvu i pored sve pomoči dobrih i mi-
Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju). 131
losrdnih duša, pa da se dobije ideja o ovoj saignče a blanc jednog malog naroda.
Ove izuzetne prilike u kojima su se Srbi nalazili za sve vreme Rata, objašnjavaju — i zbog toga smo ih ovde ukratko i spomenuli — fakat da su to baš onij Srbi, koji su bili najviše rasejani u tome Ratu. Bilo ih je bez malo svuda u Evropi, čak i na obalama Arhangelska i Murmanska. bilo ih je v Africi (Tuiiisu, Algiru), u Americi, Aziji, naročito u Sibiru, pa čak i u Australiji. Na ovaj način Srbi behu došli. u toku Rata, u kontakt sa svima narodnostima, svima rasama i svima hojama. 1 kako je zbog duge okupacije njihove zenjlje i njihova emigracija trajala tako isto dugo, srpske izbeglice neminovno bile su, razume se, prinudjene da stupaju i u pravne odnose sa pripadnicima onih zemalja gde su se bili našli i bavili, f ti pravni odnosi bili su najraznovrsniji, tako da ni jedna grana Medjudarodnoga Prava nije, izvesno, ostala nedodirnuta. U ovom momentu, možemo da stvorimo sebi samo jednu bledu sliku o onim vrlo komplikovanim — da ne kažemo nerešljivim — pravnim odnosima "koji su na taj način, pod vladom zakona svih narodnosti, svih rasa i svih boja, postali. VeMki Rat je, kao što smo to več kazali, izmešao ne samo narodnosti i rase več i boje, i Medjunarodno Pravo od toga če takodje osetiti i na sebi uticaj i dejstvo: to če zaista biti jedno mozaik-medjunarodno pravo.
§ V. — Tri^ serije pitanja i konflikata inogu se pojaviti, u principu, u oblasti Medjunarodnoga Privatnoga Prava: od-nosno forme a k a t a (forme des actes), realnega statusa (statut reel) i ličnoga statusa (statut personncl). Sto se tiče forme akata, neče biti, u opšte, velikih teškoča, jer pravilo lex fori (locus regit actum) usvojeno je ovde od zako-nodavstava sviju civilizovanih naroda. Ali ipak ovo pravilo ne sprečava da forma normirana nacionalnim zakonom stranaka može, tako isto, biti upotrebljena pod tim uslovom samo da ona ne bude protivna javnom poretku države gde se pravni posao obavlja. Pri svem tom, u koliko se srpski zakon odnosi na formu braka, ima ovde jedna ozbiljna teškoča. Doista, srpsko zakonodavstvo zna samo za c r k v e n i b r a k, i crkvene vlasti u Srbiji, nadležne, u načelu, za bračne predmete, srna-
132 Medjunarodno Privntnn Pravo i rat (u odnosu na Srbiju).
traju religioznu formu braka kao jedan materialni, bltnt uslov potreban za postojanje i važnost braka, tako da brak koji bi dva srpska podanika zaključila u Inostranstvu u c i v i 1-n o j formi, srpske cerkvene vlasti smatraj u kao i da n e p o-stoji. Ova crkvena jurisprudencija pokazuje se nepravična spec-alno u slučaju, kada, u nedostatku crkve u mestu zaklju-čenja braka, zainteresovanima ne bi bilo mogučno da se ven-čaju po verskim obredima. Da odmah primeliniu da pitanje odnosno formalne važnosti brakova koje su Srbi za vreme Rata zaključili u Inostranstvu, neče se postavljati suviše cesto stoga što srpski podanici koji su bili izbegli ili su bili zarobljeni resp. internirani, behu, večinom, udes;ii da. u mestima emigracije ili u koncentracionim logorima gde su se nalazili, podignu male pravoslavne kapele, i kako je, u ovim mestima ili logorima, imalo i srpskih sveštenika, tako isto izbeglih ili inteiniranih, to su onda ti sveštenici davali blagoslov brako-vima Srba izbeglih, zarobljenih ili interniranih, o v o, razume se, tek posle zaključenja braka pred civilnim viastima, ako je, u dotičnom mestu, forma civilnoga braka bila lex fori, kao n. pr. u Francuskoj, Svajcarskoj i Ugarskoj. Na taj način su, u takvim slučajevima, bili zadovoljeni zahtevi srpike crkvene jurisprudencije. Ali postoje teškoče i pojavljivače se, kada se bude tičalo brakova Srba izbeglih, zarobljenih ili interniranih koji su zaključeni j e d i n o u civilnoj formi, i pitanje o važnosti ovih brakova u Srbiji imače naročitoga značaja, ako pretpostavimo da je jedan izbegli, zarobljeni ili internirani Srbin stupio u drugi brak pre razvoda prvoga braka. Da takvi slučajevi neče biti u ovome Ratu jedino u sferi teorije, u to ne treba sumnjati. Ovde, specialno, mislimo na prestup b i g a-mije (dvoženstva): ako bi jedan ovakav brak (to jest brak zaključen od srpskih podanika samo u g r a g j a n s k oj formi) bio smatran u Srbiji kao ništavan, bio, drugim rečima, smatran kao da nije nikako ni zaključen, tada neče biti biga-mije; u protivnom slučaju bigamije bi bilo sigurno.
§ VI. — Što se tiče realnoga statusa (statut reel), pitanja iz Medjunarodnoga Privatnoga Prava, bez sumnje, neče tu biti mnogo teška. Ovde se treba prosto pozvati bilo na javni poredak (ordre pubKc) bilo na volju stranaka (volonte des
Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju). 133
parties). Ako se tiče odnosa iz stvarnoga prava koji bi odnos imao karakter propisa javnoga poretka, kao što su n. pr. bitne osobine pojedinili vrsta stvarnih prava, iii načini pribavljanja (modes d' acquisition) stvarnih prava, tada če imati da se primene zakoni zemlje u kojoj su stranke ugovarale ili, u opšte, uzele učešča u pravnom životu. Što se tiče s a d r ž i n e ugovora, tu če imati da se održi volja stranaka ugovornica, i pri iztraživanju ove volje, locus contractus, a tako i narodnost stranaka, mogu, kao što se zna, igrati značajnu ulogu.
§ VII. — Ali teškoče če biti naročito ozbiljne, ako se tiče ličnoga statusa (statut personnel), a one proizlaze otuda što je, skoro tri godine, Srbija bila potpuno okupirana od Austro-Ugara i Bugara, i što je ovaj fakat, to jest fakat okupacije, bio, sa pravnog gledišta, različno shvatan i tumačen, prema tome da li je bilo u pitanju shvatanje i tumačenje malo čas pomenutih okupatora ili shvatanje i tumačenje okupiranih. Po prvoj tezi, tezi bivših okupatora, srpska država nije p o s t o j a 1 a za vreme okupacije. To je bar bila teza austro-ugarska (bugarska teza, nesumnjivo, mogla bi biti samo još nepovoljnija po Srbe): i doista, priznanice koje su srpski či-novnici, zaostali u Srbiji, potpisivali, u tom svojstvu, prilikom primanja plata koje im je davala carska i kraljevska Opšta Vojna Uprava u Srbiji (K. u. k. Militar-Oeneral-Oouvernement in Serbien)^) sadržavale su napomenu da se plata izdaja za račun »negdašnje Srpske Države« (»des gevvesenen serbischen Staates«).
Ovo shvatanje osnivalo se na tom rezonovanju da je, pošto ideja države obuhvata tri pojma, pojam teritoriju, narod i vladu, Srbija, kao država, bila iščezla usled i posle njene (ku-pacije u 1915. godini od strane neprijateljske sile: i. zaista, posle okupacije ostala je teritoriji' i narod, ali nije bila ostala nikakva srpska vlada koja bi vršila pravo suverenosti nad tim narodom i tom teritorijom. Suverena vlast, za vreme okupacije, bar vlast unutrašnje i faktične suverenosti, bila je u rukama okupatora. Istina, postojala je jedna srpska vlada,
') To je u samoj stvari, s pogledom na zvanično pobijanje srpskoga novca u okupirano] Srbiji iznosilo samo jednu četvrtinu plate.
134 Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju).
ona na Krfu, ali ta vlada nije predstavljala nikakav suvereni-tet, jer su joj nedostajali teritorija i narod: ostrvo Krf kao i druga mesta (n. pr. Solun) gde su funkcionisale srpske vlast« pripadali su stranim suverenostima, a što se tiče Srba pojedi-naca, vojnika ili izbeglica, i oni behu potčinjeni suverenosti tudjih država, večinom savezn'ka Srbije, i ako su te države dopuštale Krfskoj Vladi da vrši nad Srbima koji su se nalazili na njihovoj teritoriji izvesne atribute suverene vlasti, to je bilo samo iz čiste predusretljivosti a ne po nekom pravu.
Ali, ako bi ovo rezonovanje bilo tačno. onda bi se pojavilo to pitanje: pod koje je zakone potpadao lični status Srba u emigraciji za vreme okupacije njihove zemlje? Mi znamo da se u Medjunarodnom Privatnom Pravu lični status regu-liše po nacionalnome zakonu (loi nationale) zainte-resevanoga podanika: to je princip skoro univerzalno priznat, kažemo skoro, jer, po sistemu anglo-amerikanskom, lični status potpada pod primenu zakona domicila (loi du domicile). Dakle, ako Srpska Država nije postojala, za vreme okupacije Srbije, zato što nije bilo srpskoga suverenitetu, još manje su mogli postojati srpski zakoni za to vreme, a to bi dovodilo do rezultata da, dok je Srbija bila okupirana, Srbi u Inostranstvu bili subezpodanstva, bez narodnosti, bez otadžb!ne (lieimatslose), i lični status ovakvih lica ne može se regulisati drugojačije nego zakonom domicila (kao u zakonu anglo-amerikanskom).')
') Slično pitanja bilo je postavljeno odnosno ličnoga statusa podanika Bosne i Hercegovine u vreme kada je Austro-Ugarska imala u ovim pokrajinama samo pravo okupacije (1878.—1908.): koji su zakoni regu-lisali lični status ovih lica kada su se ona nalazila u Inostranstvu? Da li su to bili izakoni otomanski [u tezi anti-austro-ugarskoj tvrdilo se, u ono vreme, da je Porta Otomanska bila sačuvala, i pored Berlinskoga Ugovora (1878.), pravo spoljašnjega suvereniteta, kao i pravo njegovoga vršenja nad ovim dvema provincijama] ili, pak, zakoni bosansko-hercego-vački, koje je okupator bio izdao. Ml smo se ovim pitanjem bavili u svojo] raspravi »De la condition juridique des Bosniaques et des Herzego-viniens en pays etrangers«, oštampanoj iz »Revue de drolt ¦nternaticiial ot de Ie?is'at;cn comparee«, Bruxelles, 1901. — One litaoce KOje bi ovo pitanje moglo ii/eresovati, slobodni smo uputiti na tu rasi-ravu.
Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju). 135
Zatim, produžuju oni koji stoje na stanovištu anstro-ugar-ske teze, činjenica, da je Srbija posle tri godine bila restauri-rana (1. novembra 1918. po n. k.), ne bi mogla niukoliko izme-niti gornji rezultat, zato štosadašnjaSrpska Država nije više ona Srbijapre okupacije, sadašnja Srbija je jedna nova država koja, u pravnom pogledu, nema nikakve veze sa Srbijom od 1915. god., od koje je definitivno odvojena trogodiš-njom okupacijom. 1 ako bi, po pretpostavci, srpski zakonoda-vac, posle restauriranja Srbije, doneo zakon po kome bi se, bez obzira na to da je Srbija bila de facto okupirana od 1915. do 1918., smatralo da nije bilo nikakvog prekida u pravnom životu Srpske Države, na to bi se, sigurno, u tezi austro-ugarskoj, odgovorilo da je suverena vlast bez sumnje pravno neograni-čena i svemočna, ali ipak ne toliko da bi ona mogla preči preko fakata koja su stvarno postojala ili koja sada postoje, onako isto kao što ne bi mogla da smatra da su p o s t o j a 1 e činje-nice koje u samoj stvari nisu postojale ili da smatra da sada postoje činjenice koje u samoj stvari ne postoje. Prema tome, suverena vlast nema moči da retroaktivno stvori jednu državu koja nije postojala, t. j. da smatra da je u prošlo-sti postojala jedna država koja u istini nije postojala, kao god što je, takodje, izvan moči suverene vlasti da smatra da sada postoji jedna država koja u stvari ne postoji. U svakom slučaju, takvim i sličnim zakonodavnim propisima jedne zemlje, propisima protivnim stvarnom stanju stvari, ne bi se pridavao nikakalv značaj ni važnost u stranim zemljama, i oni bi imali samo za rezultat da izazovu medjunarodne sukobe kako javno-pravnoga tako i privatno-pravnoga karaktera.
§ VllI. — Sa svoje strane, Srbi su, razume se. daleko od toga da bi se mogli saglasiti sa takvim rezonovanjima. 1 oni, Srbi, nesumnjivo priznaju da je država jedna stvarnost i da nema zamisli en v h (uobraženih) ili fantom-država. Medjutim, veli se u srpskoj tezi, čim je jedna država bila jednom stvorena i postojala, ne može ona isčeznuti usled jedne proste okupacije njene teritorije od strane neke tudje sile: sve dotle dok okupirana država ne bi a n e k s i j om, bila preobračena sastavni deo države okupatorke, slučaj koji je poznat u Medjunarcdnom Javnom Pravu pod imenom d e -
136 Medjunarodno Privatno Pravo i rat (u odnosu na Srbiju).
b e 11 a t i O (takva je, n. pr., bila sudbina Koreanske Carevine, koja jc anektirana od Japana), država čija je teritorija osvojena i dalje pravno postoji. Sama okupacija ne proizvodi drugi rezultat do taj da vladu okupirane države stavi u ne-mogučnost da vrši pravo suverenosti koje toj državi pripada, ali sama nemogučnost da se jedno pravo vrši ne povlači još za sobom tu posledicu da samo pravo iščezme. Zar, n. pr., pravo sviojine, kada je ono odvojeno od svoga vršenja — što se, na ime, dešava u slučaju državine tudje stvari — prestaje zato d a postoji? Ni najmanje, bar dok ne bi nastupio održaj (uzu-kapija). Da je okupator bio proglasio aneksijii Srbije, onda bi se pitanje o postojanju srpske države, u medjuvremenu od 191.5. do 1918. god., možJa i moglo postaviti, ali pošto aneksije nije bilo, to onda srpska država nije bila prestala da postoji ni ujednom momentu za vreme rečenoga intervala. Srbi nalaze da su ovi argumenti dovoljni, i ne misle da bi bilo potrebno da se pozivaju još i na tu činjenicu da je, več meseca Novembra 1916. god., ponovnim osvojenjem Bitolja i okoline, jedan deo srpske zemlje bio povračen, i da su, počev od ovoga vojničkoga uspeha, i ona druga dva elementa, potrebna za postojanje suverene države, t. j. teritorija i narod, bila pridodata onom trečem elementu koji je več postojajo — ovde mislimo na srpsku vladu na Krfu. Moglo bi se, dakle, reči, ako bi se za to osetila potreba, da je, pravno, srpska država bila restaurirana još krajem 1916. god. reokupacijom Bitolja i okoline: od ovoga trenutka srpska država bila je vaskrs-n u 1 a. Ova poslednja posmatranja dodajemo samo zato da bismo malo kompletirali ovu diskusija, ali, ponavljamo, u tezi spskoj, srpska država nije bila iščezla ni jednoga momenta u Svetskome Ratu, i ovo tvrdjenje osniva se raz-lozima igore iznesenim.
I kad je, za sve vreme trajanja Rata, Srbija postojala, onda iz toga izlazi da su postojali i srpski zakoni za vreme cele te periode, i nema potrebe praviti, u ovom pogledu, razliku izmedju zakona formalnih i materijalnih, zakona koji regulišu status realni i onih koji regulišu status lični. Prema tome, ovaj poslednji, lični, status onih Srba koji behu, za vreme okupacije, izvan svoje zemlje, treba da bude stavljen pod propise srpskih
Cerkvena avtjnomija in naša ustava. 137;
zakona. Srpski zakon bioje ostao za Srbe, i za vreme okupacije, njihov n a t i o n a 1 n i zakon, budnči srpska narodnost kao ni srpska država nisu bili prestali da po-stoje ni jednog trenutka za sve vreme Rata.
U svakom slučaju, nesumnjivo je da se je, za vreme okupacije, lični status onih Srba koji su bili ostali u svojoj otadž-bini, posle osvojenja ove od strane neprijatelja, upravljao po srpskim zakonima. To se može reči bar za zonu Srbije koja je bila okupirana od Austro-Ugara: i, zaista, ovi poslednji behu, shodno Haškoj Konvenciji, ostavili, u načelu u važnosti sve srpske zakone i izuzeli su bili samo one za koje su smatrali da ih treba izuzeti iz vojničkih ili političkih razloga. A medju zakonima koji su tako bili ostali u važnosti i bili primenjivani, nalazio se je i Srpski Oradjanski Zakonik od 1844. god., onako isto kao i drugi zakoni koji su se tičali pravnoga stanja i pravne sposobnosti srpskih podanika. Tako, n. pr., Srbi su. za vreme okupacije, zaključivali brakove potpuno po srpskim zakonima, kako u pogledu forme (venčavali su se u svojim crkvama) tako i u pogledu materialnih (bitnih) uslova potrebnih za po-stojanje i važnost br.aka.
Preveo sa francuskoga Branislav St. Milenkovič
Sekretar Ministarstva Finansia u Beogradu-