KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
CIPRA V A 'ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Januara 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8573
Habla Aloiss konsirukter, London, Engleska.
Ciglarska peć za pečenje cigalja i t. sl.
Prijava od 27 jula 1928.	Važi od 1 aprila 1931.
Pronalazak se odnosi na postupak za pečenje cigalja i i. sl. kao i na ciglarsku peć za izvod nje ovog postupka. Bitnost pronalaska sastoji se u tome, da se provodi naizmenični rad pečenja u ravnom kanalu za pečenje, koji je obrazovan podužnim, gore sa pločama nadkrivenim zidovima, koji je otvoren samo na svojim čeonim stranama. U kanalu za pečenje postavljeni su odelni zidovi odelenja za pečenje, koji se sastoje iz cigalja, koje se imaju peći. Oni imaju mnogobrojne prolazne otvore i ne protežu se preko cele širine peći, već ostavljaju uz podužne stene otvore, koji su jedan prema drugom naizmenično postavljeni tako da jedan deo ložećih gasova prolazi kroz odeljenje za pečenje u vidu zmije, a drugi deo gasova prilazi u sledeću komoru poprečno, kroz zidove. Već prema slaganju odeljenih zidova struji topliji ili iadniji vazduh kroz otvore u zidovima. Dalje je pred svakim odeljenim zidom postavljen jedan pomoćni zid iz železa ili papira, koji zatvara ceo presek peći, a koji se da podešavati, ili koji može izgoreti. Odstranjenjem ili izgoranjem ovog porr oćnog zida vrši se uvek veza sa sledećom komorom. Upotrebom različite vrste slaganja moguće je da se pojedinačna odeljenja zatvore jače ili slabile i bez upotrebe pomoćnog zida. Jedan deo vrućih gasova biva voden iza odstranjenja pomoćnog zida, kroz uloške u vidu zmije, preko ostavljenih otvora. Gasovi struje dakle paralelno kroz komore, dok drugi deo gasova dolazi najkraćim pu-
tem u sledeću komoru, kroz mnogobrojne otvore, koji se nalaze između oblikovanih komada iz kojih se sastoje odeljeni zidovi.
Podužni zidovi koji se sastoje iz čvrstog zidnog materijala, sadrže odvodne dimne kanale i odvodne toplotne kanale. U ostalom je rad sličan kao kod kružnih peći. Topline se može dakle oduzimati iz komora,, koje se hlade i upotrebljavati na poznati način za prelhodno sušenje ili dimnjenje. Praznjenje peći vrši se u glavnom sa čeonih strana peći. Srednje komore ispražnjuju se kroz izlazna vrata predviđena u sredini peći. Postupak se može vršiti i u više jedan pokraj drugog ležećih kanala, koji imaju odelne zidove iz materijala za pečenje i koji imaju otvorene čeone strane. Kod više jedan pokraj drugog ležećih kanala za pečenje može se i tako postupati, da se jedan od ovih kanala upotrebi kao komora za sušenje. Na predloženim nacrtima na sl. 1—7 predočeni su razni oblici izvođenja ciglarske peći za izvođenje postupka.
Sl. 1, 2, 3 i 4 pokazuju jednostavnu peć za mali pogon.
Si. 1 predočava presek peći.
SI. 2 je pogled na čeonu stranu peći..
SI. 3 je osnova peći.
SI. 4 je napunjena peć sa odelnim zidovima.
SI. 5 je dvostruka peć, predočena u osnovi.
SI. 6 je prerez dvostruke peći.
SI. 7 je trostruka peć, predočena u osnovi.
Din. 20.
Sl. 8 je pogled na čeonu stranu postrojenja iz sl. 7.
Sl. 9, 9a i 9b pokazuju provizorne odel-ne zidove odn. postrane pomoćne zidove u vertikalnom preseku.
Sl. 10 i 11 pokazuju jedan deo napunjene peći u produžnom preseku, sa različitim vrstama slaganje odelnih zidova.
SI. 12 predočava srednju stenu jedne dvostruke peći.
SI. 13 predočava pomoćni zid, koji se može podešavati, ili koji može izgoreti, u osnovi.
SI. 14 predočava ploču za prekrivanje peći.
Peć predočena na si. 1—4 sastoji se iz dva paralelna zida (Mj) i (M2), a prekrivena je krovom, kako se vidi sa si. 2. Oba zida (M,) i (M») sadrže odvodne dimne kanale (R,) i (R,). koji su kanalima (e) vezani sa kanalom za pečenje i dadu se zatvorili ventilima (G). Oba dimna kanala (R ) i (R„) priključena su na dimnjak (v) ili ventilator, a oba su spojena poprečnim kanalom (h). Iznad dimnih kanala raspoređeni su kanali za vođenje topline (Wa) i (W.,), koji su snabdeveni otvorima (u), za primanje cevi, koje prevode toplinu (ne predočeno) iz odelenja koja se hlade; ovi otvori mogu se pokriti. SI. 4 pokazuje peć kod koje su odelenja 1—14 napunjena materijalom za pečenje. Odelni zidovi pojedinačnih odelenja 1—14 napravljeni su iz oblikovanih komada, koji se imaju peći. Na si. 9, 9a, 9b, predočeni su odelni zidovi (a) u vertikalnom preseku. Oni se ne protežu preko cele širine peći, već ostavljaju na krajevima prolaze (b), kako pokazuje si. 4. Da bi se sprečilo ustrujavanje sporednog vazduha za vreme pečenja, postavlja se između pojedinačnih odelnih zidova jedan podesljiv zid (c) (uporedi si. 4 i si. 13), koji je napravljen iz železnog lima ili t. si. a može biti napravljen i iz materije, koja može izgoreti. Ako su postavljeni takvi zidovi iz materije, koja može izgoreti, to se sagorevanje vrši kao kod papirnatih razvodnika kružnih peći. Da bi se sprečilo prodiranje sporednog vazduha u peć, sa gornje strane, snabdeven je po-desljivi zid (c) sa jednim žljebom (d) iz lima, koji služi za smeštanje izolacione mase, peska ili t. si. Njime se postiže zatvor na stroju peći, kako to pokazuju si. 9 9a i 10.
Na desnoj strani si. 10 gore, predočen je zatvor odelnog zida, pomoću žljebova (d) i (e,). S leva je predočen odelni zid iza odstranjenja podesljivog zida (c). Peć je prekrivena pločama (si, 14).
Postupak se vrši pomoću gore opisanih peći na sledeći način:
Ako je peć ispunjena potpuno ili deli-mično sa materijalom za pečenje, to se na ognjištu napravi mala valra, koja se na u-običajeni način pojačava, dok se polagano ne postigne velika vatra. Otvaranjem i zatvaranjem dimnih zvona G,, G_, i td. vrši se vođenje vatre kao pri radu kružnih peći.
Odstranjivanjem ili sagorevanjem pomoćnog zida (c) vrši se uvek spajanje sa sie-dećom komorom. Zeli li se na pr. sa prethodnom vatrom preći iz odelenja (2) u o-delenje (3), to se odstrani pomoćni zid (c) a ako je ovaj napravljen iz materijala koji može sagoreti, to on automatski sagoreva pod uticajem prethodne vatre. Odstranjenje ili sagorevanje sagorljivog pomoćnog zida (c) mora se izvršiti prije nego li sagore delovi toga zida, koji leže na razdelnom zidu napravljenom iz oblikovanih komada, da bi vrući dimni gasovi mogli ući u sle-deću komoru. Na taj način vodi se promaja na odgovarajuće razdelnom zidu, što je moguće paralelnije kroz odelenje u kojem se vrši pečenje, tako dugo, dok se ne izvrši postupno sagorenje sagorljivog zida. Kad je pomoćni zid (c) odstranjen, prolaze gasovi smerom, koji je označen strelicama (P). Jedan deo vrućeg vazduha struji kroz mnogobrojne otvore, koji su obrazovani samim oblikovanim komadima u zidu, koji je iz njih sagrađen, tako da se ovim prelaženjem vrućeg vazduha peku i oblikovani komadi drugog zida. Osim toga neće se više prostrujavanje vrućih gasova kroz razdelne zidove vršiti paralelno, kako je to na si. 4 označeno različitim strelicama (p), već prema načinu slaganja, pod stanovitim uglom (si. 11).
Pošto se obično lože 2—4 odelenja, to će bili dovoljno, već prema dimenzijama peći, da se premestljivi ili sagorljivi zid (c) rasporedi iza svakog drugog ili trećeg razdelnog zida (a), koji je načinjen iz o-blikovanih komada. Pod predpostavkom, da se odelenja 5, 6 i 7 (si. 4) nalaze u punoj vatri, može se već toplina prvog i drugog odelenja upotrebiti za pothodno odn. završno sušenje sveže napunjenih odelenja. To se vrši na taj način, da se pomoću sprovodnih cevi vaspostavi veza između toplotnih kanala i W2 i komora, koje se nalaze u hlađenju. Pri tome se celishodno tako postupa, da se hladniji vazduh upotrebljava za prethodno sušenje, a topliji za završno sušenje.
Čim se odelenja i—3 ohlade, mogu se već izvoziti cigle. To se vrši na čeonim stranama, pošto su odstranjeni provizorni čeoni zidovi. Punjenje odelenja sa oblikovanim komadima može odmah započeti. Da bi se iskoristila i toplina odelenja 10 do 14, potrebno je da se uložak (punjenje) iz
odelenja 4 do 6 izveze na postrana vrafa (9—g)- Kad su odeienja 1 do 6 ponovno napunjena sa svežim oblikovanim komadima, to se toplina iz poslednjeg odelenja može upotrebiti za prethodno i završno sušenje oblikovavih komada u odelenjima 1 do 6. Kad je toplina isisana iz poslednjeg i upotrebljena u prvim, sveže napunjenim komorama, to se može početi sa izvože-njem ispečenih cigalja iz odelenja 14 do
6	ili 7, sa čeone strane, i to pomoću teretnih ili železničkih kolica.
Oblik peći predočen na si. 5 i 6 odn. na si. 7 i 8 odrečen je za veći kapacitet, Način rada kod ovih peći sličan je onome, kod napred opisanog oblika izvođenja.
Ako odelenja 18, 19 i 20 (si. 5) nisu napunjena, ako su dakle pripravna za punjenje, a ako su odelenja 1 i 3 gotova ža ispražnjivanje, a ako se odelenja 4, 5, 6 i
7	nalaze u ohlađivanju, a odelenja 8 i 9 u završnom usijanju, dok se odelenja 15 do 18 nalaze u početku zagrevanja, to se ispečena roba iz odelenja 1 do 5 može pomoću kola izvoziti sa čeone strane. Iza toga mogu se komore 1—5 opet puniti sa svežim materijalom. Izvoženje iz odelenja 6 i 7 odn. 14 i 15 može se vršiti kroz dvoja vrata (g), koja su smešfena postrance. Izvoženje kroz ova vrata može evtl. i izostati, pošto je kanal za pečenje dovoljno dugačak. Nije od važnosti, ako se uvek od celog prostora ostavi 20—30°/o za uvoženje i izvoženje.
Kod trostrukih peći prema si. 7 i 8 može se kanal za pečenje sa 35 komora u-potrebiti i kao komora za sušenje. Kod ovakvih peći upotrebljava se najcelishodnije srednji prostor za pečenje (Z) kao prostor za sušenje, da bi se na taj način mogla toplina najkraćim putem dovoditi u ode-lenje za sušenje. Loženje iz odelenja 12 u odelenja 35 vrši se kod ovoga načina rada kroz kanal (F), odnosno iz odelenja 24 prema odelenju 1 kroz kanal F,. Na si. 12 predočen je srednji zid jedne dvostruke ili višestruke peći. Ovde su predviđena dva toplotna prevodna kanala (W) i jedan odvodni dimni kanal (R), sa ograncima (e), koji se protežu na dve strane. Dim odn. toplina može se kanalom uvek voditi odn. odvoditi najkraćim putem. Gubitak na vodećoj odn. zračećoj toplini je u poređenju sa kružnom peći znatno manji, a osim toga postoji mogućnost, da se toplina dovede uvek najkraćim putem u pojedinačne komore za pečenje radi prethodnog i završnog sušenja. Daljne preimućstvo sastoji se u tame, da se proces sušenja može uvek vršiti kroz dva ili više kanala. Dalje postoji mogućnost, da se usled obrazovanja dugačkog kanala za pečenje, može vršiti
pečenje sa velikom promajom, a na taj način se postiže brzo napredovanje vatre i velika učinost. Da bi se pokrivačke ploče mogle brzo transportovati sa jednog odelenja koje se otkriva na jedno odelenje koje se pokriva, raspoređuju se iznad peći — graniči — koji transportuju ove predmete. Dugotrajno uvoženje i izvoženje ručnim kolicama, koja osim toga oduzima mnogo vremena, može kod ovih peći izostati, pošto se u peć može direktno doći sa teretnim ili železničkim kolima. Na si. 7 i 8 predočeno je postrojenje sa kolosekom, koji se za vreme počenja odgovarajući izolira.
Ovom napravom se dakle znatno uštedi ljudski rad, što znatno utiče na ekonomiju peći, pošto je i izgradnja i izdržavanje peći vrlo povoljno.
Patentni zahtevi:
1.	Ciglarska peć za pečenje cigala i t. si. naznačena time, što je kanal za pečenje obrazovan od dva podužna zida, koji su prekriveni pločama, a u kanalu su obrazovane komore za pečenje iz razdelnih zidova sastavljenih iz oblikovanih komada, koji se imaju peći, a ovi zidovi se ne protežu preko cele širine peći, i imaju otvore, tako da ložeći gasovi prolaze delimično po kraj ovih zidova, a delimično kroz ove zidove u susednu komoru, pri čemu šutu podužnim zidovima iz čvrstog materijala predviđeni kanali za dim i za prevod topline, koji su ograncima spojeni sa kanalom za pečenje, a dimni kanali spojeni su međusobno poprečnim kanalima, dok kanali za prevod topline imaju otvore za prevodne cevi.
2.	Ciglarska peć za pečenje cigalja i t. si. prema zahtevu 1, naznačena time, da je između razdelnih zidova obrazovanih iz oblikovanih komada, koji se imaju peći raspoređen poprečno preko cele širine peći pro-mestljivi ili sagorljivi zid.
3.	Ciglarska peć za pečenje cigalja i t. si. prema Zahtevu 1 i 2 naznačen time, da se sastoji iz više jedan pokraj drugog ležečih na čeonim stranama otvorenih kanala za pečenje, koji imaju razdelne zidove, između odelenja za pečenje, koji su sastavljeni iz cigalja koje se imaju peći.
4.	Ciglarska peć za pečenje cigalja i t. si. prema zahtevu 1 do 3 naznačena time, da se pečenje vrši u više jedan pokraj drugog ležečih i na čeonim stranama otvorenih kanala za pečenje, pri čemu jedan od kanala za pečenje služi kao komora za sušenje.
5.	Ciglarska peć za pečenje cigalja i t. si. prema zahtevu 1— 4, naznačena time, da je
premesfljivi zid pred razdeljnim zidom sna-bdeven na svojoj gornjoj strani sa žljebom za smeštanje izolacione mase, peska ili
torne sl., a procep je prekriven jednom kapom, koja delimično zahvata u žljeb, a de-limično počiva na pokrovu peći.
2.
////^//m////m////=////^////s////=////=
1.
Adpatent broj8573.
Ml,	00 J
^//jr
5.
r
ri
€i
t-+
V'
oe cn
5'
vo
^ O
r
A
>
v
°0
>hi
a,.
Hn
b! i
$
M

T

-
>-
Uf:‘
~F~)~
£>-
<■
s
->
pl
T







š;	v,




• *' Kk:. V'





.
■.


, -C Ar.


ZZZTZZ;. -■ztzl:


■


1



;

■S'






>r“

.s\





f .... •




rfo •



'
V' ;•......
--H	.J .	I
r-—i
■ i 7‘





• -

■:	: t '
i
■' .i.; ’	. ... „jkauj-.j.


'


i j ‘o



‘<"1' ‘ * £ ■

■
a ;





■





IO''
^ *4
' ; :o, t r
■


.


'
■-.r ;

.j








-


~1^-	' - 'T	■	. \	. ■	.	. •

Adpatent broj8573
^ f4-
//f im %.	w? }< i-%	5
////^////^/;/;^////^////=M=;//;
////=////=////§■////£#
/ S S / S S / / / •
//};m>i=-r!ii=/)iiE
- ' - • :
■■ 'i:r ■
,	'v'.'

'■y*;
■ .V



■




; : . :








	
	
'	
	
	■ - -


'








• ■ '


? ' .'s V •>




,



-
- ...........•; .. -I.	^
\ h
' '




■





■







’




n
■