Poštari Zagreb, 26. augusta 1932. t;rot 34.—.rso, Pest nikdar popolnoma ne zmaga, ker ne more pobiti resnice. »Bojevnik* št. 3, letruk 11. IS! RA! Pojeainr n roj stoji T.5u urnara Istra je naša zemlja in Rimljanom moramo dokazati, da nimajo v njej ničesar iskati nego smrt, ako si jo že/e. »Anali izumrlega naroda*. Dr. J. Lavrenčič. GLASILO SAVEZA JUGOSLOVANSKIH EMIG II AHATA i Z JULIJSKE KRAJINE »ISTRA« izlazi svakog tjedna u petak. _ Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 28. II. _ Broj čekovnog računa 36.789. Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku. Vijesti iz Julijske Krajine VOJNIČKO SPREMANJE FAŠIZMA U JU. LIJSKOJ KRAJINI. Trst, augusta. Ovih dana se održavaju vježbe fašističkih omladinskih borbenih organizacija i fašističkih avangardista iz cijele Julijske Krajine a naročito iz tršćanske i goričke pokrajine. Odredi borben organizacija koncentrirani su u mjestu Lokve, gdje se održavaju vježbe u pucanju. Avangardisti iz Gorice imali su vježbu u Trnovskom Gozdu. U Bazovici i Zgoniku održali su sastanak fašistički pouzdanici koji rade na tome, da se i u ovim mjestima organiziraju fašističke borbene omladinske organizacije. Konjički i biciklistički odredi fašističkih omladinskih borbenih organizacija iz Trsta i okolnih mjesta održali su vježbe u vojničkoj taktici u zoni kod Ratinare. Ovdašnji fašistički listovi tvrde, da su u ovim vježbama mladi fašisti disciplinirano izvršili i najteže zadaće, i pokazali svoju vojničku spremu i dokazali, da su prožeti ratničkim duhom. Pokrajinski tajnici fašističke stranke u Trstu, Gorici, Pulju i Rijeci razvijaju akciju, da se u svim mjestima Julijske Krajine formiraju avan-gardističke čete i omladinske borbene organizacije .Kako se u jesen otvaraju ovi vojnički tečajevi koji su obavezni za mladiće od 18 do 21 godine, fašisti namjeravaju sve te mladiće upisati u fašističke o-mladinske borbene organizacije. Dosadašnje iskustvo u tom nije bilo za fašiste najpovoljnije. Pokrajinski direktorij fašističke stranke u Gorici nedavno je donio odluku, kojom se kažnjavaju mnogi članovi fašističkih borbenih omladinskih organizacija i to zbog toga što nisu izvršili data im na-redjenja i što nisu uopće bili dovoljno disciplinirani. STRATEGIČNA DELA, MANEVRI, PREDVOJAŠKI TEČAJI Trst, avgusta 1932. V Hrastjah delajo novo kasarno. Pri delu so zaposleni skoro sami Italijani iz starih pokrajin, le malo je domačinov, ki so tako srečni, da lahko kaj zaslužijo. V Koritencah pri Knežaku namera-vaju spremeniti najlepše travnike v zasilno letališče. Brez vsake odkupnine vzamejo zemljo in te razlastijo, tako da nisi več gospodar na svoji zemlji. V Rakitniku čakajo že sedaj kmetje na odkupnino za zasežene travnike. Zdi se, da bodo čakali še dolgo... Pri Knežaku nad Ilirsko Bistrico se vršijo že nekaj dni vojne vaje fašističke milice in vojaštva. Miličniki imajo vaje dopoldne, vojaki pa popoldne. Vaje se vršijo od cestah, po katerih je tedaj prepovedan vsak promet. Ljudje trpijo zaradi tega škodo, ker z vozovi ne morejo na njive in polja. Vojaštvo je napravilo veliko škodo tudi na travnikih in poljih. Meseca septembra se prično v Italiji predvojaški tečaji. Letos bodo dvojni za letnike 1913 in prejšnje ki so ab-solvirali lani prvi tečaj, in za letnike 1913 in 1914, ki sta prvič vpoklicana. Tečaje morajo po zakonu absolvirati vsi naborniki. Tečaje vodijo častniki fašistične milice. Za one, ki se ne prijavijo k tečajem, so določene stroge kazni. Po zakonu so odgovorni tudi njihovi starši in njihovi delodajalci, ki zapadejo v danem primeru kazni do 500 lir ali sorazmerni dobi zapora. Tečaji bodo trajali po 5 odnosno 6 mesecev. ČITAVA JEDNA SLOVENSKA FAMILIJA OSUDJENA. Trst, augusta 1932. Dne 12 o. mj. vršio se pred goričkim tribunalom interesantan proces protiv jedne jugoslovenske familije, karakterističan za prilike, u kojima živi naš narod pod Italijom. Pred sud je bio doveden stari Ivan Bregant (64 godine) i njegovi sinovi Angelo, star 32 godine, Leopold star 29 godina i Gvidon, star 19 godina. Ta je slovenska seljačka familija iz Podgore kod Gorice. Do njihova je uhap-šenja došlo, kako je »Istra« svojevremeno već javila radi sukoba s karabinijerirna. Karabinjeri su došli jednog dana u kuću Bregantovima, da kontroliraju, je li Leopold koji je pod policijskim nadzorom, kod kuće. Takve posjete imala je Bregantova kuća skoro svaki dan jer se tako postupa sa svima onima, koji su osudjeni na policijski nadzor. Stari Bregant je sa svojim sinovima spremao sijeno, a Leopold je bio na sjeniku, tako da ga karabinjeri u prvi mah nisu vidjeli. Radi toga je nastao sukob izmedju Bregantovih i karabinjera. Karabinjeri su bili grubi počeli su gurati ljude, a jedan je karabinjer gurnuo ženu Angela Breganta tako, da je pala na zemlju. Bregantovi su skočili i branili se. Ali su bili svladani i odvedeni u zatvor. Proces je bio kratak, bez svjedoka u korist optuženih. kao što je već običaj, kad se radi o našim ljudima. Leopold Bregant je osu-djen na godinu i 4 mjeseca i 20 dana zatvora, Angelo na godinu i 4 mjeseca i 10 dana zatvora, a stari Ivan na 6 mjeseci zatvora, dok je Gvidon bio riješen. TALIJANSKE VLASTI NE PRIZNAJU JU-GOSLOVENSKO DRŽAVLJANSTVO NAŠIM EMIGRANTIMA. Trst, augusta 1932. Apsolvent srednje tehničke škole u Ljubljani Vladimir Danel, otputovao je ovog ljeta na ferije u Vipavu, u Julijskoj Krajini, gdje mu žive rodjaci. Čim je Danel došao u svoje mjesto, uhapsili su ga i otjerali u zatvor u Trstu. Tamo je odležao tri dana ,a zatim su ga policijske vlasti predale regrutnoj komisiji, koja ga je odmah regrutovala i poslala u Co-senzu na otsluženje roka, G. Danel je, me-djutim, još od godine 1922 jugoslovenski državljanin, pa je otslužio i vojnički kadar u našoj vosjci. KONGRES DRUŠTVA »DANTE ALIGHIERI«. Trst, augusta 1932. Talijansko propa-gandističko društvo »Dante Alighieri«, održat će ove godine svoj 37. kongres na Ca-pitolu 27 rujna o. g. Prigodom ovog kongresa bit će u Rimu održane velike iriden-tističke manifestacije i brojna predavanja o dosadašnjem propagandističkom radu o-vog društva, naročito o akciji, koju će ovo društvo provoditi medju Talijanima nastanjenim u inozemstvu te medju onima, kod kojih treba održati živi iredentistički osjećaj. ZARADI REGA CEZ MEJO Trst, avgusta 1932. — Te đni se je vrnil v Julijsko Krajino Dominik žagar iz Bovca. Na meji so ga ustavili ka-rabinerji in ga pridržali v zaporu. Žagar je izpovedal, da se je vrnil zato da odsluži vojaški rok. Karabinerji pa so dognali, da je lani meseca maja brez potnega lista zbežal z doma čez mejo in da je bil zaradi tega v kontumaciji obsojen na več mesecev ječe. Oddali ga bodo vojaškim oblastem, nato pa bo moral v ječo. FAŠISTIČKE UČITELJICE ČUVAJU KARABINJERI! Tršćanski >11 Piccolo« od 9 augusta 1932 donosi pod naslovom »Specijalne nagrade za učitelje osnovnih škola« rješenje pokrajinske tršćanske administracije, u kojem je rečeno ovo: Ustanovivši, da je osnovna škola bez-sumnje najpodesnije sredstvo za širenje ne samo jezika, nego i talijanske kulture i odanosti domovini i fašističkom režimu medju nove generacije; uvidjevši, da je uspjeh škole u tom pogledu tim veći i tim više odgovara visokim ciljevima, ako oni, kojima je povjeren odgoj djece imaju moralna svojstva koja su osnova teškoj misiji učitelja; — uvidjevši nadalje da je značenje osnovne škole u patriotskom i fašističkom smislu naročito delikatno u krajevima uz granicu, gdje je uloga i rad učitelja speci jalno težak te zahtjeva jake duhove i osjećaj dužnosti i požrtvovanja zbog naročitih namjera pučanstva; zaključivši, da je apsolutno potrebno poduprijeti akciju škole i okuražiti(l) učitelje, koji rade u ovim zonama; — odlučilo se, da se osnuju posebne nagrade za učitelje i učiteljice, koji su ističu u svom patriotskom i fašističkom djelovanju u duhu zadaće, koja im je povjerena i po intencijama fašističkog režima. Pokrajinska administracija je odlučila da u tu svrhu osnuje fond od 10.000 lira iz kojega će se dijeliti nagrade onim učiteljima i učiteljicama, koji se pokažu osobito vrijednima u svojoj teškoj ( 1) službi u drugo-rodnim zonama. Ustanovit će se 12 nagrada po 500 lira i 16 nagrada po 250 lira, koje će se dijeliti koncem školske godine dogovorno sa školskim proveditorom i sekretarom fašističke pokrajinske federacije (!) te pretsjednikom pokrajinske organizacije Balilla. To bi bio sadržaj zaključka pokrajinske administracije gotovo doslovno donesen. Medjutim >11 Piccolo« popraćuje taj zaključak i veliča ovu kolosalnu ideju, da se učitelji u drugorodnim zonama novčanim nagradama oduševe ( 1) za rad na polju asimilacije. »Piccolo« gotovo otvoreno kaže, da je u teškim prilikama u kojima rade zamrženi fašistički učitelji u jugoslavenskim selima Julijske Krajine, novac još jedino sredstvo, koje će ih malo okuražiti. »Piccolo« kaže, da u tršćanskoj pokrajini fešistički učitelj vrši naročito delikatnu i važnu političku i historijsku misiju. Ta misija, kaže »Piccolo«, nije laka, jer pored didaktične doktrine fašistički učitelj u Julijskoj Krajini mora imati i mnoge druge ( ?) sposobnosti. On se mora čitav dati u službu fašizma i države. Koliko po-žrtvovnosti i samoprijegora mora pokazati svaki fašistički učitelj u ovim zonama! »Piccolo« kaže: »U selima ima mnogo učitelja, specijalno učiteljica, koje kad svrše učiteljište bivaju postavljene u maljušne seoske škole, u većini slučajeva daleko od samih sela, često medju pučanstvom, koje ih ne prima srdačno i bratski. I mnogo puta ti su učitelji i učiteljice izvrgnute mržnji ( !) i protivljenju. Male učiteljice, zaštićene, kako je to slučaj u selima po Krasu stražom dvojice karabinjera, stalno daju dokaza o svojoj čvrstoj volji, ozbiljnosti i velikoj ljubavi prama svojoj dužnosti.« »Djelovanje učitelja i učiteljica odvija se dakle u prilikama, koje nisu nimalo privlačive...« Tako govori »II Piccolo« da bi istaknuo veliko značenje uvedenih novčanih nagrada, koje su vrlo male, ali koje će ipak učiniti, da svoju tešku službu medju drugorodnim pučanstvom fašistički učitelji većom požr-tvovnošću izvršuju. Nema sumnje ovo što »Piccolo« ovom prilikom iznosi ima naročitu važnost za nas. To je dokumenat, koji ne samo izmedju redaka, nego direktno karakteriše prilike u Julijskoj Krajini, specijalno pak teškoće s kojima se bori fašistička škola. To je dokumenat, koji pokazuje, da asimilaci-ona akcija nije najlakša, da fašizam teškom mukom prodire u naš narod i da će još dugo trebati dok se pokažu prvi rezultati povoljni za fašizam. Asimilacija Julijske Krajine nije laka i jednostavna stvar. Fašisti često u svojim svečanim govorima punim fraza i u svojoj štampi običavaju da se hvastaju, kako je za njih taj problem već riješen, kako danas u Julijskoj Krajini narod osjeća sasvim fašistički i kako je odan i vjeran novoj domovini. Ko bi lakomisleno pratio samo te njihove govore i takve napise, a da je pritom bez ikakvog kontakta s našim narodom u Julijskoj Krajini, mogao bi da o problemu našeg naroda u Julijskoj Krajini stvori sebi sasvim krive pojmove, čak da izgubi svaku vjeru u onaj naš narod. Neki dan je, naprimjer, milanski »II Popolo dTtalia«, list Benita Mussolinija donio članak, u kojem je bilo jednostavno zaključeno, da je Julijska Krajina napo- kđn sasvim asimilirana, zahvaljujući oštrim metodama, koje je fašizam uveo. Ko bi pročitao taj članak, a ne bi znao kako stvari stoje, mogao se i zaprepastiti. Lakovjernih ima i medju nama, a metode fašizma su doista takve da po neki pnt i oni, koji znadu kako je naš narod izdržljiv, u sebi malo posumnjaju. Medjutim, pored tih i takvih fašističkih članaka i govora općenite naravi, čuju se ipak po neki put i takvi govori i čitaju i Jakvi članci, u kojima se ne samo izmedju "redaka, nego čak i otvoreno iznose poteškoće, na koje nailazi fašizam u svojoj asi-milacionoj akciji u Julijskoj Krajini. Mi smo tako naprimjer u svoje vrijeme upozoravali na govore bivšeg generalnog državnog odvjetnika za Julijsku Krajinu Man-druzzata, koji je i ove godine i lanjske godine prigodom otvorenja juridičke godine, rekao nekoje karakteristične stvari. Dosta je, da spomenemo ono mjesto iz Mandruzza-tovog govora, gdje on kaže, da je fašistička vlada zadržala Specijalni Tribunal samo zato, jer je bio potreban za Julijsku Krajinu ... Nedavno je pak Mandruzzato bio premješten iz Trsta u Veneciju i pritom je u pozdravnom pismu svojim pokunjenima opet naglasio, da je Julijska Krajina »polje borbe« — »campo di lotta«. Pred dva mjeseca je pak pod Buzetom održana velika fašistička skupština, na kojoj su razni govornici naglasili naročito teške prilike, u kojima mora istarski fašizam, da se bori, a pokrajinski sekretar Relli upozorio je centralno vodstvo u Rimu, da bi trebalo fašizam uz granicu drugačije tretirati, jer je tu fašizam »uvijek na bojnom^ polju«. Naročito j$ spomenuo ulogu fašističkih učitelja u julijskoj Krajini, medju »drugorodnim« pučanstvom i naglasio je njihovu tešku službu, punu požrtvovnosti i patnje, punu truda, često i uzaludnog... A sad smo, eto, u tršćanskom »Pic-colu« naišli na jedan dokumenat koji karakteriše vrlo dobro fašističku akciju u našim krajevima i koji mnogo govori. Taj dokumenat kaže nam izmedju ostalog i to, da asimilaciona akcija nije tako jednostavna, kako se u bombastičnim govorancijama voli isticati, a da je naročito posao fašističkih učitelja u našim selima težak, nezahvalan i — opasan. Dokumenat je to, kojj baca traku svjetla na poteškoće asimilaci-onog procesa i na izdržljivost našeg naroda. Za nas je, taj dokumenat tim važniji, jer je s fašističke strane. U tome je. zapravo sva njegova vrijednost. A naročito je važno, da nam baš »Piccolo« daje taj dokumenat ... • XVIII. ZAGREBAČKI ZBOR 3—12 IX 1.932. Opći medjunar. \el. sajam uzoraka sa specijalnim sajmovima: ELEKTRIKA — RADIO, _ HOTEL — KUĆA — KUHINJA, PREHRAMBENA IND., TEKSTIL — KRZNO, VUNA, ZIMSKI ŠPORT, NARODNA KUĆNA RADINOST I ĆILIMI, POLJOPRIVREDA I STOĆNA HRANA, te OPĆI SAJAM SVIH VRSTI ROBE VELIKA VETERINARSKA IZLOŽBA Uz umipređ nabavljenu putnu legitimaciju Zagrebačkog Zbora na željeznicama 50% popusta (besplatni povratak) na Jadranskim parobrodima viši razred za cijenu nižega. Legitimacije dobivaju se kod svih putničkih ureda te novčanih zavoda u svim većim mjestima. ULAZNINA DIN 10.— PONEDELJAK I PETAK DINARA 5.— FAŠISTIČKA ŠTAMPA OŠTRO NAPADA našu emigraciju zbog velikog ZBORA U LAŠKOM. Trst, augusta 1932. — Ovih dana u čitavoj je fašističkoj štampi izišao članak iz jednog isto vrela (sigurno po direktivama vladinog presbiroa) u kojem se oštrim riječima napada naša jugoslavenska emigracija iz Julijske Krajine u vezi s velikim emigranskim zborom u Laškom o kojem smo u posljednjem broju našeg lista donijeli opširan izvještaj. Kaže se u tom članku, da je zbor organizovao Orjem u La-škom a da je na njemu učistvovala emigracija iz svih krajeva Jugoslavije. Spominje se misa za Gortana j žrtve Bazovice, koju je služio vel. Doktorič, a napada se i njegova propovijed. Naročito se fašistička štampa osvrće na protestni zbor u Zdra-viliškom domu j spominje razne govornike, te citira sadržaj njihovih govora. Naročito fašistička štampa ističe govore gosp. Bratuža i dra. Čoka. Ove se manifestacije naše emigracije naročito naglašuju povodom velike fašističke ekskurzije u Zadar i kani se time povećati kod fašista oduševljenje za tu ekskurziju na granicu Jugoslavije. U svakom slučaju treba naglasiti, da je zbor u Laškom uspio i da je postigao svoj cilj. U STAROJ ITALIJI SAKUPLJAJU SE KNJIGE ZA TALIJANSKE KNJIŽNICE U JUGOSLAVENSKIM ISTARSKIM SELIMA. Pula, augusta 1932. — U Pazinu je nekoliko godina služio kao profesor na gimnaziji Talijan iz stare Italije Di Nuzzo. On se bavio živo fašističkom propagandom u našim selima i o njegovim akcijama pisale su fašističke novine često. Medjutim on je lanjske godine bio premješten u An-conu. Ali ni tamo nije zaboravio na Istru. Za što uspješniju i bržu asimilaciju čini ono, što može. Sakuplja knjige za knjižnice fašističkog »Dopolavora« u Istri. Putem fašističkih organizacija j pomoću vlasti on je proveo akciju za sakupljanje knjiga u prvom redu preko škola u svim Markama, to jest u Anccni i pokrajini. Ovih dana stigle su u Istru prvi sanduci sakupljenih knjiga, a daljnje će pošiljke stići doskora, jer je akcija još u toku. U centrali dopolavo-rističke organizacije u Puli imaju sad mnogo posla da podijele sve te knjige na razne organizacije po slavenskim selima. Tako će u prvom redu dobiti knjige ona sela, gdje je do sada asimilaciona akcija najslabije uspjevaia. Fašistički »Corriere istriano« piše zanosno o ovoj akciji i hvali rodoljube iz stare Italije, koji su darivanjem knjiga pokazali, da misle na »oslobodjenu« Istru i da im je stalo za njezino kulturno podignuće. Mi se pritom sjećamo na naše čitaonice po istarskim selima, u kojima sada Dopolavoro osniva svoje knjižnice, sjećamo se na prve dane Italije i fašizma, kad su se po našim selima naše knjige demo-strativno palile, a znamo i to, da se još dogadja, da se naši ljudi za najbeznačaj-niju našu knjigu bacaju u tamnicu i osu-djuju kao antidržavni i opasni. OSUDJENI ZBOG PRELAZA GRANICE BEZ PUTNICE. Rijeka, augusta 1932. — Broj onih, koje fašistički sudovi osudjuju zbog prelaza ili pokušaja prelaza granice bez putnice sve je veći. Nema broja »Istre«, u kojem ne bismo registrirali po nekoliko takvih slučajeva A koliko ih je za taj »zločin« osudjenih, da mi uopće ne znamo. Iz Julijske Krajine narod se sve više iseljuje, što nije ni čudo, ako se uzme u obzir kako su teške prilike, u kojima ovdje mora da živi. Ovih dana riječki je sud osudio Petra Parnica Petrovog, starog 20 godina iz Svetoga Petra u Sumi Franju Benčinu Antono-vog, starog 30 godina iz Idrije i Antona Dražulja Ivanovog, starog 40 godina iz Mošćenice. svakog na 3 mjeseca zatvora i 2000 lira globe, Josipa Serbiina Antonovog, starog 19 godina iz Svetog Petra u Šumi na 4 mjeseca zatvora i 2330 lira globe te Matu Turčihovića Josipovog, starog 27 godina na 3 mjeseca zatvora i 2000 globe. FAŠIZAM IN TOLMINSKA GIMNAZIJA Srednja šola in problem asimilacije. Trst, avgusta 1932. — Tolminska je gimnazija znova v krizi, število dijakov leto za letom pada, posebno pa nazadnje število slovenskih dijakov iz gori-ške pokrajine in Krasa. V škodniko-vem konviktu je bilo lani 153 gojencev. Na gimnaziji pa je bilo vpisanih poleg teh komaj še kakih 50 fantov in deklet. Zaradi tega se je letos znova pojavilo vprašanje o ukinitvi tolminske srednje šole. Kakor so jo hteli že pred leti spremeniti v kmetijsko šolo in so intelektualni fašistični krogi šele po velikih naporih pripravili vlado do tega, da je še nadalje izdajala velike vsote za tolminsko šolo, čeprav je vedno manj služila svojemu pravemu — asimilacijskemu namenu. Pred leti je bila med dijaki še velika večina »tujerodcev«, v preteklem letu pa jih je bilo le še ena tretjina, čim bolj sta zavod in šola postala italijanska in fašistična, tem manj Slovencev je bilo med njenimi učenici in gojenci. Padalo pa je tudi v splošnem število učencev, tako da je bila namera vlade, da ukine tolminsko gimnazijo docela utemeljena. Goriški fašisti in zlasti tolminski profesorji, ki jim gre za službo in kruh, pa se še vedno upirajo. In sedaj tik pred pričetkom novega šolskega leta so pričeli z novo kampanjo za ohranitev tolminske gimnazije. Iz njihovih krogov izhaja tudi šovinističen članek, ki ga je pretekli četrtek objavil tržaški »Piccolo«. Njihova propaganda pa je ubrala docela novo pot in pravijo: Tolminska gimnazija in zavod ne služita več v toliki meri vzgoji mladine iz Goriške pokrajine (ki je vsa »tujerodna«) marveč zboru profesorjev, misijonarjev italijanstva in stotinam dijakov iz furlanske nižine, iz Trsta in ostalih italijanskih pokrajin na severu države. Učinek take vloge tolminske srednje šole je ta, da postaja Tolmin dejansko vedno bolj pristno italijansko mestece in važen kulturni center sredi tujerodnega ljudstva, komaj nekaj kilometrov za mejo. V svrho nacionalne vzgoje italijanskih otrok tujerodnih staršev (sic!) 'pa je gotovo bolj učinkovito, da se tudi glede njih uveljavi načelo premeščava-nja, kakor se to izvaja v vojaški službi, da se torej ti dijaki, posebno če jim je mogoče nuditi kakršnokoli podporo, pošljejo na srednje šole v docela italijanskih krajih, kjer bodo zaradi celokupnega ambijenta toliko prej povzeli in sl prilastili italijansko etnični značaj. RENEGATA CERKVENIKA FAŠIZAM NE ZABORAVLJA I STALNO GA SLAVI Trst, augusta 1932. — Kako fašistička štampa javlja pretprošle nedjelje Ti ^Škocjanu kod Divače nedaleko Trsta vršile su se zadušnice renegata i fašističkog milicio-nera Cerkvenika, koji je pred par godina pao ubijen od nepoznatih Misu ie čitao župnik u Rodiku Vidal. Pred oltarom su bila četiri milicionera u bojnoj opremi. Poslije mise posjetili su fašisti njegov grob, a svećenik je na grobu pročitao molitve. Fašistička štampa piše o svojem heroin, koji je pao kao žrtva balkanskog barbarstva . . . '4- ALBIN ŠTREKELJ. Skoci j an pri Divači, augusta 1932. — Dne 16. tm. je umrl tu Albin Štrekelj, učitelj v. p. in večletni župan v 66. letu starosti. Pokojni je bil daleč znan po svoji možatosti, popularnosti, humorju in prirojen govorniškem daru. Po 43 letnem učiteljskem službovanju, vedno v Skocijanu, razen polletne začetne službe v Sežani, ie bil pred tremi leti upokojen. Ljubil je divno naravo škocijanskih jam, ljubil je tamošnje ljudstvo, ki mu je vračalo ljubezen Z vdanosljo in popolnim zaupanjem. Vedno optimist je znal obupajoče tolažiti in trpečim v dvomu svetovati. Kmalu po nastopu službe __ še mladenič je bil izvo- ljen v občinsko starešinstvo tamošnje v sre zu največje nakelske občine in od ‘ leta 1906. dalje do prevzema općinskih poslov po Italijanskih je županoval. Vredil_ je občinske finance in pokovanje ter občino^vodil tako vzorno, da je dobil od bivšega deželnega odbora ponovna priznanja. Vedno v stiku z občani je zajel vsa njihova srca. Kamor je pričel, že se je družba gospodarjev zbrala, zakaj vsak ie kaj zvedel in slišal. Bil je demokrat, kakoršnih nam manjka. Otrokom v šoli je bil ljub oče in podpornik. Da bi revne oblekel je znal pridobiti funkcijonarje nemško—avstrijskega društva v prid bednih, Počevšči z 1. 1890. je vsako leto priredil v eni izmed podzemeljskih jam božičnico za katero je darovalo omenjeno društvo vsem šolskim otrokom potrebščine za celo leto. Nad polovica učencev je prejela popolne vrhnje in spodnje obleke, ostali pa delne. Sadja in drugih takih dobrot tudi ni manjkalo. S prihodom Italijanov je to nehalo ker so jamo prevzeli Italijani sami. Učiteljem tovarišem je bil iskren prijatelj. Njegova hiša je bila znano, gostoljubivo zatočišče in postajališče. Ves vesel in srečen je bil, kadar je imel v hiši prijatelja, kakor je sam rekal in tedaj_ so se vrstili dovtipi in šale in petje seje razlegalo iz njegove hiše. Najotožnejši se je pri njem razvedril. Ob umoru fašista Cerkvenika je moral tudi pokojni, razen drugih nedolžnih občanov okusiti zli fašistovski teror. Zapušča sina učitelja Marija in hčerko Angelo poročeno z lekarnarjem Naglo- FAŠISTI KRADEJO SLOVENSKO IMETJE Imenovanje komisarjev Trgovski obrtni zadrugi in »Šolskemu domu« v Gorici. Goriški prefekt je imenoval za upravitelja »Trgovske obrtne zadruge« v Gorici nekega Faleschinija in za upravitelja društva »šolski dom« nekega Giordana. S tem je seveda odstavil dosedanje slovenske odbore, ki so upravljali omenjeni slovenski organizaciji. Trgovska obrtna zadruga je imela sedež v Trgovskem domu. Predsedoval ji je bivši poslanec dr. Podgornik. Zadruga je v likvidaciji že od predvojne sem. že pred vojno je posedovala »Trgovski dom«, hotel »Siidbahn« in še druge hiše. Ker poslopja nesejo manj nego posojila, je zadruga zašla v tež-hoče. Napovedala je likvidacijo, članov je bilo veliko, po večini vsi obrtniki. Plačali so jamstva po 300 K, kar je bilo za takratne čase jako veliko. Po vojni pa so poslopja pridobila radi valute na vrednosti in so celo članom vrnili že preje plačana jamstva z lahkoto, ker so prodali Siidbahn in še nekaj hiš. Obdržali so si pa še »Trgovski dom«. Fašisti so pred leti vdrli v dom, v katerem se je nahajala tudi krasna dvorana, in ga zažgali. Ognjegasci so ogenj pravočasno pogasili. Fašisti so dvorano, kjer so se vršile stalno slovenske prireditve, obdržali zase, v poslopje so tudi preselili sedež fašistične stran- ke za Goriško. Med enim izmed navalov so s pročelja odbili s kladivom napis »Trgovski dom« in nad njim namazali s črno barvo »Viva l’Italia !« V pritličju tega poslopja je bila tudi nastanjena podružnica Ljubljanske kreditne banke. Pred leti jo je banka prodala napol državni banki »Banca Nazionale per la Cooperazione del lavoro«. S tem, da je goriški prefekt imenoval italijanskega upravitelja, so fašisti dejanski ugrabili Slovencem vse imetje, ki ga ima zadruga, medtem tudi »Trgovski dom«, krasno stavbo ob Mestnem vrtu, v kateri se je odigraval zadnja leta pred vojno in po njoj velik del slovenskega kulturnega življenja. še drugo tatvino so zagrešili fašisti. Društvo »šolski dom« se je ustanovilo, da postavi slovenskim otrokom šolo; v resnici je tudi zgradilo lepo stavbo »šolski dom«. Italijani niso po vojni pustili odpreti šole in zdaj so ugrabili menda še poslopje. To se pravi krat-komalo krasti! Z enim samim podpisom si fašisti prilastijo ustanove in domove, ki si jih je revno slovensko ljudstvo postavilo s prihranki odtrganimi od ust! Fašisti si sami kličejo prokletstvo nase in kazen božja mora prej ali slej priti! (»Slovenec«.) Umi?! I© ©es dra. Sfiligoja FAŠISTIČNI OBLASTNIK ZAPRL CERKEV SV. CIRILA IN METODA V BRJAH PRI RIHEMBERKU »Istra« je opširno poročala o napadih na cerkev Sv. Cirila in Metoda, ki jih je priobčil tržaški »Piccolo«. Sedaj javlja ljubljanski »Slovenec«: Dognanja tega »dičnega« glasila so brž opozorila praznoverne.fašistične oblasti na pravoslavno nevarnost na Primorskem, češ da sta sv. Ciril in Metod pravoslavna svetnika. Agilni varuhi javne varnosti in Mussolinijeve diktature z goriške kvesture so zopet dobili povod, da se lahko »izkažejo«. Kmalu po omenjenem pisanju v »Piccolu« so dobile Vipavske Brje policijski obisk iz Gorice. V tem kraju so ljudje v vencu desetero vasi na vinskih gričih, ki so zaradi svoje slikovitosti celo Gregorčiču privabile nekaj lepih pesmi iz srca, sezidali zadnja leta lično cerkvico, z namenom, da bi se Brje lahko odcepilo od Eihemberka in postala samostojna duhevnija. Tej novi cerkvi so Brjci izbrali za zaščitnika usodni imeni — sv. bratov Cirila in Metoda prava svetnika rimsko-kateliške cerkve, zaznamenova-na v brevirju in misalu — kakor je treba, in Cerkev je posvetila novo svetišče prav tema dvema svetnikoma. No in danes delata ti dve imeni Lahom strašne preglavice. Gospodje z goriške kvesture se silno boje, — ali da bo slovensko ljudstvo odpalo od katoliške k pravoslavni veri ali pa — da bosta sv. Ciril in Metod vstala s podobe v novi cerkvi in dvignila revolucijo protiv obstoječemu državnemu redu v Italiji. — Na Brjah si je policijska delegacija skrbno ogledala Stavbo, nato pa zaslišala ljudi in izpraševala, kdo je kriv, tega zločina, da visi v novem svetišču skromna slika solunskih bratov iz devetega stoletja. Hoteli so celo vedeti, kdo je sodeloval pri blagoslovivi in kdo je blagoslovil novi božji hram. (Slučajno je bil to pokojni komenski dekan g. Bogumil Nemec, čigar prezgodnjo smrt ima na vesti prav goriška kvestura. Op. ur.). Njihov strah in skrb je šel tako daleč, da so na dan, ko bi moralo biti žegna-nje na Brjah, zastražili vipavski most, da preprečijo prihod drugih katoliških Vipavcev na »heretične« Brje. V tistih dneh po godu sv. Cirila in Metoda pa je bila slučajno črna maša. Spet so prišli ka- .oinjerji pozovedovat po vaseh, ali je bila morda tu »šagra«; bilo je namreč zelo mnogo ljudi pri sv. maši in tudi pri spovedi, človek bi ob tem dogodku vzdihnil: »Uboga naša slovenska apostola: V življenju so ju preganjali Nemci, po smrti po 11 stoletih pa Italijani«. Naknadno smo prejeli še drugo poročilo, ki pravi, da ni goriška policija samo strogo preiskala novo cerkev na Brjah pri Rihemberku, temveč, da jo je dala tudi zapreti. Tistim ki bi se drznili cerkev odpreti, je zagrozila policija s strogo kaznijo. Predstavnik italijanske države, ki je vendar sklenila z Vatikanom konkordat, je torej dal zapreti katoliško cerkev zato, ker je posvečena svetnikoma, ki jih katoliška Cerkev časti posebno v zadnjih letih z vsemi slavsnostmi kod posrednika za ze-dinjenje pravoslavne cerkve s katoliško. Dr. A. Sfiligoj Gorica, 25. augusta 1932. Pred 14 dnevi preminul je v Dobrovem v Brdih pri Gorici Josip Sfiligoj oče dra. Augusta Sfiligoja, odvetniškega koncipijenta u Gorici, ki je bil lani obsojen u znanem procesu v Rimu na 10 let teške ječe. Rodbina Sfiligojeva je že silno trpela vsled fašističkih preganjanj in komaj pred kratkem se je vrnil drugi sin Vilim iz 3 letne konfinacije na otoku Ponzi. Tudi dve hčeri Sfiligoj eve so bile ponovno zaprte, kar im je tako škodovalo zdravju, da še sedaj trpe na teških posledicah tolikih preganjanj. ALOJZIJ BRATUŽ OSUDJEN NA TRI MJESECA ZATVORA, JER JE GOVORIO S ZNANCEM, KOJI JE DOŠAO IZ JUGOSLAVIJE. Gorica, augusta 1932. — U posljednjem broju našeg lista javili smo, da je napokon odlučena sudbina onih Slovenaca iz Goričke, koji su bili o Novoj Godini uhapšeni zajedno s svećenikom Filipom Terčeljem. Medju ostalima bio je učitelj i muzičar Alojzij Bratuž osudjen na policijski nadzor. Da je policijski nadzor kazna za stepen niža od konfinacije. to naši čitatelji znadu- Osudjeni ne smije da izlazj ujutro iz kuće prije izlaza sunca, a u večer sat poslije zalaza sunca mora biti u kući. Inače mora da se prijavljuje karabinjerima itd. Bratužu je bilo zabranjeno, da se. sastaje s izvjesnim svojim znancima i rodja-cima, koji nisu policijskim vlastima po volji. Ali pred nekoliko dana došao Je iz Jugoslavije jedan Slovenac iz Gorice, koji se slučajno našao u jednom društvu, u kojem je bio i Bratuž. Bratuž je radi toga bio aretiran i predveden pred sud, koji ga je osudio zbog prekršaja pravila o policijskom nadzoru na tri mjeseca zatvora. Glasovi štampe »BjOJEVNIK« SSAFSSKJA U MASAMA U JUŽUOJ ISTRI Pula, augusta 1932. U Puli i okolici uhapšena je pred nekoliko dana ieđna velika grupa Jugoslavena i Talijana, računa se oko četrdeset ljudi, navodno pod sumnjom, da pripadaju -jednoj velikoj antifašističkoj organizaciji. Otkrivena je velika zaliha antifašističkih letaka i novina. Taj je materijal zapravo uzapćen kod prenosa u Italiju. Vodja te antifašističke grupe bio bi navodno Silvan Rosanda, sin mlinara na cesti iz Pule u Premanturu blizu Ba- njola On je takodjer u zatvoru. S njime su u istrazi tako oštro postupali, da je morao biti prenijet u bolnicu gdje 3e lebdio izmedju života i smrti pod čvrstom stražom. Silvan Rosanda ima oko 28 godina, po zanimanju je mehaničar, neko vrijeme je polazio trgovačku školu u Karlovcu i bio u istarskom internatu, a kasnije je bio u trgovačko! akademiji na Sušaku, dok nije napokon napustio školu i izučio zanat mehaničara. Istraga nije još završena i nezna će šta će biti s uhapšenima. som. Naj hladi njegov grob cvetje, ki ga je tako ljubil. BOJ ZA TOLMINSKO GIMNAZIJO. Tolmin, avugusta 1932. Gotovo bo vse Tolmince, ter tudi bivše dijake ki so študirali v Tolminu, presenetila vest da je premeščen nadzornik Špacapan, tihi a veliki borec za poitalijančevanje naše mladine. Kdo ni poznal toga gospoda, ki je več kot deset let paševal v proslulem škodnikovem zavodu Že več časa se je bil zakulisen boj nad njim, ki je zagovarjal obstoj gimnazije v Tolminu ki podeštatom Marsa-om, ki hoče da se ustanovi kmetijska šola, in bi imela več upliva tudi na slovensko kmetsko mladino. Sicer se Marsan nahaja že več časa v Gorici od kjer pa še vedno tišči svojo roko na zapufani tolminski občini, nadome-stuje ga pa verni drug Bosci. PULJSKI DIVIć GRAD POSTAO JE OPERNO KAZALIŠTE. Pula, augusta 1932. — Da bi se privuklo nešto stranaca ove godine fašističke su vlasti u Puli odaptirale Divić-grad (Arenu) za teatar, u kojem se daju opere. Pozvane su neke trupe iz Italije i sad se tamo svaku večer daju pievane predstave, kao u teatru. Razumije se sve će to konačno svršiti s velikim deficitima, koji će opet snositi u formi povećanih poreza puljski općinari i seljaci iz okolnih sela. Medju-tim, ta je stvar s Divić gradom toliko udarila u glavu fašistima, da se u »Corriere Is- striano« može o toj akciji čitati svaki dan po nešto, čak je i Giovanni Maracchi (Mrak) fašistički poslanik u parlamentu neki dan o tome pisao i naglasio je, da će Divić grad napokon spasti Pulu. O Puli se do sada u Italiji nije ništa čulo, nego samo jaukanje zbog mizerije, kaže Maracchi. i proces protiv »bandita« (Gortana i drugova), a sad bi se moglo ovim kazalištem da svrati pažnju svijeta. Mpdjutim kako ovo kazalište traje sve je manje ljudi u njemu. Prvih dana je nešto dolazilo iz kurioziteta, ali to ne može trajati, jer ljudi nemaju novaca ni za kruh. Uostalom i to se može u puljskom fašističkom listu da čita, ne doduše ovako otvoreno, ali dosta jasno. PROMET DRVIMA KROZ TRST STALNO PADA. Trst, augusta 1932.’— Promet i trgovina Trsta pada stalno iz dana u dan i mi smo to već nebrojeno puta dokazali autentičnim stat’stikama. Danas možemo da objavimo neke cifre, koje se odnose na promet drva. U prošloj godini pao ie promet drva. prama godini 1930. za 20 posto. Godine 1931. uvoz i izvoz drva u Trstu iznosio je u kvintalima 1,322.964. 1930. — 1,647.810, 1929. 2,234.858, 1928. 2,267.224. 1924. 4,726.577 kvintaia. Ako se uporedi 1931. godina sa 1924. razlika je tako ogromna. da se može govoriti o padanju za čitavih 70 posto. O NAŠI BOLI IN NAŠI ZEMLJI Na tem mestu smo svoj čas poročali o glasilu Zveze bojevnikov, ki je posvečeno miru, svobodi in pravičnosti. Dosleden tem načelom se »Bojevnik« v resnici oglaša proti vsem onim, ki jemljejo našemu narodu mir in svobodo, pravično ravnanje z njim, pa je sploh od leta 1918. neznano. V članku »Naj ne izzivajo« se odločno zoperstavi vsem rušiteljem miru. Borci iz prve linije govore malo; vendar svare, kot sledi: »Borci, ki so mrli nekoč v prvih linijah, ti borci so danes krotki in dobri kakor ovce. Oni so gledali pošastno lice vojne, zrli smrti v oči, šli skozi ogenj. In v ognju so se očistili — in so danes kakor samo suho zlato: pošteni, dobri, blagi, a so izmučeni, naveličani trpljenja. Ti so prava obramba svetovnega miru, zvesta obramba tega, za kar so se borili. Toda gorje, ako se v teh krotkih ovcah prebudi lev! Ti imajo zarjavele bajonete in izzvani bodo šli v spopad ti razdražen in jprebuje-ni levi.. In strašna bo revanša«. V naslednjem obširnem članku »Trst — slovensko mesto« opisuje član-kar propad Trsta po prihodu »rešiteljev« in ga primerja s položajem Trsta v tisti dobi, ko je živel od svojega zaledja, ki je predvsem slovensko. Tudi ta članek ki je okrašen s sliko Trsta, je pisan s srčno toplino, kar dokazuje sledeči zaključek: »Sedaj Trst propada in izumira, ostal in živel pa bo, ko ga bodo varovali spomeniki naših žrtev svete ljubezni slovenske, junakov Bidovca, Gortana, Marušiča, Miloša in Valenčiča!« Pod »Raznim« poroča na prvem mestu o kongresu narodnih manjšin. Končno objavlja daljše članke o naši Koroški, ki nam je bila tudi po krivici iztrgana iz rok ter dve lepi sliki: Beljak na Koroškem in Revenca v _ Beneški Sloveniji. »Bojevnik«, ki v resnici mnogo piše o odtrganih udih slovenskega naroda, se naroča pri Ivanu Rozini, Ljubljana, Dunajska cesta št. 14 (»Orient«). Naročnina znaša 10 Din letno. Poštovani gospodine I prijatelju! Sa idućim brojem namjeravamo izdavati »ISTRU« redovito svaki ijedan, kao što je prije bilo. Gornja odluka iziskuje velike materijalne žrtve sa strane naše uprave i mi ćemo ju sprovesti jedino u slučaju, ako nas svi naši pretplatnici budu poduprli urednim plaćanjem pretplate. Ako ste Vi platili uredno pretplatu, zahvaljujemo Vam, jer ste učinili Vašu dužnost prema listu, koji služi našoj svetoj stvari. Ako još uvek niste platili pretplatu ili dio pretplate, učinite to Čim prije, jer ćete time udovoljiti ne samo jednoj materijalnoj obavezi, nego i jednoj moralnoj i patriotskoj dužnosti. Svim našim dužnicima poslali smo početkom ovog mjeseca čekovnu položnicu, tako da ne može biti izgovora zbog pomanjkanja čeka. Ako je neko medjutim izgubio taj ček, neka na svojoj pošti položi pretplatu na naš čekovni račun: Zagreb br. 36789. Ako želite podupreti »ISTRU« i preko pretplate, doznačite koliko možete za fond lista i upozorite na to Vaše prijatelje. Učinite svoju dužnost prama jedinom Vašem listu, koji pošteno i dostojanstveno brani Vaša prava! UPRAVA LISTA »ISTRA« ZAGREB PROPAGANDA I KDLTDRNA AKCIJA MLADE GENERACIJE Istarsko veče u Krku i Aleksandrovu. —Predavanja i izvedba drame »Za našu grudu«. — Uspješna nastojanja Istarskog Akademskog kluba. — Perspektive i mogućnosti daljnjeg rada. U Krku kako je poznato boravili su više od mjesec dana članovi istarskog akademskog kluba u ferijalnoj koloniji. Mi smo u jednom broju »Isrte« istakli značenje boravka ove kolonije u Krku i susretljivost svih krčkih mjerodavnih faktora u tom da su, sada već druge godine, omogućili boravak istarskim akademičarima na moru. Istakli smo takodier i program, što ga je Istarski akademski klub pripravio za izva-djanje u Krku, te smo u kratim već spomenuli da je taj program uspješno izveden. Držimo da je tom dijelu izvještaja potreban sada i nešto opširniji komentar. Uspjeh što ga je postigao Istarski akademski klub u Krku, nije samo stvar kluba, nego u izvjesnom smislu može to da znači ozbiljniji početak u našem istarskom emigrantskom radu na široj osnovici, u čemu bi istarski studenti, odnosno Istarski akademski klub nosio priličnu težinu toga rada. Do sada, može se reći, rad u Klubu i nije bio toliko odredjen u pravcu prema vani, ma da je Klub i takvu svoju aktivnost već u nekoliko navrata uspješno manifestirao. Sada je opet prilika da se on protegne u smjeru pojačanog djelovanja i u najširoj javnosti. U čemu se sastojao program i uspjeh u Krku. Ponajprije su to bila predavanja a zatim diletantska priredba »istarsko veče« u Krku i Aleksandrovu (23. i 24. VII.). Poslije lanjskog boravka u Krku nije bilo teško donijeti odluku da je dužnost Istarskog akademskog kluba da slijedeće, t. j. ove godine, istupi u Krku, gdje je za to izvanredna prilika, sa jednim kulturnim programom. Program je lako sastavljen, ali je teže bilo pristupiti izvedbi. Program nam nikada ne fali, ali odatle pa do realizacije njegove u našim je prilikama često i predugačak put. Mislilo se u Klubu u početku više toga, ali' je s vremenom ostalo kao realno moguće za istup: predavanja i diletantsko veče. Predavanja su održana. Bila su tri. Predavači su bili ovi: Radoslović Ante, Ivan Grakalić i Zuccon Blaž. Teme: Kulturno stanje Julijske Krajine poslije Rapalla, Zašto smo izgubili Julijsku Krajinu i treće predavanje: Istra i Jugoslavija. Već se iz samih naslova može prosuditi karakter predavanja i aktuelnost tema obzirom na program Kluba, na naše prilike uopće i na lokalnu istarsku tradiciju sredine u kojoj su predavanja održana. Prvo je predavanje održao pretsjednik Kluba Radoslović, drugi je predavač bio Grakalić. posljednji Zuccon. Predavanja su naišla na veliki interes krčkog gradjanstva, pa je posjet za Krk znao biti rekordan. — Krčka inteligencija, djaštvo, učiteljstvo koje u Krku održava svoj ferijalni tečaj škole rada, (s učiteljstvom je Klub kao i lani bio u najboljem prijateljstvu), redovi gradjanstva bili su vjerni posjetioci predavanja. Principijelno, ne ulazeći u ocjenu samih predavanja, valja istaknuti da se u tom smislu imade ići samo naprijed. Klub ako i nema za sada, što je i razumljivo još perfektnih predavača, mora nastojati da iz njegovih redova takvi jednom izadju. Mora se i u Klubu i izvan njega steći uvjerenje da se lijepi kader buduće istarske inteligencije formira u Klubu. Važno je znati ne samo kakve sklonosti pokazuje taj sadašnji naraštaj, nego još više to, kakve ona idejne i intelektualne kvalifikacije već sada pruža. U konkretnom smislu držimo kao pozitivno i stalno, da već danas imade u Klubu studenata koji moraju i koji su zvani (a i voljni) a za to im treba pomoći iz naših viših redova i izvana pružiti priliku, da posluže kao predavači u preraznim prilikama i priredbama raznih kulturnih i nacijonalnih društava osobito u pokrajini. Jasno je naime da će jedno predavanje prigodno ili aktuelno bilo iz kojeg područja naših pitanja održati bolje jedan naš student koji nove prilike, novo vrijeme i njegove potrebe bolje pozna nego onaj koji se za jedno predavanje recimo o Istri, samo prigodice spremi. U tom smislu neka se i izvan Kluba kod onih koji su za to zvani, o tome povede računa. Bila je ideja pred polazak na Krk da se tamo nastupi i prikazivanjem jedne drame iz istarskog života poslije rata. Trebalo je računati sa svim'mogućnostima izvedbe, sa brojem onih koji polaze u Krk, sa malenom krčkom pozornicom i sa skučenim materijalnim sredstvima. I onda što je bilo najglavnije, s kojim komadom da se u Krku nastupi? Izbor nije bio kompliciran. Jer trebalo se odlučiti ili za komad »Za našu grudu« od Jože Goričkog ili za Gervaisove »Tri slike iz Istre« (drugo nije bilo pri ruci) Gervaisove Tri slike teže su izvedive. Onda, nije bilo toliko ženskih lica koliko ih komad traži. Povoljnija nam se činila, iako dulja stvar, drama u tri čina »Za našu grudu«. Sada kada je predstava u Krku i Aleksandrovu uspješno apsolvirana, doći će, nadamo se i Gervaisove »Tri slike iz Istre« na red. I to u Zagrebu, gdje ćemo pokušati davati komad »Za našu grudu« s uvjerenjem u uspjeh. Dodje li do toga, kako sam na jednom mjestu već spomenuo, pišući o predstavi u Krku, onda bi to svakako značilo početak daljnjeg smišljenog rada u pravcu djelovanja za istarsku stvar i preko pozornice. — Uvjereni smo da ćemo naići na povoljan prijem i na potrebnu; materijalnu i moralnu potporu. Predstava u Krku (23. VII.) i u Aleksandrovu (dan iza toga) nije išla bez znat- nog truda i predanog rada članova Kluba. I mora se naglasiti, nije to bila neka provincijska ekshibicija ambicijoznih površno pripravljenih pojedinaca, nego smišljen rad koji je donio najpovoljnije rezultate, najbolji oduševljeni prijem kod Krčana i Alek-sandrovčana i zadovoljstvo svima zajedno i svakom pojedincu, koji je bilo što, pa i najmanje uložio u priredbu. Nama je jedino žao što nije bio prisutan nijedan od naših starijih prvaka i drugih izvan nas, koji bi bio vidio i ocijenio po Sra-vjesti ono što smo predstavom u Krku i u Aleksandrovu dali. Pozvali smo u Krk pret-sjednika Saveza dra Ivana M. Čoka, stare naše istarske veterane . sa Sušaka prof. Spinčića iz Vrbnika dra Trinajstića, ali na žalost nijedan nije mogao doći. Medjutim oni istaknutiji medju domaćim gradjan-stvom otvoreno su nam priznali, da u Krku davno nijesu vidjeli priredbe koji bi bila na istoj visini kao i naša. U Krku i Aleksandrovu izveden je ovaj program: Ne kloni majko, od J. A. Kraljića^ Deklamirala je učiteljica Eca Tićak, Osječanka osjećajem i toplinom prave Istranke. Jednu Katalinićevu pjesmu recitirao je uspješno Miroslav Slipčević. Iza toga kao ma »Za našu grudu«. Glumili su Zora Nabergoj, Ante Radoslović, Ljubo Čargo, Erman djak krčke gimnazije, Ivan Grakalić i Stevo Terpin u glavnim ulogama, dok su manje uloge bile u rukama Mary Karabaić (domaće KrČanke) Ece Tićak (Osječanke) i studenata Jakca, Stepančiča, Lukšića i dr. Scenu je izrazio stud. umjet, akademije Josip Crnobori (uz pomoć Čarga) dok je režiju vodio Ante Rojnić, koji je takodjer prije početka pretstave održao kraći pozdravni govor kao uvod u obje istarske večeri u Krku i Aleksandrovu. Komad poznatog slovenskog autora (prozvali smo ga Jože Gorički) trebalo je prevesti što je učinio Ivan Grakalić. Glumilo se vrlo dobro, na momente i pojedinci upravo odlično. Nije bilo niti jedne praznine koja bi umanjila djelovanje. I tehnička strana izvedbe, relativno komplicirana, bila je na visini, tako da je cijelo veče ostavilo dojam solidno i dobro prostu-diranog rada. Može se sa zadovoljstvom konstatirati da postoje svi uvjeti za to, da se započetim djelom na diletantsko-kazali-šnom polju i dalje nastavi. Da su na tom području zaista otvorene mogućnosti, malo tko može ozbiljno poricati. . Na kraju još hvala i priznanje krčkim mjerodavnim faktorima koji su nam omogućili predstavu (kao što su išli na ruku i cijeloj koloniji), jednako tako i rodoljubnoj javnosti u Krku i Aleksandrovu kao našim . . . .... -----------------r-znancima i svijesnim prijateljima Istre glavna i najuspjelija točka pnkizana je dra- istarske stvari. Ante Rojnić. BEOGRADSKI KONGRES SAVEZA JUGO-SLOVENSKIH EMIGRANTSKIH UDRUŽENJA. V smislu 6. in 9. člena sveznega pravilnika ter na podlagi onoglasnega sklepa zveznega direktorija z dne 10. IV. sklicuje zvezni predsednik I. redni kongres Zveze Jugoslovanskih Emigrantskih Organizacij v Jugoslaviji v nedeljo dne 2. septembra ob 9 uri dopoldne v prostorih Stare Skupštine ul. Kraljice Natalije v Beogradu. Dnevni red kongresa, predpisan po II. členu zveznega pravilnika je sledeč: 1. Položaj naše emigracije v Jugoslaviji in našega naroda v Italiji. 2. Deio zveznega vod stva v preteklem letu. Poročilo vodstva" 3. Skupno poročilo o delu posamoznih udruženj včlanjenih v Zvezi v svrho dosege ciljev Zveze. II. člen pravil. 4. Absolu-torij direktoriju na predlog nadzornega od" hora. 5. Volitve: a) imenska volitev članov direktorija; b) volitev nadzornega odbora; c) volitev odsekov. 6. Splošne smernice za delo emigrantskih organizacij v bodočem letu. J3olotičev kraja za bodoči kongres. 7. Določitev ^denarnega prispevka Zvezi od' strani društev za bodoče leto sorazmerno številu njihovega članstva in njihove ekonomske moči. 8. Predlogi posamoznih društev. 9. Slučajnosti. Opozarjamo vsa društva, da lahko v smislu prvega odstavka 9 člena zveznega pravilnika sporoče najkasnije do 28. avugu-sta predsedniku svoje predloge, ki se imajo razpravljati na dnevnom regu kongresa. Predložiti se mora obenem še 22 prepisov predloga za vsa društva včlanjena v Zvezi. Propise predloga bo moral predsednik poslati posameznim društvom na znanje najkasneje do 3. septembra. Obračamo nadalje pozornost vseh včlanjenih društev na določilo 5. člena pravilnika glede delegatov za kongres. Društva do 100 članov pošljejo po dva delegata, od 100—500 članov po tri delegate, od 500 naprej pa po 4 delegate. Ni potreba, da so delegati ravno člani dotičnega društva, ampak so lahko tudi člani kakega drugega emigrantskega društva. Posamezen delegat namreč lahko združuje vsebi več mandatov, največ 4, dokazanih s pravomočnimi pooblastili društev, katere zastopa. Zveza je že napravila potrebne korake 'm ho^veljala za vse udeležence kongresa polovična ali pa morda četrtinska vožnja. O tem bomo še pravočasno obvestili vsa društva potom javnega časopisja. Kongresa naj se udeleži po možnosti kolikor le mogoče veliko emigrantov in ne samo delegati posameznih društev. Najprimernejši za obisk kongresa so nočni brzo-vlaki, ki pridejo v jutranjih urah v Beograd. Za razgledanje mesta Beograda, za skupno cenejše kosilo ter za uporabo ..prostih ur izven kongresnega dela se bo pobrigala Zveza. Posamezna društva naj tudi v tem oziru izrazijo svoje morebitne želje, da se priskrbi pravočasno za potrebno. ČLANOVIMA »ISTRE« NOVI SAD. Kao što je već svima poznato, dne 11. septembra održaje se u Beogradu kongres Saveza jugoslovenskih emigrantskih društava u Jugoslaviji. Pošto Kongresu mogu osim zvaničnih delegata prisustvovati i ostali članovi organizacije, pozivaju se članovi »Istre« iz Novog Sada, kao i ostalih mjesta Dunavske banovine, da na Kongres u Beograd dodju u što većem broj ir Time nam se pruža prilika da vratimo po- sjet bratskom društvu »Istra-Trst-Go-rica« iz Beograda, koji su nas 14. augusta o. g. u tako lijepom broju posjetili u Novom Sadu. Kako smo od Saveza izvješteni bit će odobrena povlastica na željeznici u pola cijene eventualno i u četvrt cijene. Polazak iz Novog Sada u nedjelju 11. IX. točno u 7 sati u jutro osobnim vozom, koji stiže u Beograd u 9.10 sati. Sastanak na novosadskoj stanici najkasnije do 6.30 sati. Svi oni, koji žele putovati u Beograd neka se jave sekretarijatu nedjeljom od 10 do podne u »Dalmatinskom podrumu«, članovi van Novog Sada neka se jave pismeno i naznače, da li putuju direktno za Beograd ili preko Novog Sada. Zadnji rok prijave ističe 4. septembra o podne. Kasnije stigle prijave neće se uzeti u obzir. Sve ostale upute bit će objavljene okružnicama. — Sekretar I. PROSLAVA DRUŠTVA »SOČE«. Društvo »Soča« v Ljubljani razvije 4 septembra L 1. svojo društveno zastavo in proslavi ta pomenben dogodek z narodno veselico s sodelovanjem narodnih društev in v zvezi z ljubljanskim velesejmom in kongresom slovanskih narodnih noš. Društvo »Soča« v Ljubljani, ki obstoji že 12 let. je najstarejše emigrantsko društvo v Jugoslaviji, ki je prvo zbralo raztresene ude svojih rojakov in jih organiziralo^ v svojem podpornem in kulturnem društvu. Razdelilo je mnogo med vredne in potrebne brezposelne in delovalo na kulturnem popnšču kakor malo katero društvo v Ljubljani, z organizacijo ljudsko znanstvenih predavanj, da si je pridobilo upravičeno irne ljudske univerze. Pridobilo si je s svojim treznim, idealnim in narodnim delovanjem tudi velik ugled med vsemi Jugoslovani in simpatije najvišjih mest. Vsa večja in uglednejša društva so si omislila že svoje društvene prapore kakor so jih imela prej tudi naša primorska društva na domači grudi, okoli katerih so se zbirali vsi odkritosrčni borci naše boljše bodočnosti. Zvesto tej tradiciji je hotelo tudi društvo »Soča« v Ljubljani proslaviti svoj' 12 letni obstoj z razvitjem lastnega prapora, ki naj bo tu simbol naše rodne grude in vidni znak, okrog katerega naj se zbirajo v Ljubljani in okolici stanujoči pri-bežniki, dokler se ne bodo mogli vrniti s tem praporom v lastne domove. Na čelu društva stoji že od njegove ustanovitve nepretrgoma požrtvovalni in ugledni župan mesta Ljubljane tov. dr. Dinko Puc Ob priliki omenjenega razvitja se bo društvo spomnilo tudi svojega vzornega tovariša predsednika in ga zasluženo počastilo. Program prireditve je naslednji: 3. septembra zvečer podoknica kumici, na to slavnostna seja v hotelu Miklič v čast tov. predsednika. 4. septembra okrog 9 ure maša na Ko-gresnem trgu. katero bere č. g. župnik Barič. Po maši istotam govor pokrovitelja kongresa slovanskih noš tov. dr. Dinka Puca in ministra dr. Zupančiča- Povorka, revija narodnih noš na ljubljanskem velesejmu. Popoldne ob 15 uri se zberejo udeleženci velesejma, kongresa narodnih noš in proslave društva »Soče« na Kongresnem trgu, na to odhod na Tabor, kjer bo ob 16 uri razvitje zastave društva »Soče«. Po razvitju narodna veselica z sodelovanjem več narodnih društev. SISSBQSSe&'SBaBaaBiaBBaESBBHaBBiBBaBBBBBaaBaBBBSBSiaBBSaBg ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU 'Jcive< B ZAGREB Mesnicka ulica br. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA ^BBBĐBBBBBBBBBĐBBBBnRBBBBBB izvrsno je sredstvo za čiščenje želuca i crijeva čisti bez boli, a brzo uklanja sve želučane boli, ako se uzimlje poslije objeda i večere u malo vode na vrhu od noža preporuča se djeci i odraslima. U apotekama jedan omot stoji 4 dinara. J:-1**, ; 5i. - i Za to slavnost vlada veliko zanimanje in se je udeleži tudi praški župan primator dr. Baxa s približno 300 češkimi narodnimi ncšamL Dovoljena je četrtinska vožnja iz cele Jugoslavije v Ljubljano in na Bied ter Boh. Bistrico. Vsak udeležnik »Sočine« proslave ali kongresa narodnih noš si mora s »So-čino« legitimacijo kupiti na vstopni postaji polovično karto, katero si bo dal žigosati na slavnostnem prostoru »Soče« na Taboru (Sokolski prostori) na 4. septembra od 15 do 24 ure, da mu bo lahko služila za brezplačni povratek po železnici, oziroma za izlet (fa Bled ali v Bohinj. Vozne legitimacije za četrtinsko vožnjo po železnici z vseh postaj Jugoslavije, ki jih izda društvo »Soča« v Ljubljani, naj se naročijo pri upi avi ljubljanskega velesejma v Ljubljani ali pa direktno pri društvu »Soča« v Ljubljani (g. blagajnik in tajnik Gledališka ul št. 7 ^afaryk0va ul. 28/n. — Urednik: Ive Mihovilovič, Jukičeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Brnćić, advokat, Samostanska 6. - Tisak. Stečajnina Jugoslovenske štampe d. d., Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara: Rudolf Polanović, Zagreb, Hica 131.