KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZA ŠIITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7708
Societe Chimique De La Grande-Paroisse, Azote & Produits Chimiques, Paris, Francuska.
Postupak fabrikovanja kiseoničkih organskih jedinjenja.
Prijava od 30. jula 1928.	Vazi od 1. jula 1930.
Traženo pravo prvenstva od 24. avgusta 1927. (Francuska).
Bilo je več pokazano da se mogu fabri-kovati s jedne strane formaldehid a s druge mravlja kiselina reakcijom ugljenoksida i vode, u tečnom ili parnom stanju, u prisu-stvu izvesnih katalizatora.
Našlo se, prema sadašnjem pronalasku, da se mogu isto tako dobiti ovi isti proizvodi kao i alkoholi, eteri, ketoni, i t. d., i druga organska kiseonična jedinjenja, ako se upotrebe mešoviti katalizator!, koji sa-drže bar jedan elemenat iz svake od dve sledeče serije:
1.	kalium, natrium, magnesium, vanadium, hrom, molibden, gvožđe, kobalt, nikl, bakar, srebro, cink, kadmium, živa olovo, arsenik, antimon, vismut.
2.	glucinium, magnesium, aluminium, ce-rium, silicium, titan, cirkonium, torium, uran, litium, kalcium, stroncium, barium, volfram.
Pod mešovitim katalizatorima podrazume-vaju se katalizatori, koji upotrebljuju kom-binovano, simultano dejstvo, na istom mestu, više supstanaca, koje imaju različite kalalitičke osobine.
Gornji elementi su uvrščeni u katalizatore u jednom obliku, koji je podoban da da docnije jedno stabilno jedinjenje pod okol-nostima upotrebe. Tako da če se kalium upotrebiti u obliku hidrata, karbonata, for-miata, i t. d.
Uopšte, ovi če se elementi dakle upofre-biti u obliku metala, oksida slobodnih ili kombinovanih sa hidratnim bazama karbo-
nata, formiata, ili kombinovanih sa hidratnim bazama, karbonata, oksalata i drugih organskih soli, borata, nitrata, fosfata i drugih mineralnih soli.
Za pripremu ovih mešovitih katalizatora, uzeče se poznate metode, koje se odnose na onu specijalnu klasu katalizatora, kao što su simultano taloženje u jednom rastva-raču, topljenje isto tako simultano, i t. d. uzimajuči sve predostrožnosti da se osigura ekstremna homogenost.
Ovi se katalizatori mogu, sem toga, proizvesti ili montirati na inertnim osloncima, ili na vrlo poroznim supstancama, ili na supstancama netopljivim ili malo topljivim koje povečavaju njihova stabilnost prema temperaturi dejstvujuči prosto kao razbla-
V •	v •
zivaci.
Katalizator, bilo daje primljen taioženjem simultanim u rastvaraču, ili prostim topljenjem ili oksidišučim topljenje u sudu za topljenje ili u eleklričnoj peči, ili pomoču alumiriotermije, tretirače se pre svoje upotrebe. Ovo tretiranje ima za cilj da ga dovede u stanje oksidacije, hidratacije ili jedinjenja tako, da bude stabilan pod okol-nostima, u kojima če se upotrebiti; uopšte, ovo tretiranje če se izvršiti u istom aparatu, gde če se izvršiti sintetička reakcija, tako da se izbegne svako potonje štetno menjanje katalizatora, koje bi proizišlo od rukovanja njime.
Din. 10.
Početni katalizator, zagrcvaće se poste-peno na običnom pritisku iti pod visokim pritiskom, bilo u struji reakcionalnih gasova, bilo u samom vodoniku, bilo u samom ugljen oksidu, bilo vodenoj pari, bilo u struji ugljene kiseline ili azota, bilo još u struji jednog od proizvoda željene reakcije, pari mravlje kiseline na primer, do temperature, koja je niža od temperature upotrebe ili koja je bliska njoj.
Pomoču gore opisanih katalizafora dobiju se, reakcijom ugljenikovog oksida i vode kiseonična organska jedinjenja različitih funkcija, kao što su alkoholi, kiseline, esteri, eter-oksidi, ketoni, aldehidi, etc. Razume se da nikakva opšta relacija ne može biti for-mulisana između produkata reakcije i kompozicije katalizatora iz elemenata. Primetiče se prosto, da uvođenje vrlo elektron^ gativ-nih elemenata u katalizator povečava uop-šte proizvoden je tela kiselog karaktera.
Različite sinteze izvršiče se na različitim temperaturama prema upolrebjenom pritisku i prirodi produkata koje se dobiju. Ove temperature, koje se nalaze izmedu obične temperature i 550°, biče na primer reda od 200—300° za aldehide, od 300°—350° za kiseline, od 350°—450° za alkohole.
Izvesne od ovih reakcija, kao sinteze ki-selina, vrše se več na običnom pritisku, druge, kao one alkohola, zahtevaju pritisak od bar nekoliko desetina atmosfera. Pritisci od preimučstva nalaze se između 50 i 600 atmosfera.
Prema temperaturi i pritisku, voda če pot-puno ili delimično isparili i mogu se upo-trebiti naročito različiti uređaji predvideni u francuskom patentu od 3 juna 1926 No. 220.832 za: „postupak fabrikovanja formaldehida“ kao i poznati uredaji za hidroge-naciju ulja.
Zidovi cevi ili sudova za reakciju izabrače se, na primer od specijalnih Čelika sa bromom, siliciumom, manganom, ili če biti od bakra, srebra, etc... prema prirodi proizvoda i željenog stepena čistoče.
Posmatrače se sve upotrebljene predo-strožnosti u tretiranju smeša, koje sadrže velike proporcije ugljenikovog oksida, kao šio su: odsustvo gvožđa, nikla i t. d., u dodiru toplih gasova, odsustvo gvožđa, nikla, karbonila i poznaiih otrova u tretiranim gasovima.
Treba zabeležiti da upotrebljeni ugljeni-kov oksid može sadržati kiseonika, vodo-nika, ugljene kiseline, azota, metana i drugih zasičenih ili nezasičenih ugljovodonika, koji neče biti transformisani, ili če dali prosto vodu, alkohole ili ketone.
S druge strane, mogu se isti tako uvesti, u isto vreme kad i voda, jedan ili više proizvoda reakcije kao alkoholi, kiseline, i t. d.
Ovo če biti naročito od koristi u slučaju, kad se bude želelo, da se dobiju naročito više homologe sličnih ili različitih funkcija od funkcija uvedenih tela.
Dobljeni proizvodi če se kondenzovati na običnoj temperaturi ili če se sadržati ispiranjem pomoču vode ili rastvarača, ili još biče pretvoren! u tečno ili čvrsto stanje dovoljnim hlađenjem, sve sa preimučsfvom pod pritiskom.
Reziduelni gasovi, koje če sadržavati u-opšte sem ugijrnikovog oksida i ugljene kiseline, vodonika i azota, moči če se ponovno upntrebiti posle pogodnog čiščenja (dekarboniracije na primer) bilo što če se ponovo uvesti u isti ciklus odakle su pro-izišli, bilo što če se pustiti da produ analog nov ciklus ili koji daje druge proizvode, kao što je opisano u ovom pronalasku, bilo još što če se upraviti poznatim ciklusima, koji upotrebljuju gasove pod pritiskom, sin-tezu amoniaka ili sintezu melilalkohola prema reakciji CO -)- 2 Ha = CH, OH na primer.
Primer I.
Redukuie se pomoču ugljenikovog oksida na običnom pritisku, na 300" katalizator sastavljen inlimnom asocijacijom mangan karbonata, magnesium oksida i aluminium oksida u ekvimolekularnim pmporcijama, koji se dobija taloženjem vodenog rastvora, nitrata pomoču natrium karbonata na tački ključanja.
Penje se do 100 atmosfera pritiska sa ugljenikovim oksidom. Zatim se pusti da prode sa zapreminskom brzinom 2000 (količina gasa na sat jednaka 2000 puta za-premina katalizatora) mešavina jednakih zapremina CO i HaO (koja sadrži sem toga malo H2 i N.,) na temperaturi 450° i pod pritiskom od 100 atmosfera.
Dobijaju se reziduelni gasovi. koji sadrže 12—13% C02 dok kondenzovana voda u suvišku sadrži 5 do 6% različitih alkohola.
Primer II.
Ispari se suvo na plovučcu rastvor od 9 gr torium rksida i kalium karbonata u mrav-Ijoj kiselini. Pusti se da prede preko ovog katalizafora, pod 500 atm. struja ugleniko-vog oksida i penje se polako do 250°. Potom se pusti sa zapreminskom brzinom od 2000 mešavina od 3CO -j- HoO i hvata se osetno normalen rastvor mravlje kiseline dok ostatak sadrži samo 1—2% CCX.
Primer III.
Slaloži se na plovučcu rastvor u azotnoj kiselini od
CuC03 =	7 gr (karbonat bakra)
ThOo	= 18 gr (toriom oksid)
Bi„03	= 30 gr (bizmut oksid)
Suši se i greje polako pod 300 atm. na 350°. Pusti se mešavina CO -|- HaO jed-
nakih zapremina, i hvala se kisel! rastvor, koji sadrži rastvorljivih i nerastvorljivih e-lera. Ostatak sadrži oko 40/0 COo.
Primer IV.
Pripremi se mešavina aluminiuma, mag-neziuma i mangan dioksida u sledečim pro-porcijama:
MnCL = 130 gr (mangan dioksid)
Al	= 10 gr (aluminium u prahu)
Mg	= 13 gr (magnezium u prahu)
Zapali se i dobije čvrst i kompakten katalizator, ali koji je porezan, formiran od MnO, A1203, MgO, koji, redukovan na 400° pod 100 atm. daje na 450° pod 200 atm. sa zapreminskom brzinom od 2000 jednakih zapremina CO i H,0. alkoholni rastvor i o-statak, koji sadrži 10—12% CQ, i malo vodonika.
Primer V.
Mešavina od:
Sbü03 = 10 gr (antimonov oksid)
Th (N03)4 = 35 gr (torium nitrat) rasvori se u koncentrovanoj HCI; HNOa odvoji se na hladnoči. Staloži se na tački ključanja pomoču (NH4)., COa aglomeruje se i suši.
Na 420°, sa CO -j- H20 jednakih zapremina, pod 200 atm. dobije se ostatak, koji sadrži 30% C02 sa zapreminskom brzinom od 1000 u 24% CO., sa zapreminskom brzinom od 2000 i jedan rastvor gušči od vode, koji sadrži alkohola i drugih organskih kiseoničnih jedinjenja.
Primer VI.
Mešavina od:
Pb (N03)2 = 41 gr (nitrat olova)
Sn (N03)2 = 27 gr (stroncium nitrat) u vodenom rastvoru staloži se pomoču (NHJ;, CO;! i aglomeruje. Redukuje se ugljeniko-vim oksidom polako pod običnim pritiskom na oko 200°. Na 475°, pod 125 atm. sa CO-|-HoO jednakih zapremina i sa zapre-
minskom brzinom od 2000 dobije se 7% C02 u ostatku i jedna neufralna alkoholna tečnost.
Primer VII.
Mešavina od:
Th (N03)4 = 17 gr (torium nitrat)
Co (N03)2 =: 9 gr (kobaltov nitrat) spremljena na isti način daje na 350°, pod 600 atm, sa istom gasnom mešavinom i istom zapreminskom brzinom 15% C02 u ostatku i jednu vrlo kiselu tečnost, koja sadrži prve članove masnih kiselina i alkohola.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvođenje alkohola, al-dehida, ketona, kiselina, estera, eter oksida i drugih organskih jedinjenja, koja sadrže kiseonika, pomoču reakcije ugljenikovog oksida ili jednog gasa koji ga sadrži na vodu u tečnom ili gasovitom stanju i u pri-sustvu katalizatora, naznačen time, što se upotrebljavaju kao mešoviti katalizator!, oni, koji sadrže bar jedan element iz niza: ka-lium, natrium, magnezium, vanadium, hrom, molibden, mangan, gvožđe, kobalt, nikl, ba-kar, srebro, cink, kadmium, živa, olovo, ar-senik, antimon i bizmut udruženi sa bar jednim elementom iz niza: glucinium, magnezium, aluminium, cerium, silcium, titan, torium, uran, litium, kalcium, stroncium, ba-rium i volfram.
2.	Postupak prema pat. zahtevu pod 1, naznačen time, što se za ostvarenje toga postupka dejstvuje podjednako u prisustvu jednog ili više proizvoda reakcije.
3.	Postupak prema pat. zahtevima 1 i 2, naznačen time što se prema tom postupku dobijaju organska jedinjenja koja sadrže kiseonika, kao što su: alkoholi, aldehidi, ketoni, kiseline, esteri, eter oksidi, ili analoga tela.









'
- o . io ■	■ . ,,7tj ..-iiih' !
■
.





■


.

■