Pošlima plaćesža u golovu
Cena Din 2
OLSKI
GLASILO SAVEZA SOKOL A KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilogi »S©lc©ls&:cs Prosveta«
ШШНШШШШ CfcC&CL III. ~ UFOf
um
L-l laSš If ES aprila
1932
Mazi svakog četvrtka © Godišnja pretplata 50 Bin ® Uredništvo nalazi se u Učiteljsko] tiskali, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava h Narodnem domu, telefon koj 2543 — Ljubljana © Račan poslanske štedionice broj 12.943 48 Oglasi po ceniku ® Rokopisi se ne vraćaju
Zahvala Nf. VeL Kralja
Povodom pozdrava, koje je Nj. Vel. Kralju uputila II redovna glavna skupština Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, I zamenik starešine Saveza brat E. Gangl primio je od g. Ministra Dvora sledeću zahvalu Nj. Vel. Kralja:
Beograd, 14 aprila 1932.
Gospodine!
Njegovo Veličanstvo Kralj primio ]e sa zadovoljstvom odaslane sokolske pozdrave, koje ste podneli Njegovom
Veličanstvu Kralju i Njegovom Kra-ijevskom Visočanstvu Nasledniku Prestola prilikom druge redovne godišnje skupštine Sokola kraljevine Jugoslavije.
Po najvišem nalogu čast mi je izraziti zahvalnost Vama i učesnicima skupštine, kao i toplu želju Njegovog Veiičantsva Kralja za istrajni rad Sokolstva na svestranom napretku našega naroda.
Ministar Dvora, Б. J. Jevtič.
Ideje novoga vremena I Sokolstvo
^ Stara je i duboka misao sažeta u rečima: »Ideje vladaj u svetom ili ga oacaju u haos«. Ako bacimo jedan le-timičan pogled preko vekova istorije čovečanstva, pa posle toga razmislimo
0 onim silama koje su pokretale ljude, koje su davale mah akciji, koje su bile spiritus movens svih kultura i civi* lizaeija, videčemo da su to uvek bi'le velike misli, velike ideje. One su ili proizlazile iz uma pojedinih velikih ljudi ili sazrevale kao spontani plod vremena i prilika. Ja bih rekao, da je ovaj drugi slučaj mnogo češči, veči i značajniji; upravo da se na njega u osnovi sve svodi: on je dakle jedini. Prilike, bilo političke, ekonomske ili soeijulnc, radale su ili stvarale ideje, K H) su samo formulisali pojedinci.
‘Uta su vlastodršei rimske imperije »nuh u izobilju uživanja, trunuli i gu-
se u raskoši, tada su istovremeno ..nuli i gušili se na drugoj strani mi-ioni sirotih i prezrenih u bedi i siro* tinji' 0vim bolovima nije bilo leka na zenilji i to je bio uzrok da se duh eo-%ekov digao sa zemlje na nebo. Digle ?11 »a, patnjama prouzrokovane, večne lueje pravde i dobra, koje je Nazare* canin doneo medu ljude.
Ideja jednakosti, bratstva i slo-bode donela je veliku revolueiju u rraneuskoj i preko nje sve moderne demokratije u svetu.
Da se dugo ne zadržavamo van naših sokolskih redova, upitajmo se: Gde je klica sokolske ideje? Ja bih rekao, ne u Tyrševoj glavi, nego u prilikama, u kojima je Tyrš živeo i delao. Talas slobodne misli, pokrenut febru-arskom revolucijom, kad je ugušen, u Evropi nastale su vrlo teške prilike. Mnogi su narodi tlačeni i odnarodi* vani; pa i brača Česi su tada doživeli teške dane. Tada u tim teškim prilikama Tyršu se rada ideja o Sokolstvu. Podiči u svorae narodu nivo kulture duha i tela, pa u takve ljude sejati velike misli o slobodi i stvaranju. Ova se je ideja u Tyrševom duhu sjajno iskric stalisala. Soko, simbol viteštva, hrabrosti i pravičnosti u našoj poeziji — postaje po Tyršu simbol njegove ide* je. Stvara se ideja Sokolstva.
Ideologija Sokolstva več je sadr-žana u njegovom simboličkom imenu. Ali da bi došli u značaj sokolske ideje za nas Jugoslovane, učinimo kratak osvrt na naš narod pre velikih ratova
1 ujedinjenja. Upravo zadržimo se kratko samo na srpskom delu našega naroda.
Kad uzmemo da ideje vladaj u svetom, onda če i pojedini narodi biti tim pre vezani za pojedine ideje, njihove specifične. One su te koje daju jednome narodu največi impuls i od-reduju glavni pravae rada i mišljenja.
Možda največa tragedija, koja se dogodila srpskome delu našega naroda bila je izgubljena bitka na Kosovu. Tu je podriven ugaoni kamen državne zgrade, koja se posle lako rušila i sru* šila. Udar je bio težak i smrtonosan, kako za politički, tako i za društveni i kulturni život i napredak. Prirodno je bilo očekivati, da porobljeni narod pod zlom upravom sirovoga osvajača padne u depresiju; očajavajuči i pla-čuei nad svojom tragedijom kroz vc-
kove robovanja izgubi svoju individu* alnost i nacionalnu svest. Međutim, dogodilo se nešto sasvim suprotno. Vizionarska duša narodnog guslara stvorila je legendu o Kosovu, obavila je velom tajanstvene veličine, i stavila je, ikao jedinstvenu zastavu poroblje* noga naroda, na ce'!u kupolu njegovo-ga neba. Ta svetla zastava itnala je da okuplja duhove, da ih napaja veličinom pregalaštva predaka im, i da im otvara neutoljivu žed za slobodom. Vekovi su prolazili, teške i mučne dane tavorio je naš narod. Ali ideja kosovske tragedije, koja je sada postala opomena osvete i simbol slobode, bivala je sve jasnija, sveffija i odredenija-; ~i sve duše jed noga naroda vezala je i zagospodarila njima.
Veliki dogadaji, čiji smol' mi sa* vremenici, doneli su ostvarenje kosovske ideje; ispunjen je kosovski amanet. Završetak velikoga rata doneo je mnogim narodima ostvarenje vekovnih ideala — političke svobode, pa i nama. Ali silne perturbacije u oblasti mate« rijalne i duhovne kulture donele su i nešto drugo teže i opasnije. Donele se poremečaje svih vrednosti, pomu* tile pojmove veličina i svetinja — u-kratko, mnoge ideje, vodilje sveta za-menjene su haosom.
Naša ideja oslobodenja i ujedi* njenja — kosovski zavet — ostvarena je. Trebalo je zameniti drugom koja če ujediniti duh nacije, zavladati nji-me i voditi ga. Ali mi Jugosloveni u posleratnim prilikama teško smo se snalazili. Bilo je i svesnih i nesvesnih grešaka i lutanja, ali je bilo i dobronamernih pokušaja da se izradi jedin-stvena ideologija jugoslovenska. Soko, kao idejna organizacija bio je prvi, koji je svesno i istrajno, još od po* četka života u novoj slobodnoj domo* vini podvlačio i zastupao jedinstvenu ideju jugoslovenstva. Ovakove stvari uvek teško prodiru i teško se afirmi-raju. Mnogima su nejasne, a mnogi ih zlonamerno prevlače zaboravom. Ali kako su sc mutne posleratne prilike razbistravale, to je uporedo s tim išlo i okup'ljanje sve večeg broja ljudi oko jedne ideje, koju je več Sokolstvo držalo kao zastavu. Kad je docnije ova ideja i znatno pojačana pravcem državne politike, time je naše Sokolstvo dobilo satisfakciju za svoj rad i istraj-nost.
Danas, u doba kada največi umovi traže leka opštoj svetskoj krizi u inte* lektualnoj akciji i podizanju moralnih vrednosti čoveka, danas naše Sokolstvo ima da podvostruči svoju akciju i dosadašnji rad. Osnovnu ideju Sokolstva preplesti sa idejom jugoslovenstva, učiniti je jasnom i pristupačnom duhu narodnom; i staviti je kao sim* bol zavetne misli, kao idejnu zastavu na nebo jugoslovensko, kao što ne* kada beše ideja Kosova. Osnovna ideja Sokolstva jest stvoriti Sokola i So-kolicu fižički zdrava, lično hrabra, plemenita i visoko moralna — to su sve najviše vrline! A tak vi članovi zajed* nice učiniče samo največe usluge toj zajednici. Kad jugoslovcnski Sokoli i Sokolice budu svi u svoj duh i telo usadili vrline sokolske ideje, pa takve svoje vrline i sposobnosti stavili u
službu Jugoslavije i okupili se oko osnovne ideje jugoslovenstva, onda če dati najlepši prilog opštoj kulturi jugo-slovenstva, slovenstva i čovečanstva. Potrebno je u ovome teškom, ali ve-likom vremenu, da se u sokolske re* dove okupe svi Jugosloveni — svesni da su pozvani svi da izgraduju novu, veliku kulturu Jugoslovena, i za sve slabo uradeno da su sami odgovorni pred sadašnjieom i budućnošću ... Za* vetna misao Kosova imala je jednu veliku opomenu za one koji su se zabo-ravljali ili pokaživa?! slabi: »Zar ti da svetiš Kosovo?« Ta se opomena mogla čuti u kolibama i kučicatna pastira i ratara isto kao i u kueama onih na vrhovima društva. To je bio najteži ukor, najmočnije sredstvo narodne pe* dagogije, čiji su vaspitanici sjajno po-
ložili sve ispite od 1912—1918 godine. Danas svi pravi Sokoli, okupljeni oko naše velike ideje, ne smeju nikako do-zvoliti da im se može prebaciti: »Zar ti da ostvaruješ ideju jugoslovenstva i Sokolstva?« Ili ako je čuje, da je primi kao zadnju i največu opomenu, iza koje do'!azi popravka i volja, sva volja za rad na ideji kojoj služimo.
Eto, tu osnovnu misao stvarala-štva i lične odgovornosti i ponosa ne* ka svaki Soko i Sokolica smatra kao svoju zastavu, kao ideju vodilju, kao največi svetionik u luci spasa, gde nas mnogi šareni i sumnjivi fenjcrčiei mame na pučinu u naručja neizvesnosti, pa možda i propasti.
Obrad M. Cicmil,
Sv. Nikola (Vardarska banovina)
Šla bi foš valjalo uradili pre polaska u Prag
Hristos vosKresei
Svoj braći i sestrama pravoslavne veroizpovedi čestitamo Hristovo uskrsnuče. Hristos voskrese!
Urcftnišivo i uprava
Celokupna sokolska i ostala štam-pa donosi nam vesti o pripremama za IX svesokolski slet, koji če sc ove godine održati u Pragu. Iz tih vesti ino-žerno tek da nazremo, koliko napora i koliko požrtvovanja ulaže se u te pri-preme za ovu sveslovansku manifesta-ciju, koja ima da bude živa slika na-šeg rada i naših ideala.
Ovaj grandiozni slet sveg Sokolstva imaee u prVOm redu zadatak da manifestu je sveslovensku slogu bratstvo i jednakost. Imače, zatim, da prikaže celom svetu moguenost života i opstanka u čovečanskim sporazumi-ma, bez teških i velikih štetnih potresa. koji čovečanstvu nikada ne done-soše trajnu sreču i blagostanje. Sokolstvo i ovom prilikom ima da se prikaže kao pionir i pregalac ka najuzviše-nijim idealima čovečanstva, za kojima svi narodi žude: ka miru, slozi i lju-bavi medu narodima.
Na ovom našem sveslovenksom zboru biče prisutne i mnogobrojne delegacije stranih naroda. Mi smo pozvani, da, i pred nama samima i pred pret-stavnicima celog sveta, pokažemo da smo dostojni nosioci tih najuzvišenijih ideala čovečanstva, da su nam se samo mišice snažne, več da su u nama skoncentrisane i sve odlike čoveka-bra-ta. Na ovom sletu svaki Soko pojedi-nac, sam za sebe, svojim primernim vladanjem i držanjem i van stroja, ima dostojno da reprezentujc celokupno naše Sokolstvo. Prema tome, na ovaj slet imali bi da idu samo oni, za koje se pouzdano zna, da če biti dostojni pretstavnici Sokola kraljevine Jugoslavije, a to ec reči: pravi i istinski Sokoli.
Možda ovo zvuči malo neskladno za naše urodene osečaje, da je svaki Soko jednak i da medu nama ne bi smelo biti nikakvog razlikovanja i izdvajanja. Ali, na žalost, to se danas mora da kaže, jer, kako je to več u više mahova i ovde bilo izneseno, mi danas u našim redovima imamo takvo šarenilo, da se je u njemu veoma teško snači. Poznato je, i o tome je ta-koder več dosta pisano, da je u poslednje vreme u naše redove stupilo mnoštvo novog članstva, medu kojim mnogo bez potrebnih preduslova, bez ljubavi i istinskih osečaja za Sokolstvo.
Mnogo ih je stupilo u naše redove iz svih mogučih drugih, samo ne iz sokolskih pobuda. Ima ih, n. pr., koji su »Sokoli« samo po tome, što su upla-tili članarinu i eventualno »reskirali«, pa nabavili i sokolsku odoru. Tu je gra-nica njihovog pojma o Sokolstvu. Ima ih opet, koji, bogzna iz kojih razloga, do daivs još n'isu poneli sokolski znak
na svom kaputu. Medu ovima imamo i članova, čije sc vladanje u javnom životu nimalo ne poklapa_ s našim i pisanim i urodenim zakonima i principt-ma sokolskim. Ima ih koji su skloni s vini onim porocima, protiv kojih se Sokolstvo baš najviše i bori: pijanče-nju, kartanju, sablažnjivim izgredima i t. d. Mnogima je takvim »Sokolima« sokolska odora i legitimacija samo plašt za prikrivanje svih tih njihovih negativnih i sablažnjivih osobina, i sredstvo za prodiranje u sve redove društvenog života, gde im inače, bez toga, ne bi moglo biti mesta.
Pošto, dakle, znamo i svesni smo velikih zadaea, koje stoje pred nama u Pragu, onda sc nameče bezuslovna potreba da se proveri, do u tančine, ko če sve uzeti učešča na sletu, i ko če nas tamo, kod brače Čeha, reprezen-tovati. Ono, istina, naš bratski Savez je izdao raspis i sva potrebna uputstva i propise za ovaj slet, pa je predvideo i naglasio ko če sve snositi odgovornost za eventualna otstupanja od tih propisa. Ali, neka mi je dozvoljeno, da se ovde poslužim jednom narodnom: »Otac posla svog nastašnog sina sa čupom po vodu, i pre no što je ova| pošao, otac ga dobro ispraši. Prisutni sused u čudu ga zapita: A zašto biješ dete kada nista nije skrivilo? — Zato, odgovori otac, — jer ako razbije čup, onda su batine izlišne«.
A kako mi u našim redovima imamo mnogo takvih »nestašnih sinova«, na njih valja obratiti naročitu pažnju, i ovoga puta im onemogučiti učešče na sletu u Pragu.
Ovo su stvarnosti, iako bolne, ali istinite, i o njima se mora ozbiljno voditi računa.
Ako pak nije moguče potpuno probrati i takve članove isključiti iz učešča na sletu, moguče je bar njihov broj svesti na minimum. A to bi se dalo izvesti na taj način, što bi bratske župe, preko svojih naročitih, pouzda-nih organa, prikupile sve potrebne podatke o svakom pojedinom članu, koji se je prijavio za slet. A na dan — dva pre polaska, ili na sam dan polaska u Piag, valjalo bi izvršiti jednu strogu smotru, podvrči svakog člana jednom kračem — jezgrovitom ispitu, s kojim bi se postigao dvojaki cilj: utvrdilo bi se, da H je svaki brat upoznat bar sa najosnovnijim pojmovima o Sokolstvu, i drugi: da li svaki brat zna i naš, državni jezik. Ovako odabrani mirne duše možemo iziči i pred braču Čehe i pred celi svet, bez bojazni da čemo se obrukati. Bolje je da u Prag podemo i u manjem broju, jer broj znači malo, a odlike i vrline: sve.
Pavle Kvaič, Torža
Konferencija šlampe Saveza
SKJ
Dne 23 i 24 o. m. održana je u Ljubljani ir prostorijama uredništva »Sokolskog glasnika« pod pretseda-njem 1 zam. starešine Saveza SKJ br. E. G angl a konferencija sokolske štam-pe, na kojoj su uzeli učešča savezni načelnik i urednik »Sokola« brat Iv in Bajželj, pretsednik Saveznog prosvet-nog odbora brat dr. VI Belajeič, eko-
nom Saveza br. B. Živkovič, tajnik Saveza br. A. Brozovič, urednik »Sokolskog glasnika« br. S. Čclar, urednik »Sokoliča« brat Jeras, urednik »Naše radosti« brat Lavrenčič, članovi rc-dakeionog odbora »Sokolskog glasnika« brat V. Švajgar i brat J. Poharc te član uprave Saveza i pretsednik Ju-<ioslovenske sokolske Matice br. dr. R. Fux.
Na konferenciji pretresena su sva važna i aktuelna pitanja sokolske štampe, koja su delimično bila predmetom diskusije i na poslednjoj gla\r-noj skupštini Saveza. Posle saslušanja izveštaja urednika, donesni su zaključ-ci u pogledu načina uredivanja i gospodarske strane pojedinih listovrt.
Ustanovljena je potreba da зе u svoj sokolskoj štampi uvede službeni pravopis s neznatnim izmenama, pa je povereno Prosvetnom odboru da o tome podnese upravi Saveza konkre-tan obrazložen predlog.
Ustanovljena je nadalje potreba da se sokolski omladinski listovi kao i izdanja namenjena najširim slojevi-ma u pogledu pisma i jezika po moguč-nosti prilagode potrebama pojedinih k ra jeva.
Rešeno’ je, da se u toku ovc godine u cilju što jačeg širenja sokolske štampe izvrši svestrana propaganda i preduzmu druge shodne mere.
Pretreseno je nadalje pitanje iz-davanja naročite knjižnice za sokolske čete, pa je rešeno, da prosvetni odbor Saveza izradi o tome detaljan plan i podnese ga upravi Saveza.
U vezi s novo osnovanom Sokol-skom agencijom, pretresen je način iz-clavanja povegmenog sokolskog izveštaja (biltena) i sistematsko« obave-štavanja dnevne štampe o Sokolstvu.
Pretstavnik Jugosloveniske sokolske matice podneo je potanko :zve-štaj o stanju Matičnih izdanja, pa jc ustanovljena potreba što uže saradnje Prosvetnog odbora Saveza i Jugos!o-venske sokolske matice u pogledu prodaje sokolskih knjiga.
Na kraju pretreseno je i pitanje sokolskih izdanja saveznog načelni* štva, prosvetnog odbora i Jugos!«-venske sokolske .matice u 1932 godini.
IX sve&okolsM slet u Pragu
Sleiske vesli
INFORMACIONI SASTANAK LEKARA-SOKOLA
Za dan 2 aprila sazvao je lekarski otsek za iX svesokolski slet sastanak u svrhu informacija i razgovora o podeli posla i uredenju dežurne službe na slctištu i po gradu.
POZORIŠTA ZA VREME SLETA
Narudžbe za rezerviranje ulaznica treba poslati prema odluci sletskog odbora direktno pojedinim pozorišnim upravama. Narodni divadlo izdalo je več i program svih komada, koje če ono izvadati u sletskim danima a ta-koder i Stavovske divadlo. Ovi programi mogu se naručiti uz od 1 Kč kod uprave pomenutih pozorišta.
PROPAGANDA ZA SLET U INO-STRANSTVU
U Burgosu je nastojanjem guver-nera bilo aranžirano sokolsko veče sa telovežbenim tačkama i prikazivanjem filma prošlog siesta te uz predavanje o ovogodišnjem sletu i o značenju Sokolstva.	I
FRANCUSKI GIMNASTE I SLET
»Le gimnaste«, oficielni organ fran-cuskrh gimnasta, u svom trečem broju donosi ponovno informativni članak o sletu, u kojem se govori o samoj organizaciji sleta, o sletskoj izložbi i o hi-storičidm spomenicama i prirodnim lepotama čehoslovačkc.
Sokolska radio-predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 29 o. m. predavanje Poslanstva Čehoslovačke republike o temi. Savrcmena čehoslovačka;
dne 6 maja predaje brat prof. dr. Kršič o temi: »Češkoslovacka savre-mena književnost«.
Predavanja održavaju se svakoga petka od 20 do 20.30 sati.
 _____________________    »SOKOLSKl^GLAžNlK«__________________
Mosifa - Fonsier ф dmštvo га osiguranfe i reoslguranfe ♦ Beograd
SLoVEN/Ko
/0K0L/TK0
Sednica ženskog predujačkog zbora ČOS
Pied desetak dana održana jc u i ragu sednica ženskog prednjačkog zoora češkoslovačkog Sokolstva pod vodstvom načelnice s. Provaznikove u prisustvu svih triju potstarešina ČOS i načelnika br. Hellera, te zastupnika prosvetno® odbora. Savetovanja bila su podeljena na dva dela, na tekuča i na slctska pitanja. Po dan o j počasti pok. starosti dru Seheineru i po oda-šiljanju pozdravnog brzojava s. dr. / vrš, podala je savezna načelnica svoj iz veslaj. Zanimljivo je bilo slušati, da izmedu dosadanjih apsolventkinja prednjaekih škola ('OS, kojih je bilo svega 1738, radi u organizaciji još gotovo 64 %, ostale sestre, iz raznih uzro-ka napustile su rad. bilo stalno ili pri-vremeno. Novi takmičarski način za ženske, cime se ide za postizanjem iz-dašnosti, bio je do sada izveden u 2/,ч s vi ju društava s 24.000 vežbačica, oko 15.000 naraštajki i 48.000 decg. Uspesi su vrlo lepi. Prvi dan je potom bio posvečen takoder i pregledavanju raznih telovežbačkih tačaka, osobito prostih vežbi, a drugi dan se je raspravljalo ponajvečma o sletskom programu, koji je bio prihvačen kao privremen. O uee-stvovanju članica na konjima kod povorke prednjački zbor je odlučio da se ih pripusti, ali samo na izričitu njihovi! žel ju i po preporuci načelnika konjičkog otseka.
Brat dr. Jindra Vanlček kao vežbač
U poznatom listu »Tjelocvik«, koji izdaje br. Fr. Erben, oglasio se je br. Bohumil Havel, prijatelj i saradnik za-služnog načelnika ČOS i slovenskog Sokolstva, brata dra Vanička, te opisuje, kako je bio bivši načelnik sve-strano radin i spretan vežbae. Več kad je stupio kao mlad čovek u smihov-sko sokolsko društvo, domala je po-kazao s ve svoje vrline, te je tvrdom voljom i marljivošču doskora postao jedan izmedu najboljih vežbača društva, koje tada nije imalo loših vežbača. Najbolje je vežbao na ručama, ali i na preči pokazao se je kao pravi majstor. Nove vežbe je hitro naučio, ali mnogo jc pažnje posvečivao takoder i pravilnom i elegantnom izvode-nju, što jc i kasnije, kao prednjak i voda medunarodnih vežbačkih vrsta, uvek zahtevao od svojih takmičara. kao vežbač takmičara bio je nepro-cenjiv, jer je imao vanredan dar, da je s\rakoga izmedu njih pravilno oce-nio o sposobnosti, pa je prema tome i svakoga tako navežbavao. Ma da je bio br. dr. Vaniček veliki pristaša vež-banja na spravama, ipak nije nikada prikrivao, da mu takoder i vežbanje prostih vežaba i laka atletika leži na srcu. Takoder i sam se j c bavio mače-vanjem, veslanjem i plivanjem, te je kao takmičar u poslednjim vrstama postigao lepe uspehe. U mladosti se je vrlo zanimao za koturaštvo, u čemu se nije takmičio, ali je bio na daleko poznat kao izvrstan, dobro treniran koturač. Tako svestranih sposobnosti imao je malo ko izmedu sokolskih prednjaka. zato je bio i kao načelnik svestrano izvežban i dobar poznavalac čitave telesnouzgojne struke.
Zagranična župa ČOS
Sva češkoslovačka sokolska društva, izvan češkoslovačke republike, organizovana su delomično, u Sever-noj Ameriei, u posebnem sokolskom savezu, a sva ostala društva u Zagra-ničnoj župi, koja je istotako članica ČOS. Zagranična župa ima svoje se-dište u Pragu, te broji, sada, 32 društva s 1514 članova i 507 članica. U toku 1931 godine osnovano je pet novih društava. Rad po društvima razvija se sasvim normalno i lepo, ali se oseča pri vredna kriza i po sokolskim društvima, u mnogim krajevima vrlo oset-Ijivo. Na slet jc prijavljeno iz Zagra-nične župe oko 1000 učesnika, od toga ifiO do 300 vežbača. Župa izdaje takoder i svoje glasilo »Zahranični Sokol«, koji izlazi jedanput mesečno u Pragu.
Izbirna lakmlčenja vežbačica u ČOS za slet
Svojevremeno smo izvestili, da je za sve vežbačice u ČOS. dakle za članice. naraštajke i žensku decu, uveden sasvim novi takmičarski način, koji se u mnogočem razlikuje od onoga za članove. Pogotovo jc to važno, da mo-raju u svirn takmičenjima učestvovati sve vežbačice a ne samo one, koje se dobrovoljno prijave. Prema uspesima podele se nato sve vežbačice u više razreda. Takoder i na svesokolskom slctu takmičiee se ženske po tom načinu i baš sada vrše se u celoj ČOS,
u svim župama izbirna takmičenja izmedu svih vežbačica da se pokaže njihova sposobnost za slet. K sletskim takmičenjima biče naime prepuštene samo one takmičarke, koje su na žup-skim takmičenjima pokazale stanoviti stepen izvežbanosti i izdržljivosti.
Nekoliko podataka o snazi ČOS
Iz statistike ČOS, koja je sastav-ljena za godinu 1930 vidi se, da je če-škoslovačko Sokolstvo tada brojilo 3161 jedinicu, večinom društava, a takoder i otseka ili, kako mi zovemo četa, bilo jc lepi broj. Ali brojčano čete ne dosižu postotka, koji je u jugoslo-venskom Sokolstvu. Društava je naime bilo 2906, a četa samo 255. Iz toga je razvidno, da se čete osnivaju samo ta-mo, gde su več u početku dani svi uslovi, da se četa može kasnije. kad bude stajala na čvrstim temeljima, pretvori u društvo. U ČOS bilo je 230.824 pripadnika - dece, 73.438 naraštaja i 359.440 članstva. Medu decom bilo je 108.957 muške dece i 121.867 ženske, u naraštaju: 38.597 muškog i 34.841 ženskog. O članstvu treba na-pomenuti, da j c bilo upisanih 256.326 muškaraca i 103.114 ženskih. Razmer je dakle izmedu muškog i ženskog članstva 2'5 naprama 1, što znači, da je sokolska misao takoder i medu če-škoslovačkim ženskima uhvatila dubok koren. Omladinska odeljenja su dodu-še nešto manja od ukupnog broja članstva, ali 304.262 pripadnika omladin-skih odeljenja jc svakako impozantan broj. ta dosiže gotovo e/r članstva. Pripadnika pak u opče brojila je ČOS koncem godine 1930 svega 663.702 lica, što joj daje dominantni položaj medu slovenskim Sokolstvom.
Programi praških pozortšla za vreme sleta
Vodeča praška pozorišta, Narodni divadlo, nadalje Stanovske divadlo, kao i gradsko pozorište na Vinohradih, sastavila su privremeni repertoar pret-stava prigodom sletskih dana u Pragu. U Narodnom pozorištu davače se onih dana: »Prodana nevesta« od Smetane, »Libuša« od istog kompozitora, nadalje »Lucerna« od Novaka, »Iz života leptira« od brače Čapkov, »Osvit nad Slovačkom« od Tojanovskoga, Smeta-nin »Poljubac«, Fibihov »Pad Arkuna« i Jirasekov »Jan Hus«. Takoder i stanovsko pozorište davače tih dana pret-stave samih čeških i ostalih slovenskih autora.
Največe sokolsko društvo
Svojevremeno opčenito se je mi-slelo, da je matično društvo Praški Sokol, takoder i največa sokolska jedini-ea uopče. Stvarno je to društvo i više decenija i prednjačilo po broju članstva. Ali razvitak Praga u velegrad imao je kao posledicu, da jc broj sta-novništva u centru opao, dok se je periferija povečala, tako da su današnja periferijska mesta Praga postali njegovi važni delovi. Največe sokolsko društvo je danas na Vinohradima. Broji ništa manje nego 6772 pripadnika, više dakle nego nekoje jugoslovanske župe. Medu njima je članstva 2855 mu-škoga i 1366 ženskoga, omladinska odeljenja broje 2551 pripadnika. Članova vežbača je 302, koji su poprečno po-sečivali svaki čas vežbanja. kod članica je taj broj čak i veči, naime 321. Poprečno posečivanje kod muškog na-raštaja je 110 po času, kod ženskog 109, kod muške dece 554, a kod ženske dece 587. Društvo ima posebni ha-zenski, koturački, mačevalački, smučarski i konjički otsek. Priredilo je u velikim praznicima veliko taborenje s 140 učesnika. U društvu je i dramatski i lutkarski otsek. Društvo do danas nema svog sokolskog doma, ali se za to sprema. Namerava izgraditi dom na velikom prostoru gde bi bilo prikladno vežbalište i dečijc igralište.
60godišnjica Sokola Žižkov
Ovog proleča slavi Sokol na Žiž-kovu (Prag) veoma svečano svoju 60-godišnjicu, na koju su pozvana sva ži-žkovska društva, pored sokolskih društava Praga. Dne 8 maja održava. sc svečana jubilarna skupština društva i otvaranje jubilarne društvene izložbe. Dne 21 maja biče svečana društvena akademija, a 22 maja posle podne povorka kroz grad na vežbalište, gde če se održati javni nastup. U povorci su-delovače sva lokalna, Sokolstvu naklonjena društva.
Br. dr. Oto Kral 60 godišnjak
Možda bral dr. Kral nije baš kao Soko toliko zaslužan, da bi ga sc tre-balo posebno sceati prigodom njegove 60 godišnjice, ali baš kao Soko cenio
je važnost nacionalnog rada i bio jedan od prvih pionira nacionalne misli i buden j a naroda u Šleskoj. Skoro nema važni j eg nacionalnog društva u kome ne bi bio aktivni član; tako je pretsednik društva čeških lekara u Šleskoj, kojih ima danas preko 200, a bilo ih jev jedva desetak, kad je on došao u Šlesku kao mlad lekar, a da ih ima danas toliko i da se je tamo razvilo i Sokolstvo u velikom delu, njegova je zasluga. Bratu dr. Kralu’ velikom nacionalnom pioniru i naše iskrene čestitke.
Pojfsko Sokolstvo na sletu Siesko- moravske župe
Pretsedništvo ČOS odobrilo je, da može sletski odbor za priredbu medu-župskog sleta Moravsko-šleske i Te-šinske župe pozvati na slet u Morav-sku Ostravu poljsko Sokolstvo iz te-šinskog i iz katovičkog okružja, koja se nalazc na samoj češkoj granici, ako na to pristane Poljski sokolski savez. Na ovaj način izgleda, da če doči do što uže saradnje medu Poljacima i Če-sima i na manjim priredbama, dakle češče, i to je baš u Šleskoj veoma važno, jer se time prelazi preko dugogo-dišnjeg tešinskog spora, koji je" raz-
Smrt vode slovenskog Sokolstva odjeknula je takoder i medu nemačkim gimnastičkim krugovima. Polumeseč-nik »Die Leibesuebungen«, glasilo gimnastičkih učitelja i stručnjaka, do-neo je po njegovoj smrti izveštaj na dve stranice o delovanju i uplivu dra Seheineru. Pisac članka Edgar Stahffe piše sledeče:	»Iza	Tyrša	najslavniji
voda Sokolstva je mrtav i nebrojena množina Sokola i vojnika otpratila ga jc u Pragu na njegovom zadnjem putu. Pokojniku ide največa zasluga za to, jer je sokolska misao sjedinila sve Slo-vene u zajedničkom radu. Počast koju mu je iskazao narod, Scheiner ju je u punoj meri zaslužio, t$ ljubio je svoj narod iz svega srca. Proživio je teške časove tada, kada su ga proganjale
U nekoliko mahova istakli smo na ovome mestu o ulozi Sokolstva u preporodu našega narodnog života. Navodili smo i potkrepljivali naša tvrde-nja mnogim činjenicama, koje krase Sokolstvo, i koje mu daju preimučstvo jedne eminentne narodne organizacije. Razume se, da smo uvek i u svakoj prilici isticali Tyršev sistem telesnog vežbanja, pa i duhovnog, jer neumrli naš sokolski učitelj nije nijednom za-mislio telesno vežbanje odvojeno od duhovnog.
No Tyrš je svojoj organizaciji usadivao sve one lepe i plemenite ideje koje su u skladu sa sokolskim, pa sletstveno tome i nacionalnim intere-sima, te se stoga Sokolstvo bavi svini društvenim problemima, koji bi bili kadri da naše društvo odvedi* ka nečem višem, moralnijem i večem blagostanju. A to če postiči onda, kad naše Sokolstvo, pored Tyrševe telovežbe, prihvati i sve one grane društvenog života, koje teže da našu naciju što više kulturno i ekonomski podignu. Jedna je takva ekonomska činjenica svakako i pošumljivanje goleti u na-šoj zemlji.
Poznato j c dobro od • kolike je važnosti šumarstvo za svaku državu, a naročito za našu, i kakvo bogatstvo pretstavljaju ogromni kompleksi šuma za našu narodnu privredu. S toga ec se srdačno pozdraviti kad svu našu braeu i sestre prožme ideja da Sokolstvo i u tom pošuml ji vanju goleti kao i u čuvanju državne i samoupravne šume uzme što vidnijeg ueešča. la ne samo to, nego i stalno isticanjc važnosti toga problema učiniče da se o toj privred-noj g rani povede još više računa i za-interesuju i najšire narodne mase.
Na godišnjoj skupštini Sokolske župe Niš pao je predlog u tom smislu od brata dra Žarka Miletiča, šefa šumarskog otseka Moravske banovine i ja se koristim tom prilikom da prodi-skutujem taj korisni predlog. Mi smo več dovoljno napomenuli, da se Sokolstvo, kao prerashodno nacionalna slovenska organizacija ne sme oglušiti ni na jednu činjenicu narodnoga života, koja ga čini naprednijim, pa ni na ovu o kojoj govorimo. U pogledu akcije za pošumljivanje goleti Sokolstvo če u tome najbolje uspeti preko svojih seo-skih sokolskih četa, jer su one za tu akciju najpozvanije. Poznato je. takoder da seljak u nekim našim krajevima naročito voli da uništava šume, a da se i ne stara o novim izdancima. Zbog takva rdava shvatanja, o ovoj tak važno j g rani, i opusteli su neki krajevi naše države. Za to bi bilo upu-
dvajao Čehe i Poljake. I opet jedan primer, kako bi i Bugari i mi trebali da stupimo na realno tlo sporazumevanja i zbližavanja.
Iz rada lužlčkop Sokolstva
Lužičko-srpska sokolska društva imaju lep običaj da prireduju svake godine po nekoliko članskih društvenih večeri, gde se predava o Sokolstvu i o značaju narodnog rada, što je osobito za tamošnjc prilike vrlo potrebno. Iza toga slede vežbe, deklamacije rodoljubnih pesama i t. d. Tako je priredilo drušvto u Komorovu lepu društvenu besedu, gde je predavao br. Juraj Sev-čik, a br. Martin Novak priredio je za omladinu lutkarsku pretstavu. Zanimanje za lutkarstvo jc takoder i medu lu-žičkim Srbima vrlo naraslo. »Serbske Noviny« javljaju, da je večer vrlo lepo uspeo, te ga stavljaju za uzor svim drugim društvima, kako treba prire-divati slične besede. Glavnu skupštinu održalo je društvo Haslov, koja se je lepo razvijala. Društvo prikuplja lepi broj svesnoga članstva, koje širi u svom kraju pravu nacionalnu svest. Na skupštini je bilo, peved redovnih izveštaja, takoder i lepo predavanje o svesokolskom sletu u Pragu.
austrijske vlasti, te ga sredinam rata zatvorile. Ali njemu i njegovom narodu bližao se je čas oslobodenja. Svoga neprijateljstva za Nemce nije nikada skrivao, te je u tom pogledu znatno pridobio u Medunarodnoj gimnastič-koj uniji. Pred mrtvim neprijateljem poiažemo takoder i mi naše oružje sa željom, da bi pojava tog narodnog junaka, kojemu nije bio nikakav boj za dobrobit svoga naroda pretežak, postala takoder uzorom voditeljima nc-mačkoga Turnerstva.« — Takoder i organ nemačkih Turnera u češkoslo-vačkoj republici, koji izlazi u Tepli-cama, setio se je kračom vešču smrti pokoj nog Scheinera i podvukao njegove velike zasluge za Sokolstvo i Slovenstvo.
tno da se sistematski, preko seoskih sokolskih četa, povede akcija: prvo, za vaspitanje seljaka da čuva svako i najmanje drvo, a drugo da se seljaci upučuju i poučavaju kako treba i kako se može s malo truda vršiti pošumljivanje goleti.
Ma taj način postižu se dve stvari: razumna štednja drveta, koja je vrlo potrebna i razvijanje smisla za pošumljivanje golih predela i unapredivanje našeg šumarstva. Samo tom i takvom akcijom Sokolstvo može u tom pogledu učiniti ogromnih usluga našem šu-marstvu i našem seljaku, jer če ga naučiti kako treba unapredivati šume, a da ga to ne staje mnogo truda. Na taj način če i naše seoske sokolske čete ispuniti jednu od svojih dužnosti na polju ekonomskog, a s tim u vezi i kulturnog podizanja našeg sela i seljaka.
Prof. Dura Mrvaljevič, Negotin
Kupujte zastave kod 1» Neškudla, Ljubljana
Ix načelništva i fej&ničlcog odbora Savesza SKJ
Iz secliiice	TO
od 26 aprila 1932
Savezni načelnik br. Bajželj otva-ra sednieu i izveštava, da če sc na ovoj sednici, kako je to i bilo odluče-no, raspravljati pre svega o pripravama u pogledu učešča na svesokolskom sletu u Pragu i da jc na tu sednieu pozvan takoder savezni podnačelnik br. Vojinovie iz Beograda, lzvestio je ujedno, da če pravilnik za putovanje u Prag biti objavljen u »Sokolskom glasniku«. Kako se sletski odbor, koji vodi priprave za slet u Pragu, nalazi u Beogradu, a načelništva i TO pak u Ljubljani, zato treba nači načina i odrediti njihovu kompctencu u poslovanju. Treba utvrditi što spada u delo-krug Ljubljane a što Beograda. Brat Ambrožič, koji je referent za sletskc priprave, izveštava da če članstvo biti informirano preko stalne rubrike u »Sokolskom glasniku« o toku svih priprava a redakcija ove rubrike povere-na je njemu. Sve zaključke sletskog odbora u Beogradu njemu če dostavljati br. Vojinovič Prijave i odobrenje prijava za učestvovanje na sletu te iz-davanje legitimacija vodiče sc u Ljubljani. Za odlazak naraštaja na slet u Prag odreden je dan 22 juna. Prijave za sve učesnike treba slati poimenično te je za nje određen termin 4 juna o. g. do 6 sati naveče. Prijave koje sti-gnu iza tog roka neče se uzeti u obzir. Uz prijavil samu mora se za svakog pojedinea takoder ujedno doznačiti i odgovarajuči iznos za vožnju željezni-com od jugoslovenske granice do Praga. Koliko če to iznašati, to če pravo-vremeno objaviti željeznički otsek. U svrhu organizacije lekarske službe, kako za vreme putovanja tako i u Pragu, sletski odbor pozvače sve župe, da prijave lekare iz svojih župa, a koji če učestvovati praškom sletu, i koji bi hteii da vrše lekarsku službu. Članstvo voziče se u Prag u tri smera i to: preko Maribora, Kelebija, Gyekenijesa, dok če sav naraštaj biti dirigovan samo u pravcu preko Maribora. Za vreme boravka u Pragu organizovaee se opšta informacijska služba, i to op-šteg značaja posebno i tehničkog posebno. Broj naraštaja, koji če učestvovati na sletu, odreduje sc na 500, i to: 320 muškog i 180 ženskog. Naraštaj stiže u Prag 24 juna naveče, a vrača se iz Praga 30 juna naveče Članstvo stiže u Prag 1 jula, a vrača se iz Praga 7 jula naveče. Takmičari putuju u Prag zasebno, naime u Prag stižu 29 juna* naveče. Župe moraju prijaviti Savezu, sa koje če stanice otputovati dotiena župa, odnosno njene jedinice. Kao pomočnik saveznog načelnika br. Bajželja odreduje se savezni podnačel-nik br. Vojinovič, koji če u Prag otputovati nekoliko dana pre, da može informirati ČOS o nama i od ČOS same za nas pribaviti potrebne informacije. Glede nastupa naših župa u posebnim tačkama zaključuje se pregledati prijave i sve pojedine prijavljene tačke, a to pred od-iaskom u Prag, dok če se u Pragu izvršiti za nastup još naročiti pokusi. Danom 7 jula, t. j. po odlasku naših vlakova, od Strane SKJ prestaje organizovano putovanje te če se članstvo, koje če ostati tamo radi poduzi-manja izleta po Čehoslovačkoj, morati pravovremeno prijaviti da ga ČOS dodeli kojoj izletničkoj grupi., —■ Obzirom na ponovnu molbu župe Novi Sad, da se izbirna takmičeinja za prvenstvo SSS odlože, ista če se upitati, da li sc može zadovoljiti ako sc izbirna takmičenja održc eventualno ume-sto 28 i 29, kako je to bilo i odlučeno, dne 25 i 26 maja. — Načelnik župe Split br. Lhotsky javlja, da preuzima
Jugosiovenska Sokolska Matica u Lin bij ani
registrovana zadruga s ograničenim jamstvom.
«
U smislu i? 23 pravila sazivlje se
redovna glavna skupština
za petak 20 maja 1932 u 17 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica
Dnevni red:
1. Potvrda godišnjeg' računa i bilance za god. 1931.
2. Čitanje izveštaja revizije Saveza slov. zadruga,
3. Apsolutorij upravi zadruge.
Glavna skupština može stvarati zaključke, ako je zastupana barern Vs svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istom mestu i sa istim dnevnim redom drži se druga glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj prisutnih (§ 27 pravila).
Ljubljana, dne 26 apriia 1932.
Upravno veće. j
Šlo pišu Nemci o pokojnem bratu dr. Seheineru
Sokolska inicijaiiva u pošuiiiljivanju
goleti
organizaciju takmičenja u veslanju te samoti treninga. Tom takmičenju pri-pustiće se vežbači iako nebi znali proste vežbe do tražene mere. — Plima se pravilnik za ispite smučarskih su-daca Pravilnik če se objaviti u »Sokolu«. — Prima se s odobravanjem na znanje, da je br. Česen položio ispit u smučanju s dobrim uspehom. — Glede programa sednice Medunarodne gim-nastičke federacije, a koja če se odr-žati 4 jula u Pragu, povela se je o torne debata, u kojoj se je za pojedine tačke utanačilo i zauzelo gledište. Na-čelništvo Saveza na toj sednici odlu-čeno je da zastupaju brača Jeras i Trček. — Raspravljalo se je nadalje o stiglim dopisima Ministarstva za fizič-ko vaspitanje naroda glede dozvole davanja vojničkih konja sokolskim ot-seeima, kao i glede opreme konja i t. d., a nadalje i o odnosima izmedu sokolske organizacije i streljačkih družina. Tim povodom stalo se je na gledište, koje se u punom opsegu ne sla-že s mišljenjem komisije, koja je iz-radila svoje predloge. — 20 vežbovnih časova za sokolske čete, a što je predloženo u rukopisu, daje se na pregled br. Mačusu. — Župa Niš dostavlja teratak pregled sistema vežaba na spravama i prostih vežaba na odobre-nje, da bi se to moglo predati u štam-Pu, a što se otstupa br. Vojinoviču. Medutim župa neka to ne daje pre u štampu dokle ne bude objavljen Šul-ceov telovežbački sustav i terminologija. — Članak o učešču Jugoslovena na sletu u Pragu za spomen-knjigu COS preuzima br Jeras.
Sednica je bila zaključena u pola noči.
ielovežbačlcog sveža
SAVEZ ČEŠKOSLOVAČKIH RAD-NIČKIII TELOVEŽBENIH DRUŠTAVA
Iza češkoslovačkog Sokolstva Sa-vez radničkih telovežbenih društava pretstavlja drugu najsnažniju telesno-vaspitnu organizaciju u Češkoslova-čkoj republici. Još pre nekoliko godina bili su Orlovi na drugom mestu, ali bla-godareči uspešnom radu, socijalno de-•nokratski DTJ (Svaz djelnickih tjelo-cvičnih jednot) premašili su i po broju pripadništva i po radinosti orlovsku organizaciju. Naše čitaoce sigurno če interesovati ova druga najjača organizacija naročito i zato, pošto i ona 'sključivo po Tvrševom telovež-ckorn sastavu, pa i ona slavi več po jedinicama stogodišnjicu Tyr-sevog rodenja, gove]^a velikana.
ГЈ razdeljene su organizatorno У I ’ pokrajinskih župa, a svaka župa nna po nekoliko okružja. U 1930 godi-nx savez uvečao se za 120 novih dru-stava, a stanje pripadnika naraslo je za preko 19.500 lica. Krajem pomenute Rodine u savezu bilo je udruženih da-klc 13 pokrajinskih župa sa 50 okružja, odnosno 1220 društava ili, kako oni to nazivaju »jednota« sa 137.977 pripadnika; od toga 51.837 muškog i 17.364 ženskog članstva, 9011 naraštajaca, .7133 naraštajki, 25.228 rnuške i 26.404 ženske dece. Broj članstva uvečao se, prema broju od 1929 god. za 5499 članova i 2204 članica, naraštaja za 557 naraštajaca i 145 naraštajki i konačno kod dece za 5133 dočaka i 5817 ženske dece. Najvcča između župa je plzenj-ska, koja broji 273 jedinice u 9 okružja sa 35.405 pripadnika; na drugom je mestu Prag, a na trečem Moravska Ostrdava — dakle pokrajine sa razvitem veleindustrij oni. Što se tiče poje-dinih društava, na prvom mestu je Žižkov kod Praga sa 1008 pripadnika, na-što sledi Plzen II, itd. Zanimiva je statistika po zvanju članstva, odnosno pripadništva; od članstva u ukupnom broju 69.201 pripada industrij tikom °r!ništvu 38869 Hca, zemljoradnicima 3018, trgovačkim namesrenrcinia o754, einovništvu 2873, obrtnicima 2027, učitelja i profesora ima 463, lekara 66. jurista 66, studenata 677, domačica 8890 i t. d. Od članstva je organizovanoga u političkoj socijalno demokratskoj stranci oko 44%.
telovežbenoj strani DTJ imadu 5278 prednjaka i 2780 prednjačica, ko ji vode prosečno 60.096 vežbačkih kategorija. U vlastitim domovima vežba 51 jednota, a 256 društava ima več i vla-stito letnje vežbalište. Savez ima po sokclskom uzoru osnovan ozledni fond. Naravno da sc osim gimnastike po društvima gaji i laka atletika, ciklisti-ka, hazena i druge igre, plivanje, a kod centrale osnovan je i naročiti odbor za radničke skaute Prosvetni rad je veoma razgranjen i pokazuje dobre uspehe. U 1930 god. održano je 2933 predavanja, 11.298 govora pred vrstom a sviju drugih prosvetnih nriredaba bi 1° je preko 26.000. Stručne knjižnice brojile su preko 23.000 knjiga, a zabavne preko 70.000. Pozorišnc otseke ima skupno 508 društava, lutke 154 jc-dinice, dalje 62 muzike, 102 pevačkih zborova i t. d.
Iz ovoga je razvidno, da DTJ pretstavlja naročito u radničkim krugovi-ma jednu veoma snaznu organizaciju, koju ni je pre deset godina mogao sru’ šiti ni komunistički pokret, iako su se tada DT.T razdvojile na socijalističke i komunističke jednotc. Danas medutim DT.T broje dvaput toliko članstva, dok
komunistička federacija za telesni od-goj ne pretstavlja ni po svojoj moral-noj snazi, a ni po broju ono što su vodeči komunistički krugovi svojevre-meno očekivali. Starosta DTJ jeste g. Iiummelhans, drž. poslanik, a načelnik g. Mrazck. Organizacija podržava veo-ma korektne odnošaje sa češkoslovaškim Sokolstvom.
IZ SAVEZA BUGARSKIH JUNAKA
Več smo sv.jjevremeno spomenuli, da nekoja istaknutija lica u redovima bugarskih Junaka traže da se stvori jc-dan jedinstveni bugarski junački telovežbački sustav. U poslednjem broju junačkog lista »Zdrave i sila® o tome pitanju piše g. D. Lazev, bivši starešina saveza, koji naglašuje, da je potrebno, da sc sva junačka radinost usredotoči u prvom redu na telesno vaspitanje naroda po vežbaonicama i letn jim vežbalištima a na osnovu jed-nog jedinstvenog junačkog vežbačkog sustava. Svakako bilo bi potrebno, kaže dalje pisac, da se Junači više udejstvuj u kao telesnovaspitna organizacija koja je pozvana da s vlastitim sred-stvima probudi rad u zemlji.
Ponovno moramo podvuči, da bu-garskim Junacima nikako nije potre-ban kakav nov, bugarski telovežbački sustav, te bi mnogo eclishodnijc bilo da bi u celini preuzeli sokolski Tyršev sustav, koji u svojoj opširnosti sigurno pruža brači Bugarima potpuno sve ono što je potrebno za uspešno vaspi-tanjc naroda u pravcu modernog teles-nog vaspitanja. Nekoliko puta smo več naglasili, neka vode Junaka preuzmu i propagiraju sokolsku misao, i po telesno vaspitnoj i po ideološkoj strani, i uveriti če se, da če i junačka organizacija u toku nekoliko godina imati mnogo veče uspehe od dosadašnjih, a i potpora celog slovenskog Sokolstva neče onda izostati. Medutim treba več jednom da se počne radom.
TELESNO VASPITANJE U POLJSKOJ
Več 1927 godine osnovan je u bratskoj Poljskoj republici Državni ured za telesno vaspitanje i Državni naučni savet za telesni odgoj, iako jc bilo več tada pri ministarstvu prosvete posebno odeljenje za ovu granu. Naravna je stvar, da obe institucije- rade sada zajedno tako, da se Državni ured brine za telesno vaspitanje vanškol-slco, a ministarstvo prosvete u okviru svoga resora. U svim j c poljskim ško-lama vežbanje obligatno 3 časa ncdelj-no, a osim toga još dva časa za sport-ske igre. Svaka škola ima i svog lekara, odnosno lekaricu, koji moraju da su prisutni kod svakog vežbanja. Od Dr-žavnog ureda osnovana je u Varšavi i Škola za telesno vaspitanje, gde se spremaju za svoje zvanje nastavnici gimnastike.
P
Slovačka književnica Terezija Van-sova slavi 75 rođendan. U slovačkoj literaturi pre rata kroz decenije dominirala su imena triju literata: Hurban-Vajanski, Hviezdoslav i Kukučin. Pod njihovim uticajem počele su pisati i žene. pa imamo i tri čuvene književni-ce: Šoltesova, Timrova i Vansova. Terezija Vansova, koja je slavila svoj 75 rodendan u Banjskoj Bistrici, u literaturi pristaša je Hurbana-Vajanskog. Njezina dela nisu prevedena na strane jezike, kako je to slučaj sa Šoltesovom, ali se baš njezina dela medu Slovacima najviše čitaju. Njezin jc i dosada naj-uspeliji roman »Sirota Podhradskih«, koji jc prvi put izašao pre 40 godina, a dosada je postigao pet izdanja. Pored pomenutog romana napisala je još roman »Kletva« i više novela. Radila je i kao publicistinja. Terezija Vansova rodena je 1857 u Velikoj Slatini i poto-mak jc stare patricijske slovačke po-rodicc Medvedških.
23 godišnjica smrti generala dr. M. R. Štefanika. Svake godine češkoslova-čka javnost na dan 4 maja seča sc prerane i tragične smrti, organizatora češkoslovaških legija u Francuskoj i pr-vog vrhovnog komnadanta svih legija
generala dr. M. R. Štefanika, koji je kao i Masarvk bio rodom Slovak. I Štefanik bio je oduševljen Soko, pa je i kao Soko radio na oslobodenju svoga naroda.
*
60 godišnjica smrti velikog Ilira Ljudevita Gaja. Dne 20 aprila 1872 umro je u Zagrebu veliki Ilir Ljudevit Gaj, koji je uspeo da izvede kulturno jedinstvo, koje je postalo onda kasnije i osnova za rad na jugoslovenskom po-litičkom jedinstvu. Gaj je prvi tvorac narodne inteligencije, onaj, koji je prvi počeo širiti narodnu prosvetu, i več
njegova zamisao, koju je vatreno pro-pagirao da kulturno zb liži i u j edini sve južne Slovenc, zaslužujc da ga se ceo naš narod seča s največom zahvalno-šču.
S
Bivši kralj španski Alfons XII na-
sledio milione. U Madridu umro je aprila meseca milionar Valdecilas, koji je skoro sav svoj imetak u vrednosti od 150 milijona dinara ostavio bivšem španskom kralju, koji je za njega bio pravi narodni vladar i jedina garancija mirnog narodnog života.
f Dr. M. R. Štefanik
ipa Manja Cuka
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS. PETROVAC Položili društveni prednjački ispit
Na dan 17 i 18 aprila o. g. položili su pred komisijom za polaganje društvenih prednjačkih ispita u Bos. Pe-trovcu, koju je imenovala Sokolska župa Banja Luka, a koja se sastojala od pretsednika br. Miloša Volka te članova komisije, brače:	Dragutina
Sekanine, dr. Perc Mirkoviča, Jove Marjanoviča i Dragoljuba Šariča, društveni prednjački ispit sestra Kovilj-ka Rakič sa odličnom uspehom, brat Šalih Kulenovič sa vrlo dobrim uspehom
Tečaj češkog jezika
Sokolsko društvo Bos. Petrovac, pored svih ostalih priprema, za IX sve-soko'!ski slet u Pragu organizovalo je još i tečaj češkog'jezika. Tečaj poha-daju 52 siušaoca, od kojih ima članova, članica i naraštaja. Svi uredno do-laze i s velikim interesom prate predavanja, kako bi se sa bračom i sestrama u slovenskom Pragu mogli bolje razumeti, pa i posle sleta održava-ti bratske veze.
Predavanja se drže dva puta sed-mično u učionici Narodne osnovne školc. Nastavnik tečaja jc starešina društva brat Dragutin Sekanina.
Ž.upa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA PAZOVA
U subotu 16 o. m. održano je pred prepunom sokolanom selo, na kome je br. društveni lekar održao vanredno uspelo predavanje o temi: Bitka na Marni. Predavanje je odlično uspelo u svakom pogledu, j er br. Georgije Mihajlovič važi kao jedan od naj bolj ih naših sokolskih predavača.
Posle predavanja razvila se igran-ka. Svirala je omiljena jazz glazba Ditlov iz Zemuna.
Župa Celje
SEJA ŽUPNE UPRAVE.
je v torek, 3. maja ob pol devetih zvečer v Narodnem domu v Ceiju. Na sporedu je med drugim razprava o do-šlih važnejših dopisih, predlagi glede sprememb v društvenih upravah, poročila župnih funikcijonarjev (načelnika, prosvetarja, blagajnika) poročilo župnega častnega razsodišča in slučajnosti.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRŠKO.
Delavno sokolsko društvo v Krškem, ki si je s svojimi akademijami in drugimi javnimi nastopi pridobilo sloves v Posavju, je tudi 100 letnico Tyrševega rojstva častno proslavilo. Podčrtati moramo, da je odličen moralen in gmoten uspeh pripisati vestnim pripravam telovadnih oddelkov in odsekov, ki so v globokem razumevanju sokolske misli in dolžnosti pokazali le pozitivne uspehe.
Po uvodni sokolski koračnici, odigrani po društvenem salonskem orkestru, je prosvetar br. Vutkovič prisrčno, v globoko zasnovanem govoru pov-darjal pomen moža, ki je kot ustanov-nik, dal tudi vse potrebne smernice največjemu slovanskemu gibanju. Bogat spored telovadnih točk, ki so sledile govoru pa je navdušil vse navzoče brate in sestre, ki so docela napolnili dvorano in galerijo. Prednjaški zbor s prednjaki(njami) nač. br. f Jurijanom, je vse točke prednesel v tako dovršeni obliki, da je s telovadečimi žel res zasluženo pohvalo. Izvzemši dveh točk je vse pri klavirju spremljal br. Vutkovič Posebno pohvalno je treba omeniti telovadeče člane iz Stare vasi, ki sc v polni meri zavedajo sokolskih dolžnosti in odgovornosti!
Ob koncu prireditve je starosta br. Borštnik izročil ženskemu naraščaju sokolske znake, nakar je bila uspela akademija zaključena. Izvajali so; Zenska deca: »konjičke«, M. d.; »Pres'koki čez kozo«, Ž. n.; »Vaje s šerpami«, M. n. in ž. d.; »Tamo daleko«, Ž. n.: »Bradlja« in »Žabe«, Ž d.: »Rukovet«, Cii; »Praške proste vaje«, M. n.: »Mladost«, čli: »Bradlja«, Ž. n.; »Gor čez jezero«, M. n.: »Skupine — šestnajsto-
rica«, Ž. n.: »Narcis«, Čli.; »Ritmične proste vaje« in Članice:	»Skupinske
vaje«.
Po redu je ta akademija v tej sezoni že druga, kar izpričuje veliko.de-lavnost krškega Sokola, ki je pa tudi v vseh drugih odsekih skrajno marljiv in je poleg drugih iger dal na oder opereto »Kakor stari, taki mladi«, ki je v režiji se. Varlove sijajno uspela in je z njo gledališki odsek gostoval tudi v Rajhenburgu.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠOŠTANJ.
Prosvetni odseik Sokola v Šoštanju je priredil 10. t. m. Gregorčičevo proslavo, ki je uspela nad vse pričakovanje. Sodni predstojnik br. Potočnik jc v lepem govoru orisal pesnikovo življenje in delovanje. Čuvstveno je podala »Dekletovo molitev« s. Žagarjeva. Br. Rejec je temperamentno recitiral »Soči«.
Marsikateremu je zasolzilo oko ob lepem dramatičnem prizoru s petjem »'Njega ni«. Tudi deklamacije naraščajnika Vrečka in Vrabičeve so zelo ugajale. Kot solistinja jc nastopila s. Schneiderjeva in nam prav lepo zapela »Pogled v nedolžno oko«.
Tovarniški pevski zbor je žel za svoje izvajanje zasluženo priznanje.
Prav prisrčno proslavo jc zaključil »Sokolski pevski zbor z Gregorčičevo: »Nazaj v planinski raj« pod vodstvom br. Vrečarja Prireditev je bila prav dobro obiskana in zasluži agilni prosvetni odbor vso pohvalo,
Župa Karlo v ac
Osnivanje Sokol, društva Cetin-grad.
LJ želji za širenje nacionalne sve-sti i sokolske ideje i u najzabitnijim našim mestima, a na pobudu več pri-jašnjih sokolskih radnika brače: Ke-kelja, Frliča i Hercega, održana je dne 28 februara o. g. u prostorijama Drž. osnovne škole u Cetin-gradu konsti-tuirajuča skupština, kojoj su se oda-zvali pozvani članovi, a več dotada prijavljeni kod privremenog odbora njih 40 na broju. Radosna je činjenica da su od gornjih članova polovica vežbači, željni rada i puni poleta.
Za imenovanje u upravni odbor predloženi su sledeči: za starešinu br. Nikola P. Tcpšič, ravnajuči učitelj u Cetin-gradu, za zamenika starešine br. Miloš Kangrga, trgovac, za tajnika br. Rudolf S. Frlič, upravitelj školc u Ce-tinskom Varošu, za načelnika br. Ivan Hcreeg, upravitelj škole u Kruškovači, za prosvetara brat Dušan Dražič, upravitelj škole u Radoviči, za blagajnika brat Ivan Kekelj, opč. blagajnik, za statističara brat Pavle Vrbanič, ispita-ni opč. beležnik, za odbornike br. ing. Kapič Mustafa, Madarič Ivo, opč. beležnik i načelnik te Žegarac Miloš, trgovac.
Ž.upa Ljubljana
NAŠ ŽUPNI ZLET.
Župna uprava jc bratskim edini-cam že dostavila svoj proglas, s katerim jih poziva na čim večjo udeležbo in sodelovanje na župnem zletu, ki ga priredi 4. in 5. junija ne-le kot preskus članstva za pohod na IX. vseso-kolski zlet v Prago, temveč predvsem tudi kot župno svečano proslavo stoletnice rojstva dr. Miroslava Tvrša. Da bi župni zlet v vsakem oziru tudi res uspel se je organiziral poseben propagandni odsek, ki ima nalogo, da izvede naj intenzivnejšo propagando, tako v vrstah lastnega članstva, kakor tudi med ostalim občinstvom, ki ga je treba zainteresirati za to jubilejno prireditev. Propagandni odbor se torej sedaj, ko nas loči od župnega zleta jedva še dober mesec, obrača na vse župne edinice — vsa društva in čete, pa tudi na celokupno članstvo s pozivom, da se odzovejo polnoštevilno klicu svoje župc, da store vse, da bo župni zlet v vsakem oziru uspel. Propagandni odsek se obrača predvsem na vse brate, ki posedujejo slavnostni kroj s pozivom, da se zleta sigurno udeleže, kar bodi za člane iz Ljubljane in okolicc brezpogojna dolžnost; za nas vse veljaj načelo, niti en kroj ne sme ostati doma! Gre pa še za več, ne le, da bomo slavili stoletnico Tyrševo, temveč moramo pokazati javnosti tudi dejansko moč naše župc, ki je ena
med, najjačjimi v državi s svojimi 70 edinkami in skoro 11000 članstva; moramo pa tudi bratom in sestram naših novih edinic, ki jih je precej m, ki ^ še niso imeli prilike nastopiti na večjih prireditvah pokazati uspehe našega dela in jim dati na ta načinvzpod-budo za nadaljnje delo. Naš poziv velja še prav posebno bratom iz Ljubljane, kajti Ljubljana, v kateri se zlet prireja mora baš na zletu pokazati v vsakem pogledu, da ima od tisočev članstva med svojimi društvi res močan odstotek aktivnih in delavnih Sokolov. In končno v tej zmaterijalizira-ni dobi pokažimo, da je naše Sokolstvo mogočna sila idealizma in požrtvovalnega dela za napredek in zdravje naroda, ki ne kloni! Zdravo! Za propagandni odsek: Poharc Janez — predsednik.
SOKOLSKO DRUŠTVO VIČ.
Žigonovega Danila ni več. Odš:l je od nas on, ki smo ga ljubili in !%i je bi’ najmarljiveqši in najvestnejši te lovadec.
Mlad poln vere in zaupanja v samega sebe je odšel v tujino, da se izobrazi. Toda usoda mu ni dopustila tega. Namenila mu je krajšo, zato pa mukepolno pot. V Brnu, kjer je študiral tekstilno šolo, ga je zavratna bolezen položila na bolniško posteljo. Bolnega so pripeljali v ljubljansko bolnico.
ČK.V33S
' mš
m
Јрш
f Bral Danilo Žigon
Tih, udan v usodo, je ležal na postelji 191etni mladenič. Ni jadikoval, ni tarnal, le na obrazu se mu. jc bralo, da trpi nadčloveške muke.
V četrtek 21. t. m pa je klonilo njegovo izmučeno telo in smo ga v so boto spremili v prav lepem številu na zadnji poti iz državne bolnice na viško pokopališče.	«
Iz sokolskih vrst smo izgubili z njim enega naj marljivejšega telovadca. Bil je sokol z dušo in telesom. Še !kot otrok je prišel v telovadnico, katera mu je bila potem drugi dom. Ni jc bilo telovadne ure, da bi izostal brez pravega vzroka. Bil je vedno pripravljen in o pravem času na svojem mestu. Ljubil je telovadnico, ljubili pa so ga telovadci in vaditelji.
*
V soboto 23. t. m. se je vršil pogreb blagopokojnega brata Danila Žigona iz mrtvašnice deželne bolnišnici na pokopališče na Vicu. Na zadnji poti ga je spremilo polnoštevilno elan stvo Sokolskega društva na Viču, zastopniki Ljubljanskega Sokola in Sokola Ljubljana Ti. Mrtvo truplo so nosili na pokopališču do prezgodnjega groba Sokoli, nakar se jc poslovil od pokojnega Danila v srce segajočem go voru brat Bronislav Battelino Ko jc legel mrak na zemljo so se pogrebci z bolestjo v srcu poslovil od pokojnega brata, katerega spomin bo živel trajno v naših srcih.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIŠKA-LJUBL.TANA.
Dokler nima naš Soko! lastne strehe, se razvija na videz mirno in tiho, skoro bi rekli preskromno, toda v notranjosti je življenja toliko, da je vsak sunkcijonar z delom dovolj obremenjen, če ne preobložen — mladina pa telovadi
V zimskih mesecih je bilo mnogo sej vseh odsekov, prosvetni odsek pa je prirejal predavanja, da so prišli tu-šli tudi starejši lahko na svoj račun. Naš Sokol ima posebno srečo, ker ima dovolj lastnih predavateljev. Br. Rupnik je imel 17. marca filmsko predavanje, ki sc ga je udeležilo 120 gledalccv,
—	Dne 29. in 30. marca jc predaval deci —- naraščaju in članstvu brat Puhar »Večer zanimivih slik« združeno s pripovedovanjem pravljic. Kako te vleče, je pofkazala obakrat polna dvo rana. Predavatelj ima poseben talent, da s svojim pripovedovanjem mladino kar očara..— »O sokolski disciplini« je predaval 6. aprila brat Jesih. Ko bi bili starši vedeli, kolike važnosti je bilo to predavanje, gotovo bi jib bi o več kot 46. Tisti, ki predavanja niso zamudili, so prišli na svoj račun in so bili za krasne besede predavatelju gotovo hvaležni, predavatelj pa je imel zadoščenje, ker jc pripravil tako zanimivo temo.
Tudi v telovadnici se vrše nagovori o Tvršu. Renati Tvršcvi. o Fii-
gnerju, o drži telesa, o redu in snagi v telovadnici, kdo in kakšna bodi so-koJica itd
Pri novi stavbi sokolskega doma se je zopet pričelo življenje. Vsa sokolska srca bijejo samo v misli, da se izvrši otvoritev leseca avgusta čim ve-iičastnejše.
Zato na delo! Zdravo!
Župa O&ijelc IZ UPRAVE ŽUPE.
Aktom 'droj 3992/32 odobrila je uigrava župe osnutak i imenovala upravu Sokolske čete Macute (društva Vočin) sa starešinom Maekovič Durom, prosvetarom Ivičie Olgom i načelnikom Belača Joeom na čelu
Aktom broj 4762 >2 od 20 o. m. odobrava se osnutak i imenuje uprava Sokolske čete Jamena (društva Šid) sa starešinom Novakovič Jeftimijem, prosvetarom Mahovac Žikom i načelnikom Radojevič Ljubišom na če!u.
Sednica izvršnog odbora od 23 i.narta o. g. (Prisutni Petrovič, Vuičič, ing. Kvapil, Stanetti, Fišer, Beara, mr. oh. Borbaš, Komadina, Gamberger i Urban) stvorila je sledeče važnije zaključke: Odobrava se osnutak i imenuje se uprava čete Đakovački Selci (društva Đakovo) sa starešinom Ma-cpkatič Božom, prosvetarom Bobinac Petrom i načelnikom Šibi Franjom na
čelu. Odobrava se osnutak i imenuje uprava čete Gorjanski Ivanovci (društva Đakovo) sa starešinom Berberovič Stjepanom, prosvetarom Has Josipom i načelnikom Paštenjak Matom na čelu.
Odobrava se osnutak i imenuje uprava čete Magič Mala (društva Nova Kapela Batrina) sa starešinom Su-nišič Matijom, prosvetarom Radičevič Ivanom i načelnikom Čičič Ivanom na čelu. Imenuje se uprava društva Berak sat starešinom Penavie Josipom, prosvetarom Otaha! Alojzem i načelnikom Horvat Ivanom na čelu.
Imenuje sc uprava društva Nijem-ci sa starešinom Subotič Antunom, prosvetarom Blaškovič Ivanom i načelnikom Živkovič Durom na čelu — Imenuje se uprava čete Čep. Martinci sa starešinom Hrkalovič Stojanom, prosvetarom Tesko Gustavom i načelnikom K;š Stjepanom. Imenuje se uprava čete Đurđanci (društva Đakovo) sa starešinom Milanovie Andrijom, prosvetarom Jelakovič Josipom i načelnikom Milanovič Fabom na čelu. Imenuje se uprava čete Privlaka (društva Vinkovci) sa starešinom Vujinovič Dimitrijem, prosvetarom Antolič Stjepanom i načelnikom Nedič Ljubomirom na'čelu. Zaključuje se da se četa Bu-dimci pretvori u društvo te se imenuje uprava sa starešinom Dragojlovič Mirkom, prosvetarom Radosavljevič Dor-dem i načelnikom Bojanič Savom na čelu. — Zaključuje se iznos od 1000 —
dinara koji je upravi župe darovao brat Jan Novak iz Našica, prigodom sticanja državljanstva naše kraljevine, upotrebiti za nabavu prelaznih nagrada pri takmičenjima. — Prima se na znanje da je za štampanje župskog glasila podnela najpovoljniju ponudu Narodna štamparija pa se zaključuje istoj poveriti štampu toga glasnika župe.
Sednica izvršnog odbora od 30 marta o. g. (prisutni Petrovič, Vuičič, ing. Kvapil, Stepanov, Fišer, mr. ph. Borbaš, Komadina, Furman, Gamberger, Oklobdžija i Urban) stvorila je sledeče važnije zaključke: Imenuje se uprava čete x\ndrijevci (društva Slav. Brod) sa starešinom Kelšin Cvetkom, prosvetarom Derkes Matijam i načelnikom Bukatko Kirilom na čelu — Imenuje se uprava društva Trpinja sa starešinom Daskalovič Ljubomirom, prosvetarom Gačeša Zorom i načelnikom Živanovič Petrom. — »Imenuje se uprava čete Gornji Miholjac (društva Podr. Slatina) sa starešinom Delič Ei-jom, prosvetarom Carevski Viktorom
i	načelnikom Avirovič Radivojem na čelu. — Imenuje se uprava čete Lužam (društva Oriovac) sa starešinom Škrin-jug Milanom, prosvetarom Skrinjug Milanom i načelnikom Agatič Franjom na čelu. — Imenuje se uprava čete Nuštar (društva Vinkovci) sa starešinom Švager Hinkom, prosvetarom Ron-čevič Dujmom i načelnikom Jankov-
sky Jaroslavom na čelu. — Odobrava se osnutak i imenuje uprava nove čete Veliki Vučkovac (društva Habjanovci) sa starešinom Petkovič Ilijom, prosvetarom Ljubojevič Draganom i načelnikom Ilič Mitrom na čelu. — Na predlog društva Osijek, gornji grad ime-nuju se na ispražnjena mesta sestre Šumove Božene i Šume Adolfa, koji su se otselili iz Osijeka, za načelnicu Šu-la Anica, za I zamenicu Kovalska Slava, za II zamenicu Sila Maca, a za za-menika revizora Brnjevarac Pavle. — Na predlog društva Šid imenuje se za načelnicu sestra Opojevlič Branka, a za njezinu zamenicu Lacko Bogoslava.
—	Uzima se na znanje likvidacija čete Mitrovac (društva Kutjevo).
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
Načelništvo Saveza SKJ odobrilo je sastav Telmičkog odbora župe po predlogu Načclništva župe. U T O. ulaze brača: Dr. Stojan Muačevič, Mirko Sila, Zvonko Hriberski, Budislav Sandarov iz Osijeka Gornjeg grada, te brača Dragan Muk, Josip Srb, Vlado Srb i Antun Markovič ;z Osijeka Do-njeg grada. U sastav T. O. ulaze još izaslanik Prosvetnog odbora župe i župskog zdravstvenog odbora..
SOKOLSKO DRUŠTVO OKUČANI.
Sokolsko društvo Okučani proslavilo je 27 marta na vrlo svečan način 100 godišnjicu rodenja dra. M. Tyrša.
Svečanu akademiju, na kojoj je izvedeno 7 tačaka, i to Sokola Okučani i četa Bodegraj i Gredani, otvorio je pozdravnim govorom društveni starešina brat Bogdan Jojič i zatim je pri-kazao veličinu Tyrševog rada u preporodu češkog naroda i velike zasluge za Slovenstvo. Posle predavanja otpe-vala su sokolska deca »Oj Sloveni«, a zatim odlično su izvedene ostale tačke programa. Akademija je završena s pozorišnim komadom »Na samrtnim mukama« koji su izveli članovi na sve-opče zadovoljstvo.
SOKOLSKA ČETA U DAPCIMA.
Dne 28 marta o. g. priredila je sokolska četa u Dapcima prvu sokolsku priredbu i predavanje. U 3 sata po podne sakupio se veliki broj seljaka na predavanje koje je držao brat ing. Kikič-Petrovič, sreski agronom u Ča-zmi, a u 7 sati naveče obdržana je sama priredba.
Prisutne goste pozdravio je brat starešina, posle kojega su sokolska deca deklamovala tri prigodne deklamacije. Grupa ženske dece izvela je proste vežbe, a na svršetku je po članstvu hio izveden igrokaz. Sve izvedene tačke bile su popračene velikim odobravanjem svih prisutnih, a oso-bito roditelja, koji su uživali gleda-juči vežbe svoje dece.
Prisutnih gostiju bilo je preko 200 pa je prama tome moralni i materijal-ni uspeh bio odličan.
Bolni na Želodcu, Črevesju, jetrih, žolču, led- ЧГ&	A	ЛГЧ	WF	UT it	Tritedensko	bivanje,	odnosno zdravljenje, v tem po-
vicah, mehurju, diabetičarji in drugi, pa tudi Pl Siv M. M 11	I № k B 11	P>:ekrfsnem,	zdravilišču	s	svojimi	vrelci
odmora potrebni gredo najraje v zdravilišče КЦЦ^ЈМ^ O	A	11” V
1. maja prične zgodnja se zona, 16. Junija glavna sezona. Priznani zdravilni uspehi ^ udobnost * cenosi.
Na vsesokolski zlet
V Prago morate v svečanem kroju. Tega Vam izdela solidno po meri in zelo poceni tovarna oblek
Stermecki, Celje, št. 44
Dobro češko in domačo blago, rdeča tkanina za srajce, platno za naraščajske hlače, telovadne triko hlače in maje, telovadni čevlji, sokolske kape, pasovi, ovratniki, znaki in vse druge potrebščine po zelo nizkih cenah.
Društva zahtevajte ponudbe s ceniki in vzorci!
Prva Češka tvornica muzičkih instrumenata u Moravskoj
Josip Lidl
u BRNU (Čehoslovačka)
Dobavljač Jugoslovenskih i češkoslovcnskih vojničkih glazba i sokolskih jedinica
Dobavlja prvorazredne instrumente uz mirne cene. — Cenike badava.
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 480,000.000 D i n
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občina z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo
Vse naložbe obrestuje kar najbolj ugodno. — Posojila dovoljuje na poeeatva, menice in vrednoatne papirje čim najceneje
Za male trgovce in obrtnike ima poeebno kreditno drnfitvo, za pupilne »aloibe pa sodni depozitni oddelek. — Za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po pošti pa svoje položnice
Telefon št. 2016 in 2616
Pošt. ček. račun št. 10.533
Uradne ure za stranke so od 8. do 12'30
^4
%
SJemeaa
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite cjenikl
Трговина соколских потрепштина и кројачка дворана
3 А Г P Е Б
Грга Хорватек
Добављач Савеза Сокола краљ. ЈуГ.
ФРАНКОПАНСКА УЛИЦА 9
израђујем све врсте прописаних соколских свечаних и вјежбачкик одијела, за све категорије мушко и женско чланство. Рродаја свих соколских потрепштина уз врло умјерене цијене. - Робу разашиљем поузеће.ч. - ВањсКим друштвима обавља.н брзу оТпрему.
Tko oglašuje, laj napreduje!
Radi svetovne krize zelo znižane cene! RADIJOMANACIJSKO TERMALNO KOPALIŠČE
37°c DOLENJSKE TOPLICE 37«c
ozdravi sigurno reumatizem, išians, ženske bolezni i. t. d. Hrana (zajutrk, kosilo, večerja), kopel j in stanovanje v kopališkem domu vse skupaj Din 50 — Sezona od 1. maja do 1. oktobra
Postaja: Straža-Toplice. — Zahtevajte prospekte!
©
Kllfili
vSeJivvtrf-fic
ali ______ .
.Mevvsajfe
naj&ctidnejk
KUiARNAfT-DEII
hublianadaimaiinovaIs
ИНДУСТРИЈА СОКОЈ1СКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
—rani ■■■im—— imi.ll .1ЈИиДд|ЧИ>1анИД«ИИИИИаИИИ—ИР
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
1Крал>нце Марије 6
Брзојавни наслов: Лрикотажа‘Загрсб • Телсфон интсрурбан 26-77
Израђујем свс врстн соколских потрепштина за јавни н излетнн наступ свих катсгорија пашега чланства и то тачно прс.ма пропнсу Савсза Солола краљс-miue Југославнје. Слпкс у оригиналшш бојама прогшсних одела налазе се
у књизн „оргаиизнциЈа Савсза СКЈ“. — Захтсвајте ценнкс п ироспекте. _
 ■ Цснс np.io умерене, а за точну и солнлну нзразбу јамчим. ——
II
Preporučamo fvrike, koje oglašuju u »Sokolskom Glasniku!
¥	=
Sokolske zastave po sniženim cenama!	I
"	=7
#	Zbog konkurza bivše firme J. Neškudla u Ljubljani, čije je aktivno	imanjc	prodalo	na javnoj dražbi,	Ш
M	i buduči nam je uspelo da dolijemo svu stečajnu masu, u stanju smo da nudimo nekoliko komada sokolskih zastava	a
uz veoma sniiene cene. Ove su se zastave nalazile, neizgotovljene, medu predmetima stečajne mase, pa da ih se ve6	a
jednom oslobodimo, rado demo ih otstupiti po vanredno prihvatlivim cenama:	š
/ sokolska zastava od čiste svile, ptica soko svitom vezena, u svih osam uglova sv Hom vezena narodna
ornamentika, natpis SOKOLSKO DRUŠTVO   oko zastave pozlad.ne rese ('cena ovoj zastavi bila jc za vreme	§f
s	firme J. Neškudla dok nije pala pod stečaj 8000.— Din), sada je nudimo za 7500. — Din.	Ђ
=f	/ sokolska zastava, jedna strana od civene svile sa svilom i zlatom vezenim	ukrasima, druga s/rana i sve	j§
ostalo po želji u jednostavnoj izradbi, cena ca. 2500.— Din.	=
j	7 naraštajska zastava od vune, natpisi vezeni svilom, svilom vezeni	ukrasi	u svih	osam čoškova, oko	Ж
zastave rese, cena 700.— .	5"
Spomenute su zastave izrađene u kvaliteti, kao sto ju je dobavljala bivša firma J. Neškudla u Ljubljani, stoga ne možemo za kakvoču prcuzeti nikakvu garanciju! — Ove zastave šaljemo na ielju neobavezno na ogledi	Ш
Ujedno slobodni smo javiti, da smo cene svima vrstama zastava tillboko Sntsili, pak ne VttXC	=
Više cene, koje smo lanjsko godine objavili t	š
Josip Hafner d. sc o. si.	|
T r a ii te p o nad e i n a c r t e l	zavod	za	umetno	vezenje	i	kovinsku	industrija	^
Ljubljana, Prisojna ulica 5 (Tabor)	J
JU GO SLO VENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REG1STROVANA ZADRUGA S OGRANJČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim polrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan~ dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA. LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar e Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Košfeva Tiska Učiteljska liskama (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani