Pošta ri na plaćena u gotova
Cena Din 2'—
SOKOLSKI C LASMI K
GLASILO SAVE ZA SOKOLA K R. A L J E V I N E JUGOSLAVIJE
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi	Lilihliana	'Sl	inlo	iqoc
se u Učiteliskoi tiskari. Frančiškanska ulica 6 • Telefon broi 2177 » Račun	SnORčS	UjUDIjana,	Ol	JUia	1УОО
OlMUOM&D	*Сл»ши	/	se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun
WWwWriW • Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
God. VII • Broj 31
svetski prvak i dvostruki olimpijski pobednik s dve zlatne kolajne. Do-bar početak!
I zatim redom: na VIII meduna-rodnim takmičenjima u Lionu 1926 go-dine Jugoslavija je druga iza Češko-slovačke, ali ispred1 Francuske, Luksemburga, Belgije i Nizozemske. Prvak prvaka je brat Petar Šumi (Ljubljana).
Na IX olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928 godine Jugoslavija je od 11 macija treća, a braća Leo Štukelj, Josip Primožič i Stane Derganc nose olimpijske kolajne.
U Luksenburgu 1930, posle I sve-sokolskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, Jugoslavija je na IX medunarodnom takmi-čenju treća, a brat Josip Primožič je svetski prvak.
I onda — posle učestvovanja u Parizu 1931 godine na jubilarnom tak-mičenju za pojedinačno prvenstvo — četiri godine stanke. U to doba prošla je X Olimpijada, održana 1932 godine u Los Andelesu, i X medunarodno svetsko prvenstvo u Budimpešti, na kome je učestvovao največi broj tak-mičarskih odeljenja — njih 13!
Eto, naslednici naših slavnih sokolskih majstora. i sami majstori i pr-vaci, dolaze sada u Berlin da se — posle male stanke — ogledaju s najbolj ima. Kako če to proči?
Listam prijave 15 nacija u vežba-nju na spravama, i vidim sve ono najbolje što sam gledao pre dve godine na svetskom prvenstvu u Budimpešti, gde su se odeljenja muških poredala po ocenama na koncu ovako: Švicarska, Ceškoslovačka, Nemačka, Italija, Madžarska, Finska, Francuska, Luksenburg, Belgija, Poljska, Nizozemska, Bugar-ska, Meksiko. Sada su još prijavljeni takmičari Amerike, Britanije, Japana, Austrije i Rumunije. U »gornju kuču« soadaju svi do Lukscnbur<>a i Amerika, prvak olimpijskih igara 1932 u Los Andelesu. Japanci su zagonetka. Naši če imati tvrde i opasne protivnike, i odlučivače desetinke bodova.
A naše Sokolice?
One nastupaju po nrvi put na olimpijskom i na medunarodnom tak-mičenju i sastaju se sa takmičarkama češkoslovačke, Madžarske, Poljske, Nemačke, Amerike i Italije. Preklani u Budimpešti su Čehoslovakinjc pohodile Madžarke i Poljakinje. Hoče li se naše smestiti medu nje, u gornjoj polovici lestvice?
Ko da odgovori. Našu olimpijsku sokolsku vrstu sačinjavaju ove sestre: Dragana Dordevič (Beograd), Marta Pustišek (Ljubljana), Lidija Rupnik (Ljubljana), Ančka Kržan (Ljubljana), Dušica Radivojevič (Beograd), Katarina Hribar (Ljubljana), Olga Rajkovič (Pančevo), Angelina Gopurenko (Zemun). Vodi ih sestra Milica Šepa, koja je u Berlinu svršila visoku školu teles-nog vaspitanja i koja dobro pozna ta-mošnje prilike. Ona če u svemu nastajati da bude sestrama ono što je brači njihov »Ata«.
A pojedinci?
Naslov svetskog prvaka brani Švi-carac Mak. On je u Budimpešti 1934 godine imao za sobom po redu Tali-jana Neri-a, Čehoslovake Leflera i Sladeka, Finca Savolajnena i čehoslo-vaka Gajdoša.
U pojedinim granama bili su svetski prvaci 1934 godine: u prostim vež-bama Mic (Švicarska), na razboju Mak, na vratilu Vinter (Nemačka), na kru-govima Hudec (Ceškoslovačka), na konju s hvataljkama Mak, u preskoku konja uzduž opet Mak, četvcrostruki svetski prvak.
Sve to pregledavam, slažem i pro-učavam, da spreman i obavešten do-čekam dan ovih takmičenja, dan naj-plemenitije borbe i napora i prekrasne veštine.
Hrvoje Macanović.
PRED ODLAZAK NAŠIH SOKOLSKIH VRSTA U OLIMPIJSKI BERLIN
(Od našeg naročitog izvestioca)
U Minhenu, krajem jula.
Do par dana proči če ovaj isti put naša brača i sestre, izbrani vežbači i vežbačice Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, na putu za olimpijski Berlin, na gimnastička takmičenja XI Olimpijade. Putovali smo ovuda sku-Pa i poslednji put, pre osam godina, kada je vrsta tadanjeg Jugoslovenskog sokolskog saveza nosila iz Amsterdama, s olimpijskih takmičenja 1928 godine, dve zlatne, jednu srebrnu i devet brončanih olimpijskih kolajna, posle zapaženih uspeha pojedinaca, bra-če: Štukelja, Primožiča i Derganca i odeljenja pod vodstvom brata dra Vik-tora Murnika. Vračali smo se ovim putem i pre pet godina s medunarod-nih takmičenja u Luksenburgu, na ko-jima je Jugoslavija po Primožiču osvojila pojedinačno prvenstvo sveta, ali je izgubila uzornog i nezaboravljenog Maleja, od drage brače najdražega.
I ovim putem vratiče se naši borci s olimpijske miroljubive i plemenite borbe najboljih vežbača sveta, koja če se voditi od 10 do 12 avgusta na prekrasnoj letnoj olimpijskoj pozornici sa gledalištem za 25.000 ljudi. Ali ovo-ga puta naša brača nisu sami; s njima polaze u prvu svoju medunarodnu i olimpijsku borbu i naše sestre Sokolice, da vide ono najbolje što u toj štruci ima na svetu, i da pokažu ono najbolje, što u toj štruci ima Jugoslavija.
Pod strogim, ali očinskim nadzorom brata dra Murnika — našeg »Ate«, iz široke i brojne čete prijavljenih, iz-medu pedesetak najboljih, izabrana je osmorica brače, koji če se takmičiti na ovim olimpijskim igrama i koji su prijavljeni olimpijskom takmičarskom vodstvu u Berlinu, a to su brača: Pristov (Jesenice), Gregorka (Ljubljana), Vadnav (Ljubljana), Primožič (Maribor), Grilec (Maribor), Forte (Ljubljana), Merzlekin (Beograd), Štukelj (Maribor).
Ovo su naslednici onih izabranih, neustrašivih boraca, koji su — od pr-vog nastupa izabranih Sokola - vežbača iz Slovenačke na III medunarodnom prvenstvu u Pragu 1907 godine dalje, stalno napredno, časno i uspešno zastupali naše telesno vaspitanje. Ju-gosloveni su se takmičili i na IV medunarodnom prvenstvu u Luksenburgu 1909 godine. Dve godine ranijo u Pragu bili su slovenački Sokoli na potom mestu pred Madžarima — a sada je naša sokolska vrsta na istom mestu pred Luksenburgom — ali su u Turinu 1911 godine več na četvrtom pred Luksenburgom i Belgijom, a vrsta Hr-vatskog Sokola na sedmom mestu pred Rumunima. U Parizu 1913 godine na Vi medunarodnim takmičenjima slovenački Sokoli opet su peti pred Luksenburgom. I docnije, posle krvavog rata iz kojeg se rodila naša slobodna i ujedinjena Jugoslavija, naši dični sokolski takmičarski borci, sada ujedi-njeni, ulaze u nove takmiearske borbe. Na VII medunarodnom prvenstvu u Ljubljani 1922 godine, u okviru I Jugoslovenskog svesokolskog sleta, Jugoslavija je druga iza bratske Češko-slovacke, a pred Francuskom, Belgijom i Luksemburgom. Brat Petar Šu-*ni (Ljubljana) je svetski prvak s bratom Pehačekom (ČSR), a za njima drugi je brat Stane Derganc (Ljubljana).
Na VIII olimpijskim igrama u Pa-rjzu 1924 godine jugoslovenski Sokoli nastupaju po prvi put. Od osam nacija Jugoslavija je tada bila četvrta, a brat Leo Štukelj (onda Novo Mesto) bio je
Odlazak naših sokolskih vrsta u Berlin
U ponedeljak, dne 3 avgusta, naše izabrane sokolske takmiearske vrste odlaze iz Ljubljane večernjim brzim vozom preko Salcburga i Minhena u Berlin na takmičenja XI olimpijskih igara.
S našim takmičarskim vrstama nutuju: načelnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i član Jugoslovenskog olimpijskog odbora brat dr. Alfred Pihler i savezna načelnica sestra Elza Skalar.
Mušku takmičarsku vrstu, koju vodi brat dr. Viktor Murnik, sačinjavaju brača: Janez Pristov, Boris Gregorka, Jože Vadnav, Jože Primožič, Konrad Grilec, Miroslav Forte, Dimitrije Merzlekin i Leon Štukelj, te kao rezerva brat Marijan Skrbinšek.
Žensku takmičarsku vrstu, koju vodi sestra Milica Šepa, sačinjavaju sestre: Dragana Dordevič, Marta Pustišek, Lidija Rupnik, Ančka Keržan, Dušica Radivojevič, Katarina Hribar, Olga Rajkovič i Angelina Gopurenko.
S vrstama putu ju takmičarski sudije, brača: Petar Šumi, Stane Derganc i Edo Antosijevič, te sudkinje, sestre: Joža Trdina, Majda Slapničar i Adela Mužina, nadalje brača: dr. Borivoje Vučkovič, lekar, Leo Čebular kao voda puta, Miloš Nikolič kao blagajnik, Milan Potokar kao maser, te Marijan Lipovšek kao pratilac na klaviru.
Na II, V i VI strani donosimo neko ja momente s treninga našit) olimpijski!5 talemičara i talcmičarlci
Takmičari, s leva na desno, braća: Janez Pristov (Jesenice), Boris Gregorka (Ljubljana), Jože Vadnav (Ljubljana), Jože Primožič (Maribor), voda vrste dr. Viktor Murnik, Konrad Grilec (Maribor), Miroslav Forte (Ljubljana),
Dimitrije Merzlekin (Beograd) i Leon Štukelj (Maribor)
Takmičarke, sestre: Milica Šepa, vodnica vrste, Dragana Đorđević (Beograd), Marta Pustišek (Ljubljana), Lidija Rupnik (Ljubljana), Maja Veršec (Zagreb, obolela, umesto koje takmičl Ančka Keržan, Ljubljana), Dušica Radivojevič (Beograd), Katarina Hribar (Ljubljana), Olga Rajkovič (Pančevo) i Angelina Gopurenko (Zemun)
Naši olimpijci
III SLET SOKOLSTVA NA JADRANU
U ŠIBENIKU 22i AVGUSTA o. g.
S najvedom pažnjom i simpatijama kao i s naj lep šim željama i nadama sva naša javnost ispratila je i prati prvake našeg športa i raznih grana telesne kulture uopšte, koji če na olimpijskim takmičenjima u Berlinu u plemenitim borbama zastopati našu na-ciju i boje naše države. Posebice pak ove žive simpatije, nade i iskrene želje prate izabranike našega Sokolstva, naše vrhunske vežbače i vežbačice, našo dve sokolske olimpijske vrste. A i s pravom kad se znade, da su na medunarodnim gimnastičkim takmičenjima baš Sokoli oduvek časno izvršili svoju dužnost, i mnogo doprineli ugledu i časti svoje zemlje i svoga naroda u stranom svetu.
Na brojnim medunarodnim nastu-pima jugoslovensko Sokolstvo dostojno se afirmisalo i svojim uspesima izgradilo jednu ponosnu tradiciju. Po svojim odličnim reprezentativcima, da-nas več sokolskim takmičarskim vete-ranima, na mnogim nastupima pred medunarodnim forumom, Jugosloveni su dokazali, da i na ovom polju pl e meni tog takmičenja mogu da se dostojno nadu zajedno s ostalim kulturnim i velikim nacijama. Pa i dapašnji naslednici naših sokolskih starih medunarod-nih b orača nimalo ne zaostaju za svojim odličnim prethodnicima, več ih čak i premašuju, podajuči i u torne pogledu ubedljivih dokaza, da jugoslovenska nacija u svome razvoju kroči uspešno napred.
Ali ma kako' sve te simpatije bile iskrene i tople, i sve nade i želje koje se bude u febrilnom isčekivanju iz lo-kalnog ili nacionalnog patriotizma i ponosa uopšte razumljive, ipak svaki ta j osečaj treba da provejava i kroz racionalno rasuđivanje, da ne bi neobuzdan preoteo premaha i da ne bi preterali u svojim pretenzijama. Zato i ne bio ishod ove plemenite borbe za nas najbolji, on če biti častan, što smo kao mlada država na ovim takmičenjima svojim učeščem dostojno za-stupani, a čime pokazujemo, prema za-ista više nego skromnim materijalnim sredstvima, koja se kod nas ulažu u svrhe telesnog vaspitanja i njegovog promicanja, svakako vidan i lep napre-dak i što pokazujemo, da u našem narodu ima urođenog viteštva i takvih rasnih odlika, kojima se možemo ponositi, te velikog smisla i sposobnosti i za one grane telesne kulture, koje su doskora smatrane za domenu ari-stokratsku.
Požrtvovanje naših međunarodnih takmičara je neobično veliko, a ništa manja je i njihova odgovornost prema društvu i organizaciji, čiji su pripadnici, prema narodu i zemlji čiji su sinovi, prema mestu i znancima odakle su, kao i prema samima sebi, svoj oj savesti i svome ponosu. A ipak ima i takvih revnih »kritičara«, koji to ne mogu pravo da ocene. Zato ne tražimo previse, da ne bi bili slučajem i previse neugodno iznenadeni i očekujmo ishod borbe s istinskim uverenjem, da su svi, koji podoše da nas s ljubavlju i voljom pretstavljaju, izvršili časno svoju dužnost. U isčekivanju toga is-hoda s takvim ošečajima naša radost biče — ako Bog da i sreča junačka — štono reč naših vitezova kad polažahu na megdane — utoliko veča i potpu-nija.
*
Da se vratimo sada našim sokolskim olimpijcima.
Posmatramo ih več duže vremena u njihovom napornom, požrtvovnom i Predanom radu i spremanju za Berlin na letnjem vežbalištu Ljubljanskog Sokola pod skrbnim i očinskim nadzorom njihovog vode — »ate« — brata dra Viktora Murnika. Zajedničkom vežbanju i treniranju oni su pristopili s ostalom bračom 20 maja o. g., da za-tim nakon izbirnih takmičenja ostanu kao definitivno izabrani članovi naše reprezentativne takmičarske vrste za olimpijska takmičenja u Berlinu.
Što veli voda vrste br. dr. Murnik?
U nevezanom bratskom razgovoru brat dr. Murnik rekao nam je:
—	»Mirne savesti polazinio u me-dunarodnu takmičarsku borbu i na-dam se, da uspeh neče biti nečastan. Učinilo se sve što se moglo da učini kroz ovo kratko vreme i koliko su nam dopuštala naša sredstva. Naši vlsdaju prepisanim vežbama, a premočen treningom nije nijedan od njih, što sudirn i po dobrem apetitu, koji 'maju unatoč napornom treningu. Treba takoder uzeti u obzir, da na medu-nerodnim takmičenjima nismo uče-8tvovali več od godine 1930.« —
Prerokovati se dakako ne može ništa. Svakako borba če biti izvanred-no teška, jer u njoj učestvuju najbolji od najboljih, prave klase, a ovoga pu-ta takmiči i do sada največi broj vrsta. P favoritima teško je govoriti, jer 'nia, izgleda, i vrlo opasnih nepoznana, pa može da bude i iznenadenja. ‘' i na sreču se no sme zaboraviti,— Na sreču za jedne, a na peh za druge. Nemci se osobito nalaze pritisnuti i ohzirima svoga prestiža. Uložiče stoga Svakako maksimum svili najboljih sila.
I	v°Pet i oni koji brane svoje dosa-dutnjc primate ne polazo u borbu sa-8v'm spokojno. Da li če ih i dalje odr-^jdi? Zaista, mnogo i mnogo upitnika toii med ovom borbom. I još više
nada i priželjkivanja, bar u nutrini duše, i takmičara samih i njihovih nacija. Ta gotovo je da ni jedna vrsta ne polazi s mirnim uverenjem da če biti medu najslabijima. Ali pustimo radije sve ove upitnike na svome mestu do 12 avgusta, kada če ih rezultati redom oboriti, osim možda onoga na ustima megalomana: »Zar naši tek ...?«
Da se ponešto zaustavimo sa sva-kim našim olimpijcem.
Brat Leon Štukelj ima 38 go-dina i rodom je iz Novog Mesta. Po zvanju je sudija okružnog suda i član Sokolsko g društva Maribor-Matica. Visok je 161 cm, a težak 50 kg, i prema tome najmanji i najlakši od svih ostalih. Počeo je vežbati kao naraštajac Sokola u Novom Mestu več god. 1908. Na medunarodnim takmičenjima na-stupio je prvi put god. 1922 u Ljubljani i odneo prvenstvo na spravama. Na olimpijadi u Parizu 1924 odneo je prvenstvo pojedinaca i prvenstvo na preči, te je dobio dve zlatne kolajne. Godine 1926 na medunarodnim takmičenjima u Lionu opet je odbeo prvenstvo na spravama, a godine 1928 u Amsterdamu osvojio je medu poje-dincima treče mesto i prvenstvo na krugovima. Tada je dobio zlatnu i brončanu kolajnu. Na medunarodnim takmičenjima u Luksemburgu nesrečno je pao s preče pa je radi težih po-vreda morao da otstupi od daljnjeg takmičenja. Godine 1931 u Parizu opet je odneo svetsko prvenstvo u takmičenju pojedinaca. Sadanja berlinska olimpijada mu je sedmi medunarodni nastup i tako tuče u tome našeg sta-rog borca brata Stanu Vidmara, koji je nastupio na šest medunarodnih takmičenja.
Brat Štukelj je izjavio sledeče:
—	Bilo bi mi potrebno još jedno dva meseca treninga, jer su prepisane vežbe za ovu olimpijadu vrlo teške. Radi teške povrede na ledima morao sam da od 1932 do ove godine prekinem s vežbanjem, te sam počeo da opet vežbam tek u januaru ove godine. Mislim, da če ovaj nastup u Berlinu biti najteži, jer su vežbe na razboju i krugovima sestavljene na posve nov način, naročito radi toga, jer su prvine vežbi posve vezane bez prekida. Da se sastavi izvedu bezpogrešno, treba potpuno vladati svim prvinama. Vežbe na krugovima ne čine mi nikakvih te-škoča unatoč što dugo nišam vežbao. Opet posedujem svu svoju snagu, koja je potrebna naročito za vežbe na krugovima. Na njima ču se moči lako boriti za prva mesta. Kako sam do sada informiran, najozbiljniji mi je takmac na krugovima češki Sokol Hudec. Moram nadalje da priznam, da u ovako homogeno j vrsti još nišam vežbao. Nadam se stoga, da čemo dobro preči. Treba pri tome uzeti u obzir, da se naši takmaci Švicari, Nemci, čehoslovaci i Finci spremaju za Berlin več dve godine, a što je također dokaz, da su prepisane vežbe zaista vrlo teške. U koliko su mi pak poznati lični podaci takmičara za Berlin, biču medu njima najstariji, najlakši i možda i najmanji. Najslabiji pak nikako! —
Brat Jože Primožič ima 36 go-dina. Visok je 170 cm, a težak 70 kg. Opštinski je činovnik i član Sokolskog društva Maribor - Matica. Prvi put učestvovao je na medunarodnom tak-mičenju u Parizu 1924, zatim 1926 na medunarodnom takmičenju u Lionu, gde se plasirao na jedanaesto mesto usprkos tome što je 14 dana pred od-lazak na takmičenjc izvinuo četiri prsta. Tada je na razboju osvojio drugo mesto i dobio srebrnu kolajnu. Godine 1930 u Luksemburgu odneo je svetsko prvenstvo kao prvi na krugovima, razboju i u prostim vežbama. Godine 1931 na takmičenju za svetsko prvenstvo u Parizu bio je na dcvetom mestu. Izjavio je, da se za Berlin oseča vrlo dobro i da če se poncti kako treba.
Brat Boris Gregorka je teh. činovnik u Ljubljani i član Ljubljanskog Sokola. Ima 29 godina, a visok je 181 cm i težak 74 kg: Vežbati je počeo još pre rata medu decom Ljubljanskog Sokola. Iza rata bio je u redovima na-raštaja te je na takmičenjima u okviru pokrajinskog sleta u Ljubljani 1922 godine u višem odeljcnju naraštaja osvojio prvo mesto. Kao član počeo je da takmiči od godine 1924. Godine
1927 u Ljubljani za prvenstvo Saveza SKJ osvojio je treče mesto. Godine
1928 učestvovao je s vrstom na olimpijadi u Amsterdamu, 1930 na medunarodnom takmičenju u Luksemburgu i 1931 na medunarodnom takmičenju u Parizu, plasiravši sc kao petnaesti. Prešle godine u takmičenjima za prvenstvo Saveza SKJ u Ljubljani bio je prvi. Pri sadanjem treningu za Berlin mnogo ga je smetalo rame, ali sada se opet oseča dobro. Veli, da je šteta što mu s ostalom bračom nije bilo omogu-čeno da učestvujc na olimpijadi u Los Andclesu 1931 godine i medunarodnom takmičenju u Budimpešti 1934. Več od godine 1930 svi narodi su se stvarno pripremali za sadanju olimpijadu u Berlinu, i jedino naši takmičari morali su da prepuste pomenutu priliku da se ogiedaju s drugima i tako uznapre-duju. Radi tih neučestvovanja i kontinuitet rada u sokolskoj vrsti je bio
prekinut. Ali unatoč tome je naša vrsta za Berlin vrlo dobra, iako u njoj ima nekoliko nove brače, koja još nisu učestvovala na nijednom medunarodnom takmičenju. Još je izjavio, da je šteta, što Štukelj i Primožič nisu mogli učestvovati olimpijadi u Los An-delesu, iako su bili pozvani od ame-ričkih Slovenaca, a to zato, jer ne bi bili smeli da oficijelno nastupe.
Brat Janez Pristov je iz Jesenica i po zvanju činovnik Kranjske indus. družbe. Ima mu 29 godina, visok je 182 cm, a težak 76 kg. Predu-zeče mu je za trening dalo plačen dopust. Vežbati je počeo kao naraštajac Sokola u Jesenicama godine 1921. Na takmičenjima u okviru I svesokolskog sleta Saveza SKJ u Beogradu 1930 po-stigao je u srednjem odeljenju drugo mesto. Na takmičenjima prigodom IX svesokolskog sleta u Pragu 1932 godine za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva plasirao se na deveto mesto. Na izbirnim takmičenjima 1934 godine za Budimpeštu bio je prvi. Na prošlogo-dišnjem takmičenju u Ljubljani za sa-vezno prvenstvo postigao je drugo mesto. Pri treniranju i njega je smetalo rame. U Berlin ide smelo.
Brat Konrad Grilec je bankov-ni činovnik i član Sokolskog društva Celje. Ima 27 godina, visok je 170 cm, a težak 63 kg. Vežbao je još kao dete kod kube, a zatim medu sokolskom decom. Učestvovao je u takmičenjima za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Pragu 1932 godine i bio je i u vrsti koja se spremala za Budimpeštu. Oseča se dobro.
Brat Jože Vadnav ima 24 godine i študira tehniku na univerzitetu u Ljubljani, član je Ljubljanskog Sokola. Vežbati je počeo tek 1927, ali kako je pri tome nesrečnim slučajem slomio nogu, morao da za punu godinu dana napusti svako vežbanje. Godine 1932 bio je odreden kao rezerva takmičarske vrste za Prag, a također imao je da s vrstom učestvujc 1934 i u Budimpešti. U Soko stupio je po nagovoru brata Nela Zupančiča, koji mu je bio i školski drug, i koji je u njemu pobudio ljubav za vežbanje na spravama. Bavi se svim sportovima. Oseča sc vrlo dobro.
Brat MiroslavForteje izTr-bovlja. Ima 24 godine, visok je 168 cm i teži 63 kg. U Ljubljanskom Sokolu je več od šeste svoje godine. Sada študira tehniku u Pragu. U sokolsko članstvo stupio je 1931. Te godine je ujed-no učestvovao i na medunarodnim takmičenjima u Parizu, gde se plasirao kao dvadeseti. v Na takmičenjima za prvenstvo Saveza SKJ u okviru pokrajinskog sleta u Ljubljani godine 1933, a za mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra I, bio je u vrsti četvrti. Godine 1934 pripravljao se je i on za Budimpeštu. Sledeče, 1935 godine je pošao u Prag i bio je primljen u izabranu vrstu ČOS, koja je pošla na veliku turneju po Belgiji. Za Berlin počeo sc je pripravljati več u Pragu u vežbaonici Praškog Sokola. Nastupao je na takmičenjima u Pragu i Bratislavi s vrlo lepim uspesima.
Brat Dimitrije Merzlikin
roden je na Kavkazu i ima mu tek 22 godine. U Jugoslaviju došao je 1921 i sada je naš državljanin. Visok je 164 cm, a težak 60 kg. član je Sokolskog društva Beograd V. Vežbati je pečeo 1931 u Sokolskom društvu Sremska Mitroviča. Godine 1933 borio se je na takmičenjima u Ljubljani za mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra I, 1934 pripravljao se je za Budimpeštu, a prešle godine učestvovao je u takmičenju za prvenstvo Saveza SKJ u Ljubljani. Sada je dak srednjo tehniške škole u Beogradu. U Berlinu nastu-piče po prvi put na medunarodnim takmičenjima. Zadnjih dana se je pri treningu usled pada bio povredio, ali sada se oseča vrlo dobro.
Evo, to su naši izabranici, koji če so za nekoliko dana nači u plemcnitoj borbi s mnogobrojnim takmacima, naj-boljima od najboljih, koje postavljajo narodi sveta u ovim granama. Neka ih prati junačka sreča sokolska!
NATEČAJ za puiujuću prednjačicu Saveza SKJ
Načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije raspisuje mesto putu-juče savezne prednjačice.
Uslovi za ovaj natečaj su sledeči:
Da je moliteljica potpuno zdrava, da je barem pet godina članica koje sokolske jedinice, da ima položen žup-ski prednjački ispit Saveza SKJ ili ČOS, da je završila s dobrim uspehom savezni prednjački tečaj, da je praktično vodila razne ženske kategorije, da poznajo stručno sokolsko nazivo-slovlje srpsko-hrvatsko i slovenačko (srpsko-hrvatsko od brata D. Šulce-a, a slovenačko od brata dra V. Murnika) i da je dobra vežbačica na spravama (takmičarka srednjeg stepena).
Molbe za natečaj s priloženim uve-renjima da udovoljava gore navedenim uslovima i uz prilog overovljenih do-kumenata o školskoj naobrazbi treba poslati najdaljc do 31 avgusta o. g. Na-čelništvu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, stručnom odboru žena, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
Sokolstvo na Jadranu, koje obra-zuju tri primorske župe:	Sušačko	-
Recka, Šibeničko - Zadarska i Splitska, pokreče u avgustu sve svoje jedinice i sleče u Krešimirov grad Šibenik. Domačin ovog sleta, šibeničko Sokolstvo, ima slavnu tradiciju još iz predratnih vremena, čak iz poslednjih godina prošloga veka. Ono je tad bilo nosi-lac probudenog čistog i oduševljenog hrvatskog nacionalizma prožetog jugo-slovenskim idealima i slovenskim bratstvom i matica sokolske misli i rada u ovim krajevima. Ondašnje sokolske generacije vodio je hrvatski sokolski barjak u sva narodna slavlja, utvrdivao ih u odanosti prema tekovinama narod-nog preporoda u Dalmaciji i borbeno lepršao kroz sve demonstracije pa i bitke, koje je nametao narodni nepri-jatelj i tudin tiranin. Taj pobednički barjak je s punom poštom predat muzeju nacionalnih svetinja, a njegov se naslednik danas gordo i ponosno vije na Domu Viteškog Kralja Ujedinitelja.
Iako je ovaj slet obavezan samo za tri župe, Sokolstvo Šibenika i tih triju župa očekuje bratsku posetu svih župa, jer je Šibenik dostojan da ih primi i u punoj meri zaslužan da mu dodu.
Ljubljana bela, koja je s toliko topline primila braču s Jadrana i odu-ševljeno im klicala i bodrila ih u njihovom položaju čuvara našeg mora, neče se oglušiti bratskom pozivu i ona če doči s devizom: Jedna država', jedan narod, jedan Kralj, jedno Sokolstvo!
Zagreb, naš divni i voljeni grad, kome u bezbrojnim jatima po-hrliše u avgustu 1934 god. deca pla-voga Jadrana i proslaviše slavno i ne-zaboravno 60-godišnjicu njegovog Sokolstva, doleteče da još jednom na Jadranskoj obali izrazi opštu sveso-kolsku misao, ubedenje i htenje: Kroz učvrščeno Jugosloven-stvo k Slovenstvu!
Beograd, koji nam je rastvo-rio duboko nacionalno srce u prelomu oduševljenja prigodom I svesokolskog sleta i zanosno kliktao dok su se naši barjaci sagibali u pozdravu pred Kraljem Ujediniteljem; Beograd, koji nas je video pogružene, uplakane i bolne pred odrom Velikog i Neumrlog Vode i Oca Nacije u oktobru 1934, on če da se spusti do našeg grada, da sa svima nama i s čitavom Otadžbinom
U Šibeniku, jula 1936.
Povlasilce u vožnji
Za III slet Sokolstva na Jadranu u Šibeniku odobrene su na željezni-cama i parobrodima sledeče sletske povlastice:
I Na državnim željeznicama:
1) 75% popusta od normalne vozne cene od mesta sedišta pa do Šibenika i natrag:
a) za sve pripadnike Saveza SKJ, bez obzira da li su vežbači ili ne;
2) 50% popusta od normalne vozne cene od mesta sedišta do Šibenika i natrag: .
a) svima gostima učesnicima sleta iz unutrašnjosti i inostranstva, koji nisu članovi sokolsko organizacije.
II Šumsko industrijsko preduzeče Dobrljin-Drvar odobrilo je na svojim željeznicama Prijedor — Knin sledeče povlastice:
1) 90% popusta od normalne vozne cene za sve vežbače i vežbačice, njihov naraštaj i njihove vode te za članove starešinstava Saveza, župa, društava i četa;
2) 75% popusta za sve ostale Sokole i Sokolice iz države i inostranstva;
3) 50% od normalne cene za sve ostale učesnike, koji nisu članovi sokolske organizacije;
4) bcsplatan podvoz sok. sprava i instrumenata muzika.
III Jadranska plovidba d. d. Sušak odobrila je sledeče povlastice:
1) 75% popusta od normalne vozne cene deci i naraštaju sokolskih jedinica, koji se iskažu sokolskom legitimacijom;
2) 66% popusta od normalne vozne ceno svim ostalim pripadnicima sokolske organizacije;
3) 50% popusta od normalne vozne cene svim ostalim gostima, koji
uzvikne odlučno i zavetno: Ču večerno Jugoslaviju!
Sarajevo, u kome o Vidov-danu 1934 kao da proživesmo čitave vekove naše tragične prošlosti; kao da se sve ono bolno patničko i jezivo stradalno sublimiralo i obvilo srca i misli gustih sokolskih redova, kao da su svi pokosovski uzdasi, kriči i užasi prostrujali vazduhom lepog šehera i pred rasnim se genijem Majke Pobed-nice pretvorili u pobedničke uzvike, kao da su se svi oni nebrojeni koci preobrazili u stubove slave, a sve nade naših mrtvih boraca i patnika iz petstogodišnje noči zaplamsale u buk-tinji zahvalnosti. To Sarajevo treba i na ovoj tačei naše Otadžbine da iz-rekne: Brat je mio, koje vere bio!
Skoplje, carska prestolnica davne prošlosti, neoborivi spomenik naše slave i pada, kulturna riznica našeg srednjeg veka, poprište bojeva i meg-dana, večni svedok pobede i poraza, nek opomene u ove dane i iz ovog mesta carskim prekorom:
»Velikaši, proklete im duše —- Na komade razdrobiše carstvo!«
Subotica, najsvežiji venac što kiti Sokolstvo na njegovom istrajnom, samopregornom i viteškom putu, svojim prisustvom odužiče se brači s Jadrana za njihovu Vidovdansku posetu i obnoviče s puno poverenja u bu-dučnost naše nacije proročanske reči velikog biskupa Ivana Antunoviča: »Naša je davna davnina, pa naša če biti i budučnost!«
Bračo i sestre!
Obračajuči se Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Skoplju i Subotici, gradovima u kojima smo zadnjih godina održavali naše velike sletove, mi Sokoli sa Jadrana bratski po-zivljemo i sve župe jugoslovenskog Sokolstva, koje su se okupljale na tim
sletovima. U Šibeniku čemo naročito »
naglasiti, da nacionalnu slobodu i suverenitet u granicama današnje Jugoslavije više volimo no svoje sop-stvene živote, da smo neizmerno oda-ni Kralju i jugoslovesnkoj misli i da smo prvoborci za socijalnu pravdu i društvenu ravnopravnost.
Iza Šibenika neka se nižu drugi gradovi, koji če Sokolstvo voditi novim podvizima i novim uspesima!
SLETSKI ODBOR
nisu članovi sokolske organizacije, a iskažu se sletskom legitimacijom.
IV	Dubrovačka parobrodarska plovidba a. d. Dubrovnik odobrila je sledeče povlastice:
1) svim učesnicima, bez obzira da li su članovi sokolske organizacije ili ne, popust od 50% redovite tarife;
2) deca do navržene 12 godine uži-vače povlasticu na dečijoj ceni;
3) za prevoz sokolskih sprava i in-stiumenata odobrava također 50% popusta na tarifi.
Od Dubrovačke plovidbe zatražen je za Sokole popust od' 66%, i ukoliko bude odobren, obavestiče se jedinice blagovremeno.
Sve odobrene povslastice važe u vremenu za polazak od 18 do 23 VIII, a za povratak od 22 do 28 VIII o. g.
Sve odobrene povlastice važe samo uz lcgitimgciju sa sletskom znač-kom, a za nečlanove samo uz sletsku značku, koju treba narueiti preko sokolskih društava._______
Cene slelsklm značkama
1) Značke fiz kartona) za decu Din 2,—
2) za sokolske čete i naraštaj (mesingane boje) . „	5,—■
3) za vežbače -iee sokolskih društava (brončane boje) „ 10,—
4) za nevežbače -iee sokolskih društava (alpaka) . „ 15,—
5) za nečlanove sokolske organizacije (alpaka) .	.	.	„	20,—
Značke za sve učesnike treba na-ručivati izravno kod Sletskog odbora
—	Finansijskog otseka u Šibeniku.
Narudžbe bez istovremene dozna-ke novca neče se uzimatj u obzir.
Sletski odbor šal je značke pouze-čem samo na izričiti zahtev društva — čete.
Prenos olimpijske baklje kroz Jugoslaviju .
Največ! deo slaze protrčali su bakljonoše Sokoli
Sva kulturna javnost čitavoga sveta s naročitim jc interesom pratila tok svečanosti oko prenosa olimpijske baklje, s kojom če se zapaliti sveti oganj na olimpijskom žrtveniku u Berlinu.
Posle završenih svečanosti pn sta-rom žrtveniku na starom stadionu u Olimpiji, gde su se nekada vršile olimpijske borbe, na prvi topovski pucanj točno u 12 časova potrčao je prvi tr-kač, Konstantin Kondilis, prema Ateni, gde su isto tako održane velike svečanosti na stadionu i poznatom svetištu Akropolisu. Kroz sva mesta u Grčkoj ova je sveta buktinja sačekana s naj-večim počastima; svuda su održane prigodne svečanosti od kojih je sva-kako najvidnija ona u Solunu.
Put olimpijske baklje broz Grčku i Bugarsku odvijao se je prema utvr-denom rasporcdu. U bratskoj Bugar-skoj isto su tako održane svečanosti, a svečanost u Sofiji bila je naročito obimnog karaktera. Uz pretstavnike vlasti ovim je svečanostima prisustvo-vao čitav narod, a vojska i sportske organizacije smatrale su to svojom pri-redbom, pa su oni i bili najmnogobroj-niji i najoduševljeniji.
Jugosloveni shvatili su prenos sve-tog olimpijskog plamena kroz Jugoslaviju naročito ozbiljno. Sokolstvo je uzelo na svoja leda glavni i ponajveči teret nastoječi, da ova priredba uspe sto je bolje moguče, što lepše i dosto-janstvenije. To je pokazao več
prvi korak u Jugoslaviji
kada se je s naše Strane, a takoder i s bugarske, na samoj granici. saku-pilo mnoštvo naroda s pretstavnicima vlasti, raznih sportskih organizacija i pretstavnicima našeg Sooklstva, na čelu sa saveznim načelnikom br. drom Alfredom Pihlerom. Narod je mnogo pre odredenog vremena nestrpljivo če-kao na olimpijsku luč, a kada je po-ručnik bugarske vojske g. Trnov u_0,01 između subote i nedelje, dne 25 na 26 jula, pritrčao s buktinjom u ruci našoj granici, zaorili su s jedne i s druge stranc odušcvljeni poklici Jugoslaviji, Bugarskoj i jugoslovensko -bugarskom bratstvu. G. Trnov i brat dr. Pihler srdačno su se izrukovali i izljubili, a baklju su, nakon obavljenih formalnosti, naši trkači prenosili prema Caribrodu. Duž čitave staže, kuda je ova zublja prolazila, narod se je svrstao u špalir i odavao počast simbolu mira i ljubavi medu narodima. Buktinja je naročito svečano dočekana i otpraee-na u Caribrodu, Pirotu, Beloj Palanci, Niškoj Banji, Nišu i Kragujevcu, a osobito je dubok dojam ostavio
akt pijeteta na Oplencu,
na grobu Viteškog Kralja,
kamo su trkači stigli u ponedeljak 27 jula u 1,47. Uz mnoštvo naroda, koji se u to gluvo doba noči sastao pred ovim našim svetim hramom, i pretstavnike vlasti, bilo je tu korporativno prisutno i Sokolsko društvo Topola, u svečanim sokolskim odorama i narodnim nošnjama. Pred hramom bio je po-dignut žrtvenik na kome je zapaljena vatra. Tu je održan i pomen urnesto pred samom kriptom. Sa svetom va trom svečano je upaljcno i kandilo na grobu Viteškog Kralja Ujedinitelja, gde su prisutni proveli dve mniute u čutanju i tihoj molitvi za upokoj duše blagopokojnog Kralja Mučenika. Odav-de je baklja produžila put prema našoj prestonici.
U Beogradu
iako je baklja stigla tek nešto iza 9 sati 27 jula, bile su ulice več u гапн zoru pune gradanstva, koje jc s nestrpije-njem očekivalo dolazak trkača sa svetom vatrom iz daleke Olimpije. Trkači su več u predgradu Beograda srdačno pozdravljam od mnogobrojnog naroda, a kada su se pojavili u samim
ulicama beogradskim oduševljcnju nije bilo kraja. Sve je spontano klicalo ideji olimpizma i njegovom duhu.
Olimpijsku zublju doneo je na Te-razijc, pred veliki podignuti žrtvenik br. Čolovič, načelnik beogradske Sokolske župe. Predao ju je pretsedniku beogradske opštine g. VI. Iliču, koji jc zapalio vatru na žrtveniku, a glazba je otsvirala državnu himnu. Ovaj je prizor bio vrlo dirljiv. Nato je g. Ilič pred pretstavnicima vlasti i raznih organizacija, kao i pred Kraljevim iza-slanikom i ministrima drom Rogičem i drom Kožuljcm održao prigodan, vrlo lep govor.
Iza pretsednika beogradske opšti-ne govoric je ministar fizičkog yas-pitanja naroda g. dr. Rogič, koji je rekao:
— Olimpijske igre sa svojom hi-ljadugodišnjom istorijom pretstavljaju najznačajniju i neuporedivu kulturnu pojavu sviju vremena. Olimpijska ideja služi ideji mira medu narodima. Šport kao takav stvara pravo i istinsko dru-garstvo medu svojim članovima. Šport više nego ijedan drugi socijalni poaret doprinosi torne da nesuglasice medu pojedinim narodima izravna i da otup-ljuje medusobne zaoštrenosti, šport stvara atmosfera sporazuma i mira.
Vruča želja svih naroda, koji hoče i žele da u mirnom razvoju nas ta ve izgradivanje svojih umnih i materijal-nih snaga jeste da ova olimpijada bu-de prvo jutarnje rumenilo zore opšteg medunarodnog mira i izražaj duhovne jednodušnosti omladine svih nacija, koja omladina ima da bude najčvršči osnov za srečan i uspešan razvoj i veličinu svoje otadžbine.
Uveren sam, da če šport svojim vlastitim zamahom i svojom snagom za dobro čovečanstva nastojati da po-stigne što viši cilj i verujem da če šport postati jedan od najvažnijih po-kretača za opšte dobro pojedinoga naroda i celokupnog čovečanstva. —
Još je govorio dr. Živkovič, a nato je trkač Stefanovič otrčao s bak-ljom prema zemunskom mostu, _ da odatlc produži preko Batajnicc, Nove i Stare Pazove prema Novom Sadu, gde su na Karađorđevom igralištu pri-redenc olimpijske svečanosti. Nakon održanog govora i otsvirane državne himne, trkači su produžili svoj put preko Rumenke i Kisača u Suooticu.
U Subotici
u našoj severnoj metropoli, doček olimpijske baklje bio je naročito svečan. Sav grad bio je iskičen zastavama i u moru svetla. Samo ulica, kojoj je prošla baklja bila je, da bi se bolje istakla bakljina svetlost, u tami. U 2,25 časova ujutro dne 28 jula stigao je u Subotiču prvi lučonoša. On je predao zublju br. inž. Petroviču, koji jc pred Sokolskim domom zapalio vatru na vrlo lepom žrtveniku. Iza kako je otsvirana himna održao je prigodni govor grad-ski načelnik inž. Ivandekič, a nato jc lučonoša potrčao prema našoj držav-noj granici. Interesovanje u Subotici bilo je upravo ogromno. Na desetke tisuča gradana bilo je na ulicama.
Na jugoslovensko-madžarskoj granici
Naši trkači predali su sveti plamen madžarskim trkačima kod Hor-goša i to 28 jula oko 6 sati ujutru. S obe ju st rana g ranice sakupilo se mnoštvo naroda, koje je htelo da prisu-stvuje svečanom aktu predaje odnosno primanja olimpijske baklje. Baklju jc predao Madžarima br. inž. Petrovič uz prigodan govor o olimpijadama. Po izmenjenim govorima i formalnostima oko primanja i predavanja luči, naši su se izaslanici i trkači vratili svojim domovima, a madžarski su trkači pro-slcdili prema austrijskoj granici.
NATEČAJ za skupne vežbe za X svesokolski slei u Pragu 1938 god.
1) Češkoslovačka obec sokolska raspisuje ovim putem natečaj za sa-stav vežbi za X svesokolski slet 1938 godine u Pragu, i to za sledeče kategorije :
a) muške dece; — b) ženske dece; — c) muškog naraštaia; — d) ženskog naraštaja; — c) narodne igre za nara-štajke; — f) članova; — g) članica; —• h) starije brače; — i) izvežbanijih članica.
2) Sastavljačima vežbi ostavlja puna sloboda u torne, da se odluče bilo za proste vežbe bilo za vežbe s čunjevima ili za bilo kakve skupne vežbe. Treba samo pri torne imati u vidu, da če ovaj slet biti pregled do-sadašnjcg rada i smerova sokolskih
skupnih vežbi ali i imati da ukaže i nove puteve u telesnom vaspitanju. Zbog toga treba da natecatelji uzmu u obzir, da njihove vežbe imaju da budu svrsishodne, s telovežbene stranc bogate i lepe, da ne budu za nastup velikih masa presložene, več da če in vežbači moči Iako upamtiti, ali da bi ujedno i za gledaoce bile od efekta. Kod skupnih vežbi za dccu i naraštaj ima se gledati i na primernost vežbi obzirom na njihovo doba.
3) Natečaji mogu biti sastavljcni bilo za sve ili samo za pojedine kategorije, kao članova, naraštaja, dece. Kod sastava natečaja za sve vežbe treba voditi računa i o unutrašnjoj mc-dusobnoj povezanosti. Ko bi izradio
sastav natečaja samo za pojedine kategorije, poželjno je da naznači — ukoliko je to moguče — kako se taj natečajni sastav ima da odnosi prema sastavima vežbi za ostale kategorije.
4) Predlog ima biti potpun i de-taljno izraden, nazivi vežbi razumljivi i po mogučnosti popračeni skicama.
5) Preporuča se, da se vežbe sa-stave istovremeno s glazbenom prat-njom, koja se ima priložiti predlogu vežbi. Več komponovane vežbene mu-zičke pratnje ne mogu doči u obzir. Ako se primi predlog, čija glazbena pratnja nc bi odgovarala, ili ako bi bio primljen predlog vežbi, za koje nije komponovana glazbena pratnja, za istu pobrinuče sc ČOS na shodan način. Glazbena pratnja oceniče se i s čisto glazbenog gledišta i kao deo čitave telovežbene komoozicije.
6) U natečaju može učestvovati svaki član sokolskih jedinica, udruže-nih u saveze, koji su članovi Saveza slovenskog Sokolstva. Predloži za ovaj natečaj imaju biti napisani na češko-slovačkom jeziku. Za natečaj dolaze u obzir jedino potpuno originalni sa-stavi, koji još nisu bili nigde izvodeni.
7) Natečaj je tajan. Predloži za natečaj treba da budu označeni geslom, a na zasebnom kuvertu, uz predlog za natečaj, treba da je navedeno geslo, dok unutra u zatvorenom kuvertu treba da je navedeno ime i bo-ravište autora.
8) Dospeli predloži biče ocenjeni i iskušani od strane nadležnih načel-ništava, a nakon što sc izluče oni predloži. koji ne bi odgovarali, odlučiče se, koji če predloži ostati u konkuren-ciji te koje če načelništva imati da prikažu i praktičkim izvodenjem. Tek nakon ove odlukc natečaj prestaje biti tajan. Predlagači pak obavezuju se, da če svoje sastave pokazati nadležnom načelništvu, ako budu za to pozvani, a u koju s vrhu če im biti nadoknadeni faktični putni i prehrambeni troškovi. Broj vežbača odreduje nadležno na-čelništvo ČOS. Ako bi koji od pred-agača, koji ne bude pozvan, želeo da prikaže svoj sastav, treba da se obrati ČOS pismenom zamolbom da mu se to dozvoli, ali o njegovom vlastitom trosku. To medutim ne rada za COS nikakve obaveze.
9) Ako nadležno načelništvo ne bi ni jedan od stiglih predloženih sastava (za pojedine kategorije) smatralo kao podesan da se prikaže, onda če sc natečaj u tom delu (n. pr. za naraštaj, decu i t. d.) proglasiti kao ne-uspeo.
10) Nadležna načelništva, prošire-na s članovima otseka, kojih se pojedini sastav tiče (otsek za članstvo, naraštaj, decu) te s članovima glazbenog odbora ČOS odlučiče nakon pregledanih izvođenja predloženih sastava o rasporedu sastava i eventualno o torne, da se nekoji od predloženih sastava prime kao sletske vežbe.
11) Svi predlagači, čiji bi predloženi sastavi bili od strane nadležnog načelništva odredeni da sc prikažu, biče nagrađeni diplomom. Predlagači triju najboljih predloženih sastava za svaku kategoriju biče nagrađeni medaljoni ČOS. PrcdLagač, čiji če se sastav na sletu izvoditi kao sletska vez-ba, primiče osim medalje još i nieda-lju za prvenstvo takmičenja pojedi-naca COS. ČOS nije obvezana, da u svakoj od kategorija nagradi po tri predloga, več se može cgraničiti i na manji broj nagrada. Takoder nije obvezana da od stiglih predloženih sastava izabere sletske vežbe.
12) Predloženi sastav. koji bude primljen kao sletska vežba, postaje popuno svojina ČOS i moči če se štampati pod usloviina, koji važe za izdavanje edicija.
13) Predloži imaju biti predani da stignu ČOS naikasnije do 15 septembra o. g., i to do 18 sati navece (Praha III, Tiršcv dom) ili u isto vreme kao preporučena pošiljka na postan-skom uredu. Zakasneli predloži ili korekture i dopune, koji bi stigli nakon toga roka, nečc biti primljcni u natečaj.
14) Učestvovanjem u ovom natečaju svaki natccatelj usvaja i sve uslo-ve ovog natečaja.
Za sletski odbor:
Dr. Stanislav Bukovski,
starosta.
Dr. Miroslav Klinger, načelnik.
Marija Provaznikova,
načelnica.
Eugen Kepi,
tajnik.
KRONIKA
t Jovan Žujovič. Dne 19 o. m. umro je u Beogradu poznati naš na-učnik, politički i kulturno-socijalni rad-nik, Jovan Žujovič, profesor geologije beogradskog universiteta u penziji. Pokojnik rodio se u oktobru 1856 godine u Brusnici. Rcalku svršio je u Beogradu, a univerzitetske nauke u Cirihu, Beogradu i Parizu. Redovni profesor postao je godine 1883, a nastavničku službu vršio je več od 1880. Kroz dugi niz godina bio je generalni sekretar Akademije nauka, a od 1915 pa do 1921 bio je i njen pretsednik. Pre rata bio je veoma aktivan u političkom životu Srbije te je 1905 godine bio ministar spoljnih poslova, a 1907 ministar prosvete. Napisao je niz znanstvenih dela i osnovao je na beogradskom univerzitetu mineraloški i geološki institut.
60-godišnjica Kamila Krofte. Češkoslovačka Republika sretna je zemlja koju vode naučnici, ljudi širokih pogleda, velikog medunarodnog ugleda i neobične radinosti i požrtvovnosti. Prvi njen prezident, T. G. Masarik, naučnik je svetskog glasa, koga je na prezidentskom položaju nasledio du-gogodišnji ministar vanjskih poslova i jedan od najboljih poznavaoca medunarodnog prava te ugledni sociolog dr. Beneš, a dra Beneša pak na položaju ministra vanjskih poslova nasledio je opet ugledan naučnik i njegov dugogodišnji saradnik dr. Kamilo Krof-ta. Ovaj diplomata, koga je šilom prilika državna potreba odvukla od njc-govog naučnog rada, navršio je 17 o. m. šezdeset godišnjicu svog plodnog života. Dr. Krofta potiče iz ugledne gra-danske porodice, iz Plznja. Otac mu je bio ugledan političar. Mladi Krofta nije se kao njegov otac posvetio poli-tici, več študiju domače istorije na praškom univerzitetu te je postao jedan od najuglcdnijih istoričara u Ce-škoslovačkoj Republici. Redovan profesor postao jc nakon oslobodenja. Naročito se j c bavio izučavanjem doba Husa i naslednika, napisavši opšir-nu študiju »Pokret husita u socijalnom i narodnom pogledu«. Napisao je i još nekoliko dela, od kojih valja spomc-nuti »Stara i nova srednja Evropa«, »Pitanje Ncmaca u češkoslovačkoj Republici« te sada za svoj jubilej naj-noviji rad »Mi Čchoslovaci pod Austri-jom« Na želju Masarika godine 1920 posvetio se je diplomaciji, u kojoj je zauzimao važne položaje, a sada vodi vanjsku politiku svoje otadžbine, kojoj nesebično i predano služi.
25-godišnjica smrti Augusta Ha-rambašiča. Dne 16 jula 1911 umro jc u Stenjevcu poznati naš pesnik - bun-tovnik August Harambašič, koji je ne samo svoju poeziju, nego i sav svoj burni život posvetio ideji narodnog oslobodenja. Harambašič se rodio 1861 godine u Donjem Miholjcu, gde mu je
otac bio županijski arhivar. Osnovnu školu svršio je u Novoj Gradišči, a gimnaziju pohadao je u Požegi i Osijeku. Več od petog razreda gimnazije dalje uživao je ugled talentovanog pesnika. I kao dak bio jc odličan i marljiv. Godine 1879 upisao sc jc na pravni fakultet u Zagrebu. Kao veliki revolucionar i nacionalista učestvovao jc u svim manifestacijama i demonstracijama, zbog čega je bio više puta ka-žnjavan, a godine 1881 čak i relegiran sa zagrebačkog univerziteta. Odlazi stoga na Sušak, gde saradujc u »Slo-bodi« i pokreče »Hrvatsku vilu«. Nakon dve godine vrača se u Zagreb, gde jc več primljen kao ugledan pesnik i političar. Godine 1886 objavio je u »Balkanu« svoje »Tri molitve«, zbog kojih je bio optužen radi veleizdaje te osuden na 15 meseci tarnnice. Otsedio je međutim prema rešenju Stola sedmorice samo šest meseci. Godine 1890 vračaju mu se gradanska prava, a dve godine kasnijc promovira za doktora prava. Godine 1893 postaje prvi urednik »Prosvete« a 1896 advokat. Kada je godine 1900 bilo osnovano društvo hrvatskih književnika, 1 laram -bašič je bio prvi društveni tajnik. Godine 1901 bio je po prvi put izabran za narodnog poslanika, a drugi put kao član srpsko-hrvatske koalicije 1906 u Novskoj. Napisao je veliku zbirku pesama i prevadao slovenske pisce. Od naših književnika ni jedan pre ni posle njega nije napisao toliki broj P')' triotsko-buntovnih pesama kao on. Bio je apostol borbe za slobodu naroda.
Natečaj za načelnika
Sokolske čete u Sopotu, srez Kosmajski. Prvenstvo imaju učitelji, koji su stekli godine službe za varošice. Može da bude i oženjen. — Ponude slati na upravu Sokolske čete So pota uz pristanak da želi da dodc u Sopot i s navedbom dosadanjeg mesta službovanja.
Mar sokolski radnik
učitelj, spreman u prosvetnom i tehničkom sokolskom radu, koji bi )>io voljan da dode na službu u Mravince, gde postoji dobra Sokolska četa (župa Mostar) neka se obrati Sokdskoj žnpi Mostar.
Brača,
koja može jednom bratu pomoči zajmem uz siguran mjesečni po-л-ratak, neka izvole slati svoju adreSu upravi »Sok. Glasnika« sa geslom »Sokolski radnik«. Riziko - isključen, jer garancija dovoljna.
Drušiveni načelnik
učitelj - tehničar, spreman, potreben ie Sokolskom društvu Novi Vinodolski, župa Sušak - Rijeka. — Učitelji koji re-flektiraju na to mesto neka se u svrhu premeštaja — obrate Sokolskom društvu Novi-Vinodolski Ili upraviteljstvu Gradanske škole u Novom Vinodolskom.
11
ТВОРНИЦА ГИМНАСТИЧКИХ И СПОРТСКИХ C 11 P A B A
J. ОРАЖЕМ
РИБНИЦА на Долежскем
Израђује coc соколсхс вежбаке справе, опреме читавах всжбаона, соколскпх до-мова. школз, војскс и морнарице, летњнх всжбадпшта и х)'налнштл, потрепиппис за лаку атлетику, cnpauc аа ку1шу i ммна-стику и 6auihe. О jnao.ba старе справс. Израда најсолиднија — Ценс умертне. 177-4
©s
л&мшт
{naj&didiiefti
KUUUMAflBE«
4»ti|AMA-»AtwamwAjL.
17« 'S®
UČITELJSKA
TISKARNA
S
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE tDI -
lOO ° o
Jr IN ANJl NALK I U *t Жшш »	A.yf
DOMAČ IZOELEK TE VRSTE V
ROSI JA > FONSIER • društvo za osiguranfe I reosiguranfe •
ВЕООВАР
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uredjuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskara (pretstavnik Francč Štrukelj) — Ljubljana