S S * Dr oČKRHEIhT Lavo
Dvorakova 8/17.
L J U B L J A B A
f0 1	>
Na istočnoj iznenadjujuće	obali Jadrana živi mali broj Talijana.
k.	
GlÀSHO	SAVEZA J
	
S druge strane jugoslavensko-talijanske granice iivi 650.000 Hrvata i Slovenaca u teškoj pot-činjenosti i strašno ugnjetavani. »D er Au s'land d eutsc h e«
EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE


OBLAKI NAD KRNOM
(OB OBLETNICI KRNSKIH DOGODKOV)
V	juniju 1915 so italijanske alpinske čete zavzele Krn, ki so ga morale kasneje pa zapustiti. Vendar pa je bil to vojaški Hn, ki ga je bilo treba po vojni svečano proslaviti. 15. junija 1922 so odkrili tem alpincem na čast in na čast vsem tam padlim velik spomenik. Toda v noči med 19. in 20. junijem je bil to. spomenik porušen; v silni nevihti je vdarila vanj strela. Bilo je to v času, ko so fašistom najbolj rasli grebeni in ko so izvàjali nad našim narodom najbolj krut teror. Treba je bilo najti storilca tega dejanja, treba je bilo storilca kaznovati in ker drugače ni šlo, so morali dejanje nekomu podtakniti. Ves divji bes so znesli nad našim nedolžnim slovenskim človekom, ki naj bi bil edini krivec, edini povzročitelj vsega.
To je gola vest, ki jo danes po 12 letih, v času, ko so se dogajale po naših vaseh okoli Krna najhujše in nemogoče, besne maščevalne akcije, obnavljamo. Odprli smo s tem list iz knjige naše zgodovine, da ga zopet prečitamo ob tej obletnici, kot evangelij z željo, da ne bo izginil v pozabo. Naj bi bil to kot en sam primer kako so se delale nad našim ljudstvom krivice, izrabljajoč pri tem vse tudi to nesrečo, ki jo je povzročil čisto naraven dogodek.
Kakor hitro je prispela vest o dogodku na Krnu v Trst, se je razburilo vse mesto. Bivši kombatenti so imeli takoj shod. Ze na tem shodu je njih vodja v svojem govoru poudaril, da je zagrešil zločin »un ignoto Slav o«.
Prvi bes so znesli nad uslužbenci pri železnici in so prisilili ravnatelja, da so morali zapustii vsi slovenski uradniki tirade.
Tržaški odsek nacionalnega udruženja alpincev je na izredni skupščini zahteval, da občine med Kobaridom in Tolminom v roku 15. dni spomenik popravijo in po popravilu vsa zastopstva dajo na vrhu Krna zadoščenje. Če se to ne zgodi, so zagrozili, bodo začeli z vrsto napadalnih činov, kot znak čiste represalije proti prebivalstvu omenjenih občin.
Fašjo pa je zagrozil, da >si pridržuje izvajati represalije proti osebam in premoženju hujskačev, ki tu taborijo, kot večni sovražniki in pozabljajo, da so divjaško, brezimeno pleme premagancev^.
Naši poslanci so med tem v parlamentu vložili interpelacijo in čin, o katerem še ni bilo znano in jasno kdo ga je povzročil, v imenu ljudstva enoglasno obsodili. To je dalo povod fašističnemu časopisju za trditve, da se je naše ljudstvo uklonilo in da želi dati zadoščenja.
Pred in med tem pa so se razvijali dogodki v vaseh pod Krnom. V četrtek 22. junija so našli v kobariškem parku porušen Volaričev spomenik z lističem:	»I n
reppresalia per il Monte N e r o«. Bilo je to še v času, ko ni nihče vedel, kaj se je zgodilo na Krnu. Iz Čedada so pridrveli fašisti m odbili Volaričevemu spomeniku glavo z vzkliki:	»Nočemo te
svinjske glav e!« Nato so sneli vse slovenske napise, jih znesli pod staro lipo, polili z bencinom in zažgali ter okrog grmade vlačili oprsje Volaričevega spomenika.
Ta večer je bil za Kobarid strašen. Fašisti so divljali po vasi, streljali, metali petarde in končno navalili na župnišče. Ko je hotelo nato okoli 150 fašistov ponovno navaliti in vdreti v župnišče, so jim to zabranili kobariški orožniki. O teh nasiljih je še dolgo govorilo izoglenelo deblo stare lipe. Naval pa še ni bil končan.
Na vrsto je prišla Drežnica. Ljudje so se tu že poskrili in zato niso nikogar dobili doma, zlasti onih ne, katere so iskali. Zgorelo pa je župnišče in senik nekega kmeta. Na povratku so še polih z bencinom cerkvena vrata v Kobaridu m jih zažgali.
V	soboto so pustošili v Starem selu, razpodili vernike od maše, razdejali župnišče, ukradli župniku 2.200 Ur, iz cerkvene škrabice pa do 30 lir. Društvu »Svobodi* so tu uničili knjižnico, razbili harmonij in zanetili v društvenih prostorih ogenj, nato pa zbežali. Ljudje se še več dni niso upali vrniti v domove.
V	Kobaridu je bilo tedaj vojaštvo, ki je vse to divjanje in uničevanje mirno gledalo. Aretirali so ob tej priliki več pastirjev s krnske planine, tako 12-letnega Perdika, 13-letnega Korena in 16-letnega Smrekarja. Te otroke iz Drežnice so držali delj časa v zaporih.
Godilo se je tako kot smo opisali po virih, ki so na razpolago. Vendar pa natančne kronike zadnjih let nimamo in je tudi, na žalost, ne bomo imeli.
Fašistom pa vse to ni bilo dovolj. Ta dogodek so hoteli izrabili še zato, da bi opravičili pred svetom svojo pravico do oblasti v teh krajih. »Illustrazione Italiana* je tedaj pisala:	»Krn je zemlja, ki je, po
vsej sveti pravici naša. Pa tudi če bi ne
bila, če bi bila to slovenska z e m-l j a, bi zaslužila, da gospodari-, mo mi v njej, mi, civilizirani
I PO ĆIĆARIJI PUJENE SLAVENSKU NARODNU NOŠNJU
Št© su sve ®apiif ©imII u ¥©di©astaa
Vodice, »una 1934. — Dne 18 ovog mj. došli su iz naše općine kilama oodeštat Marenci i ooćinski tainik. koii ie neki dote oenec. kalabrez. Dovezli su se kolima i oočeli su do kućama tražiti naše staro naredno ođiielo. InSormirao ih ie o svemu t. i. rekao im ie ko ima ioš naše staro ođiielo. naš trgovac ooturica Hrvatin. I našli su kod Rupeiie Ivana (Podeštata) 3 starinske košuiic. 2 ženske haliitie (kami-žotl .1 ženski kaout starinski izradicn od crnog sukna, koicga mi nazivliemo »raša«. 2 ženska kaouta bez rukava od crne vune,	kcie mi	zovemo »gogran«	ili	»ačerma« i
1 muški dugi kaout zvan »ovčarska haiia«.	koii ie	takedier ispleten	od	crne vune.
Kod Ribariča Ive (Gržanova) uzeli su iedne	suknene	hlače (banavrekel	te	iedne čam-
ce. kpie su sašivene od biieloe sukna. 2 »krožata«, leđnog većeg iednog manjeg, koii su od crne vune. a kod Ribariča Ive (lagina) uzeli su iednu košuliu mušku, koia ie izradiena od domaćeg nlatna (kononiie).	šivana na ruku i izradiena	no starom
običaiu. Ta ie košulia star» da u kući niti	neznaiu	koliko a niti ko	in	ie izradio.
Kod Ribarica Antona (Bucala) našli su ie dne stare ooanke i te su uzeli. Sve ono što su uzeli, rekao nam ie Marenci. da če biti olaćeno. ioš i više nego te vrijedno, a tainik nam ie covorio da ie ovo odijelo bez vrijednosti i da bi sve ovo mogli dati badava, ier da će sve to spremiti u muzej, i da će se naša djeca sjećati na nas. kada budu vidieli u muzeiu ta odiiela. Mi uvelike sumnjamo'u ovo njihovo obećanie. da će nam naime platiti, ier predobro poznamo niihove laži. — (Ćić.)
ŠTEVILNE ARETACIJE V IDRIJI
Aretirali so odv. dr. Franca Vidmarja, Josipa, Franca in Ivana Didiča, lastnike znanega idrijskega hotela, fotografa in trgovca Srečka Bajta, mesarja Kavčiča in lesnega trgovca Ivana Fortiča, ki je jugoslo vanski državljan
Idrija, 24 junija 1934. (Agis). — v petek dne 22 t. m. se je že zjutraj razširila^ vest, da je policija aretirala več Idrijčanov. Z aretacijami so pričeli že ob 4. uri zjutraj tako, da niso vzbujali pozornosti in da se ni prebivalnstvo preveč razbujalo. Kljub temu pa se ie vest o tem dogodku zelo hitro razširila. Aretirali so odv. dr. Franca Vidmarja, Josipa, Franca in Ivana Didiča, lastnike znanega idrijskega hotela, fotografa in trgovaca Srečka Bajta, mesarja Kavčiča in lesnega trgovca Ivana Fortiča, ki je jugoslovanski državljan.
Vseh sedem aretirancev so takoj odpe-
ljali dalje, kam ni znano. Vest o tem dogodku je ljudstvo zelo razburila, zlasti ker nihče ne ve pravega vzroka.
Širijo pa se govorice, da so istočasno aretirali več oseb tudi v Ajdovščini in nekega župnika na Tolminskem.
Podrobnosti teh aretacij pa niso znane.
Iz raznih poročil razvidimo, da se je fašistična policija zadnje čase vrgla spet na delo, toda s povečano agilnostjo. Trn v peti so jim pred vsem še vsi oni Slovenci, ki so gospodarsko trdni in jim v tem pogledu oblastva ne morejo
VATIKANSKI VIZITATOR MS. ROSSINI V GORICI PREISKUJE CERKVENE RAZMERE
Preganjanje naše duhovščine se nadaljuje
ZOPET 4 DUHOV NIKI-PROFESORJI PRED KONFINACIJSKG KOMISIJO : RAVNATELJ SEMENIŠČA Dr. BRUMAT, PROFESORJI Dr. TOROŠ, Dt. PAVLICA IN SPIRITUAL Dr. TUL
Junija meseca je prišel v Gorico preiskat cerkvene razmere iz Vatikana poseben vizitator mos. Rossini, ki se je sedaj vrnil. Kakšni so rezultati njegove preiskave, še ni znano.
Fašistični režam pa svojo akcijo proti slovanski duhovščini brezobzirno nadaljuje. Ni se zadovoljil s tem, da je poslal v petletno izgnanstvo Italijana dr. Mu-sizzo in Slovenca Antona Rutarja, ki ju smatra za oviro nameravani italijanizaciji bogoslovnega učilišča v Gorici, ampak je sedaj poklical pred konlina-cijsko komisijo še ravnatelja semenišča dr. Jakoba Bruma ta, ki je Italijan, in
profesorje dr. Toroša, dr. Andreja Pavlico in spirituala dr. Tula.
Z eno besedo, prišli so na vrsto vsi, Slovenci in Italijani, ki izvestni' kliki v Gorici niso všeč. Proti vsem tem profesorjem je cele tri ure pričeval od tržaškega škofa zaradi hudega pregreška zoper disciplino in klerične dolžnosti odslovljeni bogoslovec Muratori, bivši Knafelc.
Kdor ima na vesti to gonjo, ki spravlja bogoslovne profesorje pred svetno preiskovalno sodno komisijo za interne stvari, ki jih je izključno poklicana preiskovati cerkvena oblast, bo dajal hud odgovor Bogu.	(»Slovenec«)
ČRNOVRŠKI ŽUPNIK KOVAČIČ KONFINIRAN NA PET LET
Gorica, 24 junija 1934. (Agis). — Črnovrški župnik Kovačič, ki so ga pred tedni aretirali in odpeljali v Gorico, je bil takoj postavljen pred konfinacijsko komisijo, ki ga je konfinirala za pet let. Točnejših vesti o njem nimamo,
vemo le, da so ga poslali v kraj S. Francesco (Južna Italija), da je bil prve dneve konfinacije stalno v spremstvu dveh karabinerjev in da mu je določena dnevnica v znesku 6 lir.
ljudje, kajti oskrunjevalci grobov morajo biti le sužnji*.
Drugi časopisi pa so pisali še drugače, češ: barbari so, kaj moremo zato, če ml civiliziranci nastopamo z njimi, kot se z barbari postopa.
Ze ti dnevi so ustali v dušah naših ljudi nepozabni. Toda da bi bila sramota še večja so zahtevali od njih še zadoščenja. Na. mestu, kjer je stal prej Volaričev spomenik je morala kobariška občina postaviti na svoje stroške visok drog in vsi so morali prisostvovati blagoslovitvi italijanske zastave. Na Krnu pa so morale vse okoliške občine, tudi na svoje stroške, popi-aviti razrušeni spomenik. Spomenik je moral prevzeti v varstvo župan občine Libušnje. Vršila se je ob tej priliki posebna zadostilna slovesnost.!
Toda Krn je tudi tedaj, pokrit z oblaki pošiljal nad slavnost sneg, dež, točo in strele.
Strokovnjaki so raziskovali ta primer, ki je vzbudil zanimanje tudi v svetu. Ugotovili so, da je pozročila razrušenje spomenika strela. Krn sam je znan kot vrh, na katerem divjajo zelo pogosto nevihte in viharji in ki je tudi zahteval radi tega že mnogo človeških žrtev Tudi so fašisti sami spoznali, da ni nihče drugi povzročitelj kot strela. Leto kasneje je bil spomenik ponovno poškodovan v nevihti, tako da so ga morali končno primerno zavarovati.
Svojega krivičnega postopanja nad Slovenci pa fašisti niso hoteli spoznati. Nad njimi leži to kot ena mnogih krivic, za katere bo zgodovina zahtevala računa.
(AGIS.)
Kje so Minirani duhovniki lužica, Rutar in Kavčič?
Kakor znano, sta bila konfinirana bogoslovna profesorja Muzica in Rutar za 5 let. Profesorja Muzica so aretirali v Trstu, kamor je šel iz Gorice po opravkih. Oba aretiranca so takoj, ko je bil izrečen konfinacijski dekret, odvedli v konfinacijo in sicer v provinco Perugio.
Konfiniran je bil tudi na 5 let Filip Kavčič, župnik v črnem vrhu. Tudi njega so takoj odpeljali iz Gorice, in sicer tudi v pokrajino Perugio. Konfiniran je v mestecu Monte Leone. Obtožba proti njemu se glasi, da je v cerkvi navajal svoje farane, naj še naprej hodijo ko slovenski pridigi, ker je italijanska pridiga namenjena priseljenim Italijanom.
O profesorju dr. Muzici vemo, da je konfiniran v kraju Valfabbrica v provinci Peruggi. Monteleone di Spoleto v isti provinci, kamor so odpeljali g. Rutarja, leži visoko v hribih. (»Slovenec«),
SEMENIŠKI VIZITATOR V GORICI
Kmalu, ko je nastal spor med fašističnimi oblastih! in tržaškim škofom Fogarjem, je prispel v Gorico stalni se-meniški vizitator Serafini, ki je preiskal položaj v goriški bogoslovnici. Zaslišal je več duhovnikov in bogoslovcev.
(»Slovenec«.)
SVEĆENIK MIKLAVČIČ IZ DOLENJE
VASI POZVAN NA ODGOVORNOST.
Pula. juna 1934. — Ovamo je došao prošlih dana upravitelj župe Dolenja vas u sjevernoj Istri, velečasni Miklavčič, koji je bio pozvan policijski, đa se prijavi na prefekturi, da dade razjašnjenje o »teškom zločinu«, koji je učinic: on je s vjernicima u crkvi molio, navodno, za tršćanskog biskupa bogara povodom kampanje protiv njega. Svakako svećenik Miklavčič bio je u najmanju ruku strogo opomenut, a možda su protiv njega poduzete i druge mjere, kako jc to običaj sa svećenicima u našim krajevima.
GODOVIŠKI ŽUPNIK IVAN DEŽELA POD POLICIJSKIM NADZORSTVOM.
Gorica, 24 junija 1934 (Agis.) — župni ubpravitelj v Godoviču Dežela Ivan je bil istočasno ko je bil črnovrški župnik konfiniran, poklican karabiner-jem. Pri zaslišanju so ga zadržali nad 4 ure ter mu izročili pismeno sporočilo, da je dobil policijsko nadzorstvo. Javni organi v Godoviču strogo pazijo na njega, da ne bi govoril s kakšno nepoklicano osebo ter da vrši vse svoje dolžnosti v polni meri.
PODGORA IMA MAŠO TUDI ZA ITALIJANE.
Gorica, junija 1934. (Agis.) — Znano je, da je poleg Furlanov priseljenih v Podgoro tudi nekaj Italijanov. Ti so zahtevali zase posebno mašo s pridigo v italijanščini. Pozabili so namreč, ko se je cerkev popravljala in so pobirali okoli vaščanov prispevka za to popravilo, so ti prišeljenici brez izjeme zapirali vrata. Nihče ni hotel slišati o potrebah v cerkvi. Prispevke za popravilo so dajali le Slovenci. Na zahtevo Italijanov imajo zdaj poleg slovenske maše ob 6 zjutraj in ob 10 uri tudi ob 9 liri z italijansko pridigo. Da bi pa zahtevo za to mašo zadostno dokazali za upravičeno, mora vsako nedeljo prisostvovati maši vse vojaštvo, kojti priseljenih Italijanov je malo ali jih pride vsaj zelo malo v cerkev.
ALOJZ RAŠETA OBSOJEN NA OSEM LET JEČE
VELIKI ORUŠTVEN! SKANDAL NA RIJECI
Fašizem in šport
Vipava, junija 1934. (Agis) _ Pred kakšnimi osmimi meseci je bil aretiran Rašeta Alojz, star 35 let, doma iz Slapa pri Vipavi osumljen protifašističnega delovanja. Pred kratkim pa je prišla vest, da je bil obsojen na osem let ječe.
Malverzacije riječkih fašističkih sudaca i državnih odvjetnika,
u vezi sa švercom
Aretacije zaradi zastave 21a spomeisikta v Oslavju
je bil 27. maja vojvoda Aosta v
Gorici, je visela na vojaškem spomeniku v Oslavlju velika slovenska zastava. Bili
so tudi raztreseni lističi, delani z do-
Rijeka, juna 1934. U posljednje vrijeme vodilo se bezbroj procesa protiv švercera. Pojava šverca, koja je u zadnje vrijeme na Rijeci i okolici uzela velikog maha sasma je razumljiva kad se uoči teško ekonomsko stanje i bijeda stanovnika mrtvoga grada. U Mrtvom gradu (Rijeka) saputalo se već odavna o malverzacijama, koje su se dogadjale prigodom vodjenja tih procesa. Ta su šaputanja doprla i do ušiju
fašističke nadzorne vlasti, koja je pred nekoliko dana poslala jednog inspektora. Taj je inspektor prisustvovao potajno na nekoliko švercerskih procesa i tako ustanovio, da su te glasine u mnogočem odgovarale istini. Rezultat istrage je taj, da je državni tužilac Ruffo smjesta suspendovan, a mnogi su suci i viši sudski činovnici premješteni, dok će svi procesi ove vrsti biti obnovljeni. — (c)
mačo tiskamo, na katerih se je bralo: »Slovenci, ne čitajte Piccolo in Popolo di Trieste, ki sta najveća sovražnika Slovencev«. Besedilo je imelo več slovničnih pogreškov. Zaprtih je bilo iz Pevme kakih 20 fantov, od .katerih so štiri obdržali kot osumljene*. Ponoči, 3. junija, ko je spet visila v Oslavju laška trobojnica, so se v temi približali trije moški, da bi jo strgali. Atentatori so bili trije Lahi:	eden je bil čuvaj tamo-
šnjega vojaškeg pokopališča, drugi neki delovodja pri tamošnjih pokopališnih delih, tretji neki fašist! Kvestura je seveda potem brž izpustila one štiri osumljene Slovence. — (»Slovenec«).
Milijunsko pronevjeifenje u tvornici torpeda na Rijeci
Rijeka, juna 1934. Odlukom fašističke vlade postavljen je riječki advokat g. Arig za opunomoćenog posrednika kod kuproprodaje akcija tvornice torpeda Wheited izmed ju talijanske vlade i bivših nosilaca akcija. Pošto se nosioci tih akcija nalaze u inostran-stvu, to je g. Arlg bio u stanju da neprimjetno za talijanske vlasti zadržava velike iznose odred jene za isplatu tih dionica. Na diplomatke intervencije
dioničara povedena je istraga protiv g. Ariga i tako je ustanovljeno, da je on pronevjerio preko pet milijona lira. — Advokat Arig. je uapšen i proveden u tršćanski zatvor. Kako vidimo dakle malverzacije i pronevjerenja imadu u fašističkoj Italiji veoma plodno tlo. — Pred kratko vrijeme imali smo pronevjerenja u Opatiji, a sada smo osjetili tu fašističku blagodat i mi Riječani.
— (c)
ARETACIJA U SVETOJ LUCIJI
»Ovra« na djelu.
Trst, 26 juna. 1934. — U Svetoj Luciji I kod Tolmina agenti Ovre su 17 o mj. aretirali Oralielja Valentina pok. Martina. Ne |
REVOLUCIONARNA ATMOSFERA
V ITALIJI
Glasovi ljudstva, kl ne govore za Sašizem
»Panem et circensesU Ta klic rimskih množic je prodrl tudi med potomce ponosnega imperatorskega Rima. »Vogliamo panelu se razlega po celem apeninskem polotoku; razlega se vedno odločneje in upor-neje. A kruha ni! In moderni Cezar - Mussolini hoče udušiti klic po kruhu s posebnim sodiščem, z »Regine Coeli*, s peklenskimi otoki, z O. V. R. A. in s — športom.
»Panem et circenses!* »Kruha in igre!« Če kruha ni, imejte zabave m igre; zabave in igre v izobilju, zvrhan mernik, da bodo množice tihe, kot je tiho sestradan pes, ki gleda golo kost. Zato podpira fašizem sport in ga pospešuje z vsemi sredstvi. In tudi zato, da dokaže svetu da davešnji Italijani niso več tisti od Kobarida, temveč da šo prerojeni, da so po fašizmu postali, junaki, ki se postavijo ob vsak drug narod. Drugače ne moremo razumeli brzojavnega naročila Mussolinija Carneri da mora zmagati v borbi proti tistemu ameriškemu boksarju. Tudi zmaga nogometne reprezentance nad češkimi igralci bila že u naprej določena. Značilna je izjava vodje češkega moštva, da Italijani bodo gotovo zmagali, ker hočejo zmagati. Italijani sami so morali priznati, dà je igra čeških igralcev bila boljša od italijanskih. Bog ve kako bi ta tekma ispadla, če bi jo odigrali na nevtralnem igrišču, recimo v Švici, ali kje drugje. Koliko da fašizem na te zmage, najjasneje izpričuje dejstvo, da so vsi igralci bili bogato obdarovani Med drugim je vsak dobil tudi svoj luksuzni avto
Trst, junija 1914. (Agis) Težko je
zna se što mu imputiraju, kao ni to kamo|zvedeti kaj se godi v sredini Italije. Zato su ga odveli. Pri hapšenju su naveli da ga 50 Pa vesti, redke sicer, toliko bolj drago
1 . 1	1 • .. _ i • i.; XI •>.  1_ 1"'»- J   I OAtir» in r*rv ti i i 1>	o ^ ^ 1~ ~   : X ,
odvode radi političkih razloga. Do danas njegova rodbina nema o njemu glasa.
DEVET GODINA ZATVORA I 6.810 LIRA GLOBE ZA 3 KG K AFE I CIKORIJE
T r s t, 26 juna 1934. — Pred goričkim sudom je ovih dana održana rasprava protiv trojice seliaka jz Bukova i to Franca
cene in po njih lahko s popolno prepriče valnostjo presodimo položaj, ki v Italiji vlada. Glasovi o uporih so vedno pogostejši. Iz vseh teh pa vidimo, da so le redki oni upori, ki jih vodijo moški. Nad njimi se oblasti znesejo na najkrutejši način. Zato so danes postale nositeljice upora ženske z otroki.
V Cremoni je velika skupina žen, zbrana pred »Casa della Rivoluzione«, protesti-
Breliha 29 godina starog, Franca Stankle-1 rara in 7antevala' »HnPpmn kruha nai.i ra 26 god. i Gabrijela Čelika 20 godina deco D Policija, Iri le b^pokheta je posegla med razburjene ženske in jih mnogo
_	I '7or»i*1o	5/-»	ì/-»XI	<4..^
niče i zaplijenjeno im je oko 3 kg cikorije ! kafe i nešto kuhana.
Svaki je osudjen na tri godine zatvora,
2270 lira globe i godinu dana policijske
starog. Optuženi su za pokušaj kontraban
&a,	I zao Na.” "Òb ržafa" 1 e "v'^j ečMeT dve. DrugS'd’an
i pa je morala, radi splošnega nezadovoljstva, ki je zavladalo po mestu, spustiti tudi
paske
Zhog sukoba s milicionerom jedanaest mjeseci zatvora
Trst, juna 1934, — Pred ovdašnjim sudom osudjen je na 11 mjeseci zatvora Marcel Marušič, koji je bio optužen, da je jedne večeri, kad je bio zaustavljen od policijskog agenta Boniventa i milicionera Fratte došao s njima u sukob i izmlatio ih obojicu.
SUROV NAPAD MILIČNIKOV NA NAŠEGA ČLOVEKA IN ŠE ARETACIJA.
Idrija, 22. junija 1934. (Agis.) — V tukašnje zapore so pripeljali 50 letnega posestnika in gostilničarja Janeza Šemrova, doma iz Novega sveta pri Godoviču, ki so ga miličniki aretirali 19. t. m. Miličniki so napadli Šemrova in ga oklofutali na polju, ko jih je prosil, in svaril, naj mu ne delajo škode. Odpeljali so ga v idrijske zapore, odkoder se še ni vrnil. Postopanje miličnikov, ki stanujejo v Šemrovov! hiši in ki so naredili na njivi, ko so lovili sovo, veliko škodo, je obsojenja vredno.
Advokat« dr. Brajša i dr. Gabršček
Izbrisani iz »Alba« advokata i prokuratora
Trst, juna 1934. — Tršćanski «Il Popolo di Trieste«, donio je dne 20 juna jednu Interesantnu vijest datiranu u Gorici. Ta vijest glasi:
»Kako smo već javili u svoje vrijeme Kraljevska Komisija Advokata našega grada Izbrisala je iz popisa svojih članova advokata Franju Gabrščeka pok. Josipa zbog antinacionalne aktivnosti, koju je provodio u periodu prije svoje emigracije u Jugoslaviju. Sada Direktorij sindikata advokata i prokuratora prema zaključku o brisanju iz »alba« advokata donesenom 4 novembra 1933, zaključuje, da se Gabršček izbriše ta-kodjer iz »alba« prokuratora za okrug goričkog tribunala. Taj je zaključak odmah dostavljen Njegovoj Ekcelenciji generalnom Prokuratoru i Kr. Prokura-toru comm. Tripaniju«.
»Analogan je zaključak Direktorij donio 1 s obzirom na advokata Stojana Brajšu, koji je, kako je poznato iselio u Jugoslaviju pred nekoliko godina. Direktorij, vidjevši zaključak od 8 augusta 1931 Kr. Komisije za kolegij advokata Gorice i apliciravši članove 17 i 37 Kr. zakonskog dekreta od 27 novembra 1933 br. 1578, riješio je, da se izbriše Brajša iz »alba« prokuratora za gorički kolegij. I zaključak donesen o Brajši javljen je Nj. Ekcelenciji generalnom Prokuratoru l Kr. Prokuratoru«.
To javlja »Popolo«. Jasno je, da sve to ima samo formalni karakter, kad se uzme u obzir, da su i dr. Brajša i dr. Gabršček morali već ranije da pre-bjegnu u Jugoslaviju. Pitanje je samo čemu je trebalo, da se sada samo formalnost obavlja i da se ti zaključci objavljuju u fašističkom glasilu?
ti dve. Fašjo pa je bil prisiljen, da je vsaj deloma pomiril razburjeno in lačno Ijud-[ stvo, razdeliti med ljudi za prvo silo nekaj podpor v denarju in v naravi. Zgodilo sc je to 11. in 12. maja.
Tribunale Speciale je ponovno obsodil |23-!etnega antifašista Giancarla Paletto, ki je bil malo prej izpuščen radi amnestije, |na 21 let težke ječe.
V	Milanu je v več tovarnah poskušalo [delavstvo štrajkati radi nerednega plačevanja mezd. To pa so oblasti na najkrutejši
j način preprečile.
V	nekem kraju pri Firencah' je osem [mladeničev odklonilo obnovitev vpisa v fa-
šistično stranko. Skušali so jih prisiliti k temu s klofutami, grožnjami in pretepanjem. Vse je bilo brezuspešno.
V Savoni so aretirali mnogo kovinski!) delavcev. Bil je to eden uspehov OVRE. Represalije nad prebivalstvom se še vedno vrše. Zapori v vasi so postali pretesni. Zato so jih morali mnogo odpeljati v za-pore v Finalborgo in tudi v Rim. Zaprti so obdolženi organiziranega protifašističnega delovanja.
22. maja so imeli v parku v Milanu otroci balile, okoli 200 po številu, vojaške vaie. Ko jim je ukazal vodja večkrat ponoviti isto vajo in so bili že vsi trudni, so se mu uprli. Vsi njegovi napori, da bi jih discipliniral so bili zaman, čeprav je to skuša! na vsak način doseči, ker ga je gledalo mnogo sprehajalcev. Enemu izmed otrok so se zdeli vsi ti napori smešni in se mu je v Uce zasmejal, nakar ga je vodja oklofutal. 1 edaj pa so vsi ostali navalili na vodjo m ga prisilili v tek- Gledalci so z zanima* njem in s simpatijami sprejeli to dejanje mladine.
Fašizem je postavil na oltar čaščenja brutalnost, poveličuje moč pesti in bogato nagrajuje junake dneva; zato pa je duhovna kultura v fašistični Italiji prava, pastorka. Profesorjem in učiteljem so zniialt plače. Na neki tržaški srednji šoli so ob zniženju plač profesorji tri dni zaporedoma briskrirali pouk in postajali p0 hodnikih. Tretjega dne so dijaki r nekem razredu povprašali profesorje ali bodo sploh nadalje-' vali s poukom.. Zagreneni profesor pa je, dejal:: »Saj v Italiji sloni vse samo še na šport u!«
Proti novemu znižanju plač in proti zvišanju cen živilom, so se pričeli ljudje že upirati. Prvi glasovi prihajajo iz Barija in laranta. Med demonstranti so se opazile tudi čine srajce. Pri pomirjanju množic so morali pomagati tudi mornarji. Aretiranih ie bilo nad 100 ljudi med njima tudi fašisti v uniformah.
POHOD GLADNIH NA RIM.
Rijeka, juna 1934. Pred dvadesetak dana odaslale su talijanske fašističke radničke organizacije iz Rijeke jednu deputaciju Mussoliniju u Rim koja je Imala za zadaću, da ga moli, da bi otstranio sa javnih i ostalih mjesta na Rijeci sve takozvane »Regnicele« (Talijane iz stare Italije), t da bi se prvenstveno davalo zaposlenje domaćem življu. Dosada se je naime u sve javne, privatne i državne službe uzimalo prvenstveno te »Regnieole«, a sada Riječani mole, da bi se ih primilo makar u , policajce lako im je ta služba bila prije ispod časti. Navodno im je Mussolini preporučio strpljivost. — Strpljen spašen. — (c)
KONCESIJE NIJEMCIMA U JUŽNOM TIROLU
Fašistička vlada je dozvolila da se u Južnom Tirolu osnovati tečajevi za djecu osnovnih škola, u kojima podučavati njemački jezik četiri sata tjedno
ZASLUGA HITLERA ILI DOLLFUSSA ?
mogu će se
[VEČERNI TEČAJ ITALIJANŠČINE ZA SLOVENSKO MLADINO
Poslije sastanka Hitlera i Mussolinija Veneciji nekoii strani listovi, a i njemački listovi donijeli su vijest, da je Mussolinijeva vlada dozvolila u Južnom Tirolu obuku njemačkog jezika u privatnim školama i to po četiri sata na tjedan. O toj stvari javlja i pariški »Temps« svom broju od 21 o. mj. Dopisnik »Tempsa« iz Rima javlja:
»Razgovori u Mlecima donose svoje prve plodove: talijanska vlada odlučila je da prema pučanstvu Gornje Adiže provodi liberalniju lingvističku politiku. Poznato je da su poslije rata u tom kraju 'njemačke škole bile zatvorene i zamijenjene talijanskim školama. Tom mjerom htjelo se što brže asimilirati anektirane krajeve i spriječili da škole postanu ognjišta iredentizma. Pa i privatna poduka na njemačkom jeziku bila je zabranjena. Ta mjera se sada ukida. Režim ostaje i dalje na stajalištu da škola ne može biti nego talijanska i fašistička i da službeni jezik, u čitavom kraju, ne može biti nego jezik Dantea. Ali je ipak dozvolio da djeca mogu da upoznaju i jezik, koji su govorili njihovi djedovi. Ta mjera je prikazana kao rekompenzacija za vjernost i lojalnost pučanstva«.
Tako prikazuje tu odluku Mussolinijevi) pariški »Temps«. Dne 13 juna pak razaslao je školski »proveditore« u Trentu svim načelnicima općina u bocen-skoj provinci)i-cirkular, kojim ih upućuje, da je po odobrenju vlade dozvoljeno osnivanje privatnih škola i tečajeva za poduku djece u njemačkom jeziku. Te škole i tečajeve mogu da polaze djeca, koja su obavezana da polaze državnu ili au-torizovanu talijansku osnovnu školu. U toj
okružnici precizirano je ko može i pod kojim se uslovima mogu osnivati te privatne škole za njemački jezik.
Talijanski antifašistički list »Giustizia e Libertà«, koji izlazi u Parizu, piše o toj Mussolinijevoj koncesiji Nijemcima u Južnom Tirolu pa kaže:
»Za slavensku manjinu u Julijskoj Krajini i grčku na Dodekanezu situacija ostaje nepromijenjena. Ta odijozna razlika u tretiranju ilustrira najbolje metode i mentalitet fašizma, koji trguje s najsvetijim ljudskim pravima u političkim spekulacijama. Nadamo se, da će slavenska i grčka manjina započeti jednu novu i oštru agitaciju na in-ternacijonalnoj osnovi da reklamiraju iste koncesije, koje su učinjene Nijemcima. Mi ćemo ili u tome poduprijeti«.
Skopo na Krasu, junija 1934. (Agis.) — Pri nas smo imeli letos večerni tečaj italijanščine za odraslo mladino. Tečaj je vodila in poučevala učite-| ljica proti malemu mesečnemu plačilu. Obisk je bil zelo majhen. Iz Kranjc vasi je tdčaj obiskoval samo eden, in sicer | Colja Anton, malo pa jih je bilo tudi [iz Skopega ter okoliških vasi.
Posljednje vijesti
ATENTAT NA ŠEFA STANIČE U RIHEN6ERGU
Beč, 27 juna. Službena agencija austrijske vlade »Korbiro« saopćava: Talijanska vlada je nedavno odobrila uvo-djenje privatne nastave njemačkog jezika za Stanovnike njemačke narodnosti u oblasti Alto Adige. Ovu odluku talijanske vlade, koju sa gledišta njemačkih kulturnih interesa treba pozdraviti, pretstavljaju neki strani listovi kao rezultat nedavnog sastanaka Mussolinija njemačkim državnim kancelarom g. Hitlerom. Nasuprot tome konstatuje se na osnovu službenih saopćenja, da je za taj ustupak molio g. Mussolinija austrijski kancelar dr. Dollfuss prilikom prošlogodišnjeg sastanka u Riccioneu i da je g. Mussolini tada obećao dru Doll-fušsu, da će usvojiti tu molbu. Treba pozdraviti činjenicu, da je odnos nepo-srédnog ličnog prijateljstva, koji vlada izmedju talijanskog ministra pretsjed-nika i autsrijskog kancelara omogućio ovaj ustupak. (Na ovu ćemo se stvar u idućem broju još osvrnuti.)
FAŠISTIČKA POLICIJA PROVODI STROGU ISTRAGU I HAPSI SLOVENCE, ALI POČINITELJI JOŠ NISU UHVAĆENI.
Ljubljana 28 juna. Putnici koji s« sinoć stigli iz Italije donijeli su vijesti o novim hapšenjima Slavena u Julijskoj Krajini. Jučer prije podne izvršen je atentat na šefa željezničke stanice u RihenbcrgU Giovanni Cavailieria. Kad se Cavaiiierl nalazio u svom uredu odjeknula su četiri revolverska hica. On je vrisnuo i srušio se zaliven krvlju. Željezničari, koji su bili na peronu nisu nikoga primijetili. Kad su potrčali u kancelariju, našli su Cavailieria u lokvi krvi. Bio je oogodjen u vrat i gr»' di. Žandarmerija i karabinjeri iz Gorico nisu do sada ušii u trag atentatoru. U toku noći uapšena su četiri mladića. U Rjhcn-berg je došla istražna komisija OVRE, ko-’a je progledala sav ured i okolinu, ali mogla ništa ustanoviti. Teško ranjeni Ca- , vallierl prevezen le u goričku bolnicu " besvijesnom stanju, tako da nije moga® biti preslušan.
MUSSOLINI GOVORI
. Ljubljana, 23 junija 1934. (Agis).
Z velikimi besedami, s še večjimi obljubami je nastopil fašizem svojo krvavo pot v Italiji. Ljudstvo ga je sprva pozdravilo. Tudi svet se mu je čudil. Odpuščal mu je celo nasilja, ki jih ie fašizem vršil, češ: vsaka revolucija zahteva žrtev, a v nekaj letih se bo že vse uredilo. Med tem je pa Mussolini grmel, govoril, obljubljal in obljubljal zlate čase. veliko Italijo, bogato, polno kruha, zapiral »izdajalce«, streljal v hrbet. Tekla so leta, eno, dve, pet, deset in še več. Nebesa na italijanski zemlji pa so se oddaljevala. Ljudstvo je pričelo spoznavati in je spoznalo, da je spet osleparjeno. Pričelo je zahtevati od fašizma računa za njegovo nad desetletno delovanje. Ljudski glas. glas prevaranih, zatrt že v kali s silo bajonetov in mitraljez, je zahteval to in čuti ga ie moral tudi »duce«.	r .
Temu glasu je odgovarjal Mussolini z govorom, ki ga ie imel pred časom v parlamentu. Zato je bil ta govor drugačen kot navadno in takih stvari od njega do sedaj, nismo bili vajeni čuti. Nekateri časopisi srnatrajo ta sovor kot velikanski umik, kot konec slavospevov »uspehom«, kot konec pesmi triumfov. Govoril je: — Naša trgovinska bilanca kaže slabo in če bo šlo tako dalje bomo imeli v njej koncem leta razliko od treh miljard. — Se leta 1930 je govoril (da ie potem lahko znižal delavcem plače), da bo z znižanjem plač favoriziran izvoz, dokler »e bo trgovinska bilanca aktivna. Med tem na je padel uvoz od 22 miljard v ietu 1929, na '/ miljard v letu 1933, izvoz Pa od 15 miljard v letu 1929, na 6 miljard v letu 1933.
V letih od 1914 do danes imamo 77 miljard novih dolgov — tu se ie duceju zataknil jezik. Mislil je na dolgove, ki so jih napravili po letu 1922. Mussolini je stopnjeval: — Kdor ima plačo, je danes privilegiran. Zadnjikrat smo oprostili zniženja plac one, kj nimajo nad 500 lir mesečno. Toda sedaj je znižanje plač neobhodno potrebno. Ne smemo več staviti povdarka na višino place. Glavna naloga fašista danes je. da reče delavcu: prenesi žrtev znižanja Plač. ker le to bo pripomoglo, da bomo vzdržali bitko na mednarodnem tržišču. Dalje bo še treba reči ljudem da naj imajo malo manj zahtev, ker če hočejo toliko stvari: zdravnika veterinaria babico, učitelja, učiteljico tfr čedno šlevilce občinskih čuvajev z bleščečo uniformo, je treba za vse to denarja in vse to mnogo stane. Da ie tako, pa mi nismo krivi Ves svet živi danes pod istimi prilikami kriza je danes svetovna. Rekel je še dobesedne: »Ad un certo punto, 1 acqua arriva alla gola ed allora bisogna lare delle economie«. (Te »economie« so nam že znane. o njih nam ni treba razpravljati). Človeku se zdi čudno, kot bere in zve. da prihajajo te besede iz ust duceja, od onega duceja, ki je obetal raj na zemlji. Komentar k temu bi morda le poslabšal vtis. ki ga vsakdo sam dobi. Jasno postane sedaj vsaj eno: dokler ie šlo dobro in je bil še uspeh, ie bila to zasluga fašizma. Danes Pa Je vsega kriva »la crisi mondiale — svetovna kriza«. Lepo se to sliši in tudi izgovor ni tako slab. Kljub temu se moramo mi na vsak način vzdržati, ti delavec pa plačaj in trpi. da bomo lahko prilagodili cene mednarodnemu trgu in da bomo lahko z njim tekmovali.
Za leto 1933-1934 nimamo programa za javna dela. Tudi v letu 1934-1935 ne bo posebnih kreditov za to. Za pet let ni v načrtu nobenih večjih stvari. Umik ie s tem,, rekel bi lahko, popolen. Ne le, da so zginile iz govora besede o boljših plačah, ampak izginila je celo iz govora ona fraza » blagoslovu »javnih del«, s katero s v Italiji uganjali tako demagogijo kot nikjer. Dožr vela je polom. Pred časom le tudi Anglija ukinila vsa javna dela. ker je spoznala da državi to ne bo moglo prinesti drugega, kot škodo. Vsa zasebna podjetja in zasebna podjetnost pri tem propada, delavec si radi zelo majhnega zaslužka pri takih javnih delih, ne more nabaviti ničesar. Gospodarstvo države je med seboj zelo povezano. Pri takih motnjah se strese cela zgradba vsega državnega gospodarstva. (Se so »javna dela« ki jih izvaja fašizem in to po naših krajih zlasti ob vsej meji. Ta pa spadajo v drugi del govora, ko razpravlja Mussolini o vojaških stvareh).	.,	,	, ,
Zdaj pa preidemo lahko k tako zvanim »svetlim trenutkom« Mussolinijevega go-
vora! __Tovarne bodo delale, industrija bo
zaposlena z deli vojaškega značaja. Obnovili borno zračno floto z vsoto, ki sega v eno miliardo. Stroški za vojsko znašajo sedaj 4 miljarde 692 miljono lir. (Od 884 mi-Ijonov pred vojno. V resnici pa sega seda nad 7 miljard. Op-). Te vsote so svete ter se o njih ne sme razpravljati. Bojevanje ie lastnost moškega, kot ie materinstvo lastnost ženske. Vojna ie božanskega izvora. V trajen mir ne verujem. — To so bile besede, ki naj bi dale izhoda vsemu, kar se ie hudega nateklo nad ubogo fašistično Italijo. In te besede so bile še vredne duceja. Razkrinkal se ie s tem kot najnevar nejši provokator bodoče imperialistične
Mussolini je govoril drugače kot navadno Toda pred resnico si ie še vedno zapiral oči: — Globlje ne moremo več pasti; a na tem lahko ostanemo dah casa Zdaj smo na višku krize. Lahko se sklepa da dalje ne bo šlo; tudi bi to imelo zelo *ežko koslcdice. Prepričani sino lahko, da bodo zopet prišli časi uspevanja. Za enkrat sta dani le še dve možnosti: ah da ostanemo dol^o tako. ari pa da pričnemo znova stopnjema živeti. — Kako si predstav 1 a j
FIN ANSIJSKA KATASTROFA
FAŠISTIČKE ITALIJE
GUGLIELMO FERRERÒ PRORIČE SKORI SLOM FAŠISTIČKOG REŽIMA
Guglielmo Ferrerò, veliki talijanski mislilac, profesor univerzo i političar u emigraciji napisao je za antifašističke listove ovaj vrlo interesentan i autoritativan Članak, koji baca jako svijetlo na pravo stanje Mussolinijeva režima.
Dne 28 maja g. Mussolini je održao u parlamentu jedan dug govor kome Evropa nije posvetila pažnju koju on zaslužuje. U tome govoru ima dva pasusa koji treba da budu podvučeni i komentarisani, jer oni nam pružaju dokument od izvanredne važnosti. Evo jednog od ta dva pasusa:
»Oni koji još govore o nekoj liberalnoj ekonomiji nagone me da se smijem — da se smijem ili plačem, ili oboje zajedno.
TRI ČETVRTINE ITALIJANSKE EKONOMIJE, INDUSTRIJSKE I POLJOPRIVREDNE, NA TERETU SU DRŽAVE.
I kad bih hteo (a ja to neću) da uvedem državni kapitalizam, što je suprotno liberalizmu, imao bih potrebne, dovoljne i objektivne uslove da to učinim«.
Državni kapitalizam, to je boljševizam. Sta znači ovaj pasus? Država, to je jedna riječ. Talijanska država, kao t sve druge države, nema nikakvo bogatstvo koje bi bilo njeno vlastito i sa kojim bi ona mogla pomagati industriju ili poljoprivredu.
SVA SREDSTVA KOJIMA RASPOLAŽE, DRŽAVA UZIMA OD NARODA U VIDU POREZA.
Ovaj mussolinijevski tekst znači dakle da talijanska država omogućava danas život za tri četvrtine talijanske poljoprivrede i industrije pomoću subvencija i protekcija; i da ona crpi sredstva za subvencioniranje i pro-težiranje ovih bankrotskih privrednih grana iz onog još zdravog dijela zemlje, to jest iz one četvrtine poljoprivredne i industrijske ekonomije, koja živi od svojih proizvodjač-kih snaga.
Imao sam više puta prilike da kažem, da su rat i poslijeratno doba, uključujući ovdje i fašističku upravu, konačno stavili Italiju u najtežu ekonomsku situaciju u njenoj istoriji.
ALI NIKAD NISAM PRETPDSTA V-LJAO DA JE SITUACIJA BILA TAKO OČAJNA KAKO JE SEF VLADE PRIKAZUJE.
Zaključio sam približno da je polovina zemaljskog bogatstva uništena u toku posljednjih dvadeset godina: to mi je već izgledalo jedna hiperbolična katastrofa.
Niko nije pozvaniji da poznaje bolje pra-stanje talijanske ekonomije nego pret-sjednik vlade; a nije moguće da je on pretjerivao govoreći tako pesimistički u parlamentu. To je totalna propast.
ITALIJA JE POJELA TRI ČETVRTINE SVOGA KAPITALA I ŽIVI OD JEDNE ČETVRTINE KOJA JOJ JE OSTALA.
Nije teško predvidjeti da će ona i nju pojesti za nekoliko godina. Ona liči na bolesnika koji diše samo polovinom pluća.
Sta je uzrok toj nesreći? »Opšta kriza«, odgovara u svome govoru g. Mussolini. Ali kriza je jedna neodredjena riječ, koju treba precizirati. Propast Italije je samo jedan neobično težak slučaj bolesti koja je zajednička skoro svima državama i koja je izazvala opštu krizu:
STRAHOVITO RASIPANJE PRIVREDNOG BOGATSTVA, KOJE JE IZAZVANO RATOVIMA I REVOLUCIJAMA, KOJI VEČ ČETVRT VIJEKA UZNEMIRUJU NASU PLANETU.
Cijeli svijet već dvadeset godina živi od svoga kapitala;
ITALIJA JE UČINILA KAO I OSTAJA SVIJET, ALI ONA JE DUBLJE ZAGRIZLA SVOJ KAPITAL, JER ONA JE, PO RIJEČIMA SEFA VLADE, VEČ POJELA ZA TRI ČETVRTINE.
Zaključak koji se nameče je očevidan. Moje je mišljenje ovo: da Italija nije izvršila državni udar 1922 i 1925, već da je zadržala režim u kome bi još imala jednu relativnu slobodu diskusije i izvjesnu kontrolu rasipanje bogatstva bilo bi manje. Ali ovo se gledište može diskutovati. Ono što je naprotiv nesumnjivo, to je da je čak i stan režim nastavio bez ikakvog poboljšanja, ra-spikuistvo ne bi bilo vete nego što je_ bilo. Teško je zamisliti jedan režim koji bi mogao ići dalje nego što je totalna ruina pred kojom se nalazi sada fašistička vlada. Za-
šlo je onda izvršena revolucija 1922, kad rezultat treba da bude isti?
JEDNA DIKTATURA BILA BI OPRAVDANA, AKO BI ONA POSLIJE RATA MOGLA SPASTI ZEMLJU OD PROPASTI.
Izjava šefa fašističke vlade dokazuje da u najpovoljnijoj pretpostavci za fašistički režim državni udari od 1922 i 1925 nisu poslužili ničemu. Propast kojoj je išao u susret režim prije 1922, ipak se dogodila.
Drugi pasus Mussolinijeva govora je slijedeći:
Ja vjerujem da treba otjerati iz. glave misao da se doba prosperiteta može opet vratiti: prosperitet koji je postao ideal života, kao da ljudi nemaju drugog posla nego da nagomilavaju novac. Mi vjerojatno idemo k jednom čovječanstvu koje će bili nivelisano na jednom nižem planu. Ne treba se zbog toga alarmirati. To novo čovječanstvo moći će biti veoma jako, sposobno za askelizam herojizam koji mi ne možemo čak ni zamisliti u ovom trenutku«.
Jg vjerujem da ima istine u ovim mislima. Vjerojatno je da će svijet upoznati doba mršavih krava. Isto tako, nesumnjivo je da će ljudi moći učiniti velike stvari i u jednom dobu siromaštva. Ali oni neće moći održavati jednu političku organizaciju koja po obimu i po troškovima postaje sve veća. Dakle, cjelokupna fašistička politika teži jednom rapidnom razvijanju funkcije, prohtjeva i moći države. Govor koji analiziramo je dokaz za to.
TREBA SAMO PROČITATI ONO STO JE REČENO O VOJNIM IZDACIMA, KOJI SU UDVOSTRUČENI U PORE-DJENJU SA PREDRATNIM PERIODOM.
Kako može jedna zemlja, čije je bogatstvo smanjeno za tri četvrtine, omogućiti život jednoj državi koja troši više nego duplo za civilne potrebe i za vojsku? Jedno doba asketizma ne može se pomiriti sa jednom luksuznom državom. I kako ie se moči jedrno stanovništvo, koje je u sve večoj bijedi, a da se ne vrati u stanje varvarstva?
Rat i poslijeratno doba, podrazumijevajući tu i fašističku upravu, potpuno su ruinirali Italiju.
ITALIJA SE NALAZI U JEDNOJ SITUACIJI IZ KOJE, — IZUZEV NEKOG ČUDA — NE VIDI SE KAKO MOŽE IZAĆI A DA NE UNISTI POTPUNO SADAŠNJU POLITIČKU ORGANIZACIJU 1 DA NE IZLOZI STRASNIM ŽRTVAMA JEDNU ILI DVIJE GENERACIJE.
Mi smo danas primorani da ovu jedinstvenu situaciju u istoriji konstatujemo jednom službenom izjavom samog šefa vlade.
ZBOG TOGA BI SVIJET TREBALO DA SE RIJEŠI DA NAJZAD MALO OZBILJNIJE PROUČI ONO STO SE DEŠAVA NA APENINSKOM POLU-OSTRVU, AKO ZELI DA ZNA KUDA IDE.
Bolest koja je dovela Italiju u jednu tako ozbiljnu situaciju je opšta; sve države pate od nje, samo u različitom stepenu; krize koje će Italija pretrpiti iste su koje će proći mnoge države ako ne uspiju da bolje nego Italija reagiraju protiv kobnih sila koje već sada počinju da ih pritiskuju.
Zbog toga bih preporučio da se pročita knjižica »Italia«, koju je Egidio Reale objavio u Parizu. To je sa »Korporativnom Ekonomijom« od g. Rozenštoka Franka jedna od rijetkih publikacija o Italiji u toku posljednjih godina i od koje čovjek kad je pročita može imati koristi. Reale, koji eminentni novinar, pripada eliti emigracije koja živi u Svajcarskoj. ■ On poznaje dobro svoju zemlju i njene patnje. I on ima dosta pronicljivosti i patriotizma da ih može proučiti i izložiti, a da ne podlegne uticaju svojih osjećanja, koja su uostalom legitimna GUGLIELMO FERRERÒ.
PROSJAČENJE V TRSTU PREPOVE DANO.
Trst, junija 1934. (Agìs.) — V tr žaških zaporih je čim dalje več jetni kov, ki so obsojeni radi beračenja. Vsa kogar, gl da dobijo, da berači in prosi, pa četudi je brez roke ali pa brez noge, star ali pa mlad, vsakega aretirajo in ga obsodijo od 15 dni do 3 mesecev zapora. Aretirancem zabičujejo, da je fašistični Italiji dovolj kruha za vse in zato je beračenje prepovedano.
volj jasno povedal: če bi mu vse spodletelo, si ie ohranil fašizem kot izhod vojno-Zato mora biti armada popolna nedotaknjena Ljudstvo naj potrpi in naj prenese še to kar jo treba, da lahko vzdržimo, i o-
stanenaj narod sužnjev sestradanih, narod
vojakov, strumnih, poslušnih na prvi koc. Mizerija’ kot vsakodnevna resnica, vojna
k0tKaj naj danes še pričakujejo Italijani od fašizma? Dana jim Je bila jasna beseda iz ust vodja samega. Ta je tudi potrdil s tem polom fašistične diktature. Govor ie postal jasna izpoved o nemožnosti reševanja ?->-vlieniskih problemov, ki uh zahteva .m»-našnji čas, s fašizmom. Laži s katerimi so varali ljudstva so se odkrile v vsej svoji goloti. Ali ie torej reševanje iz tega položaja mogoče na način, kot ga hoče fazizem
stopnjema živeti. — Kako si preuM« , ^ izvesti? V govoru je to jasno povedano, a 2‘vljenje ie pokazal fašizem	do- tudi če bi ne bilo, nam je način reševanja
desetletnem vladanju. Judi govor Je »p- mai ce oi ne
jasen. Ali ne smemo z upravičenjem zato pričakovati še hujšega izmozgavania ij'ud-skih mas in še hujšega nasilja. Ali ni govor preludij k še hujšemu kot. kar se doslej dogajalo Tako se bo nad našim ljudstvom, izmučenim, a od trpljenja utrjenim. zavihtel še znova bič. da ga popolnoma uniči. Verujemo v njegovo moč in njegovo zmago! Kdo ve, če se ta bič, po dogodkih zadnjega časa sodeč že ne vihti.
Varljive tančice slave in triumfa, ki so se ob prvih trenutkih spletle okoli duceje-ve »zagonetne in velike« osebnosti, se da nes razblinjajo. Določa se mesto v zgodo vini tudi za Mussolinija, vendar pa le vedno možno dvoje ali mu bo določeno mesto velikega trageda, ali velikega norca kot pravi za Hitlerja Beverlev Nichols. Eno od teh dveh mest bo gotovo njegovo. V rimski zgodovini imamo že podobe : eno i drugo.	(š^l
GAY. UFF. SENIOR GRAZIOLI EMIUO KLOFTA
Trst, 24. junija 1934. (Agis). — Šele sedaj lahko poročamo o nekaterih podrobnostih iz časa, ko je imel Mussolini govor Rimu dne 18. marca t. 1. in katerega so morale prenašati vse italijanske radiood-dajne postaje. Po vaseh in trgih, v mestih in zadnjih hribovskih kočah so morali poslušati ducejev govor pod pretniami milice. »Istra« je že poročala, da so ob tej priliki bile izvršene številne aretacije samo zaradi upravičenega izostanka pri Mussolinijevem govoru. Tako so takrat v Sežani zgnali mnogo ljudi v kino, kjer je bil postavljen velik zvočnik. Ko je konča-maša v vaški cerkvi so se ljudje polagoma odpravljali domov in drugam. Na trgu so stali fašisti, vaški policaj in kara-binerji ter prežali na mimoidoče, da jih zvlečejo v kino. Prisoten je bil tudi pro-sluli Grazioli, poveljnik 59. kraške fašistične legije, ki je vodil to »delo«. Mimo je prišel iz cerkve tudi Brcar Tajko, star 35 let, ugleden družinski oče, doma iz Sežane. Ko so mu fašisti ukazali naj gre v kino poslušat Mussolinijev govor, je ta rekel da bo šel. Ker pa so hoteli fašisti, da morajo vsi dobesedno teči, da bi tako zglodalo, kako navdušeno žele vsi poslušati, se je jako pijani g. Grazioli silno razburil ob Drčarjevem mirnem koraku. Ubogega vaščana, ki je izvrševal njihovo povelje, je tako nesramno oklofutal, da so se celo prisotni Italijani zgražali. Seveda so nedolžnega moža takoj zaprli, a so ga vendar kmalu nato izpustili.
GRAZIOLI PROMOVIRAN.
Trst, juna 1934. — Poznati fašistički prvak na Krasu Grazioli, koji terorizira čitav naš Kras od Sežane do Postojne i za kojega je neki dan rekao sam prefekt Tiengo, da ga u Jugoslaviji zovu banditom, promoviran je sa časti centuriona milicije na seniora.
POSLIJE 16 GODINA ULAZI U TALIJANSKE ŠKOLSKE UDŽBENIKE I JULIJSKA KRAJINA.
Ovih dana je izašao iz štampe udžbenik prof. Aristida Marazzia iz Koma za više razrede srednjih škola pod naslovom »Caratteristiche degli Stili« u drugom izdanju. To drugo izdanje spominje i nekoje umjetničke spomenike u Julijskoj Krajini i Trentu. »Piccolo« posvećuje tom izdanju jedan članak u kome s oduševljenjem govori o tome i kaže da je već jednom bilo vrijeme da i Julijska Krajina, poslije 16 godina oslobodjenja (?) udje u školske udžbenike. Iako je u toj knjizi Julijska Krajina zastupana samo sa 5 malih slika u Tekstu, i to samo tršćanskih, »Piccolo« to ističe kao prvi pokušaj te vrste i napominje da bi trebalo da se i u znanstvenim djelima počne voditi računa o Julijskoj Krajini jer da talijanski učenjaci prelaze preko nje kao da i nije u Italiji.
FURLANI IN SLOVANSKA KRAJEVNA IMENA
Agilna družba »Società filologica friulana« v Vidmu izdaja od 1. 1920. svojo pesniško pratiko »Strolic furlan«, ki prinaša tudi semnje furlanskega ozemlja. Toda k temu »furi, ozemlju« je prišteval Strolic do 1. 1929. tudi čisto slovenske kraje Brginj, Devin, Dornberg (»Montespin«, »Durimberc«), Nabrežino (»Naurisine), Postojno (»Postumine), Kojsko (»Quische«), Sv. Križ, št. Peter ob Soči, Sv. Lucijo, Tolmin, Vipavo (»Vi-pau«), Ajdovščino, Avče, Budanje, Črniče, Kanal, Rihemberk, Kobarid (»Ciau-ret«), Komen, Fužine (»Fusine in Val-romana«), Gorjansko (»Gorian«), Goče, Idrijo, Lokavec, črni vrh (»Mont’ nere«), Bovec (»Plez«), Vrhpolje (»Verpo-jan«) in dr. Od 1. 1929. dalje pa* loči pratika slov. kraje pod zaničljivim imenom »Sclavanie« od Furlanije, šturje pri Ajdovščini zove omenjeni almanah »Sturie des Fusinis«, Slap »Slape Zorzi« in Kanal »Cianai dal Lusinz«), (I. K.)
KNEŽAŠKA OPĆINA RABI DENAR.
Št. Peter na Krasu, 23. junija 1934. (Agis). — Knežaška občina, ki je že popolnoma zadolžena rabi čim dalje več denarja. Ker si pa drugače ne more pomagati , je dala v zakup užitnino na klanje živine nekemu tržačanu, ki ji je dal posojilo. Ker pa je malo prašičev v občini in užitnina ne bi dosegla posojene vsote, jer občinski urad naknadno predpisal doklado užitnin na zaklano živino za prejšnja leta po 50.— 60.— do 100.— lir na gospodarja. Tako se je zgodilo, da so dobili plačilni nalog gospodarji, ki prejšnja leta niso imeli prašičev.
Sve više talijanskih općinskih tajnika u Julijskoj Krajini
Trst, juna 1934. — Tršćanski »II Popolo di Trieste» od 14 o. mj. donosi popis općinskih tajnika, koji su prošlih dana položili ispit. Ispit je položilo tridesetak kandidata. Taj je popis interesantan u toliko, jer se iz njega vidi, da će Julijska Krajina dobiti opet preko dvadeset općinskih tajnika, koji su rodom iz stare Italije. Medju kandidatima ima tek nekoliko prezimena sa slavenskim prizvukom (i to su renegati) ili prezimena, koja su talijanska, ali iz Julijske Krajine. Slavenski kandidati uopće ne dolaze u obzir, jer ne mogu da doprinesu fašističku legitimaciju, a Talijani se kvalifikuju prema fašističkoj gorljivosti više nego po spremnosti. Zato i jeste stanje u općinama strašno.
STRANA 4.
PREGOVORI 0 AUSTRIJSKOJ SLOBODNOJ ZONI U TRSTU
Italija sprema rat !
Trst, juna 1934. U pregovorima koji su ovih dana vodjeni u Trstu izmedju tali-janskih i austrijskih delegata pod vod-1 DOPREMA stvom austrijskog ministra trgovine Stock-mgera i talijanskog državnog podsekretar
Užurbanost na oboruža vanju i utvrdjivanju granico
TOPOVA I MUNICIJE NA GRANICU.
Rijeka, juna 1934. Pred desetak
ra u ministarstvu korporacija AsquinijaJ dana dopremljena su na gmnleu fzme-postignut je načelan snorazum i n nno-io. I .-h,,	i	A?.:..; j..
postignut je načelan sporazum i u pogledu tehničkog uredjenja austrijske slobodne zone u Trstu. Za organizaciju ove zone u tršćanskom pristaništu imaju još da se iz-
dju Bistrice i Matul ja četiri dugačka vlaka puna municije i topova. Kod svakog vagona stoji po jedan vojnik sa nataknutim bodom. Kako se vidi, Ita-
Izgleda, da je taj ratni materijal namijenjen utvrdjivanju Učke. — (c)
VJEŽBE SA NOVIM TIPOVIMA BOJNIH AUTOMOBILA KOD JUGOSLO-VENSKE GRANICE.
Rijeka, juna 1934. Ovih dana odr-
roHo „-O	■ • V---- ----- ^ 1^- ““•'“"'““■'»i»* UIFUUJU. XS.CUVU se vicu, ica-
raae pravilnici i da se posvrsavaju izvjesni lija se dobro sprema za razoružanje. — tehnički poslovi na terenu.	1 -----------------------------------
Austrijska vlada, u vezi s ovim, otvorila je u 1 rstu svoj generalni konzulat i za generalnog konzula imenovan je poznati vodja austrijskih Heimwehra dr. Steidle.
Njemu su date punomoći da nastavi prego-1 _	juna,
vore sa talijanskim, vlastima i upravom davali su Talijani manevre kraj same autonomneg preduzeća javnih slobodnih ! S'ramce sa nekoliko kolona automobila - carinskih stovarišta u Trstu za razgraniče- na kojima su montirani topovi srednje-nje austrijske slobodne zone u tršćanskom pristaništu.
Privredni sporazumi, koje je Italija zaključila sa Austrijom i Madžarskom 14. maja u Rimu, na osnovu poznatih protokola koje su potpisali Mussolini, Dollfuss i Gombos, utvrdjuju izmedju ostalog i organizaciju austrijske slobodne zone u Trstu.
Politička strana ovog pitanja riješena je tim sporazumom i sada su austrijski ministar Stockinger i talijanski državni pot-sekretar Asquini, za vrijeme svoga dvodnevnog boravka u Trstu, regulisali ovo pitanje i sa ekonomskog gledišta. Ostaje još da se na terenu povuče granica austrijske slobodne zone, koja će biti smještena u istočnom bazenu tršćanskog »Parta franco«.
Talijanska vlada ustupa Austriji ovaj bazen u tršćanskom prirtaništu. Austrijska . će vlada u tom bazenu moći da otvori svoju carinarnicu za kontrolisanje austrij-
ga kalibra. Ti se topovi dadu za nekoliko časaka spremiti za borbu. Kod tih su manevara bili svi vojnici opremljeni plinskim maskama. — (c)
VOJNIK PUCA NA PROLAZNIKE.
Rijeka, juna 1934. U nedjelju, 17 o. mj. u noći desio se na Rijeci ovaj slučaj. Jedan stranac, Nijemac, idući svojoj kući, prolazio je ulicom sa svo-
jom suprugom kraj kasarne 53. reg. fant. »Lombardia« na Monte Grappa. Vojnik, koji je bio na straži, čuo je nekakav razgovor, te držeći da se neko šulja oko kasarne, povikao je da stanu. Stranci, koji nisu razumjeli talijanskog jezika, nisu obraćali pažnje na vikanje vojnika i proslijedili su svojim putem i ne znajući, da vojnik viče na njih. Vojnik je na to počeo pucati, čuo se vrisak. Metak je pogodio gospodju u lijevu ruku i teže je ranio. Na njezino zapomaganje sakupilo se mnogo svijeta, koji je sa čudjenjem komentirao neobičan dogadjaj. Pozvan je auto prve pomoći, koji je lanjenu ženu odvezao u bolnicu. Vidi se, da je vojnik imao strogi nalog da pazi na svakoga koji se približi kasarni. U strahu su velike oči. Ovo nas potsjeća na slučaj, koji se dogodio u Kastavštini. Talijanski su vojnici jedne noći otvorili paljbu, jer su čuli sušanj. Pucali su cijelu noć držeći da su jugoslovenski komite prešli granicu, a kad su u jutro pretražili teren, našli su jednu kravu svu izrešetanu mecima. — (—c)
manevri talijanske ratne memariee
Pr©c[&vanjcin zastava krstaricama »Bolzano«, »Gorizia« i »rola« mamfestuje se nepovredivost novih talijanskih granica i talijanski karakter Julijske Krajine i Južnog Tirola
Trst, juna 1934. — Poslije smotre talijanske ratne mornarice u Tarantu,
„ui.iiaiuiwu /.a nuiuroiisanje austri]-	»amc niumcuice u laranru,
ske uvozne i izvozne trgovine koja će pro- 11 ^0j°j su uzele učešća obje eskadre ta-
la-ziti Irrrt’T o t « f 4 ^^ 1,..	_i  __ -r. I 1 i 1 G Tl cizo f 1 nf o i	41^« U 3------- i. „
laziti kroz austrijsku slobodnu zonu u Trstu. Talijanska vlada je već dala znatne tarifne olakšice za prevoz trgovačke robe na svojim željeznicama, koja će se u Austriju uvoziti ili izvoziti preko Trsta.
»Popolo d Italia« donosi jednu izjavu austrijskog ministra Stockmgera, u kojoj
lijanske flote i nekoliko brodova koji sačinjavaju odvojene mornaričke divizije, tako da je prilikom ove smotre bila koncentrisana u Tarantu skoro sva talijanska ratna flota, otpočela je pro-jektovana mornarička manifestacija na Jadranu. Talijanski ratni brodovi za-
on podvlači da Austrija	po geografskom	PIovili s\l Jadranom da	uzmu učešća u
položaju gravitira na Trst. jer je Beč uda-	Pl?In?.rskim	Paradama u	Veneciji, Trstu
Ijen od Trsta nekih 600	kilometara a od	j Pull>gdJe	ce na svečan	način biti pre-
Hamburga i drugih sjevernih luka koie bi d^n,e bo:,ne zastave novim krstaricama htjele da konkurišu Trstu, austrijska prije- >>P°lzano«> Gorizia« i »Pola«. Bojna zabavu ^PopS^
triju, nego i za cijelu Srednju Evropu. Vodeni putevi, kaže, ne mogu konkurisafi Tr-sty, jer talijanska vlada je spremna da da zainteresovanima na svojim željeznicama znatne tarifne olakšice, koje uspješno mogu da paralizuju jeftinoću prevoza koji se vrši vodenim putevima. Te olakšice Italija je već dala Austr-'ji	i tako je Aus-
trija, po mišljenju Mussolinijevog lista, ponovno ušla u geografski sistem Južne Evrope. Trstu se time vraća ona funkcija, koju je prije rata imao kao ekonomski centar bivše Austro-Ugarske monarhije. Italija, kao velika pomorska sila, najspremnije otvara stare privredne puteve ne samo Austriji nego i Madžarskoj, koje su poslije rata ostale bez mora. Životne mogućnosti Austrije nalaze se na jugu, a ne na sjeveru, jer ova zemlja je nerazdruživo vezana za Jadran, pa, kao što Čak historija starog Rima svjedoči, Austrija spada u sferu mediteranske civilizacije.
i organizacija u Južnom Tirolu doputovat će u Veneciju da ovu zastavu preda krstarici »Bolzano«, koja nosi tali-janizovano ime Božena. Ova zastava, kao i one druge dvije, od kojih će jednu fašistički pretstavnici Gorice predati u Trstu krstarici »Gorizia«, a drugu će u Puli istarski fašisti darovati krstarici
»Poli«, pretstavljai će, tvrde fašistički listovi, veliki simbol i odlučnu opomenu da su granice Italije nepovredive i svete da nove pokrajine Italije u politi-cko-etničkom i kulturnom pogledu imaju izraziti talijanski karakter.
Ova manifestacija, dolazi neposredno poslije sastanka Mussolinija i Hitle-ra u Veneciji i baš u času kad u Jadran dolazi engleska sredozemna flota. Pada u oči da je za vrijeme bavljenja Hitlera u Veneciji bilo ukotvljeno pred Venecijom trinaest motornih talijanskih ratnih brodova, med ju kojima i krstarica »Bolzano«. Značaj ove pomorske manifestacije povećava nesumnjivo i odluka talijanske vlade da se odmah pristupi gradnji dva nova hiperđređnota.
Na putu za Sjeverni Jadran talijanska ratna flota plovi u grupama, od kojih je jedna grupa koja se nalazi u
sastavu prve eskadre zaplovila iz Ta-ranta prema obali Albanije. Ova grupa od dvadeset talijanskih ratnih brodova sinoć je stigla pred Drač, gdje se ukotvila.
U svjetskom ratu Italija se pokazala neobično nesposobnom
Interesantni podaci iz jedne rasprave generala Nikoliča
Kako bijedno svršavaju nekad dobro stojeći tršćanski trgovci
Trst, juna 1934. — Tršćanski trgovački stalež doživio je katastrofu kakvoj se nije nikada nadao. Mnogi prosjaci, koji se danas vide na tršćanskim ulica-
"govcTkldkolfko ih neod^„otrŠ“ «
trgovci. A koliko ih je~počinilo samoubojstvo ... Sad je neki dan pred tršćanskim sudom osudjen na 45 dana dana zatvora sedamdesetgodišnji starac Herman Gril, zbog toga, jer je na njega pala sumnja, da je iz jednog automobila pred kavanom »Tergesteo« ukrao kaput, koji je bio vlasništvo riječkog viceprefekta. Posumnjalo se na njega, jer je njemu bilo povjereno da čuva
U beogradskom »Vremenu« izišao je niz vrlo interesantnih članaka o prošlom ratu iz pera odličnog stručnjaka brigadnog generala Stojana Nikoliča. Na jednom mjestu pisac govori o borbama na talijansko-austrijskom frontu, pa iznosi ove zanimive podatke, koji mogu da budu vrlo značajni i s obzirom na ratničku užurbanost sadašnje Italije,
Krajnje pipav, oprezan, neenergičan i neodlučan rad daleko nadmoćnije italijanske armije, u početku rata, bio je
vizija i nadmoćnijom artiljerijom, pretrpjeli su neuspjeh.
Prugu bitku na Soči Talijani biju od 18 jula do 2 augusta 1915 godine. Ovu bitku biju na cijelom Sočkom fron-
HITLEROV LIST 0 NASILNI FAŠIS-I TIGNI POLITIKI V JULIJSKI KRAJINI
O odnošajih Francije, Italije in Jugoslavije prinaša glavni Hitlerov organ »Volkischer Beobachter« ki ishaja, v Berlinu članek:
^Glasilo nemške vlade se je spravilo s čudovito odkritosrčnostjo na Italijo, ces, da je napravila na Balkanu in v Podunavju neodpustljive grehe, ki so omogočili sedanjo ofenzivo francoske diplomacije in ki bi znali Italijo spra-viti v položaj, d? se bo morala ukloniti francoskim predlogom o trozvezi Francijo, Jugoslavijo in Italijo. »Volkischer Beobachter« pa se tolaži, da do tega ne bo prišlo, ne po zaslugi Italije, marveč zaradi trdnega odklonilnega stališča Jugoslavije, ki noče ničesar slišati o pogajanjih z Italijo, dokler ne bo spremenila svoje nasilne po-itike v Julijskoj Kraj ini, Bu-kareška konferenca da je to stališče tudi osvojila Torej Italija ni izgubljena za Nemčijo, ker je ne bo mogoče vključiti v zvezni sistem Francije.
--
JUGOSLAVIJA I MANJINE
NJEMAČKI UST »DER AUSLANDDEUT-SCHE« O JUGOSLAVENIMA U ITALIJI.
Poznata njemačka revija »Der Aus-landdeutsche«, koja se bavi pitanjem njemačkih manjina u inostranstvu, donosi u svom 6 broju za juni veliki članak Franza Riedla o Jugoslaviji l njezi-nim problemima. Medju ostalim u tom je članku rečeno: »Iznenadjujuće mali broj Italijana — 0.1 posto — dokazuje neosnovanost talijanskog tvrdjenja o talijanstvu istočne obale Jadrana. A pored toga, s druge strane jugoslovensko-talijanske granice živi 650.000 Hrvata, i Slovenaca u teškoj potčinjenostl. Iz činjenice da Italija polaže pravo na zaista čisto slavensku istočnu obalu Jadrana i da na talijanskoj sjeverno-istočnoj obali postoji jedna zatvorena slavenska zona, kao i iz činjenice da je stanovništvo te zone svirepo ugnjetavano rezultuje jedna zategnutost, koja je nametana očigledno i koju mnogi tumače kao mogućnost povoda za rat«,
»II cuore del Dtice«
Mussolini je poslao Puli 25 hiljada lira __ pomoć besposlenima. Na tih jadnih 25 hiljada (kada se uzmu u obzir stanje i potrebe Pule) puljski list se toliko raznježio i oduševio, da piše pod velikim naslovom »II cuore del Duce« (Srce đučeyo).
»Pero ne nalazi riječi da izrazi onaj tumuli osjećaja i misli koji bi htjeli doviknu-ti dučeu svu zahvalnost i sreću Istrana — — — I ako taj darežljivi Mussolinijev gest hoće jedno obećanje, to ne može biti drugo nego da ćemo slijediti slijepo i vjerno naloge đučeove, pa kamo god i zašto god nas pozvao«.
Jadna Pulo što si dočekala. Sve su ti odnijeli i upropastili, pa te sada sa jadnih par' hiljada lira bacaju na koljena od zahvalnosti i oduševljenja.
---
OD KJE VSOTE ZA DAROVE »BALILLI«?
Gorica, 26. junija 19.34. (Agis). Vsako leto čitamo v italijanskih listih iz Julijske
uzrok ne može ničim pravdati. Ugroženi bok i pozadina iz Trentina, kao što smo napred vidjeli, bili su obezbjedje-ni jakom snagom italijanske armije.
U kratkom izlaganju činjenice t. zv. četiri bitaka na Soči, koje su se desile u toku 1915 godine do otstupanja srpske vojske, najbolje će se vidjeti uzroci neusjeha italijanske vojske.
Prije objave rata kod Venecije bilo
automobil. On se naime bavio time da , Pnje °bjave rata kod Venecije bilo za malu milostinju čuva automòbile Je koncentrisano 24 pješadijske i 4 ko-pred kavanom. A ranije je on dolazio njlcke dmzije-
u »Tergesteo« kao gospodin, kao član onoga trgovačkog društva, koje je u-glavnom i posjećivalo tu tradicionalnu trgovačku kavanu. To kaže i »Piccolo« u svom izvještaju o tom procesu.
Na sam dan objave rata na frontu prema Soči Talijani su imali 215 bataljona, 221 bateriju, 55 eskadrona protiv 26 i po bataljona, 13 baterija i 4 i po eskadrona austro-ugarskih, koji su većim dijelom bili sastavljeni od land-šturmskih trupa.
ne i name i °vi broievi najjasnije pokazuju, ka-Prema informa kve su rezultate mogli da postignu Tali-
-----	-	1 janl, da su odmah po objavi rata pre-
duzeli snažnu, energičnu i odlučnu
Trgovački odnosi izmedju Jugoslavije i Italije
Trst, juna 1934. — Prema informacijama, koje objavljuje rimska »Agen-, rill„ ,. zla Di Roma« u prva tri mjeseca ove “uzen : godine Izvoz iz Jugoslavije u Italiju iz- 0I^nzivu. nosio je 210 milijuna dinara, dok je u ” prva tri mjeseca lanjske godine izvoz iz Jugoslavije u Italiju iznosio samo 150 milijuna dinara. Izvoz iz Italije u Jugoslaviju iznosio je u prva tri mjeseca ove godine za 150 milijuna dina-
Prvu bitku na Soči biju od 28 juna do 6 jula 1915 godine, na mjesec i više dana po objavi rata. Pa i ovu prvu bitku na Soči nebiju na cijelom Sočkom frontu, već samo na njegovom desnom krilu: Doberdobska visoravan — Gori-
seca ove goame za 150 milijuna dina- t, ^^ueraoDSKa visoravan — Gerirà robe, dok je u prva tri mjeseca lanj- I pki mostobran. Blagodareći neaktivnosti
cb-n fmriina	«no	I LD 111 ATI slčTvi rta 0^X4 nn Xì + n-rr w» 4 ~ ~ —
ske godine iznosio samo 102 milijuna. Trgovačka bilanca popravila se sa 48 na 60 milijuna aktive u korist Jugoslavije. Interesatno je da izvoz Iz Jugoslavije u Italiju raste dok na primjer prama nekim drugima državama pada. Znači, da Italiji konvenira kupovanje u Jugoslaviji.
talijanskoj na Soči, za čitav mjesec dana neprijatelj je bio u stanju, da na ovom ugroženom dijelu fronta dovede pojačanje i posjedne ga snagom, koja je bila duplo jača (52 bataljona), od snage, koja je na dan objave rata bila na cijelom Sočkom frontu. Talijani, koji su napadali pomenuti front sa 8—9 di-
m “ia/js vcs.“!
su s SK ™	~ s r
tobra do Ii decembra 1915 godine.~*U bitku uvode 26 pojačanih divizija — 345 bataljona, protiv 13 austrijskih divi-
’j1}0?.?. v katenli živijo slovenski kmetje v ittiiiji. Po zaslugi najrazličnejših pustolovcev, ki so pod zaščjto fašističnih oblasti
zija — 159 bataljona. U ovim bitkama cw,,m >po	fašističnih oblasti
Talijani nisu zadobili nikakvog uspje-	^lai’e ]U(|stYn skozt doI2° vrsto
ha, a izgubili su oko 150.000 ljudiP ™ leDSj°r0 v,sak kinet zađolžen preko
se SZ ME	■£
1 viSe™S!|sl“„£Eai5rS vtófi nedolžen kmet ^"ce-
ta od austrijskih trupa, pa ipak nisu zadobile skoro nikakve uspjehe Pronu šteni momenti prvih dana rata kao i neodlučan rad tada, kada se imalo najviše izgleda na uspjeh, osvetili su se Talijanima. Front na Soči sve se više ojačavao i organizovao za otpor.
Iz gornjih činjenica može se i to vi-cl jeti, da Je konstatacija da su talijanske armije na Soci zadržale nepomično protivničke snage, nepravilna. Obratno, daleko slabija austrijska armija na Soci zadržala je daleko snažniju talijansku armiju, koju je neutralisala u pogledu ofenzivne akcije tako, da se njeno dejstvo i pomoć, na drugim fronto-vima saveznika iz Antante, nisu osećali!
nesreća ob meji.
Jlđrija 25. junija 1934. (Agis.). — Pri utrjevalnih delih ob meji poleg Godoviča se je pretekli teden ponesrečil neki italijanski delavec pri raztreljeva-nju. Pravijo, da je sovaščan delavca, ki ga je ubil drog ob meji. Ponesrečenca so z avtom prepeljali v njegov rojstni kraj. V Godoviču so mu nabrali cvetja in ga spremili skozi vas vsi delavci, za-so z avtom prepeljali v njegov rojstni kraj.
lo družino ne samo na cesto, ampak celo v ječo — radi goljufije. Obresti na svoje dolgove plačuje kmet po 10 in celo 25 od sto oderuškim bankam, ki potem seveda lanko poklanjajo velike vsote fašističnim organizacijam, ali bolje rečeno njih oblast-mkom. Roka roko umiva. A med tem naše ljudstvo propada in posestva prehajajo v tuje roke.
smrt med našimi
V	Brjah pri Rihenbergu je umrl 12-z- ^ Posestnik g. Anton Kodrič.
, . v Vivaci je umrl 17. junija t. 1. v 73 letu starosti gospod Andrej Obersnel, znani restavrater pri kolodvoru. Med •ljudmi je bil zelo priljubljen in daleč naokoli znan. Svojo obrt je kljub vseh1 neprilikam vodil še nadalje vzorno Blagemu in vedno zavednemu pokojniku želimo mir in pokoj, žalujoči soprogi iu hčerkam pa iskreno sožalje
V	Hruševju pri Postojni je umrla gospa Alojzija Del Linz.
Nenadoma, zadet od možgane kapi’ je umrl v Ljubljani Jernejčič Franc, ^ starosti 62 let, po rodu Goričan. Znan je bil zlasti v delavskih organizacijah-strokovnih m kulturnih, ter dolgoletno 4predsednik strokovne komisije. (Agis-^
~~ -----------------J.....
OŠTRA OSUDA FAŠISTIČKE ITALIJE MA KONGRESU PEN-KLUBOVA U EDINBURGU
zbog nepoštivanja slobodnog razvoja kulture
U Edinburgu u Škotskoj održan je prošlih dana redoviti godišnji kongres Pen-klubova. Bili su prisutni pretstav-nici književnika svih nacija. Jugoslaviju je zastupao g. Milan čurčin. Taj je kongres bio neobično buran, jer su se sukobili pretstavnici kulture s pretstav-nicima fašizma, koji negiraju slobodu kulturi zbog političkih razloga.
Ratobornu atmosferu uistini već su bili unijeli pozdravni govor Velsov i predlog Rejmcndov, ali je fašisti Ma-rinettiju ostalo da upali praskavice. On veliča fašizam, velikoga vodju, današnju Italiju, idilično stanje u njoj, a publika ga sluša zainteresovano, smjesi se, otvoreno ne smije, a ponekad i pljeska, ne toliko idejama koliko njemu. Jer najzad svi znaju da je to za njega samo prilika da glumi, da načini jednu retorsku egzibiciju, da pruži jednu scenu na daskama, i da na kraju krajeva sve to malo znači. Jer Marinetti, vjerovao on sam ono što govori ili ne, seta se gore-dolje po tribini, maše rukama kao paun perjem, ponosito se isprsu-je, diže glas, klanja se, ironično se na-ginje prema upadačima, izvodi ukratko pozorište, i očevidno uživa u tome što mu se daje prilika da govori i što ga drugi slušaju. Pen klub veli on je pacifistička organizacija, koja traži me-djusobno razumjevanje, i da neće da se miješa u politiku. Dobro, ako se želi mir, zar najbolji način da se on postigne nije da se izbjegava diskusija o svima predmetima koji mogu da izazoyu nesporazum. Bolje je zato ne govoriti
0	ratu. Niti govoriti o internacionalizmu. Prva stvar uzbudjuje ljude. Druga je hladna. Bolje je govoriti o onome što je svakom prisno, toplo, o onome što svaki zna. Nacionalizam i patriotizam bliske su i tople stvari. I govoreći o njima svaki od nas objasniće svoj narod
1	time doprinijeti uzajamnom razumijevanju. Inače, teško je razumjeti druge narode. On je, na primjer prošle godine proveo duže vremena u Njemačkoj i pitao se zašto su Nijemci istjerali Židove, i nije umio da odgovori na to pitanje.
»Italija, medjutim, riješila je svoj nacionalni problem. Ako odete danas u Italiju, vidjet ćete da, iako kriza vlada i tamo, ljude više interesuje da govore o arhitekturi i futurizmu nego o krizi. Tako i talijanski P. E .N klub koji je oko sebe okupio najbolja talijanska imena. Kod njih se ne raspravlja politika, nego se govori o poeziji.
»Ja i Dučić, kada se nadjemo ne govorimo o politici nego o poeziji, i na taj način ne samo da se medjusobno upoznajemo nego doprinosimo i prijateljstvu talijanskog i jugoslovenskog naroda.«
»I zato P. E. N. klub treba da ostane pri literaturi koja ujedinjuje a ne da pristupa politici koja razjedinjuje. Jer razjedinjen je vodi svadji i ratu, a niko manje no talijanski narod ne želi rat«.
Belgijanac Pierard odmah ustaje, smješeći se, da u jednom veoma duhovitom, i ironičnom govoru orgovori Marinettiju. On se divi toj neratobornoj Italiji koja je jagnje medju vucima, kao što su ostali narodi. I kako čovjek da se ne divi idiličnoj slici, koju ju slikao Clarinetti; tu je sve duh a ništa materija. Tu ljudi govore samo o arhitekturi, i futurizmu — zato što o drugim stvarima ne smiju da govore. Tu su svi književnici okupljeni u ljubavi — dok Crocea pretresaju stan, a ostali su poslati da uživaju u ljepotama interni-ranosti. Ko se ne sjeća Rendia, Vincin-guera, Malapartea, i tragične sudbine mladoga de Bosisa. Treba biti načisto s time, da »kontingentirane« slobode, one za koju se Marinetti zalaže, za duh ne može i ne smije biti. I da ima pitanja u kojima ne može biti kompromisa. Ta su pitanja principi, a ne politika, na kojoj je P. E. N. klub osnovan: princip hiedjunarodnog mira i princip slobode misli. Onima koji se s tim principima he mogu pomiriti, jasno je da mjesto u P. E. N. klubu ne može biti.
Iza toga govora belgijskog književnika dolazi do bure na kongresu. Gotovo svi književnici oštro napadaju fašističke metode postupka s kulturom.
. U ime jugoslavena govorio je o našim iskustvima g. Milan čurčin.
Na koncu se je izglasala jedna rezolucija.
U rezoluciji se osudjuje onaj sistem, koji provedi fašizam protiv slobodnog tazvoja kulture i mišljenja. Ta je rezolucija bila prihvaćena od svih delegata osim od talijanske delegacije. Tako to javljaju londonski »Times« i »Manchester Guardian«. Medjutim talijan-ska fašistička štampa još jednom fal-®tfikuje činjenice, jer na primjer »Correre d.ella Sera« u svom broju od 20
mj. kaže, da je na kongresu u Edin-hatgu jedna grupa književnika »pokucala da uvuče politiku u diskusiju« i da °Ptužuje talijansku fašističku knjizev-host. »Ali je Marinetti suzbio taj manevar i njegov je govor bio prihvaćen bur-hltti aplauzima...« Tako bezobrazno jzvrće »Corriere« stvari. Talijanska pu-Phka i onako ne čita strane listove da
doznala Istinu
VELIKI USPJEH ANTUNA MOTIKE
na izložbi zagrebačkih umjetnika
U Umjetničkom Paviljonu u Zagrebu priredjena je velika izložba, u kojoj učestvuju skoro svi zagrebački umjetnici. Medju ostalima izložio je nekoliko radova naš zemljak, mladi slikar Ante Motika, koji je u posljednje vrijeme uspio da se digne medju prve jugoslavenske slikare. Kritika te velike izložbe ističe naročito radove našega Motike. Za sliku »Kolodvor« kaže »Jutarnji list« od 20 maja, da je to »jedan od najboljih radova izložbe«.
»Jutarnji List« piše:
»Ante Motika ostao je u dva svoja rada (gvaš »Vrtljarev prag« i ulje »Ljetno podne«) vjeran japanskoj cizelator-skoj tehnici praveći čipkarske ornamente sitnim mrljama zelene i bijele boje i umećući žute akcente, a u trećem se radu oslobodio tog virtuoznog ali previše stereotipnog načina, koji nam je dosta stran i dalek, i komponirao je gvaš »Kolodvor« tehnikom ranih impresij o-nista tako izvanredno, da je to jedan od najboljih radova izložbe. U tom sjajno tretiranom motivu ima nešto od Clau-dea Moneta, Renoira i Turnera. Motika mnogo obećaj e i pronadje li samoga
sebe, on će nas sve još ugodno iznenaditi. I akvareli su mu zgodni i simpatični«.
U zagrebačkim »Novostima« piše o izložbi dr. Draganić, pa o Motici kaže ovo:
»A sada predjimo na slikare koji traže violinu u paleti. Violinu? I harfa je suviše zemski instrumenat za Motiki-nu astralnost. Njegpv »Vrtljarev prag«, »Ljetno podne« i dva akvarela, radjeni su u poznatoj njegovoj bjeličasto-zelen-kastoj intonaciji, te se nadovezuju na njegove ranije radove. Ti radovi odaju veliku senzibilnost koja može da prati do u tančine život boje u slici, ali ujedno ukazuju i na jednu krizu iz koje, valjda, nema izlaza. To su odlične stvari ali tako okrutno odred jene u svojoj profinjenosti, da se mogu samo ponavljati. Tvrdi kameni zid kroz koji se dalje ne može. To je stanje, jamačno, i sam umjetnik uvidio, te je potražio nove pute-ve. Motika je sjajnim poletom zašao u nešto novo, i to je za njega velika dobit. Premda je krenuo natrag u prošlost, u stari impresionizam velikih majstora, način kojim je on to izveo vrijedan je divljenja. Da je Motika uz svoje ranije radove dao samo taj »Kolodvor« bilo bi dovoljno da se bez skanjivanja izreče siguran i vrlo pozitivan sud o njegovoj velikoj nadarenosti. On se tim djelom pomakao u prvi red naših najboljih. Tu je svaki potez kista postavljen kao pronalazak, kao posljednje objašnjenje jedne slikarske misli, koncizne, sočne i potpune. Predmeti se pretvaraju u boje, a da ništa nisu izgubili od syojeg realnog postojanja. U svakom detalju ima pokreta, pokret juri cijelom slikom, nigdje ne staje, zavitlao, zasjao i smirio se u kolodvorskoj atmosferi koja ispa-ruje. Nema sumnje, ovo je najsvježija i najpoletnija slika u ovoj velikoj izložbi, i ona sugeriše najljepše slutnje za Mo-tikinu budućnost«.
I »Obzor« piše, da je Motika medju prvim slikarima izložbe.
Saznajemo da je Motika dobio francusku stipendiju, pa će ponovno za neko vrijeme u Pariz na studije.
GORIŠKI SLOVENCI”
knjiga II. od
Knjiga obsega na nad 600 straneh vse doživljaje na političnem, kulturnem in gospodarskem polju po 1. 1901., torej v dobi sedanje generacije, ker mora vsakega Primorca še posebe zanimati. Nad 2000 narodnih delavcev je tu ohranjeno pozabljenju. — Na koncu je točno zabeležen ves naš narodni inventar, ki smo ga zapustili — fašizmu... Cena knjigi v knjigarnah je 120 din., za naročnike po domenjeni nižji ceni.
Knjiga bo dotiskana še ta teden in jo bomo razpošiljali, čim bo vezana. V Mariboru, Beogradu, Celju, Ljubljani jo bomo pošiljali na dom.
Pošiljamo je vsem tistim, ki so plačali prvo knjigo, ako izrecno niso naznanili, da jim druge knjige absolutno ni mogoče plačati.
L. 1901. dalje
Pripomnim, da so skoro vsi naročniki prve knjige podpisali obvezo, da sprejmejo tudi drugo knjigo pod enakimi pogoji. Edino vsled te obveze sem dal drugo knjigo v tisek. Zato upam, da ne' bo neopravičenih rekriminacij ob sprejemu druge knjige, marveč se nadejam, da mi bodo vsi naročniki prve knjige pomagali pri izvršitvi svoje nadaljnje naloge, ki sem si jo nadel ob svoji — 70-letnici.
Pripominjam tudi, da je že napisana tretja knjiga — »Trst in Istra«, od najstarših časov, doslej že nad 400 strani. Ostalo napišem, ako bom živ in zdrav, do novega leta in nameravam izdati do Velike noči.
V nadi, da me bodo podpirali pri tej nalogi vsi rodoljubi pozdravljam jih z emigrantskim pozdravom udani
Andrej Gabršček
KRITIKA O CAREVOJ DRAMI
U zagrebačkim »Narodnim Novinama« izišao je opširniji prikaz drame »Vicencica« od Viktora Cara Emina povodom izlaženja »Vicencice« u knjizi. U tom se prikazu kaže i ovo:
»Viktor Car Emin imao je u septembru prošle godine vrlo lijep književni i kazališni uspjeh sa svojim trećim scenskim djelom »Vicencica«. Sada je ta komedija, puna romantike i realizma, puna nostalgije i rezignacije, puna humora i stidljivo brzo otrtih suza štampana kao knjiga. Ono, što na sceni živi jedne večeri da bi ustuknulo davši mjesta naviranju uvijek novih dogadjaja i doživljaja, ostavlja dojmove i uspomene, no ne ostavlja iza sebe ništa stvarno. »Vicencica« je medjutim dokumenat vremena, ambijenta i ličnih doživljaja pjesnikovih. I kao historijski dokumenat, kao slika tmurnih i šaljivih dana iz života Rijeke, tog nekad najživljeg, babilonskog, a sada mrtvoga grada, trebalo je da se to djelo uistinu i sačuva kao dokumenat. Zato je to djelo moralo biti štampano. I za one, koji su ga gledali uprizorena na sceni i za one izvan Zagreba, koji nisu imali prilike da ga vide pogotovo pretstavlja ono lijep književni dar i dragocjeni historijski dokumenat. S tih je razloga i važno i vrijedno da se javnost upozori na tu knjigu. Pišući o Rijeci Viktor Car Emin posvećuje ovu knjigu Sušaku ovim značajnim riječima: »Gradu Sušaku za onu ljubav, kojom je u dane najljuće kušnje primao bra-ću svoju — istarske prognani-ke, i pomogao im i svedj pomaže da, otjerani sa grude svoje rodjene, lakše pregaraju one svoje milo izgubljeno, nikad nezaboravlj eno!« Ova je posveta datirana: »U Sušaku, o desetoj godišnjici aneksije Rijeke«. Koliko suptilne, pjesničke zahvale ima u ovim jednostav-
nim riječima posvete, kojima Car Emin razotkriva sav golemi jad, svu duboku bol i svu veliku odanost svoju i svih onih istarskih prognanika, koji su — otjerani sa svoje grude — morali da traže utočišta medju svojom braćom. A onim žalobnim datumom: »o deset godišnjici aneksije Rijeke« on jednostavnom i nepatetičnom gestom poklanja svoje pjesničko djelo o anektiranoj Rijeci, Sušaku i čitavoj jugoslavenskoj čitalačkoj javnosti«.
Na ribah
Nono Franak, barba Vice, oba preko šestdesete, su đanaska šli na ribi, prvo pete.
8 Fortiia su rivestali,
Vice malo, nonii manje, su se polni konšolali, da jedno je veslo tanje.
Pul pišmoj su se surgali, i povrazi naješkall, još su malo brontulali, dokle su se ncmešiali.
Crna noi je šapifala okol barki, a od vali barčica se je zibala.
Noniči su spali ■ ■.
Kad je sunce zasvetilo, noni se zbudili, i sran ih je malo bilo, pa su se smutili.
Su povrazi zamotali i domaka šli, i su doma povedali, da riba ne ji.
Drago O e r v a i s.
Tone Brodar:
FAŠIZEM
V Ljubljani je izšla lična knjižica z na-slovom »Fašizem«. Izdala .io je »Mala knjižnica« kot urvo v programu, ki si ga ie začrtala. »M. K.« si ie namreč zadela nalogo. da bo izdaiala vsak mesec zaključen in izčrpen članek o aktualnih političnih vprašanih) in dogodkih. (Naslov »Mala knjižnica«. Idrijska 17. Liubljana).
Problem, ki si ga ie zastavila v prvi številki ie danes tako aktualen, da mu ie težko naiti primere. Debele strogo znanstvene kniige se oišefo o niem. pa tudi dnevno časopisje in revije ne morejo mimo tega problema. V vsem pisanju in razglabljanju na vlada danes taka zmešnjava mnenj in teorij, da se ie človeku težko zavzeti za eno ali za drugo. Nasprotja, ki so' v fašizmu samem, v niegovi strukturi gotovo še povečujejo to zmešniavo. Težko ie povprečnemu meščanu, ki se danes jezi nad faši-zmo. iutri ea hvali, danes odobrava Mussolinijeve in Hitlerjeve geste, iutri zopet nastopa proti n.iim. razumeti vse to. Zato lahko vsaka nova stvar, ki obravnava predmet fašizma to zmešniavo le še poveča.
če se obrnemo sedai k naši brošuri in če lo hočemo uvrstiti v gornic, bi delali veliko krivico, če bi hoteli trditi tudi o njei kai takega, kar bi io spravlialo v slabo luč. Na 48 straneh ie v lepem, gladkem in lahko razumljivem slogu podana iasno in uteme lieno vsa »zgrada« fašizma. V začetku po-stavlienia vprašanja: »Čemu uničevanje, rušenje, ubiianie. razdejanje?« postane vodilna nit celotnega sestavka. Fašizem ie danes postal politična moda. V Italiji črne sra.tce. na Finskem zeleni klobuki, na Irskem modre sraice. v Kini modre srajce, v USA modri orel. v Nemčiji rjave srajce v Austriji. . Kai ie prinesel fašizem? Kai ie ustvaril gospodarsko, kulturno, politično novega? Kai ie dal človeku več kot so mu nudila oreišnia desetletja? Kje ie njegov izvor in kakšen bo niegov konec? V desetih poglavjih ie vse to. kar mora zlasti nas zanimati, opisano Knjižico priporočamo.
dfn)06 le 5 D'n' ,etna 'naroenirla Pa 48
------- T
JEBAN POSAO, KOJI HE MOŽEMO ODOBRITI
Obavješteni smo, da neki g. Mato Pećar raspačava jednu knjigu o Istri pod naslovom »Oteta nam o ta đ ž-bina. Dobavili smo tu knjigu i bili smo vrlo neugodno iznenadjeni, kad smo konstatovali, da je ta knjiga zapravo poznato djelo blagopokojnog Vjeko-slava Spinčića »Crtice iz hrvatske književne kulture Istre« koje je pred više godina izišlo u Zagrebu. Moglo se sasvim jasno konstatovati i to, da je i štampa i papir i sve identično s »Crticama«, kako ih je izdala »Nadbiskupska Tiskara« u Zagrebu, samo je s originalnog izdanja skinut omot i naslovna strana i knjizi je jednostavno promijenjen naslov. Na naslovnoj strani piše, da je djelo napisao Vjeko-slav Spinčić, a ispod toga stoji »P r e u-redio Mato Pećar«. »Preuredjenje« sastoji u tome, što se s originalnog izdanja skinulo omot i naslovnu stranu i u knjigu ubacilo par geografskih skica, koje s knjigom nemaju nikakve specijalne veze, te što je g. Pećar na koncu knjige napisao neku vrst pogovora od dvadesetak očajno sastavljenih redaka.
Nad tim se postupkom mora da zgra-ne svako ko ima i malo osjećaja pijeteta prema stvarateljima kao što je bio Spinčić. Pogotovo treba zamjeriti g. Pećaru što je ispod imena jednog Vje-koslava Spinčića onako neskrupulozno stavio svoje ime.
Da se neupuštamo u opširnije tretiranje te stvari spomenut ćemo još samo to, da novi naslov knjige ne odgovara njezinom sadržaju i da je pravi naslov skinut valjda samo zato, jer nije bio »upaljiv« i — komercijalan. Tu sad započinje drugi dio ove afere, koju bi morali razjasniti oni, koji su od blagopokojnog nasi jedili autorsko pravo na njegova djela i koji sigurno nisu dozvolili g. Pećaru da pravi posao s ovako iznakaženim djelom velikog pokojnika.
Tolminski učiteljiščniki -zbor!
Tovariši iz tolminskega učiteljišča se zberemo v dneh 14. in 15. julija v Ljubljani. Zbirališče v kavarni »Zvezda« 14. VII. od 17. do 18 ure. Nato prijateljski sestanek na katerem referira dva tovariša o vprašanjih, ki živo zadevajo naš gmolni in moralni obstoj. V nedeljo 15. julija se udeležimo korporativno emigrantskega tabora v Grosupljem.
Roka neprijazne usode je udarila med bivše tolminske učiteijišnike, da jih je rezkropiia po svetu, da je postavila med nje mejo; črto ki sicer brani, da bi se zbrali prav vsi, a ne more nam zabraniti, da bi nas vezale srčne vezi na vse one, ki trpe v težkih razmerah tam preko. Zato pa se zberimo vsaj mi, ki prosto dihamo pod svobodnim soncem. Še se niste prijavili svi. Zato prijavite ta-koj pvojo udeležbo tov. Oskarju Venturiniju. — Trzin pri Domžalah, da Vam poskrbi za prenočišče in hrano po niskih cenah.
Matko Brajša:
BUZETSKA OPĆINA I FRAN FLEGO
Povodom šesdesetgodišnjice života gdje Piego, suprug, blagopokojnog Prane Piega, borea za nacionalna prava Istre, napisao je za naš list g. Matico Brajša Rašan, odlični naš kompozitor, ove svoje uspomene, koje rado donosimo.
Zagreb, juna 1934.
Taj veliki borac za narodna prava Hrvata i Slovenaca u Istri rodio se god. 1852 u selu Štrpedu nedaleko grada Buzeta u srednjoj Istri od dosta imućnih roditelja, koje je on, uslijed smrti, u ranoj svojoj mladosti izgubio. Polazio je talijansku pučku školu u gradu Buzetu, učio je vrlo dobro te je bio vrlo razborit, velikog pamćenja i ozbiljan, čitao je jako marljivo naš vrlo uvaženi list »Našu Slogu« i razne hrvatske, slovenske i talijanske. Proučavao je općinske zakone, izborne i druge zakone i tomu je bila priprema za oslobodjenje potlačenog naroda od talijanskog gospodstva.	.
Opsežna mjesna općina Buzet, koja je sastojala i sastoji još i danas od poreznih općina: Mlun Veliki i Mali, Černiča, Sočerga, Smokvica, Movraž, Ra-kitović, Brest, Dane, Trstenik, Raspor, Račja Vas, Lanišće, Brest nad Laniscem, Poagaće, Prapoće, Klenovšćak, Slum, Hum, Draguć, Grimalda, Račiće, Vrh sa Marčeniglom, Sovinjak, Svi Sveti i Buzet, koja je imala te ima sigurno i danas oko 18.000 stanovnika (od ovih je najmanje 17.500 Hrvata, a 450 Talijana tj. hrvatskih renegata i 50 domaćih Talijana), stenjala je dugo vremena pod strašnim gospodstvom nekolicine buzetskih gradjana, a osobito za načel-nikovanja Adolfa Clarici-a (renegat Klarič), koji nije polagao općinskih računa od god. 1877 do god. 1.887, dakle punih 10 godina, koji nije raspisivao općinske izbore iza svakog trogodista, te koji je bio na to prisiljen nakon raznih interpelacija našeg zastupnika prof. Vjekoslava Spinčića u pokrajinskom saboru u Poreču i Dr. Dinka Vi-tezića u Bečkom parlamentu te uslijed raznih pritužbi sa strane Frana Flega i drugih hrvatskih općinara na Na-mjesništvo u Trst i na Ministarstvo unutarnjih posala u Beč.
Izbori općinski bili su raspisani god. 1887 i oni su trajali punih 12 dana dan i noć sa malim stankama u nadi, da ce to pučanstvu dozlogrditi, da neće tacno dolaziti na izbor i da će konačno ona šačica Talijanaša u gradu Buzetu pobijediti. Nu ta mi se nada izjalovila, jer su naši ogromnom većinom glasova pobijedili u sva tri tijela i jer je napokon bio izabran načelnikom Fran Flego. U tom izbornom boju i uopće u agitaciji protiv teških naših protivnika stajali su uz našeg Flega poznati Anton Flego nazvan Nabergoj, Anton Flego, župan, Dinko Flego, Anton Kajin, jos neki drugi iz šterpeda. Onda Josip Kla-rić iz sela Juričići, Anton Cerovac iz Sv. Ivana, Miho Ugrin iz Sučerge, Mate Sankovič iz Dana, Mate šverko iz Kle-novšćaka, žmak iz Lanišća, Mate Braj-ković iz Bresta nad Lanišćem, Franjo Gržinić iz Huma, Anton šestan iz Dra-guća, Anton Flego iz Vrha, Ivan Siro-tić iz sela Sirotići—Sovinjak, Ivan ži-gante iz Sovinjaka i drugi razni župnici iz ove mjesne općine te domaći Talijani Jakov Negri, porezni nadzornik u miru 1 liječnik Dr. Vjekoslav Tonda, Hrvat Nikola Matejčić i još drugi iz grada Buzeta.
Kratko vrijeme iza toga bio je Fran Flego izabran takodjer pretsjednikom cestovnoga odbora za Buzet. Pošto su općinske zgrade, općinski putevi i ceste bile vrlo zapuštene, imao je naš Piego dosta posla i briga, da sve to temeljito popravi. Onda je imao veliku brigu za otvorenje hrvatskih pučkih škola u raznim mjestima ove velike općine kao što 1 za namještanje općinskih činovnika, poslušnika i policije.
Radi pomanjkanja naših općinskih činovnika odabrala je mene hrvatska stranka i ja sam došao onamo mjeseca veljače 1888 god. i u toj sam službi ostao preko 3 godine, dok su došli drugi naši činovnici. U to vrijeme sakupio sam razne seljake Iz Strpeda, Sv. Martina i Sv. Ivana kraj Buzeta te osnovao pjevački zbor, koji je Imao svoje vježbe u kući načelnika Frana Flega, gdje se je prvi put naučila i pjevala moja kompozicija Istarska himna »Predobri Bože«.
Fran Flego bio je kasnije izabran takodjer pokrajinskim zastupnikom, bio je odbornikom političkog društva i t. d. Kao općinski načelnik bio je više puta izabran, dok se nije napokon morao odreći te časti, jer je njegov imetak i njegova familija trpjela uslijed toga veliku štetu.
Iza njega bio je izabran načelnikom Dr. Mate Trinajstič, odvjetnik u Buzetu, koji je stekao uopće vrlo velikih zasluga na Buzešćini, a osobito pako uslijed gradnje vodovoda i opskrbljenja grada Buzeta živom vodom.
Novim načelnikom bio je sada izabran vrlo zaslužni rodoljub Josip Klarić iz sela Juričići kraj Buzeta, koji je tu čast obnašao do dolaska Talijana u Istru, koji su raspustili općinsko* zastupstvo te imenovali svoga čovjeka predsjednikom općine.
VELIKO PROPAGANDNO POTOVANJE AKADEMIKOV-EMIGRANTOV PO BOSNI IN DALMACIJI
Klub Sugosi, akademikov iz Trsta, Gorice in Istre v Ljubljani in Istarski akademski klub v Zagrebu prirejata letos v juliju drugo propagandno potovanje. Letošnja pot traja od I. julija do 23. julija bo vodila preko Slavonskega Broda v Sarajevo, Mostar, Tivat, Kotor, Cetinje, Dubrovnik, Split, Trogir, Sinj, Šibenik, Hvar, Sušak in preko Karlovca nazaj v Ljubljano.
35 AKADEMIKOV s« z mrzlično naglico pripravlja, da čim uspušnejše izkoristi to potovanje, da v kratkih enodnevnih postankih v posameznih mestih pride v dotiko s tamošnjim narodom in ga osebno obvesti o vsem trpljenju in o vseh mukah svojih v Julijski Krajini
PEVSKI ZBOR se je skrbno pripravil, da bo z primorsko in koroško narodno pesmijo pokazal svojim bratom na jugu, da je ta pesem pristno naša, a da to lepo pesem naši fantje v Istri ne smejo več peti.
Z RECITACIJAMI bodo pokazali lepoto našega jezika in vso njeno blagozvočnost. Recitirali bodo v tistem jeziku in tiste pesmi, ki so danes v Primorju zabranjene, nje glasniki pa ječe po ječah Italije.
S KRATKIM PREDAVANJEM bodo naši vrli Bosanci in Dalmatinci dobili pregled čez najnovejša preganjanja našega življa, spoznali bodo kakšne gorostasne enakopravnosti vživajo nekateri renegati v Dalmaciji, da pa 600.000 naših ljudi po veri in jeziku živi življe njo brezpravne raje, zapuščene od vseh.
S PROPAGANDNIM MATER J ALO M dobro založeni bodo razdelili tisoče slik in fotografij, ki nazorno kažejo kaj je napravila kulturna Italija iz naše zemlje.
Z vsem tem in z osebnimi stiki bo prav gotov' tudi to propagandno potovanje imelo zaželeni smoter.
♦
UPOZORENJE ČLANOVIMA »ISTRE« U BRODU NA SAVI.
U nedjelju 1 jula doći će u Brod na Savi 35 akademičara emigranata, članova Kluba Jugoslovenskih akademikov iz Trsta, Gorice in Istre u Ljubljani te Istarskog akademskog Kluba u Zagrebu. Oni će proći kroz Brod na svom putu po Dalmaciji. Stizavaju brzovlakom od 16 i 16. Njihov lanjski posjet ostao nam je u živoj uspomeni, pa se nadamo. da ni ove godine, neće biti nijednoga od naših, koji ne bi učestvovao na njihovom propagandnom večeru. Na programu je pjevanje, deklamacije, govor o prilikama našega naroda u Julij-skoj Krajini, a naročito je interesantan nastup dueta, koji će pjevati naše krasne narodne pjesme iz »Istre« u narodnim nošnjama.
EMIGRANTSKO DRUŠTVO »GORTAN— BAZOVICA« U SARAJEVU
poziva sve svoje članove, da prisustvuju na propagandnoj priredbi, koju će u Sarajevu prirediti dne 2 jula na’-večer naši akademičari emigranti, koji stižu iz Ljubljane i Zagreba, na svojoj turneji. U priredbi će učestvovati i glazba »Jadranske Straže« u Sarajevu. Dolaze vlakom in Broda u 17.55.
»ISTRA« U TIVTU.
Javlja svojim članovima, da će dne 5 jula u 14.10 doći ladjom iz Ercegno-vog u Tivat grupa sveučilišnih studenata emigranata, koji studiraju u Ljubljani i Zagrebu i imaju tamo svoje emigrantske organizacije. Iste večeri prire-djuje propagandno veče s interesantnim programom. Dodjite svi na tu priredbu i upozorite vaše prijatelje da i oni dodju.
NAŠ ŠPORT
Športski i propagandni uspjesi novosadske »Istre«
Prijatelje našeg sporta će sigurno obradovali vijesti o našem Sportskom Klubu »Istra«, sportskoj sekciji novoosnovanog emigrantskog društva »Istra«,
0	kojem se već dugo nije čulo. Klub za to vrijeme nije mirovao, Već 'je radio požrtvovno i tražio načina, da izvrši reorganizaciju, što mu je najzad i uspjelo. S. K. »Istra« je danas jak, žilav i otporan klub, u kojem vlada prava sloga i iskreno bratstvo, kako medju članovima Uprave, tako i medju ostalim članovima. Gdjegod nastupa »Istra«, bilo u Novom Sadu ili na strani, svuda ostavlja najbolje utiske, U klubu ima danas veći broj odličnih igrača, medju kojima valja napomenuti i nekoliko naših mornara. Publika, kad ih vidi tako je oduševljena, da »navija« za goste, t. j. za »Istru« i naše mornare.
Klub je angažovao i novog trenera u osobi g. Mihajla Pingvintinija, inače poznatog sportskog radnika, koji je do sada već zaista mnogo doprinjeo, da svoje igrače uvježba i od njih spremi momčad, koja danas sa ponosom nosi i širi ime Istre i propagira našu nacionalnu stvar u Vojvodini. Zaslugom g. Pingvintinija, koji požrtvovno, sa mnogo čvrste volje uzgaja momčad »Istre«, postaje klub sve više popularan
1	ra^o je pozivan na gostovanje po provinciji.
Svake nedjelje ide četa Istrana iz Novog Sada i sa svojim plavim dresovima, na kojima je grb sa istarskim poluotokom presečen okovima na mjestu, gdje se danas nalazi granica, a iza okova od istoka sunce nade i vjere, sipa svoje zrake na poluotok, izazivlje živo intere-sovanje publike.
Tako je »Istra« početkom ovog mjeseca gostovala u Torži. gdje je doduše sa
tamošnjim toržanskim klubom izgubila igru sa 4:3 ali je pobjeda, po izjavi samog pretsjeđnika tamošnjeg Kluba, na strani »Istre« usprkos razlike u gelovima, jer je »Istra« igrala mnogo bolje i požrtvovnije od domaćih. »Istra« je tog dana bila junak dana igrala je na zadovoljstvo publike, kojoj se igra vrlo svidjela. Uskoro će doći do revanša u Torži. 24 o. mj. u nedjelju gostovala je »Istra« u Buli kesu, a naši su. se vratili kući, pobjedivši Buljkeski klub sa 4:2. I tu je »Istri« obećan revanš radi njezine lijepe i požrtvovne igre.
Na jesen, kad počne prvenstveno takmičenje »Istra« će nastupiti ojačana, te već sada zadaje brige ostalim novosadskim drugorazrednim klubovima. I druga momčad »Istre« (rezerva)- je danas u dobroj formi, te i ona ima često prilike da se istakne. Danas ima SK. »Istra« oko 45 igrača, koje trenira g. Pingvintini dvaput nedjeljno, srijedom i petkom na igralištu Kluba »Trgovačke Omladine«. Uprava se sastaje svakog četvrtka da rješava sva klupska pitanja. Svake subote je sastanak svih igrača, gdje vodja sekcije odredjuje timove za nedjeljni nastup. U novosadskom nogometnom Potsavezu ima SK. »Istra«, iako drugorazredni klub, svoja dva pret-stavnika i to u Upravnom i Kaznenom odboru.
Klubu je na čelu pretsjeđnik g. Lju-botina, blagajnik je g. Zvonko Burić, a dužnost sekretara nakon istupa bivšeg sekretara g. Barića, vrši g. Juričić. Ostali članovi uprave jesu: Vjekoslav Burić, Kruno Ivanišević, Krmpotić Marko, Josip Roković, Ivan i Martin Bile-tić, Jakov Mihaljević, Pera Crnobori, Pera Grbac, Andrej čokelj, Marijan Lokmer, Josip Sinčić, Pingvintini i dr.
Novi Sad, koncem juna 1934.
Barba Lujo
Izlet emigrantskih društava iz Beograda i Zemuna na Avalu
U nedjelju 1 jula prirediti će Udruženje »Istra—Trst—Gorica« iz Beograda u zajednici sa emigrantskim društvom »Istra—Trst—Gorica i Zadar« iz Zemuna zajednički izlet svih svojih članova na Avalu. Tom prilikom oba će društva pokloniti se pred Spomenikom Neznanog Junaka, gdje će položiti vijenac, dok će predstavnici društava održati prigodan govor. Sam izlet biti će intimnog i društvenog karaktera. Polazi se u 6.40 ujutro sa beogradske stanice. Ići će se vozom do Belog Potoka, zatim pješke na vrh. Povratak pred vid jen je za 7 sati u večer. Upozoruju se članovi gornjih društava, da ne će biti zajedničkog ručka i da svaki za sebe ponese potrebno jelo.
Cijena karte za polazak i natrag Iznaša Din 12.—. Izlet se priredjuje uz sudjelovanje muzičke sekcije beogradskog Udruženja. Kako je to prvi zajednički izlet beogradskog i zemunskog emigrantskog društva to se ovime pozivaju svi članovi pomenutih društava, da prisustvuju ovom izletu u čim većem broju. IZ DRUŠTVA »ISTRE« U ZAGREBU. Zaključno predavanje na Trešnjevki.
U subotu dne 30 juna navečer održat će g. Dr. Dušan Jakac u društvenim prostorijama na Trešnjevki zaključno predavanje. Predavat će »o odgoju djece«, a predavanje će biti popraćeno vrlo lijepim i poučnim filmom »Dvije selce«.
PREDAVANJE arh. A.LORENCINA NA SUŠAKU
ČLANSKI SASTANAK EMIGRANTSKOG UDRUŽENJA »ISTRA«.
U nedjelju 24 o. mj. u prostorijama mjesnog Sokolskog društva održan je članski sastanak Emigrantskog udruženja »Istra« na Sušaku. Pročelnik omladinske sekcije izvijestio je o radu sekcije, o djelovanju socijalnog otsjeka, istaknuo je važnost rada Omladinskih sekcija osobito na Sušaku, na ovoj mrtvoj straži.
Iza toga slijedilo je predavanje is- | tarskog emigranta arh. g. Lorencina, potpretsjednika emigrantskog udruženja »Istra« Trst, Gorica u Beogradu, o prilikama u Istri i o ciljevima istarske emigracije. Ocrtao je borbu Istrana i odnošaje u Istri s ekonomskog, kulturnog i političkog gledišta. Ekonomsko stanje u Istri bijedno je, a kriza osjeća . se još teže. jer Istra nema svog naravnog zaledja i jer je potpala u sklop kamo ne spada, te nema izgleda u tom sklopu na bujniji život. U kulturnom pogledu ističe nastojanja oko asimilacije, osobito u školama, što ne uspijeva, školska djeca nisu dovoljno spremna, jer kad pedagog doseljen iz Italije u Istru, više se bavi političkim agitacijama, nego li vaspitavanjem. Prigovara t. zv. emigrantskim defetistima, koji se asimiluju u Jugoslaviji, koji ne ističu i zaboravljaju na svoje istarsko porjeklo, što je vrlo opasno za našu emigraciju.
U političkom pogledu istarski narod vodi borbu na koju nije bio pripravan, borbu sa revolverima, bombama, pale-žem, streljanjem ..,. te nije toj borbi u Istri bio suprostavljen sistematski otpor, već individualni: Gortan, Bazovica.
Predavač zatim govori opširno o ci- : Ijevima eimgracije i o sistematskom radu cjelokupne istarske emigracije, da budemo spremni u momentu odluke o sudbini našeg naroda, u ropstvu, koji nas ne smije zateći nespremne.
Naši raovi ps,©Sesoi*i
(Iz Istarskog akademskog kluba)
Ovih dana diplomirali su na zagrebačkom Univerzitetu slijedeći naši članovi: Zuccon Blaž, na filozofskom fakultetu, Grakalić Ivan, na filozofskom fakultetu, Crnobori Josip II. na umjet-ničkoj akademiji. — čestitamo!
DOKTOR DRINA SKALJER
Na zagrebačkoj univerzi promovirana je dne 27. o. mj. na čast doktora sveukupne medicine gđjica Drina Skalier.j kćerka našeg istarskog revolucionera dra Lovre Skaljera odvjetnika u Subotici. Srdačno čestitamo!
Lične vijesti
Povodom premještenja g. Hermana Gantar a na njegovo novo mjesto službovanja pri Drž. tužioštvu u Sušaku smatramo potrebnim da i ovim putem zahvalimo našem bivšem tajniku na njegovom marljivom i požrtvovnom radu u našem društvu od njegova osnivanja. Nadamo se da će i u novoj sredini poraditi za našu emigraciju J njenu misao. — »Istra« — Osijek.
VRTNA PRIREDITEV DRUŠTVA »TABOR«
V LJUBLJANI Društvo »Tabor« v Ljubljani bo imelo svojo vrtno prireditev v nedeljo, dne L julija ob 4. popoldne na vrtu restavracije pri »Levu« (Gosposvetska cesta)* Ob tej priliki bo nastopil društveni mešani zbor pod vodstvo pevovodje gosp* F. Venturinija s tržaškimi narodnimi in drugimi pesmimi, tenorist gosp. An* gel Jarc pa bo zapel nekaj lepih skladb* Na sporedu bodo tudi deklamacije, sre-čolov in ples. Sodelovala bo godba »Sloga«. Vstopnina bo neznatna. —' Pridite in podprite društveno socijalno akcijo v prid brezposelnim brezdomcem.
U ovaj broj »Istre« umetnuli si čekovnu položnicu, te molimo sve o naše pretplatnike, koji nisu do sada po mirili svoju zaostalu pretplatu, da učine. Onima pak, koji su izvršili sve dužnost, zahvaljujemo se i molimo si ček pridrže za drugi put.
U FOND „ISTRE”
U PONI) *ISTRE< BROJ 25 Gospodin D K, Kastav . . Din U prošlom broju objavljeno Din Ukupno . . Din
U*	e,el50vo0e računa 36.780. - Pretplata: Za cijeJu Rudinu 80 dinara-
_ V asmk 1 izdavač* Kfivznnni i .ihtd a .	-----,	umara:
»Istra« izla-.i svako* tjedna n petak. _ Uredništvo uprava nalaze sa n Zagrebu. Masarykova ulica 28 dinara; za inozemstvo dvostruko: za Amerika 2 dolara na godinu. _ Oglasi se računaju po
S Ive Mihovilović. Jukićeva ni. 3C. - Za uredništ-z odgovara: Dr. Fran Brnčić, advokat, Samostanska 6. _ Tisak; Stečajnina Jugoslovansko štara no d
odgovara RudoII Polanović, Zagreb, Ilica broj 131.
cloniL. _ Vlasnik I izdavač: KONZORCIJ .ISTRA."Mazar°ykova“ol‘m'11!!?? pH0 costanska 6. _ Tisak: Slečnlnlna Jugoslovonske štam no d. d	» *. “ fil.br’ 67*80- -
d., Zagrob. Masarykova 28a. — Za tiskaro