Poštarina plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
tuun
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE			JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslavi	ju!	Izlazi svakog petka • Gooišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 17 m a rt 1939 God. X • Broj 11.
Težina i dužnost današnjice
Čehoslovačke republike nema više na karti Evrope. Došao je najpre raspad države na tri dela, a onda preko noči prisaje-dinjenje Moravske i Češke Rajhu, okupacija tobožne nezavisne Karpatske Ukrajine sa strane Madžara, i t. zv. nezavisnost Slo-'ačke, pod protektoratom Rajha.
Bratski češki narod doživeo je još jpdnom svoju Belu Go ru. Postavljen gotovo u centru evropskog teritorija ko ji je nastanjen Nemcima, češki narod se, iz dana u dan, borio da, u večoj Hi man jo j meri očuva samostalnost, pri čemu je gotovo uvek dolazio u sukob sa tendenci jama svoga veli koga suseda. B'lo j p u to j češko j borbi, kroz istoriju, dalekovidnih pokuša ja da se nadoveže na zapadne i južne Slovene, pa da se stvore jači slovenski blokovi ko ji bi bili u stanju da se politički održe i da tako stvore saradnju, preko ravnoteže, sa Nemcima; ali kod slovenskih naroda je uvek odnosila pobedu rasparčanost nad silaka okupljanja, ko je s u se tako korisne pokazale kod drugih r,aroda, pa i kod samih Nemaca.
Tako je bilo i ovom prilikom. Samostalnost ko ju je prošle jeseni dobila Slovačka, bila je takva, da ,/e mogla u punoj men da se iskoristi za sreču slovačkog naroda; utoliko pre što je po-litička moč Praga, u današnjo j situaciji, bila minimalna. Ali z a-ludu. Čak i »Slovenska liga«, zvanična organizacija Hlin-kinih slovačkih pristalica u Severoameričkoj Uniji, dakle grupa koja je uvek tražila punu autonomiju i u ko jo j se nalaze potpi-snici Pitsburškog sporazuma, uputila je još 12 o.m. g. Sidoru iz Čikaga telegram, ko ji je glasio: »T razimo da se odlučno postavite protiv olcepljenja! Liga stoji na gledištu federacije sa Česima, na bazi ravnopravnosti«; — a češki listovi javljaju, da je Sidorova vlada, koja je sastavljena nakon pokuša ja puča sa strane prof. Tuke i Sanje Maha, primila na hiljade telegrama iz Slovačke, u kojima se izražavala vernost vladi, postavljenoj od Prezidenta republike. Pa ipak, i to je bilo uzalud. Česi, brača tih Slovaka, ko ji su nesumnjivo činili greške u odnosu prema njima, a4 čijom pomoču su se Slovaci u veli kom ratu oslobodili; čiji su sinovi padali za Slovačku; ko ji su Slovacima ipak i prilično dobra učinili, i ko ji nisu nikada mrzili Slovake, — izgubili su potpuno svoju samostalnost, u času dok Bratislava liku je. . . $ta znači to Bratislava, teško je kazati. Telegram iz Čikaga i telegrami iz Slovačke pokazuju, da je, i te kako bilo i drugih mišljenja; a zna se vrlo dobro da danas ni je nista lakše, nego li jp aranžiran je »jednodušnosti«, »izraza samoopredeljenja« itd. U isto vreme je i Karpatska Ukrajina, koja je takode tražila »potpunu nezavisnost« i kojp je pravila pitanje od nekoliko čeških činovnika, tu nezavisnost našla u pot punoj okupaciji sa strane Madžara; dok se u isto vreme javlja da je nemačka vojska ušla u Bratislavu i td.
Danas, kad je sve to svršen čin, mi i ne pomišljamo da činimo prekore ili da dajemo savete, kao što to vole da rade mudrijaši, posle tud ih nesreča. Ne. Mi smo!svesni da je bol onih koje volimo, u ovcm trenutku takva, da drugog izraza sa-učešča nema, nego li najdublje, ali i najmuževnije čutanje. Л da mi Čehe nepromenjeno volimo; da ih volimo čak više nego li ikada, to smatramo da ni je potrebno ni naglašavati, jer je u tom osečaju čitav naš narod i jpdnodušan i nepokolebljiv.
Ima, medutim, u svemu tome jed na pouka i za ostale narode i države, koju treba vrlo ozbiljno uzeti. Več ovo što se do sada dogodilo sa Česima, Slovacima i Ukrajincima, može da rashla-di i najzagriženijeg sektaša, pa da vidi da bi ipak, za svu trojicu najbolje bilo, da su se, ma na koj način, stvari udesile tako, da o/Ji sačuvaju nezavisnost i zajedničku državu. A budučnost če to Pokazati još bolje. Dok ima kod nas listova, kao što je na pr. *Slovenec« ko ji su makar i u poslednjem času istakli saznanje da akcija prof. Tuke, Maha, itd. ni je bila ni u interesu zajednice ni u interesu samih Slovaka, ima ih nažalost i takvih ko ji se naziva ju katoličkim, a ko ji ustaju protiv takvog pisanja, ko ji odobrava ju Tuki i Mahu i ko ji samo što ne liku ju. u času dok slo-venski i katolički' narod Čeha gubi svoju samostalnost.
Ubedeni smo medutim, da je to mišljenje izolirano te da razboriti i čestiti ljudi, a naročit o oni ko ji su na odgovornom vočstvu pokreta i partij,a, uvida ju i sve opasnosti i sve razumne Kogučnosti, da se opasnostima stane na put. Jugoslavija je naj-životnija potreba s vili Srba, Hrvata i Slovenaca i nema druge garancije za njihovu nezavisnost i napredak, nego li složna i jaka jugoslovenska država. Naše Sokolstvo, čiji vrhovni cilj je zadovoljstvo i sloboda svih Jugoslovena, svih Srba, Hrvata i Slo-venaca, poziva iz puna srca na okup sve trezvene i konstruktivne snage, bez razlike u pogledima i grupnim interesima, da ostave sve što je od sporedne važnosti u ovom času, i da pregnu, da se naša država pokaže što zadovoljnija i što sredenija iznutra, a što kompaktnija prema vani. Nikakvih avantura, i nikakvih prenagljenosti! Interes naroda i države treba da stoji iznad svegal tj današnjim momentima Jugoslavija može da odigra istorisku ulogu, i za sebe i za čovečanstvo, pa da pred istorijom polože ispit o svojo j konstruktivnosti i zrelosti svi njeni delovi, Srbi, Hrvati i Slovenci.
0 slovačkoj „samo-stalnosti"
Na dan proglašenja tobožnje neza-visnosti slovačke države, doneo je bratislavski »Slovak«, zvanični organ Hlinkine stranke i slovačke vlade, oduševljen članak, u kome govori o oživotvorenju Hlinkinog sna itd. Medutim, i u tom članku nalaze se dva vrlo značajna pasusa. Jedan glasi:
»Nadu li se i u Slovačkoj ljudi ko-ji zabrinuto mašu glavom i zanoveta-ju da samostalna Slovačka država ne može da ima zdravu ekonomsku ba-zu, te da če pretstavljati igračku u rukama velikih evropskih naroda, onda treba izjaviti da su to bablja pričanja i da im treba ostro stati za vrat.«
Drugi pasus glasi:
»Narod češki ostao je sada sam. Kako če Česi udesiti svoj državni život, to je njihova stvar. Sigurno je, medutim, da treba da im budemo zahvalni, što su nam u veoma mnogom pomagali i što bez njih, pre 20 go-dina, ne bismo verovatno bili došli do slobode.«
Ova dva pasusa najbolje pokazuju moralni nivo ljudi koji su, po tudim intencijama, tražili »samostalnost Slovaka«, — samostalnost, koja je kroz sama dva dana završena potpu-nom nesamostalnošču, okupacijom i protektoratom posve tudeg, i nepri-postodobivo nadmočnijeg naroda. A šta to znači, to je jasno svakome ko ima još malo časti i ponosa u sebi. A ona dokazuje i to da je i u Slovačkoj, sve što je bilo trezveno i če-stito, predvidelo da če ta »samostalnost« da bude igračka u rukama ja-čih, na što se protiv tih trezvenih istupalo grubim »stajanjem za vrat.«
A što da kažemo o drugom pasusu, koji otvoreno priznaje, da bi se Slovaci i danas još nalazili pod ma-darskim jarmom, da nisu pred 20 godina češkom pomoču bili oslobo-deni?... Medutim tog istog dana, hvala držanju Slovaka i, dok se slo-vački vode onako raspojasano sme-ju, kao što to pokazuje slika u da-v našnjoj »Politici«, — taj isti češki narod, koji je oslobodio Slovake, gubi potpuno svoju slobodu!...
Medutim, da se ne misli da je to možda pristrasno mišljenje več da tako misle svi objektivni ljudi, navo-dimo šta o toj slovačkoj »samostal-nosti« piše zagrebački »Obzor«, u broju od 15 marta:
»Siovačka je jučer proglasila svo-ju samostalnost. Osječajna strana je dakle zadovoljena, no druga je stvar, kakve su okolnosti ovog akta i ka-kva ograničeuja kruta zbilja nameče toj samostalnosti. Slovačka, sa svo-jih dva i pol milijuna žitelja, bila bi možda za život sposobna u jednom svijetu, u kojem bi omjer snaga bio drugačije raspodijeljen. U današnjoj Evropi ona je proizvod volje i plano-va njemačkog Reicha, koji je utjecao na raskid federalne veze izmedu Slovačke i Češke. Do preokreta, to jest do zaključka slovačkog sabora, došlo je tek nakon što su Tiso i Durčanski (koji je od svrgnuča prve Tisove vlade bio u emigraciji u Njemačkoj) dobili poziv u Berlin. ... Okupacija dolazi, isto tako kao i prigodom An-schlussa, na temelju poziva zakonite vlade, a službeno joj je opravdanje održanje reda, pošto je taj, po prikazu s njemačke strane, narušen od Čeha.*
Kako čemo zadržati omladiitu
U »Sokolskom Glasni-k u«, br. 8, nalazimo dva članka o omladini u Sokolstvu. Mislim, medutim, da ti članci nisu osvetlili problem sa svih strana, pa da su de-limično mimoišli i suštinu.
Činjenica je, da broj naraitaja nije dosta velik, u srazmeru s bro-jem omladine, koja uči srednje i njima slične škole. Činjenica je nadalje, da se broj naraštaja sve vije umanjuje u višim razredima, tako da iz 7 i 8 razreda srednje škole ima več mnogo manje daka u Sokolu. A i od njih tek neki procenat na univerzitetu nade put u sokolsku vežbaonicu.
U tom pravcu nije stanje u svim župama jednako, ali je svuda za razmišljanje. Još je relativno najbolje u župama dravske banovine.
Pisac članka »Kako zadržati članstvo« naveo je težnju za neobuzda-nom slobodom kao razlog zašto omla-dina ne ostaje sva u Sokolu. Ima, medutim, još jedan razlog, zašto i ozbiljni, valjani dači ne ostaju u Sokolu, nego odlaze, napose u višim razredima, iz sokolskih redova. Vreme od 14 godina na dalje, u životu mladiča je ono vreme, kad njega počnu da interesuju i životni problemi: društveni, kulturni, ekonomski, pa i politički. Đak 6, 7 razreda več se interesuje za socijalna pitanja, več ispituje razne poglede na svet i život, več se orijentiše i politički. K tomu na nj i utiču razne propagande. Seljački mladič, napose malo bistriji, razmišlja o odnosu sela i grada. U toj dobi mladež želi informacije o svim tim problemi-ma, koji joj često muče i razdiru dušu pa ide tamo, gde se o tim pi-U>njima diskutuje i gde se traže odgovori na sva ta pitanja, bez obzira kakvi su ti odgovori !.. Prima radije i najnegativnije, nego nika-kve ! I evo: jedan od vrlo znatnih uzroka odlasku mladeži iz sokolskih redova jest taj, što sokolski vaspitači prečesto ne umiju ili ne če u tom pravcu da nadopunjuju svoj vaspitni rad. Sokolsko v a s p i t a n j e našeg naraštaja odviše često nije dosta sokolsko, t. j. dosta svestrano. Ono zanemaruje in-telektualnu pa i moralnu komponenti! sokolskog usavršavanja, koja je l.itna u Sokolstvu. Mi imamo hvala Bogu u našoj administraciji dosta rubrika. Ali bi bilo zan'mljlvo pronači na pr. koliko vodnika sokolskog naraštaja vodi računa — i to stalno — o vladanju i napretku svojih naraštajaca i naraštajki u školi, koliko ih vodi brigu o tom, čim se njihova mladež bavi u dokolici, što čita itd. Da li ta naša omladina dobiva priliku da upozna sokolsku misao u dostatnom opsegu i dubini, kao izgrajen pogled na život i svet, na odnos po-jedinca prema zajednici, uopče, na društveno ure-d e n j e? Da li se dostatno upučuje svuda naš naraštaj u naš narodni život u sadašnjo-s t i, u naše kulturne i so-cijalne probleme, pa do-nekle i političke? Da li naš naraštaj na pr. ima svuda dosta prilike da upozna bit sokolske demokratije? Da li se
svuda čini dosta, da naš naraštaj oseti i u stvari i na delu sokolsko bratstvo? Kad bude u svim tim pravcima svaki prednjački zbor, napose svaki vodnik i vodnica naraštaja znao potpuno, kakve goleme dužnosti ima kao vaspitač naraštaja, i kad bude mogao na časnu sokolsku reč da ustvrdi, da je u svakom pravcu učinio sve moguče za što potpunije sokolsko vaspitanje poverene mu kategorije naraštaja, onda če nam još uvek drugi razlozi odvesti nešto naraštaja iz naših redova, ali ne više našom k r i v i c o m.
U pojačanoj meri vredi to i za visokoškolsku mladež. Ne bi bilo sokolski stvarati posebne sokolske klubove na visokim školama. Ali bi bilo u punoj meri sokolski, kad bi naša mlada brača, študenti visokih škola, unutar svojih sokolskih dru-štava, našli nešto slično roditeljsko) kuči: bratsko razumevanje svih o-nih nemira koji muče mladenačku dušu, poprište za slobodno razma-tranje života; kada bi našli neku lu-ku, u kojoj bi, u slučaju potrebe, mogli baciti sidra. Redovna sokolska posela i debatne večeri, »de bi brača visokoškolci mogli da rasprav-Ijaju o raznim pitanjima, koja ih in-Uresuju, eventualno uz pomoč neko-licine starije brače, makar univerzi-tetskih nastavnika, mogle bi i te kako nadomestiti razne nestručne klubove i organizacije, koje u veli-koj meri apsorbuju našu visokoškolsku mladež. Uopče bi sokolske župe morale u univerzitetskim gra-dovima, ne samo — kako savetuje brat Tadič — da se pobrinu za u-spostavu kontakta izmedu visoko-školaca Sokola i sokolskih društa-va, nego takoder da daju mogučnosti tim članovima za produbljenje n j i-hovog vaspitanja i za i z-gradnju njihove sokolske ličnosti, jer ona svetska strujanja, koja svojom propagandom love pristalice medu srednjoškolci-ma, čine to u još večoj meri medu univerzitetskom omladinom. Pojedina društva možda ne bi mogla da n tom pravcu učine dosta, ali više društava zajedno, uz posredstvo i pomoč župe, mogli bi stvoriti uslove za puno, svestrano daljnje izgradi-vanje sokolskih ličnosti naše viso-koškolske brače.
Ima još jedan problem, a to je problem sokolskog naraštaja iz šegrtskih škola, koje daju buduče zanatlije i trgovce. Mislim, da je i njihovo sokolsko vaspitanje veoma manjkavo, također ograničeno pretežno na telesno vež-banje, te da se ne posvečuje do-statna pažnja njihovom moralnom i intelektualnom vaspitanju. Ali to je poglavlje za sebe.
Jedno je sigurno: iskustvo pokazuje, da su sva otstupanja od potpu-nog sokolskog vaspitanja u sva tri pravca: fizičkom, moralnom i intelektualnom, koje se mora vršiti što intenzivnije i što savesnije, u što potpunijoj harmoniji, vrlo štetna za Sokolstvo, jer pružaju našem članstvu krivu ili bar nepotpunu pre-dodžhu o Sokolstvu i njegovoj vrednosti.	Vladimir Deduš
Petrova petoletnica, tađenje vodnjaka i pošumljavanje
Skupština, zborovanja i prosvetni tečaj župe Bjelovar
Od mnogih lepih, celishodnih i korisnih radova, koje su sokolske jedinice i njihovi pripadnici izabrali da izvrše u Sokol-skoj Petrovoj Petoletnici držim da je najvažniji, najlepši, po obimu najzamašniji i najhitniji pošumljavanje i podizanje vo-ćarstva. Osim toga, ovaj krupan i neophodno prešan posao, na-ročito u ponekim krajevima, sestavljen je iz malih delića, kao što je sadenje nekoliko sadnica, tako da taj posao može izvršiti i najmanja i sasvim siromašna sokolska jedinica, pa i sve jedinice. Zato je ovaj posao i za-datak od neizmernog značaja.
Sta da kažemo, i da li je uop-šte potrebno ma što reči o značaju šuma, o njinom uticaju na klimat, plodnost terena, kojoj šume obezbeduju povremene ki-še, zaštite od bujica, podizanju zdravstvenih prilika, održava-njem čistog vazduha i zaštiti od prašine? Da li je potrebno što-god reči o velikoj koristi i veli-koj vrednosti koju pretstavljaju šume kad izrastu, pa se racionalno i pažljivo koriste? Da li je pak potrebno ukazivati na to, da se na našem zemljištu u svi-ma krajevima i skoro višinama mogu uspešno negovati pojedine vrste vočaka i donositi do-bar, ukusan i obilan plod, koji može poslužiti za pojačanje is-hrane porodica, a unovčenjem poslužiti za nabavku drgih nuž-nih potreba? Imamo čitavih kra-jeva koji lepe novce dobijaju za voče i izvoze ga daleko van zemlje. A puno je zgodnih mesta gde. se vočke mogu posaditi i uspešno napredovati; gde se tek ima raditi.
Naša otadžbina je imala velikih šuma, velike vrednosti, državnih, opštinskih, seoskih i privatnih. To je bilo neizmerno blago u najviše slučajeva ludo satrošeno i upropašćeno. I ne zna se, gde je lakomislenije i sa inanje koristi šuma uništavana. Privatni zabrani kao i svi drugi, imali su da budu i bili su žrtve mnogih neprilika, neracionalne i dušmanske eksploatacije. A ta se nemila pojava ponavlja i danas, na mnogim mestirria. Staro se satire, novo ne podi-že. Posledice su strašne i njih registruju skupštine stručnjaka iz godine u godinu. Uništena
(Nastavak)*
lz zapisnika osamnaeste odborske sednice »Srpskog sokola« od 2 decembra vidi se da je društvo odlu-čilo da se odazove pozivu »Prosvete« i »Dobrotvorne zadruge Srpki-nja« u Sarajevu da učestvuje na njihovoj zabavi.
Na devetnaestoj odborskoj sedni-ci od 9 decembra zaključeno je da voda ponovo uspostavljene turistič-ke sekcije bude br. starešina. Me-dutim, br. starešina ustupio je vodstvo ove sekcije bradi Kosti Pavkoviču i M. Obradoviču. Na ovoj sed-nici je zaključeno: da se naruči ka-lendar »Hrvatski Sokol« za 1910 g. i »Zivotopis prvih osnivača češ-kog sokolstva« od J. Hanuša iz Zagreba, zatim da se pošalju društvena pravila »Srpskoj čitaonici« u Čajniču i »Srpskom Sokolu« u Vi-šegradu, koji su se za to obratili društvu.
Na dvadeset drugoj odborskoj sednici, od 4 aprila 1910 g. (po novom) usvojen je predlog da se peta godišnja skupština društva o-drži na Cveti 11 (24) aprila 1910 g. Na ovoj sednici pročitan je dopis Slovenačkog sokola iz Hrasni-ka, u kojem moli društvo da raspro-da poslate blokove, čiji je prihod
*) Vidi br. 8 »Sokolskog Glasnika«.
šuma, bujicama odneta zemlja, provale oblaka, poplave, zasipanja ranije plodnih površina kamenjem i neplodnont zemljom, nepravilni vodeni talasi i suše. Zdravstveno stanje pogoršano. Onamo gde je bila šuma, pa la-komisleno uništena, nema ni njive, ni livade ni pašnjaka, no izbrazdane površine bujicama, — vododerine. Država, iz godine u godinu, izdaje sve veče i teže milione, da od iznenadnih bujica obezbedi puteve i želez-ničke pruge. A svega toga nije bilo dok šume nisu isečene. I sta ta obezbedenja ne vrede, ili malo vrede, dok se opet šume ne podignu.
1 u dobri čas, izgleda, da smo se, ma i u dvanaestom času pro-budili i počeli se osveščivati. U Petrovoj Petoletnici počele su sok. jedinice rad na pošum-ljavanju goleti, podizanju šuma i gajeva, sadenju vodnjaka. Po-neke od jedinica su ovaj, zaista važan i lep posao, predano radi-le i služe za primer. Jedna mala četa, po radu velika, Rotina (sr. Bitoljski) sama je zasadila oko 40.000 šumskih sadnica, a i mnoge druge su zasadile lep broj. Sa istim žarom i elanom zasadene su i sade se i razne vrste vočaka. Na sokolsku orga-nizaciju ugledale su se i neke druge, pa je akcija na ovom važnom polju srečom započela. Naročito podmladak Crvenog krsta posvečuje lepu pažnju po-šumljavanju. Državne ustanove, pod Min. šuma i poljoprivrede, potpomažu na mnogo mesta o-vu akciju, a iz držav, i drugih rasadnika daju se sadnice i u-putstva. Dosta sokolskih jedinica podiže i sopstvene rasadnike.
Na domaku je proleče, nastu-paju dani u kojima se još dosta na ovom poslu, sadenju vočaka, šumskih sadnica i kalemljenju može uraditi. Neka sve br. jedinice i sva brada iskoriste ovo vreme. Neka se do kraja prole-ča zasadi, još koja stotina hilja-da drveta! Neka se mnoge goleti ovoga proleča i leta otmu od strašne pustoši, i neka se bar delimično zazelene. A retki su tereni koji se, istrajnim trudom, ne mogu; vremenom pošumiti. 1 neka se sve ovo radi po save-tu i uputstvima stručnih ljudi. Neka nam je, pri torne stalno
namenjen za zidanje sokolskog doma. Koliko je več tada bila razvi-jena sokolska svest, svedoči nam činjenica da je društvo primilo na se obavezu predavanja ovih blo-kova.
—	VII -Peta godišnja skupština »Srpskog sokola« u Sarajevu održana je na Cveti, 11 (24) aprila 1910 g., u svečanoj dvorani Srpske škole. Skupština je tekla ovim redom: Najpre je starešina referisao o radu odbora na razvitku sokolske ideje u Bosni i Hercegovini, dotičuči se sastanaka izaslanika srpskih sokolskih društva iz Bosne i Hercegovine i donošenja pravila Srpske sokolske župe bosansko-hercegovač-ke. Odboru je veliku uslugu činilo uredništvo »Srpske riječi«, donoseči besplatno društvene objave. Isto tako izrečena je zahvalnost i sarajevskim Srbima »na velikoj predusret-ljivosti koju su prema društvu pokazali, upisujuči se sve više i više za društvene članove i pomažuči društvo pri dočeku gostiju, prima-juči goste u svoje domove I dava-juči društvu priloge da uzmogne dostojno, a bez tereta za blagajnu, svoje goste dočekati«. Zatim je izrečena zahvalnost i Srpsko - pravo-slavnoj crkveno - školskoj opštini u Sarajevu, »koja je društvu dozvoli-la da besplatno vježba u njenoj dvo-
Pišu nam iz Bjelovara: U našoj župi se prilike osetljivo popraviše. Javili smo več o uspelom predn.jač-kom tečaju, a sada možemo još ra-dosnije da javimo o, ne manje uspelom prosvetnom tečaju, o dobro posedenim zborovanjima načelnika i prosvetara, i o nada sve uspeloj glavnoj godišnjoj skupštini. I nema sumnje: Bjelovar se ove godine osetljivo popravio.
Župski prosvetni zbor je imao tekordan broj posetilaca i slušača: 72! Da je neko prorekao tu brojku pre dve godine, smatrali bismo ga i suviše velikim optimistom. Od tih i tolikih slušača, njih 35 su seoski sokoli, što je naročito utešno. Osta-
li	polaznici bili su opet sokolski rad-nici sa sela: učitelji, obrtnici, zanat-lijski pomočnici, mali činovnici i dva sveštenika, jedan pravoslavni i jedan katolički. Pa da ne budemo i nad tom činjenicom, upravo radosni! Tečaj je trajao dva dana i dao vrlo dobre rezultate, koji če svakako na ugrože-nom i — rekli bismo — kliskom terenu bjelovarske župe uskoro doneti i dobre plodove. Bile su zastupane gotovo sve područne jedinice, a tečaj je vodio župski prosvetar, br. prof. Vladimir Blaškovič, pored koga su bili predavači još: župski starešina br. dr. Vukobratovič, starešina kar-lovačke župe, br. prof. Sablič, zatim Nikola Latkovič, Ivan Cigula, Vaso Vukobratovič i Luka Rotkvič. Lepo predavanje poslao je i prosvetar varaždinske župe, prof. Vladimir De-duš, koje je bilo predmetom posebne diskusije. Svršetku tečaja prisustvo-vao je zamenik saveznog starešine, br. dr. Vladimir Belajčič.
4	niarta, održana su redovna zborovanja prosvetara i načelnika,
na umu zavet našeg velikog Zmaj Jove :
«Gde god nadeš zgodno mesto, tu drvo posadi!
A drvo je blagotvorno, pa če da nagradi!...
Neka sokolska Petrova Petoletnica donese preokret u cenje-nju značaja šume i neka bude početak velikoga rada na po-šumljavanju, pa če več zato biti u istoriji upisana zlatnim slo-vima, i kad ne bi izvršila druge važne zadatke.
M. S.
rani i koja je i inače svakom zgo-dom društvu išla na ruku, te mu dala i svotu od 200 k. za nabavku sprava«. Naposletku je izrečena zahvalnost br. Stevi Kaluderčiču, koji je »bio društvu na osobitoj pomoči prilikom dočeka gostiju«, kao i svi-ma članicama i članovima, »koji su svojim savjesnim pohadanjem vje-žaba društvo u moralnom pogledu na veliku visinu podigli«.
Posle toga podneti su izveštaji pojedinih funkcionera. U arhivi su sačuvani samo izveštaji brata učitelja i blagajnika.
Iz izveštaja br. učitelja vidi se da je društvena godina 1909-10 u pogledu napretka bila najuspešnija. Za takav uspeh imaju glavnu za-slugu pojedini članovi »Srpskog sokola«, koji su »pravi sinovi viteš-kog srpskog naroda i neustrašivi borci uzvišene viteške misli«. U o-voj društvenoj godini »Srpski soko« je 6 puta javno vežbao: 4 puta u Sarajevu, zatim u Travniku i Visokem. U društvu se vežbalo dva puta (redovno). Zbor četovoda, za koji se, s pravom, mnogo zalaže br. učitelj, vežbao je jedanput nedelj-no. Zenska sekcija je popustila u radu. Sekcija mačevanja vežbala je tri puta nedeljno i radila je intenzivno skoro punih šest meseci. U >*muškom odjelu« održana su 103 časa, koja je pohadalo 2807 vežba-ča, dakle prosečno 234 vežbača na mesec. Zbor četovoda održao je 13
kojima je takode prisustvovao brat Belajčič. U opšte je konstatovan veči aktivitet u 1938 godini, a naročito je kvalitet članstva poboljšan. Naročito .se to moglo konstatovati u tehnič-kom radu. Odaziv na zborovanja načelnika i prosvetara bio je i brojča-no vrlo dobar, pa je, od 36 jedinica (ne računajuči amo one, koje su na pokusnom roku) na zboru prosvetara bilo zastupano 28, a na zboru načelnika 29.
Glavnoj godišnjoj skupštini, odr-žanoj u bjelovarskoj sokolani, 5 mar-ta, prethodila je uobičajena pret-konferencija, na kojoj je na zadovoljstvo sviju, konstatovano potpuno ujednačeno gledanje na osnovne probleme našega narodnoga i sokol-skoga života.
Sama nedeljna skupština imala je vidni manifestacioni i reprezentativni karakter, a pored izaslanika Saveza br. Belajčiča i delegata bratskih župa Zagreb i Karlovac, prisustvovali su i pretstavnici bjelovarskih kulturnih i nacionalnih organizacija. 'Uvodnu reč izrekao je župski starešina, brat di Mihajlo Vukobratovič, koji je predložio da se Nj. Vel. Kralju Petru II odašalje pozdravi telegram. Govoreči o radu župe,, starešina je istaknuo specijalni položaj i teškoče toga rada apelujuči na braču delegate i ostale prisutne, da i u bu-duče poklone svoje oduševljenje so-kolskom radu, kako bi baš ta župa, u toliko eksponovanom delu Otadž-bine, stupila u red prvih i najaktiv-nijih sokolskih župa.
Naročitom pažnjom saslušan je govor brata Vlade Belajčiča, koji je svojim preciznim stanovištem i iz-laganjima . delovao, ne samo na sve delegate, več i na ostale prisutne —-medu kojima je bilo i dosta rado-zralih lica van redova Sokola (Zašto da im zatvorimo vrata sokolane?!) — Sve teškoče koje današnje Sokolstvo biju, sa sviju strana, znače samo da-vanje novih pobuda za intenzivan rad u budučnosti. Miran i duboko sadržajan govor brata Belajčiča bio je ovoga puta više nego li duhovna okrepa.
1 reči i pozdravi brače delegata župe Karlovac i Zagreb jednako su nas oduševili, pcsnički govor brata Sabliča i kruta stvarnost brata Miliča.
Od značajnijih zaključaka skupštine da spomenemo tek nekoje: Dužnost če biti sviju članova društvenih i četnih uprava, da nabave
časova, na kojima je vežbalo 114 vežbača. Zenska sekcija održala je 53 časa, na kojima je vežbalo 589 vežbačica. Sekcija mačevanja održala je 58 časova, koje je pohadalo 373 vežbača. U svemu je održano 227 časova, koje je pohodilo 3883 vežbača i vežbačica. Uporedivši ove cifre s lanjskim, vidimo da je u ovoj godini u svemu održano 47 časova i 1532 pohadanja više nego lani. Na godišnjoj društvenoj zabavi istupila je prvi put javno ženska sekcija. Od vežbača najsavesnije su pohadali vežbe br. Kreštalica Marko i br. Maljukan Milan.
Iz izveštaja brata blagajnika vidi se da je imovno stanje društva u godini 1909-10 iznosilo 2658.71 k,
u koju je sumu uračunata gotovina i vrednost inventara. U ovoj godini društvo nije imalo nikakvog duga.
Posle podnetih izveštaja razvila se diskusija. Mišljenje o radu odbora u ovoj godini izraženo je u rečima br. Steve Kaludercica: »Ovo-godišnji odbor nije samo podigao materijalno ovo društvo, jer društvena imovina iznosi ove godine dva puta više nego lanjske, nije se bavio samo sakupljanjem novih članova, nego je šta više sa velikim uspjehom na tome poradio da se o-životvorila župa bosansko-hercego-vačka, te je time za navijek osigura-na budučnost srpskih Sokolova. Društvo je dosad životarilo, a sad živi bujnim životom što je svakako
sokolske odore. Posvetiče se naročita briga održavanju javnih nastupa i manifestacionih priredaba. Veča i ja-ča društva obavezno če se posečivati i tako omogučiti što tesniju sarad-nju. A u idejnom pravcu i osvetljevanju pitanja koja sve nas podjedna-ko zanimaju prihvačeno je jedno-glasno ovo:
»Sokoli Sokolske župe Bjelovar, okupljeni na svojoj glavnoj godišnjoj skupštini, nakon sve-stranog razmatranja sviju problema sadašnjice konstatuju da se iugoslovensko Sokolstvo nalazi danas pred nizom pitanja, koja traže svoje hitno i jasno rešenje, pa stoga stavljaju u dužnost u-pravi župe, odnosno njenom pretstavniku u upravi SSKJ, da poradi kako bi se ta pitanja pred nadležnim sokolskim forumom raspravila i rešila što pre i u duhu osnovnih sokolskih načela.«
Najzad je aklamacijom izabrana nova uprava, sa starešinom dr. Mi- ; hajlom Vukobratovičem, na čelu. Za-menici starešine su Pušič Franjo, Najhold Božo i dr. Jovan Pejovič tajnik Rotkvič Luka, načelnik Tatalovič Nikola, zamenici načelnika Ru-stija Vladislav, Kljaič Joco i Osmo-krovič Doko, načelnica Bosanac Smilja. prosvetar prof. Blaškovič Vladi- : mir, blagajnik Tomič Dimitrije, gospodar Vukovič Nikola, statističar Kalman Slavko, pročelnik lekarskog otseka dr. Rajski Franjo, pročelnik otseka za SPP dr. Volarič Fran, referent za rad na selu Vukobratovič Vaso itd. Od svega 36 stalnih po-dručnih jedinica i 3 pokusne čete, na skupštini su bile zastupane 32 jedinice
V. B.
ODLOŽEN VELIKI SOKOLSKI BAL U BEOGRADU
Sutra, u subotu, trebao je da bude veliki sokolski bal u Beogradu, koga je spremala Sokolska župa Beograd, u velikoj sali Sokolskog Doma.
Sokolska žuj . Beogiad je, medu-tim juče donela jednoglasan zaldju-čak da se taj bal odloži!
JEDAN NOVI SOKOLSKI DOM
Sokolska četa Mandelos — kod Srem. Mitroviče, namerava podiči Sokolski dom. Pravoslavna opština o-dobrila je četi pomoč od 10.000 din-i poklonila zemljište, a opštinska U-prava obečala je pomoč. Mesni paroh, brat prota Lazar Rankovič, za-služuje veliko priznanje za dobijanje pomoči.
jedina zasluga vrijednog odbora«. Interesantno je napomenuti da je bilo pojedinaca, koji nisu odobravali promenu imena društva. U zapisniku se konstatuje da Mihailo Pičeta ne može stupiti u društvo zato, »jer je društvo svoje lijepo srpsko ime »Dušan Silni« pretvorilo u obični naslov »Soko«.
Skupština je odala puno priznanje vrednom br. učitelju Matejiču • donela zaključak da ,mu se, u ime nagrade, da 600 kruna za njegove »neizmjerne zasluge po društvo«. Jednoglasno je usvojen i predlog odbora da se ukine zaključak predaš-nje glavne skupštine, po kojem j* § 15 društvenih pravila bio neo-bvezatan za društvo, te da se, u smislu toga §, pojedinim članovim® izdaju isprave o članstvu. Taj § glasi: »Svi članovi imaju društvene J-sjnave o članstvu. Svi članovi dobi' vaju i društvenu povelju i to: počasni odmah poslije izbora, dobro-tvori i utemeljači nakon potpune u-plate članarine, a pomagači i redovni nakon petogodišnjeg tačnog u-plačivanja članarine ili redovnog pohadanja društvenih vježaba«.
Tajnim glasanjem skupština je >' zabrala ovaj odbor za društveno godinu 1910-11: starešina dr. Vojislav Besarovič, zamenik starešin« Jovo N. Popovič, tajnik Jovo J-Popovič, blagajnik Jovo R. Petrovič, odbornici: Simo Petkovič, Ih)*
Pregled istorije Srpskog sokola u Sarajevu
Reč brači prosvetarima posle godišnjih skupščina
Na glavno j godišnjoj skupštini izvršen je, — brate prosvetaru, — izbor časnika u tvojoj jedinici. Tada S1 1 ti izabran za pretsedn.ka prosvet-nog odbora, ili kako krače kažemo, za prosvetara. I sad treba nešto da ucmis za sokolsku prosvetu u tvom društvu ili u tvojoj četi. t reba da se Pohvališ rada, da u njemu istraješ bar do lduče skupštine i da dotle poka-zes vidne rezultate svog prosvetnog delanja.
Svakako, kad si se te dužnosti pridno, kod tebe več pošto ji čvrsta voha da pri tome istraješ. Radi se sa-jrro o tome: Kako da počneš? — Ka-
0	da stalno ideš napred? — Kako da postigneš uspeh?
Evo, da se lepo i bratski razgova-rarno. Bratski i prosto, kao što to u-vek mora biti medu sokolskom bra-c°m. A pri tom razgovoru nečemo n!sta naročito izmišljati. Samo dobro da otvor.mo oči, da motrimo na sve, da nam ništa ne izmakne iz vida, iz daših statuta, naših pravilnika i naše ideologije.
Hajdemo redom. Pre svega moraš °rgamzovati svoj prosvetni odbor, sa irojim češ sprovoditi predvideni plan. Nikako ne smeš ostati u zabludi da ces ti moči sam sve poslove posvrša-Vati. Sokolska prosveta traži podelu rada. Prema tome moraš imati svoje saradnike. Sa njima moraš organizo-Vah prosvetni odbor. Podvlačimo reč dioraš, jer mnogi prosvetari smatraju da
u malim društvima i četama ni j e id moguče ni potrebno da se organi-zuje prosvetni odbor. Ako i ti tako misliš, več si na putu da ti cela stvar odmah u početku ode u propast. Još bi mogao voditi jednu akciju, ali sokolske prosvetne akcije su različne i mnogobrojne, pa kako češ ih onda sve voditi sam? Hor, orkestar, pozo-rište, lutke, knjižnica, film, štampa, administracija, arhiva, tečajevi, predavanja, i da ne govorimo dalje. Kako možeš ti to sam savladati? Čak i kad , Eteo, ne možeš imati talenta za sva-Ku vrstu podjednako.Ako bi podle-gao onom opštem uverenju neupuče-nih, da svi ti otseci i grupe prosvet-noga rada nisu potrebni u jednoj je-<linici, onda bi se isto tako moglo postaviti pitanje, zašto si potreban i ti kao prosvetar? Zašto je onda uopšte Potrebno sokolovati u prosvetnom Pravcu? Zar samo da pevamo, ili saldo da sviramo, ih samo da čitamo, ili samo van svega toga da vežbamo? Zv čovek nije složeno biče, koje kipi telesno i duhovno, i to svaki čovek na svoj način. Svakom nešto dru-
go treba. Svaki ima svojih sklonosti, svojih žudnji. I ti, tako razni ljudi, eto skupili se u tom društvu. Jedni bi da pevaju, jedni da glume, jedni da č.taju, da sviraju, da vežbaju, da jašu, da plivaju, da skijaju, jednom reči da tu u tvojoj sokolskoj organizaciji nadu pun život, onaj lepi sokolski život, što ne zna za skučenost i jednostranost, za mršavost telesnu i mršavost duhovnu. Da nadu život, ko-ji če ih učiniti — kako nam pesnik Šant.č kaže — da su, kao bogovi le-pi!
Eto, tim svestranim željama moraš se ti povinovati i pustiti da svaka prosvetna grana ide do kulminacije. Neka svako čeliči svoj karakter u onoj grani, koja mu najviše leži, koja ga privlači i oduševljava.
Zato tvoj prosvetni odbor, pored tebe kao pretsednika mora imati i pot-ptedsednika, ko ji ne sme da ostane kao ukočena lutka. On ti mora biti najbiiži pomagač, drugar i savetnik. Od tebe zavisi kako i koliko češ u-meti da upotrebiš njegove sposobnosti. Glavno je da on ima volje da nešto korisno uradi. Dopusti neka on to izabere, neka postane izvestilac ma za ko ju vrstu, neka se unese u okvir prosvetnog polja na kome če obdelavah svoju parcelu, pored obdelavanja o-mh drugih, od druge brače ili sestara. Ti si tu da, kao najistaknutiji ruko-vodiš, da pomažeš rečju i delom. A kad ne možeš svuda stiči, neka te zamenjuje on, kao potpretsedmk. Oba-veži i njega odgovornostima. Jer, ne primarno se mi sokolskih funkcija kao da su to neki položaji i kao da zadr-žavamo isključivo sebi vlast. Primarno se da vučemo gradu za sokolsku gradevinu. Dopuštajmo neka i drugi podjednako vuku. Time češ ti u svo-joj jedinici služiti kao živi primer isti-mtog bratstva, trpeljivosti i ljubavi prema ljudima i prema sokolskom i-dealu.
Tajnik prosvetnog odbora je tvoj najbiiži saradnik. Kroz njegove ruke ima da prolazi sve. Sa njim se moraš dogovoriti o načinu rada. Što je naj-glavnije, sa njim se u odredeno vreme moraš svakog dana sastajati. Do toga vremena on če uraditi i rešiti ono što sam može, a pri sastanku dokonačete ono što ide do vašeg za-jedničkog delokruga. Važnije i veče stvari ostavičete za sednicu.
Tvoj tajnik morao bi biti toliko ver-ziran u sokolskom radu, da ume rokovati prlspelom poštom, t. j. da je ume dodeliti odgovarajučim izvestio-cima. Ukoliko još ne bi bio u toj mo-
gučnosti, morao bi ti sam nastojati da se za nekoliko meseci u to uputi.
Naročito je važno da tajnik ume sastavljati pisma i odgovore na pisma. Istina, to se stiče školom ili prirod-nom obdarenošču, ali u svakom slučaju ti bi mu kao pretsednik morao dati osnovne direktive. Pre svega skre-nuo bi mu pažnju da u svojim dopi-sima kaže sve što želi, a da to ipak bude najkrače; da njegov ton pisanja bude bratski, bez grubosti i bez ne-prijatnih aluzija; da piše čitko, ako nema pisačeg stroja; da odmah odgo-vara na prispelu korespodenciju; da čuva kopije svih svojih pisarna; da sadržinu prisprelih i upučenih pisarna tačno zavodi u protokol; da mu je arhiva vazda u redu povezana; da su mu svi zapisnici čitko napisani, bilo da ih vodi on ili ma ko drugi. Od tebe kao pretsednika u mnogome zavisi kakav če biti tajnik prosvetnog odbora. Medu vama, pored sokolskog bratstva, mora postojati i lično prijateljstvo. Mora zato što ste neprestano upučeni na zajednički rad. To va-ži i za druge članove prosvetnog odbora. Bez potpunog poverenja jedno-ga prema drugome nema uspeha u radu. Ako bi i bilo zamerke sa nečije Strane, ona se od prijatelja vrlo lako primi u prijateljskom tonu, i to u oči, na licu mesta. Tako ne može biti u-vrede. Glavno je da pretsednik ima evidenciju nad celim poslovanjem, pa če onda njegove primedbe biti i na mestu i opravdane. Onda če i svi članovi prosvetnog odbora voditi svoje poslove sa istom energijom. Jednom reči, mora se najpre postaviti duhovna veza medu svima, jedinstvena celina sa jedinstvenom voljom za stalno kre-tanje u napred.
A koliko se lako može iči stalno napred, o tome čemo nastaviti razgovore drugom prilikom.
M. Stanojevič
Kratke vesti iz naSeg Sokolstva
Sokolsko društvo Prijedor je, na
godišnjoj skupštini, u sporazumu sa Društvom za podizanje spomenika Kralju Aleksandru, odlučilo da taj spomenik podigne u vidu sokolskog doma i to na način da to bude najlepša gradevina u Prijedoru. Plano-ve radi inž. M. Miloševič. Na skupštini je utvrdeno da je rad društva bio vrlo uspešan, a društvo ima i šest sokolskih četa, koje vrlo lepo rade. Za starešinu je izabran ponovo bi at Pera Radetič.
*
Sokolsko društvo Beograd-Matica
priredilo je prošle subote »Istarsko veče«, u cilju učvrščavanje veza izme-du Sokola i članova društva »Istra, Trst. Gorica«. Izveden je vrlo lep program i održani govori o radu po-menutog društva.
>K
Sokolsko društvo Crvenka izgubilo je vrlo agilnog člana, brata Jana Veselog, koji je umro u 32 godini života. Brat Veseli bio je jedan od naj-agilnijih pripadnika društva, pun zanosa za slovensku stvar, dobar mu-zičar, vežbač, prosvetni radnik itd. U njemu gubi rodenog brata i sestra Manja Vesela, načelnica društva i o-kružna načelnica okružja Kulskog. Sve članstvo Crvenke najdublje žali ovaj teški gubitak.
*
Sokolsko društvo Sombor priredilo je, 4 marta, .koncerat u korist čeških izbeglica iz Sudetskih krajeva. U koncertu su učestvovala i sva nacionalna društva u Somboru, a predavanje o brači Česima održao je brat .Miho Drakulič. Koncerat je vanredno lepo uspeo i pokazao je ljubav čita-vog stanovništva za braču Čehe.
Učesnici godišnje skupštine Sokolske župe u Bjelovaru.
Sokolsko društvo Plaški primilo je ponudu komp. Hripko-Ivoševič iz O-gulina da jedamput nedeljno, u Sokolskom domu, daje pretstave Ton-kina. Pretstave če biti isključivo pro-svetno-kulturnog značaja. Predvidene su i 'poučno-zabavne pretstave za učenike Gradanske i Osnovne škole. Društvo je ovih dana primilo i sprave, naručene kod firme »Alpina» iz Ljubljane. Sprave je društvu kupio bratski Savez, u vrednosti od 6000 Din. Društvo se obavezalo da če Sa-vezu, u roku od dve godine, otplatiti dug.
*
Sokolsko društvo Šibenik, održalo je 7 marta komemoraciju, posvečenu uspomeni T. G. Masarika. Predavanje o Masariku održao je bivši Ma-sarikov dak. dr. Vice lljadica.
*
Sokolsko društvo Laško če'ove godine proslaviti 20-godišnjicu postoja-nja. 9 juna če prirediti okružni slet i razviti naraštajski barjak.
*
Nova sokolska četa osnovana je u Markušici kod Vinkovaca. Ospivač-koj skupštini prisustvovalo je 200 naj-uglednijih seljaka, koji su se svi u-pisali, a za starešinu je izabran Ste-van Petrovič.
*
Članovi Ruskog Sokola u Novom Sadu priredili su vrlo uspelu akade-miju, u Spomen domu, kojoj su pri-sustvovale najuglednije ličnosti No-vog Sada. Izveden je vrlo uspeo program.
*
Sokolska četa Skipovec, u srezu gračaničkoni, odlučila je da podigne sokolski dom i kreditnu zadrugu. Ova vredna četa je več podigla osnovnu školu i održala uspeo domačinski tečaj.
*
Sokolsko društvo Plevlje odlučilo je da u ovoj godini izvede obilan program predavanja, a 5 marta priredilo je uspelo dečije poselo, baš nr- dan, kada je, pre 77 godina. odr-žana prva javna vežba praškog Sokola. Izveden je vrlo lep program, kome su prisustvovali brojni dečiji roditelji.
*
Sokolsko društvo Tomašeac zasadilo je spemen-aleju Kralja Petra 11, u duljini od 3 kilometara.
*
Sokolska četa Srpske Grapske, srez Tuzla, podigla je svoj dom, u kome če biti smeštena takoder i zemijorad-nička zadruga i knjižnica.
R. Trifkovič, Nikola Čanak, zame-nici: Stevo Moljevih, Marko Kre-štalica, Milan Maljukan, nadzorni °dbor: Jovo Lubura, Jovo Šerbedži-Ja i Stanko Bogojevič. Za društve-nog učitelja jednoglasno je izabran or. Dimitrije Matejih.
-	VIII —
Ovaj odbor održao je u vremenu 'zrnedu pete i šeste godišnje skupine 12 redovnih i 2 vanredne sed-nice.
Na prvoj odborskoj sednici (u zapisniku nije naznačen datum) starina je referisao o skupštini svih srPskih sarajevskih društava, na ko-■l0J je rešavano kako če se pomoči Poplavljenoj brači u Srbiji. Ova *kupština je sazvana inicijativom ^rPske opštine. Na njoj je zaključno da svako društvo da svoj pri-°8 za poplavljene. Odbor »Srpskog s°kola« jednoglasno je zaključio da u tu svrhu da 50 kruna, izrazivši *v°je žaljenje »što materijalne pri-‘ke ne dopuštaju da izdašnijim prižigom dokumentiramo naše saosje-oanje u nesreči postradale brače«. Na ovoj sednici saopštio je starešina da če se uskoro sastati u Sara-Jevu izaslanici srpskih sokolskih društava iz Bosne i Hercegovine »da Pretresaju pravila Srpske sokolske upe bosansko-hercegovačke i da “baju odbor Župe«. Odredeni za-atupnici se ovlaščuju da, pri razre-
zivanju članarine koju če pojedina sokolska društva uplačivati u bla-gajnu Župe, izjave da če sarajevski »Srpski soko« uplačivati 30—40 kr. godišnje.
Prva konstituirajuča skupština Srpske sokolske župe bosansko-hercegovačke održana je 9 (22) maja 1910 godine, u Sarajevu. Na temelju § 15 t. g.) Osnovnih pravila Župe, koja je odobrila Zemalj-ska vlada svojom odlukom broj 16629/1 B, od 26 februara (11 marta) 1910 g., izabran je ovaj župski odbor: starešina dr. Vojislav Besarovič (Sarajevo), zamenik starešine: Đorđo Perin (Mostar), tajnik: Jovo N. Popovič (Sarajevo), blagajnik: dr. Dušan Jeftanovič (Sarajevo), voda: Stevan Zakula (Tuzla); revizori: dr. Jovo Simič (Tuzla), Lazar Milič (Visoko), Pero Radetič (Prijedor); nadzornici o-kruga: dr. Aleksandar Babič (Brčko) za Tuzlu, Trifko Dudič za Mostar, Savo J. Surutka za Banjaluku, Jovo Šerbedžija za Sarajevo, Uroš Banjanin za Travnik.
Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka razvila je živ rad, koji u nacionalnom pogledu ima veliki značaj za istoriju naše uže otadžbi-ne. O tom delovanju evo šta kaže istaknuti sokolski radnik, brat Jovo Popovič, u »Spomenici II pokrajin, sieta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu«: »Učili smo, savjeto-
vali, govorili, pisali, oduševljavali a po potrebi i komandovali. Nijesmo koracali korakom, nego smo trčali trkom, boječi se da nečemo u pravo vrijeme stiči na metu». Sarajevski »Srpski soko« ima, pri ovom svemu, velikih zasluga, jer je iz njegovih redova potekla inicijativa za osni-vanje Zupe.
Na drugoj odborskoj sednici »Srpskog sokola«, održanoj 1 (14) juna, zaključeno je da na slet u Ravanici ide 5 članova, kojima se, u ime putnog troška, votira suma od 200 kruna. Sem toga, zaključeno je da društvo učestvuje na zabavi Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, koja u isto vreme osveštava svoj barjak, na Petrovdan t. g. Uo-či toga dana odlučila je Zadruga da priredi svečanu bakljadu kumi za-slave. U to ime obratila se i odboru »Srpskog sokola« s molbom da učestvuje na ovoj bakljadi, koja treba »da ispane što svečanija i do-stojanstvenija, kako ne bi bilo povoda kritici, najmanje kritici i pot-smjehu stranaca«. Na svima ovim svečanostima bio je zastupljen i sarajevski »Srpski soko«.
Iz zapisnika treče odborske sed-nice od 26 juna (9 jula) vidi se da je »Srpski soko« u Rumi lepo do-čekao članove sarajevskog »Srpskog sokola«, koji su išli na slet u Ravanici. Na ovoj sednici opet je po-krenuto pitanje svečanog odela, pa
je kazano da če početkom oktobra biti sazvana skupština Zupe, na kojoj če se to definitivno riješiti. Sem toga, na ovoj sednici donesen je za-ključak da se priredi teferič na Pa-lama, koji je materijalno podbacio, pa je na četvrtoj odborskoj sednici zaključeno da društvo priredi zaba-vu 31 jula (po novom) sa sledečim programom:	vežbe sa štapovima,
slobodne vežbe, vežbe na vratilu, vežbe na razboju, i vežbe na konju. Koračno: »tablo«, izvode sokolice i sokoli.
Na ovu zabavu ili, bolje rečeno, javnu vežbu »Srpski soko« je, pored ostalih društava, poslao poziv sarajevskem »Hrvatskom sokolu«, iz kojega se vidi kakvi su odnosi vladali medu njima. Taj dopis, datiran 15 (28) jula 1910, moli »hr-vatsko društvo »Hrvatski soko«, da izvolite medu svojim članovima po-raditi, da u što večem broju tu vje-žbu posjete«. i šalje mu »bratsko sokolsko pozdravlje«.
Izaslanstvo »Hrvatskog sokola« posetilo je ovu priredbu »Srpskog sokola«.
Zabava je održana u Katiča baš-či »Mostar« i na njoj je, kako se vidi iz zapisnika pete odborske sed-nice, od 9 avgusta, društvo imalo 294 krune čistog prihoda.
Iz zapisnika ove sednice vidi se da su članovi sarajevskog »Srpskog sokoL« učestvovali na zabavi »Srp-
skog sokola« u Visokom. Još rani-je bio se odboru obratio za pomoč »Srpski soko« iz Bos. Krupe. Odbor mu nije mogao dati nikakve pomoči, nego ga je uputio da se o-brati »Prosveti«, »koja u svom proračunu ima odobrenu svotu za pomaganje sokolskih društava«. Na o-voj sednici pročitana su dva dopisa sarajevskog »Hrvatskog sokola«. U jednom poziva društvo da učestvuje na sletu 14 i 15 avgusta 1910 g., a u drugom moli da mu društvo po-zajmi sprave. Rešeno je da ispred društva ide br. učitelj, br. blagajnik i, po mogučnosti, br. zamenik starešine (jer starešina neče biti u Sarajevu). Ako on ne mogne, za-meniče ga jedan član odbora. Društvo plača za svu trojicu ulaznu kar-tu. Kako je i medu ostalim članovima i članicama »Srpskog sokola« vladalo veliko interesovanje za o-vaj slet, zaključeno je »da se br. blagajnik privatno raspita kod ko-jeg člana »Hrvatskog sokola« glede mjesta koje nam misle dati, pa da mi medu našim članovima koji misle iči na slet sakupimo izvjesnu svotu novca, te da damo »Hrvatskom sokolu« kao dobrovoljni prilog«. Na drugi dopis »Hrvatskog sokola« kojim moli da mu se pozaj-me sprave, društvo je pozitivno odgovorilo.
(Nastaviče se)
Prof. Hajrudin Curie
Godišnja skupština župe Sarajevo
Kampanja protiv Sokolstva se nastavlja!..
»Nulla dies sine linea«, — za klerikalce znači: Ni jedan dan bez neke izmišljotine protiv Sokolstva!
I to u današnjim vremenima, kad za imalo razboritije ljude nebi treba-lo da bude druge misli, nego što je okupljanje svib narodnih redova za rad na dobru zajedničke države. Mi to i radimo, pa niti jednim redom ne diramo ni u najžešće svoje protivni-ke, dok oni računajuči na to naše vileštvo, baš u ovim, tako ozbiljnim viemenima, ne vide drugih briga, nego da nas napadaju i klevedu.
Tako se n. pr. »Slovenec« u bro-ju od 9 marta, dohvatio članka »I-stina« brata dr. M. D., u pretpro-šlom broju »Sokolskog Glasnika«, pa tom prilikom niže samo neistinu za neistinom.
Prva je neistina, da je Sokolstvo samo ikada tražilo monopol bilo na šta. Ali je naprotiv istina, da sto-piocentni monopol na odgoj omla-dine traže klerikalci, kao što smo to dokazali u prošlom broju, citati-ma iz »Straže v viharju«.
Druga je neistina, da »Sokolski Glasnik« negira hrvatstvo i slove-naštvo; jer naš list u svakom broju brani slovenaštvo od reakcije, a baš u poslednja dva broja smo, na uvodnom mestu, uzeli u odbranu hrvatstvo pred opasnošdu odnarodji-vanja. Istina je naprotiv, da se klerikalci nisu nikada usudili da uzmu u odbranu slovenaštvo i hrvatstvo u crkvama izvan naših granica.
Treda neistina je, da »Sokolski Glasnik« nikada niti reči slovenačke nije doneo, jer je baš u osmom bro-jti objavljen čitav dugački članak na slovenačkom, kao i mnogo puta ra-itije.
I napokon je četvrta neistina da
za dr. M. D., »Hrist ne dolazi u obzir kao glasatelj istine«, kao što tvrdi »Slovenec«, na osnovu toga što je dr. M. D. kao glasnike istine spomenuo Sokrata, Galileja i Husa, a iz čega klerikalni list hode opet da iskonstruiše, kao da je Sokolstvo »protiv Hrista«.
Ova četvrta neistina je naročito karakteristična, jer stavka o kojoj je reč, u članku brata dr. M. D., glasi: »Najvedi ljudski umovi bili su i najvedi pobornici istine. U odbranu istine pale su najkrupnije ličnosti čovečanstva:	Sokrat,	Galilej,
Hus itd.«.
I sada zamislite, šta bi se dogodilo, da je br. D. stavio tu i Hrista!.. Kako bi klerikalci graknuli, da je to bogohulenje; da smo Hrista uvrstili medu ljudske umove i ličnosti čovečanstva, i da ga mešamo sa otpadnicima od Crkve itd. A kad to nismo učinili, stoječi na gle-dištu da je Hrist, kao glasitelj istine, nešto što je izvan svake diskusije, i što zna svako dete, onda na-jednom dolazi najkatoličkiji »Slovenec« i viče: »Šta niste spomenuli i Hrista, pored Husa i Galileja; i što ga niste uvrstili medu ljudske umove?!«..
Ali šta da se pravdamo? Mi ved odavno tražimo da u ljudskim od-nosima zavlada zaista Hristova nauka ljubavi i bratstva, i da pobedi Hrist a ne Cezar, dok je to što rade klerikalci, sve upudeno isključi-vo na pobedu Cezarovu .. .
*
I drugi klerikalni organ, »Slovenski Dom«, pridružuje se kampanji protiv Sokolstva, pa u broju od 10 marta traži, da se izmene imena Tirševe i Fignerove ulice u Ljubljani; što nije isključeno ni da se dogodi, — na radost jednog i dru-gog pograničnog suseda Slovenačke... Klerikalni list se pri tom pita: »Kakve zasluge su za Ljubljanu ima-I’ Pražanin Figner, koji je sigurno bio Sudetski Nemac, ili Tirš, Tiro-lac po poreklu, čiji nemoguči telo-vežbački sistem i gledanje na svet dokazuju, da nije mogla da ih izmisli slovenska duša?«
Komšijama preko severne granice dopastide se nesumnjivo i to, da jedan slovenački list dva najodlič-nija pretstavnika češkog nacional-
nog života oglašuje za Nemce, jer bi po toj istoj logici mogli za Nemce da se oglase i Blejvajs i Kete, | koje mi smatramo kao ponos slo-venaštva. Dakle sasvim u duhu teorije o »Kulturraumu« ...
Inače, o zaslugama Tirša i Figne-ra za Ljubljanu mislimo da je, čak i za klerikalce, suvišno raspravljati.
I na njih same je Tiršev i Fignerov duh indirektno uticao, .ved samim time što je u slovenačkim slobodar-skim krugovima stvorio prvu organi-zovanu falangu, koja je najavila bor-bu svemu što je dolazilo iz Beča i koja je tražila potpuno oslobodenje, u okviru jugoslovenstva!
*
Javlja se naravski ponovo i »Straža v viharju«, ali sa mnogo manje kuraži. Dok nam je pred nekoliko dana pretila »prahom i pepelom«, u broju od 9 marta dopušta da bi, «nakoii odstranjenja štetnih tudih
Iz slovenskog Sokolstva
ČEŠKI I SLOVAČKI SOKOLI I ORLOVI U AMERICI
Novinski bilten ČOS javlja, da se u Americi radi na saradnji českoslo-vensKih telovežbačkih organizacija: Češkog Sokola, Orla, Radničkog Sokola i Slovačkog Sokola. Prva mani-ft stpcija te nove saradnje biče zajed-ničko istupanje prvih dana juna, na velikoj svetskoj izložbi u Njujorku. T^>m prilikom de biti i prvo takmi-čenje izmedu pomenutih organizacija, koje de pokazati, u kome izmedu društava je vaspitni sistem bio bolji.
SLET SOKOLA U POZNANJU
Poljska Sokolska župa u Poznanju de ove godine prirediti svoj veliki župski slet u Poznanju, prvih dana jula. Sve njene jedinice marljivo se spremaju na slet, pa je ved prirede-no više župnih i okružnih tedajeva. Očekuje se da de slet dobro uspeti, jer poznanjska župa stoji na delu poljskog Sokolstva i u njoj je najbolje razvijen smisao saradnje sa o-stalim slovenskim Sokolima. Organ te župe, »Pobudka sokola«, je na pr. oštro ispupio protiv toga što poljsko Sokolstvo nije udestvovalo na sokol-skom sletu u Pragu.
uticaja«, Sokolstvo u Slovenačkoj moglo ipak da ostane, dok naprotiv, za Sokolstvo kakvo je danas, kaže:
«U sadašnjem obliku, slovenač-ko Sokolstvo nije nikako u stanju da brani našu državnu sigurnost, a kamo li pravu državnu, ili čak slovenačku nacionalnu mi-sao«.
Na to možemo da odgovorimo, da Sokolstvo nije nikada ni ubražavalo sebi, da može samo da brani našu državnu sigurnost, baš zato što ima i suviše vere u našu vojsku, čija je to prva dužnost. Ali o torne, ko je toj vojsci napredaniji saradnik, — dopustide nam klerikalna gospoda, da su daleko kompetentniji vodeči krugovi te vojske da prosude, nego li njihovi »fanti«. S tim sudom smo mi, Bogu hvala, zadovoljni i nastojimo da ga svakim danom sve više opravdamo; a da li su sa njime zadovoljna i mlada gospoda oko »Straže v viharju«, to je njihova stvar.
SMRT UGLEDNOG POLJAČKOG SOKOLA
Nedavno je umro Mihael Tereh, du-gogodišnji generalni sekretar Save-za Poljskog Sokola, pa je njegova smrt izazvala žaljenje ne samo u Polj-skoj, nego i u češkoslovaškim i u jugoslovenskim sokolskim krugovima. Novinski bilten ČOS piše o njemu, da je »do poslednjeg trenutka ostao na straži i časno vršio svoju sokolsku dužnost«. Brat Tereh nije znao za kompromise i nije hteo da stupi ni u čiju službu. Bio je napredan čovek, koji je neumorno širio sokolsku mi-sao, a za svoje ideale je znao da strada, pa i da ide u zatvor. Večna slava bratu Terehu!
SOKOLSKA ŠTEDIONICA U SARAJEVU Sokolska župa Sarajevo je zaključila da osnuje takoder sokolsku štedionicu, u kojoj de svi sokoli sarajevske župe davati dobrovoljni doprinos, i to članovi društava 60 dina-ra, članovi četa 30 dinara, a naraštaj-ci 15 dinara. Doprinos de se davati u 30 rata. Cilj štedionice je, da se o-snuje zadruga, koja de se baviti kreditiranjem članova i finansiranjem poslova. koje je preuzelo Sokolstvo.
Pišu nam iz Sarajeva :
U retko svečanom prazničnom ra- j spoloženju protekla je u nedelju, 5 j marta, godišnja skupština Sokolske župe Sarajevo. Sva je skupština bila u znaku tridesetgodišnjice osnutka ove župe. Lepa poseta od 98 delegata davala je skupštini naročito svečani izgled. Skupština je saslušala oko 80 govornika, koji su obilovali korisnim sugestijama i predlozima. Medu mnogim korisnim zaključcima donešen je i taj, da se jednim prosvetnim sletom obeleži tridesetgodišnjica osnivanja sokolske župe, kao i tridesetgodišnjica starešinstva župnog starešine, brata Dr. Vojislava Besarevida, koji je bio starešina osnivač, a koji se i sada nalazi na položaju starešine u župi.
Jubilej brata Besarevida redak je a možda i jedinstven u našem Sokolstvu. Redak je i ovaj primer kontinuiteta u radu, što sarajevsku sokolsku župu ved 30 godina vodi jedan starešina, koji je učestvovao u nje-nom osnivanju, u svima njenim zaključcima, u njenom stradanju i di-zanju, u njenom razvijanju i u svakom njenom doživljaju. Jedini prekid u ovome radu imao je brat starešina za vreme ratnih dana, kada su au-strijske vlasti rasturile župu, njenu imovinu konfiskovale, a njenoga sta-j rešinu zatvorile i osudile na 15 godi-na robije, za zločin veleizdaje.
Trideset godina sejati plemenito sokolsko seme, trideset godina orati sokolsku njivu, trideset godina sejati dobro da rodi dobrom, trideset godina smele i odlučne službe svo-me narodu, zbilja — redak jubilej! Od ovakove službe narodu, kroz Sokolstvo, ima li išta uzvišenije?
Na svetlom primeru brata starešine jasno se vidi, kako rad utiče i na unutrašnjost čoveka. Njegov vedri I optimizam krepi njegovu okolinu.
| Njegova nepokolebljiva vera u bolji i lepši život jugoslovenskog čoveka sokoli njegove saradnike. Njegovo bogato sokolsko iskustvo pomaže mu da se uvek i u svima prilikama, lako
Smrt
br. Miroslava Veljaka
Pišu nam iz Guštanja:
Neizbrisen ostane za vse udeležence prvi veliki župni smučarski zlet mariborske Sokolske župe, ki ga je organiziralo koroško Sokolsko okrožje,, predvsem sokolski funkcionarji iz Dravograda in Guštanja. S posebno vnemo se je pri vseh predpripravah udejstvoval agilni okrožni načelnik koroškega Sokolskega okrožja, br. Miroslav Veljak, učitelj narodne šole v Dravogradu. Naravno navdušen je bil, da se vrši ta zlet ob koroški meji. Na veliko njegovo nevoljo je baš nekaj dni pred zletom zbolel.
Četudi je že čutil bolečine v grlu, se je osebno podal v hribe, da bi o-sebno vodil predpriprave. Prehladil se je, in v strahu, da se ne bo mogel udeležiti zleta, je forsiral zdravljenje, — toda, usoda je hotela, da učitelj v najlepši moški dobi žrtvuje svoje življenje za sokolsko stvar. 5. februarja se je vršil uspeli župni smučarski zlet, 22. februarja pa je br. Veljak izdihnil svojo sokolsko dušo. Ob veliki udeležbi Sokolov iz vseh kraljev Mežičke, Mistinjske in gornje naše Dravske doline je bilo njegovo truplo položeno v grob, poleg groba, tudi prerano umrle njegove žene, o-krožne načelnice, sestre Vide.
Sreda bratu Veljaku osebno ni bila v življenju kaj pogosto naklonjena.
Rojen v sončni Nabrežini ob gornjem Jadranu, je to svojo ožjo domovino moral še zelo mlad zapustiti kot begunec; Maribor mu je postal druga domovina, a Slovenjgradec tietja in zadnja.
Še zelo mlad, pred dobrimi 10 leti, je vsled svojih organizatornih sposobnosti, energije in telovadne usposobljenosti postal okrožni načelnik Koroškega Sokolskega okrožja, do svoje premestitve, jeseni 1. 1934. v Vitanje. L. 1937. je bil nameščen v obmejnem Dravogradu in je bil takoj izabran načelnikom koroškega o-
i pravilno snalazi u svako j zgodi i nezgodi. Njegov primer radinosti i če-stitosti kao i tačnosti i discipline služi svima sokolima za ugled.
Te i takove misli radale su se u dušama skupštinara, kad su pred so-bom gledali svoga starešinu čila i vedra, kako s pouzdanjem vodi skup-štinu župe.
Skupštinu je otvorio brat Besaro-vid vrlo toplim govorom, u kome se setio bogate i slavne prošlosti te župe i još pre svoga govora predložio da se upute pozdravni telegrami Nj-Vel. Kralju i Knezu Namesniku Pavlu. Čitanje tih telegrama pozdravljeno je burnim odobravanjem.
Iz podastrtih izveštaja vidi se, da je rad župe u prošloj godini bio ne-obično obilat i koristan. Na području župe postoji 78 jedinica, i to 23 društva i 55 sokolskih četa. Funkcioneri župe su redovito pohadali jedinice i podsticali na rad. Prosvetni otsek radio je neobično intenzivno, a mnogo se postiglo i na polju propagande tiezvenosti. Lepo je uspeo i rad na selu, a osnovani su novi smučarski otseci. Rad na ostvarenju Petrove Petoletke razvija se sve uspešnije i o torne je »Sokolski Glasnik« izve-stio podrobno u broju od 3. marta. Izmedu ostalog je podignuto 11 sokolskih domova i 17 letnjih vežbali-šta. Predračun za iduču godinu pred-vida 124.000 Din. izdataka, a imovina društva iznosi 10,300.000.— Din. Broj j članova u župi iznosi 10.564.
Na skupštini se razvila živa i ko-risna debata, u kojoj su učestvovali gotovo svi delegati; i u kojoj je bilo vrlo otvorene kritike, ali i mnogo zanosne volje da se u radu pode za još večini uspesima nego do sada. Na koncu je izabrana nova uprava kojoj je opet na čelu brat dr. Besaro-vič, a zamenici starešine su: dr. Bogdan Vidovič, Husein Brkič i Jovo Pe-I trovič. Za načelnika je izabran Bo-i zidar Ružička.
Skupštinu je, u ime Saveza S. S. J-pozdravio naš ugledni sokolski prvo-borac, brat Stevo Žakula.	X.
krožja. Kakor da bi se mu zelo mudilo — realno pa verjetneje vsled velike spremembe ob naši meji, je br. Veljak s še večjo energijo posegel v sokolsko narodno odbranbeno delo. ki pa ne obstoja v besednih protestih in bučnih govorancah, ampak v jačanju mišic, duha in srca po Tirše-vem sokolskem sistemu. Brate staroste je znal navdušiti, da so zbrali sredstva za prekrasno prehodno darilo za izmenški tek, balkansko štafeto. Zelo se je zanimal tudi za večjo proslavo 20-letnice Jugoslavije v obmejnem koroškem okrožju, želel je, da bi sodelovali vsi, brez razlike političnega prepričanja, toda, razumevanja pri nasprotnikih sokolske misli ni našel: zelo lepa je bila čisto sokolska proslava, a glavni organizator je bil zopet br. Veljak.
Zavedajoč se da je bodočnost naša v mladini, br. Veljak je organiziral že okrožni telovadni tečaj za društvene voditelje v Slovenjgradcu, le nekaj tednov pred svojo tragično smrtjo. V času, ko so drugi zmedeni čakali kaj bo, je br. Veljak s svojim obmejnimi Sokoli zagrabil inicijativo obmejnega narodno in državno od-branbenega dela krepko v roke, prešel je v krepko ofenzivo.
Slava Tebi, dragi brat Veljak!
DANI SAĐENJA DRVEĆA
Zemaljski odbor za propagandu po-šuinljavanja goleti odlučio je da za vreme od 19 do 31 marta organizuje u celoj našoj državi Dane sadenja drveča. U ovoj »šumskoj kampanji« u-zeče učešča, pored školske dece * mnoga patriotska privredna i kulturna društva,a na prvom mestu Sokolk skauti, podmladak Crvenog Krsta 1 zatim zemljoradnici i zdravstvene zadruge. Ministarstvo šuma i rudnika dače svoju pomoč. Organi tog Mini-starstva na terenu aktivno če uče-stvovati u ovom vaspitnom narodno-ekonomskom i zdravstvenom pokretu-
Treči broj revije „Soko"
Juče je izašao treći broj revije »Soko«, organa Saveza SKJ. za sokolsku prosvetu, telovežbu i naraštaj, koji obasiže 52 Strane, jedan ilustrovani prilog i mnogo slika u tekstu. Broj ima ovaj nadasve bogati i zanimljiv sadržaj :
Reč uredništva; — Jugoslovenska misao od Karadorda do Kneza Aleksandra Karadordeviča (Dr. Viktor Novak); — Zena i Sokolstvo (L. L. Gangl); — Izleti i njihov vaspitni značaj (Dura P. Brzakovič); — Rad sa našom decom (Smiljka Grbič);«— Bol i radost, pesma (Joso Matešič); — Sokolstvo u školi (Jovan Udicki); — Sve za obraz i slobodu, pozorišni komad (Dr. Nikola Škerovič); — Živi Masarik; — Dva jugoslovenska jubilarca; —
I tu treba vaspitanja 1
Telesno vaspitanje : — O sistemu vaj, pri katerih je treba več telovadcev (Dr. V. Murnik); — Osnovi telovežbe (V. Polič); — Zrnašca, ili što ne treba (M. Vojinovič); — Za početnike (R. Ban); — Grada za vežbanje na spravama za članove; — Primeri vežbi na spravama za žene (O. Skovran); — Proste vežbe za vežbovne časove žena (J. Trdina); — Ispravci prostim slet-skiim vežbama za članice za 1939 g.; — Ispravci prostim sletskim vežbama za ženski naraštaj za 1939 g.; — Mere iz grana za društvene utakmice; — Tenis (S. O. Sekovanovič); — Smučarske tekme (F. Majnik); — Proste vaje za članice (J. T.).
Sokolska Prosveta: Našu akciju na selu treba pojačati (D. Brzakovič); — Kako treba pisati »soko« (H. Čurič); — Jedan Jugosloven o lutkama na Javi (M. Mihaldžič); — Pred zbor pro-svetara; — Petrova petoljetka; — Nedelja trezvenosti; — Igrači Rusalija na našem jugu; — Prosvetni tečaj župe Niš; — Izložba sokolske štampe u Valjevu; — Sokolske vesti; — Nove knjige.
Sokolski naraštaj: — Vrednost sokolskog rada (R. Jovanovič); — Školska javna vežba i sokolski naraštaj (A. Tadič); — Motiv iz Drvara (F. Pavešič); — Novo doba (J. Matešič); — Tri leptira (I. Bendiš); — O pjesništvu (I. A. Tabakovič); — Naša sokolska značka (P. Petrovački); — Naši pjesnici (I. A. Tabakovič, F. Pavešič, dr. V. V. Rašić, B. Jovetič, St. M. Mutibarič); — Radovi našega naraštaja (Plesnikova, D. Nešić, B. Skoporec); — Misli velikih ljudi; — Pažnja saradnicima; — Ispunjalke i rebusi.
Pretplata je samih 45 Dinara godišnje; a naručuje se: Administracija »Soko«, Beograd, Pošt. fah 342. — Račun Poštanske štedionice, br. 57.686.
Godišnja skupština župe Tuzla
5 marta je održana u Tuzli 19 redovna skupština Sokolske župe Tuzla, u svečanoj sali Sokolskog doma Kralja Aleksandra 1.
Skupštinu je otvorio starešina, brat Nikifor Todić, pozdravivši delegate društava i četa, te izaslanika Saveza S- K- J., brata Dr. Milorada Dragiča, koga je skupština burno aklamirala.
Dr. Dragič je u govoru ista-kao veliko požrtvovanje župe u na-Pornom ali časnom radu, u koji su bile uložene ogromne moralne i fi-zičke žrtve, čime je župa časno do-Prmela svoj oboi na oltar Jugoslavije.
Pošto su upučene pozdravne depeše Nj. V. Kralju Petru II, Nj. Vis. Knezu Namesniku Pavlu, Savezu Sokola i bratu Staji Stajiču,, brigadnom Generalu u penziji i bivšem starešini župe, podneli su pojedini funkcioneri izveštaje, iz kojih se vidi, da je u župi, j pored oskudnih materijalnih ^retstava, postignut odličan uspeh.
Naročito se ističu obilni zadaci Petrove Petoletnice, koje jedinice s pu-no volje izvršavaju. Od 105 jedinica u sastavu župe,. sve su ,osim 3 jedini-Ce zavetovane. Ličnih zavetnika ima-795, sa 4594 zavetnih zadataka.
43 jedinice su se zavetovale da če Podiči svoje domove. Od toga je do sada podignuto 8, u gradnji se nalazi 1'. a vodi akciju 18 jedinica. Analfa-feetskih tečajeva održano je 12 i do-n,ačičkih 5. Zasadeno je oko 70.000 vadnica plemenitih vočaka. Podignu-*° je 6 vočnih rasadnika, 5 mostova, '9 bunara, 5 spomen-česmi. Uredena su 52 vrela pijače vode. Održano je
12	prednjačkih i 5 poljoprivrednih tečajeva. 1 još bezbroj radova eko-nomskog, prosvetnog i socijalnog enačaja.
Nakon iscrpnog pretresa svih iz-■veštaja, podneseni su skupštini ovi predloži zbora društvenih prosvetara:
■da se posveti napočita pažnja Anal-fabetskim tečajevima; — da se odr-
žavaju idejne škole; — da svako društvo i četa nabavi gusle; — da se otpočne sa propagandom za slet u Beogradu; — da se organizuje slu-šanje Sokolskih radio predavanja; -— da se posveti naročita pažnja orga-nizovanju naraštajskih otseka.
Zbor društvenih načelnika i načelnica je predložio: da se održi župsko takmičenje članstva i naraštaja u Tuzli 3 i 4 juna; ■— da društva održe takmičenja članica i ženskog naraštaja; — da se učestvuje na saveznim takmičenjima članica i ženskog naraštaja na sletu u Ljubljani; — da župa uzme učešča na medužupskom takmičenju u Oseku; — da društva, a gde je moguče i čete, održe ove godine takmičenje dece; — da se po-jača rad odbranbenih otseka; — da se poveča broj prednjačkih tečajeva; — da se održe 3 župska prednjačka tečaja; — da župa obligatno učestvuje na sletu u Ljubljani.
Otsek za rad na selu je predložio da se pri matičnim društvima o-snuju otseci za rad na selu, prema pravilniku. U ovaj otsek treba pozvati i ljude van sokolske organizacije u koliko žele da pomognu Seljaku; — da se svake godine održe 2 polugodišnja četna sastanka, krajem juna i decembra; — da se povede akcija za suzbijanje nepismenosti u selu; — da matična društva obidu svaku svoju četu najmanje 4 puta godišnje; — da se popravi administracija u četama.
Svi ovi predloži jednoglasno su prihvačeni.
Posle toga pristupilo se izboru nove uprave, pa je za starešinu po-novo izabran brat Nikifor Todič start šina Sreskog suda; za zamenike slarešine izabrani su J. Đurišič. i Inž. Ibrahim Šačiragič; za tajnika Šalih Salihspahič, za načelnika Osman Tufegdžič.
S. S.
Jubilej jednog retkog Sokolskog radnika
Pišu nam iz Konjiča:
Starešina Sokolskog društva Konjic, brat Salem Repovac, upravnik pošte, navršuje ove godine 25 godina najpredanijeg sokolskog rada.
Roden g. 1892 u Polju, sreza konjičkog, on je još kao dak u sa-rajevskoj gimnaziji, krijuči se od školskih vlasti, vežbao u Sokolu i za ciglih 6 meseci uspeo da se progura kroz sve vrste vežbača i da dode u prvu, te da, kao takav, učestvuje g. 1910 na Župskom sletu u Doboju,
Godišnja skupština župe Split
Sokolska župa Split održala je glav-nu godišnju skupštinu 9 marta, u pri-sustvu velikog broja delegata sa svog Područja. Na skupštini su bili pret-stavnici 22 društva, a zvaničnih delegata je bilo preko stotinu. Pred skup-štinu je održan zbor društvenih načelnika, a tako isto i prosvetara.
Skupštinu je otvorio zamenik žup-skog starešine, brat Vinko Pera. koji je, nakon pozdravnog govora, predložio da se uputi telegram Nj. V. Kralju i Starešinstvu Saveza u Beograd. Predlog je prihvačen uz burne aklamacije za Kralja i Jugoslaviju.
Iz izvešta.ia različitih funkcionera ■župe vidi se, da je rad u župi u glavkom zadovoljavao, i pored svih prožnosti koje su se u pojedinim kra-•ievima ispoljavale prema Sokolstvu. ■2upa ima 6 okružja, sa 33 društva i *8 četa; dakle svega zajedno 51 je-■dinica. U društvu Split ima oko 1300 ^lanova, a vežbaonica je uvek puna 'ežbača. Društvo ima i dobro vodeni r‘araštaj, bogatu knjižnicu, i njegov rad spada medu najuzornije u našem Sokolstvu. Ima i lepi broj drugih dru-^tava, koja marljivo rade, a medu kojima treba spomenuti: Sinj, Trogir, Starigrad,. Makarsku, Milnu, Vis, So-^in, Sučurac, Omiš, Supetar, Vranjic, Hvar, Dugirat itd. Medutim. ima društava koja se nalaze u delimičnom, 3 neka čak i u potpunom zastoju, pa je odlučeno da §e njihova agilnost o-živi. Čete takoder ne pokazuju rad ^oji se od njih očekuje; ali ima me-du njima i uzornih četa, kao n. pr. ^-ožišče i Tučepi.
U prosvetnom izveštaju se nagla-^ava da je održano 152 predavanja, 4'nogo govora pred vrstom, nekoliko ^leta itd. Osnovalo se nekoliko knjižnica, a broj pretplatnika na sokol-sku štampu se povečao. U gradnji se nalaze tri doma i sedam letnjih vež-^ališta. Pored župskog sleta u Stari-Bradu, župa je održala više javnih ^astupa. Iz blagajničkog izveštaja se v'di, da su prihodi iznosih 860.000 ?in., a imovno stanje svih društava I i?nosi preko 2,000.000 Din.
Na skupštini je bilo govora o ne-prilikama koje se čine Sokolstvu, ali je jednodušno izražena volja da se tim neprilikama stane na put i da se sokolski rad nastavi podvostručenom snagom. Harmonija i jednodušnost I koja je vladala na skupštini, poka-zuje da u svim krugovima župe vlada ista ljubav i sloga.
U ime Saveza SKJ skupštini je pri-sustvovao brat Miroslav Vojinovič, koji je u toplom govoru podvukao potrebu da Sokolstvo, baš u današnjim vremenima, pokaže svoju agilnost i da veliki slet u Beogradu bu-de kruna čitavog rada Petrove Peto-letke i veličanstvena revija sokolskih snaga. Na koncu je birana uprava, pr je za starešinu župe izabran br. Dr. Vjekoslav Lavš. Skupština je zaključena pevan.iem himne »Hej Sloveni«.
a g. 1911 na sletu u Mostaru. Istupa na sokolskim akademijama i priredbama u Sarajevu i Hadžičima. Sve to, razume se, krijuči od svojih školskih vlasti. Za celo vreme rata, nosi fa-moznu oznaku »politički sumnjiv«.
Posle rata stupa u poštansku slu-žbu i opet u Sokolanu, jer »ko je je jedanput Soko, taj je uvek Soko«. Sa svojim starim drugovima, iz doba pre rata, iz Srpskog i Hrvatskog Sokola, sa bračom Čovičem Urošem, Hengsterom, Andričem. Softičem, Po-zdercom i drugim, javno nastupa u junu 1919 godine u Sarajevu. Na taj način, ovi Sokoli, još 1919 godine izvršili su fuziju Hrvatskog i Srpskog Sokola. Oni su u ostalom i mnogo ranije zajednički vežbali i saradivali.
Posle toga je brat Salem preme-šten u Konjic, goie odmah sa drugovima radi na fuziji Hrvatskog i Srpskog Sokola. Od 1920 do 1930 godine bio je stalno načelnik društva, a onda podstareSina i starešina. Kao starešina on več osmu godinu vodi konjičko društvo, koje je jedno od najaktivnijih u mostarskoj Župi. Zbog svega toga na ovogodišnjoj društve-noj skupštini izraženo mu je priznanje i zahvalnost od celokupnog članstva.
Sefik Bešlagič,
PAZNJA:
USKRŠNJI BROJ
»SOKOLSKOG GLASNIKA«
Uskršnji broj »Sokolskog Glasnika« izačiče 7 aprila, U POVE-ĆANOM OPSEGU, — u 6.000 egzemplara, — sa mnogo za-nimljivih priloga, iz pera najbo-1 jih sokolskih i ostalih naših pi-saca, te sa mnogo zanimljivih vesti i ostalog važnog, sokolskog i novinskog materijala. Broj če biti i lepo ilustrovan, a imače priličan broj oglasa od mnogih ustanova i firmi, koje su uvidele važnost oglašivanja u »Sokolskom Glasniku«.
Upozoravamo stoga sve interesente, da se već sada pobrinu za oglase u uskršnjem broju. Jednako kao što molimo svu braću poverenike i svu ostalu braču, kojima procvat sokolske štampe leži na srcu, da za taj broj nastoje pribaviti što veči broj oglasa! U koliko više oglasu list dobije, u toliko će veći i
biti njegov opseg i toliko če lakše uredniku uspeti, da taj broj učini reprezentativnim za naš sokolski život i našu sokol-sku ideologiju.
Ovim putem molimo takoder i naše uvažene saradnike, da nam se jave za taj broj.
ČASOVNIČAR i JUVELiR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rad
Tratite cene za izradu kllnaca I z n a ž a k a.
Zahtevi nemačke manjine u Jugoslaviji
U vezi sa vesti koju smo doneli u prošlom broju o poseti delegacije ju-goslovenskih Nemaca pretsedniku vlade, g. Cvetkoviču, prilikom čega su delegati Nemaca tražili da se ukine zabrana kupovanja poseda u po-graničnom pojasu i td., Mariborski dnevni list »Večernik« objavljuje čla-nak, u kome veli, da ti nemački zahtevi tangiraju izmedu ostalog i Slo-venačku, a naročito Maribor. Zato kaže, izmedu ostalog:
„Pre svega, ne možemo da razumemo kako mogu jugoslovenski Nemci da postavljaju kao prvi zahtev ukidanje odredaba o kupovanju poseda u graničnom pojasu, kada se ti' odredbe odnose samo na Nemce koji nisu naši državljani i koje se naših nemačkili državljana uopšte ne tiču. Još više se čudimo ako upore-dimo naše odnosne odredbe sa odredbama u susednoj Nemačkoj. 15 fe-bruara o. g. stupila je na snagu, na teritoriji bivše Austrije, a time i u slovenačkoj Koruškoj, zakonska odredba koja ureduje i prodaju, i kupo-vinu, i naseljavanje zemlje. Prema toj zakonsko] odredbi, dosadašnji sopstvenici zemljišta mogu slobodno da raspolažu samo sa parcelama do jednog hektara, bez odobrenja. To znači da ne može, na primer, nijedan slovenački seljak u Koruškoj ili Šta-jerskoj slobodno da proda svoj po-sed kome bi on hteo, niti ga ko sme kupiti.
Celovački »Grenzruf«, koji pozdravlja ovu odredbu, piše: »Baš u pograničnom pojasu je naročito važno da se sa slobodnim seljacima u-čvrsti odbranbeni zid, te da se stvore novi nemački seljački posedi«. Ovim je valjda, dosta jasno rečeno šta je zadnja namera odredbe koja se ne odnosi samo na pograničnu teritoriju i ne važi — kao kod nas — samo za Strane državljane, več uopšte i za njene državljane. Odredbom se hoče da postigne da prede svaki slovenački posed u Nemačkoj, koji se prodaje, iz slovenačkih u nemačke ruke!
S	obzirom na ovu nemačku odredbu, naša jugoslovenska uredba je prava sirotica, pošto svaki naš dr-žavljanin nemačke narodnosti može slobodno da kupuje i prodaje nepo-kretnine.
»Kakav je odnos izmedu zakona u Nemačkoj i zakona u Jugoslaviji u tom pogledu, takav je i u pogledu škola i ostaloga. Preko 100.000 Slo-venaca u Nemačkoj, naseljenih u kompaktnoj teritoriji bivše Austrije, nema ni jedne osnovne ni srednje škole, a ni najskromnijeg dečjeg zabavišta. U nijednoj školi na slove-načkoj teritoriji Nemačke nema na-stave na slovenačkom jeziku ni kao obaveznog ni kao slobodnog predmeta; u poslednje vreme, ukinuta je čak nastava latinicom. Preko sto hiljada Sloveneca u Nemačkoj nema. tako-de, ni u jednom političkom ili dru-gom zastupstvu nijednog svog pret-stavnika. Društveni život, koji se i-nače po zakonu dozvoljava, stvarno se sprečava, a u nekim krajevima potpuno onemogučuje. Još jedini list »Koruški Slovenec« pretplatnicima se često uopšte ne dostavlja.«
Položaj Slovenaoa u Koruškoj
Povodom raznih oblasnih odluka koruške pokrajinske vlade, kojima je bio tangiran položaj koruških Slove-naca, pošla je jedna njihova deputa-cija do celovačkog pokrajinskog gla-vara, da dobije potrebna objašnjenja glede izdanih odluka i da podastre merodavnim krugovima težnje slo-venačke manjine.
Na čelu odaslanstva je bio g. Vinko Zvvitter, i ono je pokrajinskog gla-vara u prvom redu podsetilo na obe-čanja dana Slovencima u aprilu pro-šle godine, a koja su glasila »da če sveukupni kulturni život Slovenaca u trečem Reichu biti bolje zaštičen nego pod bivšim režimom«.
U vezi s tim požalilo se odaslan-stvo na rad dečjih vrtiča, u koje slo-venačka deca idu, ali se na njihov jezik i narodnu pripadnost ne uzima nikakav obzir. — Glavar je na to od-
govorio, da su dečji vrtiči socijalna ustanova nac. socijalističke stranke, kojom se mogu da služe svi državljani bez razlike. — Odaslanstvo se dalje požalilo zbog nemačkog jezika u školama — na što je glavar odgovo-rio, da je nemački jezik, kao jezik školske nastave uveden i onde, gde var, da mu to nije poznato.
Na tužbe, da se prave poteškoče kult. priredbama Slovenaca, ponovno je izjavio, da je slov. kulturno delovanje načelno dozvoljeno, u koliko se njime ne narušava javni mir i u koliko nema proti njih državno-policij-skih propisa. Glede raspusta slov. či-taonice u Glinjama izjavio je pogla-^ var, da mu to nije poznato.
Slovenački gospodarski tečajevi da se ne mogu dozvoliti jer je državna gospodarska organizacija pridržala pravo stručnog odgoja. — Glede ot-pusta. odnosno premeštaja dra Tišle-ra, odgovorio je glavar da je taj pre-meštaj bio potreban iz službenih razloga. Konačno u slobodnom razgovoru izjavio je glavar da je stajalište vlade, da se priznaje samo narodnost onih, koji se za nju izjave, — pa prema tome slovenački govoreči Koruš-ci mogu se ubrajati k nemačkom kul-turnom krugu. Članovi delegacije su tc odbili s motivacijom, da je izjava narodnosti stvar odgoja, a Slovencima je školom i kultur, radom, odu-zeta mogučnost da na tom području rade.
Sokolski sveslovenski bal u Borovu
1	4 marta je, u društvenom domu,
Sokosko društvo Borovo priredi-
lo	Sveslovenski bal, koji je neobično uspeo. Bal je bio odlično posečen, a otvoren je povorkom narodnih nošnji na čelu sa bratom starešinom, Tomom Maksimovičem i gospodom. Po-setioci su se divili narodnim nošnjama, a ta divna slika je stvorila raspo-loženje, da je ono trajalo celo veče, do zore. Raspoloženje je bilo poja-čano i pesmama koje je otpevao »Ra-diša«.
Posle toga su nastupili članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrov-ca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali nam »Češkoslovačku bese-du«, pa su pobrali buru aplauza. Naše naraštajke su izvele Moravsku narodnu igru, a članovi društva »Istra-Trst-Gorica« iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Izveden je zatim ukrajinski ples, a naši članovi i članice u slikovitim narodnim nošnjama prikazali su nam se kao odlični izvoditelji naših narodnih kola, pa su toplo pozdravljeni od publike.
Čini se da je najlepša tačka programa bilo izvodenje ruskog narod-nog plesa, od strane brata Pianova iz Brčkog i njegove trupe, sa naj-mladom članicom pevačkog društva »Radiše«, Olgom Boguš.
Nagradu za najlepšu narodnu no-šnju dobila je gospoda Kondič, su* pruga vode prodajnog odelenja g. Kondiča, koja je imala divnu bosan-sku nošnju. Drugu nagradu dobila je sestra Mirjana Pražič, sa slavonskom nošnjom, a treču nagradu je odnela slovačka narodna nošnja.
Srdan Šapić
1NTEZIVAN TRENING VRHUNSKIH VEŽBAČA BEOGRADSKIH SOKOLA
Pod nadzorom saveznog podna-čelnika Ivana Kovača, najbolji vežba-či beogradskih sokolskih društava intenzivno treniraju u vežbaonici Saveza Sokola K. J. Treninzi se održa-vaju tri puta nedeljno, a poseta je odlična. Beogradski vrhunski sokolski gimnastičari spremaju se ozbiljno na najviše sokolske utakmice »za Mai Nj. V. Kralja«, za medunarodni su-sret sa Francuskim gimnastičarima u Parizu, za utakmice za Sveslovensko prvenstvo i za XII olimpijske igre u Helsinkiu. Beogradski sokolski gimnastičari nadaju se da če ovoga puta odneti dragoceni Mač, koji je več toliko vremena u posedu Ljubljanskog sokola IPS.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Grčki listovi javljaju, da se prili-kom izbora Pape Pija XI, prvi puta dogodilo, da je Vatikan zvanično sa-opštio izbor novoga pape i ekumen-skom patrijarhu pravoslavne crkve u Carigradu. Listovi podvlače, doduše, da se radi samo o aktu kurtoazije, ali je ipak taj akt pobudio zanimanje, jer pretkavlja izvestan korak u uspostavljanju dodira izmedu obeju crkava.
*
Poslednje vesti sa kinesko-japan-»kog bojišta javljaju, da Kinezi prelaze u više mesta u ofanzivu. Istovre-meno se javlja da je više manjih o-fanziva. započetih sa Strane Japana-ca, doživelo neuspeh. Izjave kineskih državnika i generala postaju ponovne optimističke i najavljuju da če Kina istrajati do konačne pobede. Šef kineskog generalnog štaba izjavio je nedavno, da su Japanci, od početka rata u Kini, izgubili preko 1000 avi-cna. Jedan od vodečih kineskih generala. Čen-Čeng, je izjavio da, uko-liko dulje traje rat, u toliko je kine-ska vojska bolje naoružana i izvež-bana, a utoliko više raste i pouzda-nje kineskog pučanstva. Udarna snaga Kineza neprestano raste, pa su i njihovi gubici neprestano manji. Dok su u početku rata ti gubici bili uvek tri puta veči nego li japanski, danas to več izgleda kao dva prama jedan; a na nekim položajima su japanski gubici čak i veči.
*
Poljski listovi u poslednje vreme mnogo pišu o poseti ministra spolj-nih poslova Beka Londonu i pridaju joj naročitu važnost. Poseta če biti početkom aprila i biče poluzvanična. tako da nikakve protokolarne ceremonije neče smetati ozbiljnim i de-taljnim razgovorima. Naglašuje se da tom prilikom neče biti potpisan ni-kakav novi ugovor, ali se obzirom na tešku situaciju u Evropi računa da če ta poseta biti od velike važnosti. Istodobno su neki listovi javili, da bi i pretsednik poljske republike, Mo-šicki, trebao ovog leta da poseti London, doduše samo privatno.
*
Japanski list »Asahi Šimbun« javlja, da su troškovi Japana za rat u Kini, od maja godine 1937 do danas, narasli na 11.990 miliona jena; što znači osam puta više nego što su iznosih troškovi za čitav rusko-japanski rat. ■
*
Za vreme medunarodne krize, u jeseni prošle godine, bilo je utvrdeno da su pripreme za odbranu Pariza od vazdušnih napadaja zaista više nego
li	bedne; tako da je čitav Pariz imao na raspoloženju samo 50.000 plinskih maski, a od drugih sredstava nije bilo ni traga. Sada se medutim javlja, da se u veliko vrše pripreme za odbranu Pariza od napadaja iz vazduha. Od meseca februara se na svim trgo-vima i parkovima kopaju podzemne prostorije u' kojima če moči nači sklonište stotine hiljada Parižana, prilikom neke opasnosti. Isto tako izraduje se velika količina maski, tako da če, do konca ove godine, Mi-nistarstvo narodne odbrane raspola-gati sa oko 10 miliona maski, od ko-jih je polovina odredena za Pariz. Pored toga, več su odredeni depart-mani u unutrašnjosti Francuske, u koje če stanovništvo Pariza, za slučaj rata, u najkrače vreme morati da se preseli.
Telesno vaspitanje u stranom svetu
GDE ĆE SE ODR2AT1 OLIMPIJSKE IGRE 1944?
Za XIII. olimpijske igre 1944 poznata su do sada tri kandidata: London, Detroit (USA) i Rim. Verovatno če več na narednim sednicama Medu-narodnog olimpijskog odbora, u ju-nu ove godine u Londonu, biti govora o priredbi sledečih igara. Članovi i Medunarodno olimpijskog odbora ! več su dobili skupocenu i bogato do-j kumentovanu molbu Detroita, da mu se poveri priredba XIII igara. Detroit ! ima oko 1.600.000 Stanovnika i u nje-i mu su čuvene tvornice automobila j Ford i »General Motors«. Spreman je i da sagradi najveličanstvenije grade-i vine i sjajna borilišta za proslavu XIII Olimpijade. U Rimu sada 700 radnika povečava »Stadio Oliinpico« u Forumu Mussolini. To je jedno od mnogih
Jedan novčani
provincfjski zavod,
u savskoj banovini, treba mladjeg bvalifihovanog činov-niba, sa višegodišnjom prak-som. Prednost ima sokolski ra-dnik (tehničar). Nastup službe sa 1. aprila o. g. a uelovi po pogodbi."
borilišta u posebnom »gradu omladi-ne« koji je Duce sagradio na obali Tibra, samo što ovaj do sada nije i-mao glgdališta za više od 10 hiljada ljudi. Sada se gledalište osposobljava na 100 hiljada. 1942 bit če u Rimu svjetska izložba sa mnogo meduna-rodnih sportskih priredaba.
GIMNASTIČKA TAKMIČENJA U EVROPI
U okviru medunarodne izložbe u Liježu. održače se savezna svečanost belgijskog gimnastičkog saveza u septembru o. g. Tom prilikom održače se i takmičenja ženskog saveza gim-nastičara.
Takmičenja trancuskog Saveza za žensku gimnastiku održače se u Roa-liu, od 21 do 24. jula. Učestvovače i neke druge zemlje, a naročito Belgija.
25. marta održače se u Londonu takmičenje gimnastičara Belgije i Engleske.
27. i 29. maja održače se takmičenja Francuskog gimnastičkog Saveza u Renu. Istog dana če se i Holandijski gimnastički Savez sasta-ti u Arnhajmu na saveznu svečanost.
ZA DAME
MANTL0VI
HALJINEI BLUZE
najveći izbor u specijalnoj radnji ženske konfekcije
,.T O G A“
P1NKAS I KOMP.
BEOGRAD Knez Mihailova br. 8 (ugao)
Književnost
»TATIĆEK MASARYK«
Sokolska župa Maribor izdaje »So-kolsku knjižicu«;, pa je, kao petu svesku, objavila knjigu českog pisca Rudolfa Eliaša, pod naslovom »Tati-ček Masaryk«. Knjigu je na slovenač-ki preveo br. Maks 'Kovačič, naš zaslužni sokolski prosvetni r-adnik.
Ova mala knjižica, koja obasiže šesdesetak strana, a cena joj je 12 dinara, nije neka stručna študija o velikom češkom državniku i filozofu, kakvih več ima priličan broj u našoj književnosti, nego nešto, što je da-leko zanimljivije i posve novo za nas, zato što Masarika prikazuje u nizu anegdota, ne samo iz njegovog dr-žavničkog i naučnog delovanja, nego
i	iz najintimnijeg svakidašnjeg života. Naša javnost, koja je uvek gajila duboko poštovanje prema velikom Masaryku, načiče u ovoj knjiži sliku Masaryka kao privatnog čoveka, kao daka, siromašnog profesora, oca po-rodice, običnog gradanina i naučnog radnika. A to može samo da poveča ljubav čitaoca prema Masaryku.
Knjigu najtoplije preporučamo, a može se dobiti kod Sokolskog društva Ptuj, ili kod Sokolske Matice.
»SOKOLSKI VESNIK«
U broju za mart ovog »lista za sokolsko vaspitanje«, koji izlazi u Sr. Mitroviči, nalazi se članak J. Sto-jadinoviča »Ideja i cilj sokolske misli«, zatim pozorišni prikaz »Soko-liči u igri«, Hristine Spajič, mnogo lepih pesama i radova naraštaja, ' čitav niz zanimljivih sokolskih vesti.
GIMNASTIKA KOD SOVJETA
Sovjetski gimnastički časopis »Kra-snij šport« javlja, da je ove godine na institutu za telesno vaspitanje u Sovjetskoj Rusiji završilo nauke oko 2000 profesora, instruktora i trenera za telesno vaspitanje. Instituti za telesno vaspitanje postoje u Lenjingra-du i Harkovu, zatim trenerske više škole u Moskvi, Lenjingradu i Harkovu, a fiskulturne tehničke škole * Kijevu, Leningradu, Restovsku i Moskvi.
Knjiga za mlade i stare
SVET FANTAZIJE, OTKR1ĆA, ČUDA, PUSTOLOVINA
SERIJA NAJBOLJIH DELA SVETSKE LITERATURE
„PLAVA PTICA"
NAJSLIKOVITIJI I NAJŠARENIJI FILM MAŠTE I ŽIVOTA
Doživljaji, otbriča, avanture, dramatični zapleti i subobi, fantastične vizije budučnosti i davno izumrle prošlosti, nevero^atne pus'olovine po usijanim predelima Azije i Afribe, po preiijama Aimrike i divijim džunglama Indije, panorama egzotičnih zemalja, mora, podneblja
GOTOVO JE PRVO KOLO — 10 KNJIGA JEDINE BIBLIOTEKE ZA SVAKOGA
Konan Doji:	BASKERVILSK1
PAS
Kipling: KNJIGA O DŽUNGLI 1-11
Džeh London : DŽER1 OSTRV-LJAN1N
i Sve knjige štampane su ćirilicom PORUDŽBINE PRIMA I ODMAH IZVRŠUJE
j G EGA KO N A. D. BEOGRAD
KNEZ MIHAILOVA 12 — P0ŠTANSKI FAH 103
I
H. Dž. Vels: RAT SVETOVA Karl Maj: BLAGO U JEZERU I-II
Saigari: BREG SVETLOSTI Roni Stariji: VATRA Kervud: LOVCI VUKOVA
i NAJBOLJE Р0ЖШ1СЕI to: Ifflte, rotluhc, flndolede, Kolače, bonbone
| dobićete najjeftmije samo kod „P EL IV AN A“-Beograd. do bioskopa „KOLARAC'
|	Vrši	također	isporuke	u	sve	krajeve	naše	zemlje
  IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHII Ulili I Illllllllllllllllllllllllllllllll   Illllll I I  ............................................Illllllllllllllllllllllllll IIIIMIIIIII Illllllllllllllll IHIHUIIIIIIIIIIII I Illllllllllllllllll  .
Najbolji muški šešir prve svetske marke „BARBISIO" dobićete u poznatoj solidno-galanteriskoj trgovini
S. S. SURUTKA U BEOGRADU, Kralja Milana 15
koji ima uvek veliki izbor muških i ženskih modnih artikala, kao: košulje mašne, čarape, rukavice, džepne maramice, žensko svileno rublje, kupaće kostime, kišobrane, ćebeta itd. CENE SOLIDNE. PRODAJA I NA KREDIT, PREKO BIROA „KRiDIT
IliSS
ZiliSS!!!
ИДИ181Д
■ »n—tm4i—■ n» ihmiii ■■ ■'SSSEIISSISSBSIS ■!!■
■ ананшшв ■нмни* ■ианнанв Bi
u:s:::a
ИЧ11—IWH—IWII—»IIIII—gffl HIIIIMUIIIIIMIIII IIIMHIIIMIIH^ii
GENERALNO ZASTUPSTVO
AUTOPRODAJ A
TERETNI AUTOMCBILI AUTOBUSI
BEOGRAD Kralja Petra 9 Tel. 25-493
Z A G R E B g
Baruna Jelačiča 3 Tel. 23-012
I
вммввваввнншп штвиимивввмврвимикшвивтевив
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič. Alekse Nenadovića 6) - Ureduje redakcioni odbor (Preteechik Dr. Vlad. Belajčic) - Odgovorni urednik Dr. T.Komir Prot.c
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Slamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 Beograd.