ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
SlruCno Udruženje Ložačn Državnih Železnica I Brodova u Beogradu Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic In Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalazi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
год.хш.
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 121 дин.
Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.
I s h a j a 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12 din.
Београд 15А6гусг 1936 Beograd 15 Avgust 1936 Beograd 15 Avgust 1936
БрО] 8
Zapisnik
XII	redovnog kongresa Udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije, održan na dan 15 i 16 juna 1936 godine u Sarajevu u Društvenom domu Oblasne uprave Sarajevo.
Dnevni red kongresa
1)	Izbor pretsednika kongresa, sekretara i dva ove-rača zapisnika,
2)	Izveštaj pretsednika Centralne uprave,
3)	Izveštaj sekretara Centralne uprave,
4)	Izveštaj zamenika blagajnika Centralne uprave,
5)	Izveštaj nadzornog odbora Centralne uprave,
6)	Davanje razrešnice staroj upravi,
7)	Biranje nove uprave,
8)	Izmena društvenih pravila,
9)	Odredjivanje visine članskog uloga,
10)	Odredjivanje visine isplate posmrtnine članovima i njihovim članovima porodice, kao i visinu bolesničke potpore,
11)	Biranje počasnih članova,
12)	Rešavanje o svim predlozima, molbama i žalbama
13)	Odredjivanje mesta gde se ima održati kongres u 1937 godini i
14)	Razno.
RAD KONGRESA Otvaranje kongresa
Pretsednik Centralne uprave G. Ćosić tačno u 9 časova pre podne a pred punom salom gostiju i delegata
G. Miloš Čosić, pretsednik Centralne Uprave Udruženja Ložača.
otvorio je XII redovni godišnji kongres. Odmah po otvaranju kongresa pretstavio je delegatima goste i izaslanike i to: Ing. g. Bogdana Tomiča, izaslanika mašinskog odele-nja direkcije železnica u Sarajevu, kao izaslanika Generalne Direkcije železnica i gospodina direktora železnica u Sarajevu; Ing. g. Filipona, šefa ložionice u Sarajevu, zatim ing. g. Boru Cvetkoviča, v. d. šefa otseka mašinskog odelenja direkcije železnica u Beogradu i našeg urednika lista, koji nas je u ime svoga direktora ing. g Jovana Ga-šića pozdravio sa rečima: „Dragi Garavci''. G. Cvetkovič nas je pozdravio i u ime Mašinskog odelenja direkcije Beograd a takodje i u ime Centralne uprave stručnog udruženja pregledača kola. Potom g. Božića, izaslanika Centralne uprave udruženja mašinovodja, g. Obrada Antej, izaslanika oblasne uprave udruženja mašinovodja u Sarajevu; g. Ri-stovića prestavnika voznog osoblja iz Sarajevske direkcije;
Prisutni delegati i naši članovi koji su prisustvovali kongresu, pozdravili su naše goste sa t,Živeo“. Dalje g. Ćosić nastavlja i kaže: Dragi drugovi delegati i dragi gosti. Evo nas ovde sakupljeni da živom rečju pretresemo sva naša bolećiva pitanja i da se posavetujemo, šta treba da radimo, da bismo poboljšali naš položaj, jer ne treba da ispadne da smo se ovde skupili samo da nam „kaput vidi put“, već da ozbiljno shvatimo našu dužnost, i da se naš kongres završi sa potpunim uspehom.
Dragi drugovi, zahvalimo se ovde, na ovom mestu našim dragim gostima, što su prevalili toliki put i došli da nas čuju, saslušaju naše želje i pomognu za njihovo ostvarenje. Dragi drugovi, hvala vam što ste u tolikom broju došli na ovaj naš kongres. Ovde nas ima iz svih krajeva naše mile Otadžbine. Mi smo ovde došli, kao što sam na-pred rekao da pretresemo pitanja koja se tiču nas i našeg rada. Dragi drugovi, dozvolićete mi da vam pre početka i otvaranja kongresa kažem nekoliko reči. Neću vas mnogo zamarati.
Dragi drugovi, manje više svima nam je poznato zašto smo ovde došli, ali ipak mislim da neće biti na odmet ako vas i pored svega toga zamolim da rad kongresa pratite pažljivo, u diskusiji budete kolegijalni i da jedan drugog ne vredjate. Ne treba da dozvolimo, da naši dragi gosti steknu ubedjenje da smo se ovde sastali da se svadja-mo i da jedan drugog vredjamo. Neka svako vidi da je ovaj kongres i ovaj Dom u kome ga držimo za nas sveto mesto i da nećemo ničim da ga skrnavimo.
Drugovi, opet ponavljam, mi smo ovde došli da raspravljamo opšta a ne lična pitanja. Mogu se pojedinci kao ljudi ne trpeti, ali kao članovi ovoga udruženja pozvati su da na to zaborave i da složno svaki pomogne u današnjem radu. Drugovi, „sloga kuću stvara a nesloga je obara“. Ovde nisu u pitanju lični interesi pojedinaca, nego opšti interesi sviju nas. Od našeg rada zavisi i uspeh. „Kako budemo sejali tako ćemo i brati“. Drugovi, molim vas još jedanput. budite u diskusiji kratki i odmereni, pazite na svoje reči i nemojte dozvoliti da se kaže posle što ne treba.
Dragi drugovi, završavajući svoju reč, otvaram dvanaesti redovni godišnji kongres sa željom da nam njegov rad urodi plodom, a sve prisutne pozdravljam sa žfveli. Živeo! Živeo!
Drugovi, molim vas da pre prelaza na dnevni red saslušate pozdravne telegrame. (Daje telegrame g. Kneževiću da ih čita).
G. Knežević, čita telegrame, koje prisutni slušaju stojeći i pozdravljaju sa: Živeo! Živeo!
Inž. g. Tomić, dragi ložači, ja sam ovlašćen od strane Generalne direkcije, a tako isto i od strane Oblasne direkcije da prisustvujem radu ovoga kongresa. Ja ovo smatram za počast, jer znam koliko je opasan posao vas ložača, a to znaju svi i zato vam se uvek izlazi na susret. Ja vas pozdravljam i želim vam da rad ovoga kongresa bude uspešan i plodan. Živeo!
Inž. g. Bora Cvetkovič. Pozdravljam vas sa „dragi moji garavci“ kako mi je rekao moj direktor inž. g. Gašić da vam izručim pozdrav od Direkcije Beograd, u ime mašinskog odelenja, u ime Centralne uprave pregledača kola i kao vaš urednik lista, sa željom da vaš kongres protekne u redu jer samo tako možete postići uspeh. Živeo!
G. Obrdalj. Ja vas pozdravljam i želim uspešan rad za dobrobit svih garavaca i vaših donekle najbližih mašinovodja. Živeo!
I tačka dnevnog reda
G. Ćosić. Drugovi, po prvoj tački dnevnog reda treba da izaberete pretsednika kongresa, sekretara i dva ove-rača zapisnika. Predložite ili da ja predložim.
G. Pualić. Ja predlažem, da pretsednik kongresa bude drug Ćosić (prima se, drugi viču ne može, nastaje objašnjenje)!
G. Ćosić. Ovde se ne zna ko je delegat a ko ne? Molim delegate, da prid ju napred. Delegati prilaze napred svi na jedno mesto. Molim pretsednike Oblasnih uprava da podnesu punomoćja za svoje delegate. (Pretsednici Oblasnih uprava podnose punomoćja delegata). Sad, drugovi, molim da se izabere pretsednik kongresa, sekretar i dva overača zapisnika. Hoćete da ja predložim ili vi, (upadaju: da se reši prvo predlog druga Pualića).
g. Pualić. Ja sam bio predložio da pretsednik Centralne uprave vodi Kongres, jer ako ćemo slušati oba pretsednika, onda nećemo imati dovoljno vremena da završimo rad. Neka ustanu koji su protiv moga predloga (ustaje većina, predlog se odbacuje). Pitam ko je za druga Đurakića? Svi viču, prima se, živeo Đurakić!
g. Ćosić, Ko je za Đurakića neka ustane! Ustaju svi. Kongres je jednoglasno izabrao za svoga pretsednika g. Svet Djurakića. Za sekretara: Vuk Tošić, za overače zapisnika. Slavka Radakovića i Drag. Živkovića zvanog „Ljuba Đoša“.
g. Ćosić. Molim izabrane časnike da zauzmu svoja mesta. (Izabrani časnici zauzimaju svoja mesta).
g. Djurakić. Gospodo delegati, molim vas da me čujete. Zahvaljujem vam se na poverenju. Molim sve prisutne da se pridržavaju dnevnog reda. Svako neka se javi za reč pa će je dobiti. Trudiću se da svojim radom opravdam dato mi poverenje. Molim da se utvrdi brojno stanje delegata.
Na osnovu podnetih punomodja i prema stanju članova kod pojedinih pododbora, utvrđeno je da je zastupljeno:
Oblasna uprava Beograd sa članova 547 ima delegata 11 Brodari	„	„
Oblasna uprava Subotica „	„
„	„ Ljubljana „
Sarajevo „ Zagreb „
232
359
266
543
555
Svega 2502
5
7
5
11
_И
50
Svetislav R. Djurakić,
sekretar Centralne Uprave i pretsednik XII redovnog kongresa našeg Udruženja održanog u Sarajevu,
Na osnovu prednjeg stanja utvrdjeno je da je na ovom Kongresu prisutno 50 nunopravnih delegata, sa pravom glasa i rešavanja.
Oko brojnog stanja članova i broja delegata bila je diskusija između prisutnih u kojoj su učestvovali g. Marjanovič, Belošić, Ćosić, Vuk Tošić i drugi. Oblasna uprava Sarajevo bila je prijavila 14 delegata, ali s obzirom na brojno stanje članova i društvena pravila, priznata su joj samo 11 delegata.
II Tačka dnevnog reda
g. Djurakić. Sada je na redu druga tačka dnevnog reda. Molim da čujete izveštaj pretsednika Centralne uprave (upadaju članovi i traže reč).
g. Kuhtin. Hteo sam samo da stavim primedbu prilikom izbora pretsedavajućeg. Ne možemo mi da budemo svuda (upadaju: dosta, to je svršeno).
g. Ćosić. Molim da čujete isveštaj koji ću vam pod-neti. Šta ko ima da kaže. neka pribeleži na parčetu hartije, pa ću svakom odgovoriti. Izveštaj o radu Centralne uprave udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, ža vreme od 24 februara i935 godine do 15 juna 1936 godine.
Na vanrednom kongresu održanom 24 i 25 februara 1935 godine u Beogradu u vezi odluke Gospodina Ministra saobraćaja m. s. br. 22740 od 19. XII 1934 godine, izabran sam ponova za pretsednika Centralne uprave sa ostalim članovima upravnog i nadzornog odbora.
Sve odluke donešene na vanrednom kongresu izvršene su izuzimajući odluke, da se stavi na teret sav trošak onima članovima, koji su krivi za sazivanje vanrednog kongresa. Isto tako, nije postupljeno ni po odluci po kojoj je tužen bivši činovnik za utaju društvene imovine u iznosu od 800 dinara.
Posle izbora nove uprave bila nam je prva dužnost da donesenu rezoluciju na vanrednom kongresu, predamo g. Ministru saobraćaja koju smo i predali na dan 26 februara 1935 godine. Tekst rezolucije poznat vam je. (Tako je, teraj dalje) !
Primo predaja dužnošti, od stare uprave izvršena je u prisustvu delegata, odmah drugog dana kongresa i posle ovoga, nova uprava je preduzela svoj dalji rad.
Zajam Oblasnoj upravi Sarajevo
Prema odluci vanrednog kongresa rešeno je, da se za izgradnju doma Oblasne uprave Sarajevo, izda iz kase Centralne uprave suma od Dinara 30.000 na ime pozajmice na dve godine. Centralna uprava aktom svojim br. 62 od 16 aprila 1935 godine tražila je saglasnost po ovome od Ministarstva saobraćaja u vezi same odluke, ali nas je Ministarstvo aktom svojim M. s. br. 11637 od 12 juna 1935 godine izvestilo, da je ovo interna stvar Udruženja, što znači, stvar samostalnog rukovanja društvenom imovinom u duhu donetih odluka na kongresu i naših Pravila. Po ovome odgovoru Centralna uprava aktom svojim br. 192 od 22 juna 1935 godine izvestila je sve Oblasne uprave i dostavila prepis izveštaja Ministarstva kao i izvršila isplatu Oblasnoj upravi Sarajevo.
Smanjenje dnevnica
U toku našeg rada izmenjen je Pravilnik o sporednim prinadležnostima državnog saobraćajnog osoblja, pa kako je ovom izmenom smanjena dnevnica za 10°/o, to u smislu čl. 86, 87 i 88 tačka 1 i 2 Pravila udruženja, bili smo prinudjeni tražiti formalno rešenje od Generalne direkcije državnih železnica da bismo i mi u smislu čl. 88 naših pravila, koja su u vezi sa ovom izmenom smanjili dnevnice od 60 dinara na 54 dinara i time učinila uštedu imovine udruženja. Na ovo naše traženje Generalna direkcija drž. želez, izdala nam je rešenje pod br. G. d. br. 34759/35, a u vezi našeg traženja pod C. br. 52 od 3 aprila 1935 godine po kome smo prepis rešenja dostavili svima Oblasnim upravama napominjući im, da ubuduće prilikom isplata dnevnica ne isplaćuju 60 dinara već 54 dinara, što će time
sve Oblasne uprave učiiiti uštedu za sve isplate, a pored toga pridržavali smo se i naših pravila. Iz ovoga se vidi, da je nova uprava vodila računa o interesima udruženja.
Odlaganje redovnog kongresa u 1935 godini.
Centralni Upravni i Nadzorni odbor, na svojoj sed-nici doneo je odluku i o tome svojim aktom br. 61 od 16 aprila 1935 godine obavestio je sve Oblasne uprave, da se redovan kongres u 1935 godini ne održi, već da se isti odgodi za 1936 godinu, pošto je u istoj godini održan van-redan kongres u Beogradu, pa smatramo da je redovan kongres apsolutno nepotreban, jer i ako bi se isti održao, ne bi se imalo rešavati nikakva važnija i aktuelnija pitanja Udruženja. Ovu našu odluku prihvatile su sve Oblasne u-prave i dale nam u potpunosti saglasnost izuzimajući jedne koju nećemo ovde imenovati, ali je kasnije i ona stekla ubeđenje, da je odluka Centralne uprave bila umesna i korisna po udruženje. O ovome smo izvestili Ministarstvo saobraćaja.
20°/o Dohodak Centralnoj upravi
Odlukom vanrednog kongresa smanjen je procenat Centralnoj upravi za održavanje iste od 25°/0 na 20°/„ koji će Oblasne uprave od ubratih članskih uloga slati Centralnoj upravi.
Posle ove odluke Vanrednog kongresa, Centralna u-prava u više mahova opominjala je sve Oblasne uprave, da dohodak uredno i na vreme šalju, jer one koje uredno ne plaćaju, nagomilana veća svota novaca kasnije se teže plaća jer je veča suma, a pored toga neka Oblasna uprava nije u mogučnosti da nagomilanu sumu novaca odjednom plati. S toga molimo današnji kongres, da donese jednu odluku , da u smislu pravila, sve Oblasne uprave uredno plaćaju svoj dohodak, te kako bi Centralna uprava mogla vršiti svoje tekuće poslove i činiti potrebne izdatke, kao i da na vreme knjiži dohodke.
Boravak Bugarskih železničara u Jugoslaviji
U toku 1935 godine Bugarski železničari vratili su posetu našim železničarima i naše Udruženje pored ostalih železničarskih udruženja odazvalo se je na apel Generalne direkcije pod G. d. br. 59258 od 21-5- 1935 godine, po kome je tražila izvesnu sumu novaca kao prilog za doček i boravak bugarskih železničara u našoj Otadžbini. Centralna uprava po traženju Generalne direkcije na svojoj sed-nici, pošto je prethodno izvestila Oblasne uprave, donela odluku, da u ime Udruženja da prilog od 10.000 dinara. Po traženju Generalne direkcije odredili smo za delegata radi putovanja sa bugarskim železničarima u ime našeg U-druženja g, Miloša Ćosića, pretsednika Centralne uprave, koji je prema programu Generalne direkcije u ime naših članova pozdravio braću Bugare u mestima gde je odredjeno programom, u kojima je priredjen doček i banket od strane Udruženja iz sume koju smo za ovu svrhu odobrili. Celo-kupan izdatak i sav prilog Udruženja vodila je Generalna direkcija, po njenom proračunu a za naš prilog dobili smo od Generalne direkcije pravdajući dokumenat.
Hodočašće na Oplenac
Nismo svečano slavili svoju slavu 30. jula Ognjenu Mariju, već smo učinili u znak pažnje i pijeteta prema Bla-ženopodvšem viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju hodočašće na Oplenac radi poklonjenja- Centralna uprava je blagovremeno povela račuua za osustva i sve priredbe za hodočašće i učinila je posle povraćaja sa Oplenca zakusku svojim člauovima na teret računa Centralne uprave. Oblasne uprave i ovom prilikom kao i uvek bile su zastupljene u velikom broju članova i članova njihovih porodica, te time su svi ložači Državnih]železnica i brodova odali i ovom prhkom odanost prema svome nezaboravljenom velikom Kralju, a time dokazali odanost prema Kralju Petru II i celom Kraljevskom Domu. Smatramo da će i nadalje naši članovi biti odani i verni Kralju Petru II i našoj Otadžbini. Danas, na ovom kongresu, u znak pijeteta prema Blagopočivšem Kralju Aleksandru odajemo i ovom prilikom poštu Njegovim senima i uskliknimo: Slava našem počivšem kralju Aleksandru I Ujedinitelju i zavetujmo se njegovim rečima: Čuvajmo Jugoslaviju, Njegovom Nasledniku Kralju Petru
II.	Uzviknimo: Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar U i ceo Dom Karadjordjevića,
Ostavka sekretara Centralne uprave
Na vanrednom kongresu, pored ostalih članova, izabran je za sekretara Centralne uprave g. Vladimir Dergačev, član iz Beograda .G. Dergačev u toku rada za njegovo kratko vreme pokazivao je slabog interesovanja i retko je zalazio u kancelariju Udruženja da vodi Sve poslove koje je bio dužan. Gospodin Dergačev na naše opomene protivio se je i jednoga dana bez ikakvih razloga napustio je Udruženje, rekavši da podnosi ostavku na dužnost sekretara. Na njegovo mesto odmah je izabran g. Dragomir Knežević, član iz zamene Upravnog odbora. Novi sekretar obavljao je svoju dužnost sve do današnjeg kongresa,
Osvećenje doma u Sarajevu
Poznato je svima Oblasnim upravama, da je Oblasna uprava u Sarajevu izgradila dom Udruženja, o čemu je oba-vestila vanredan kongres. Ovaj dom sagradila je pored svoga novca i uz pripomoć ostalih kako' Centralne tako i O-blasnih uprava, koji dom nosi naziv. Dom udruženja ložača državnih železnica i brodova. Na dan 15 septembra 1935 godine izvršeno je osvećenje doma, kojem su prisustvovali izaslanik Nj. V. Kralja, počasni pretsednik udruženja ložača g. inž. Dimitrije Naumovlć i ostali delegati i izaslanici državnih i privatnih nadleštava i udruženja. Osvećenje doma izvršeno je na svečan način, kako to verski propisi zahte-vaju. Centralna uprava blagovremeno se je postarala kod Generalne direkcije za osustva učesnicima a pored toga u-putila je molbu Upravi Dvora da se jedan od Kraljevskih Prinčeva primi za pokrovitelja Doma. Naši članovi imajući u vidu svest i odanost prema pozivu našeg udruženja i naše železničke službe, uzeli su učešća u velikom broju i odazvali se ovom prvom osvećenju ložačkog doma, koji je jedan od prvih na Balkanu, a verovatno i u Evropi. Centralna uprava prilikom osvećenja doma od svoje strane dala
je prilog u sumi od Dinara 1.500 a pored nje to su učinile i ostale Oblasne uprave preko svojih delegata.
Nadziranje rada Oblasnih uprava i sprovodjenje štednje društvenom imenovinom
Centralni Upravni i nadzorni odbor imao je zadatak da uvek pravilno i ispravno sprovodi jednoobrazni rad u Udruženju i uvek naklonjen štednjom, čuvanja društvene imovine, te je i U ti rad preporučivao Oblasnim upravama i nadzornim odborima Oblasnih uprava, da se rukovode štednjom u Udruženju, kao i kontrolom nad radom dotične Oblasne uprave.
Centralna uprava рп ko svoga delegata na godišnjim skupštinama Oblasnih uprava uveravala se je da su stvarno sve Oblasne uprave, kao i do sada imale uvek istu ideju kao i Centralna uprava, to jest sprovodjenje pravilnog rada i zavodjenje štednje društvenom imovinom, što se ovom prilikom na današnjem kongresu javno zahvaljuje svim članovima Uprava oblasnih Uprava.
Unificiranje dnevnica i regulisanje članova
Pored podnetih rezolucija Centralna uprava vodeći delegate Oblasne uprave Zagreb, na dan 7 oktobra 1935 godine kod g. ministra saobraćaja kao i kod gospodina Generalnog direktora i ovom prilikom uručila je jednu molbu u vidu rezolucije po kojoj je tražila regulisavanje izravnja-nja dnevnica članovima dnevničarima, kao i povećanje kilometra i premije. Centralna uprava i ovom prilikom po-setivši Gospodina Generalnog direktora, kao i pri svakom odlasku kod njega, zamolila ga je, da ovu našu molbu primi i po istoj donese odluku, odnosno, da nastane kao i do sada, da se'prvenstveno što veći broj ložača reguliše. Gospodin Generalni diSektor,' uvek predusretljiv i jedan od naših najistaknutijih starešina, pažejivo je saslušao naše delegate i primajući ovu rezoluciju, dao je obećanje, da će uvek kao i do sada nastati i već pored izdatih naredjenja, narediti ponova da se ložaći regulisavaju u što većem broju. Ovom prilikom se Centralna uprava zahvaljuje Gospodinu Ministru Saobraćaja, kao i Gospodinu Generalnom Direktoru, da za njihovo vreme bude regulisan jedan rekordan broj naših članova.
Predaja diploma počasnim članovima
Po odluci vamednog kongresa, Centralna uprava je postupila i izradila nove diplome, koje je predala počasnim pretsednicima kao i svim počasnim članovima, o čemu je izvestila sve Oblasne uprave. Preko svojih delegata g. inž. Dimitriju Naumoviću, generalnom direktoru, našem počasnom pretsedniku predata je diploma, kojom su prilikom delegati izrazili zahvalnost u ime svih članova, a isto tako predate su i svima ostalim počasnim članovima.
Vanredna sednica
Na osnovu odluke Centralne uprave i dobivene sa-glasnosti od Oblasnih uprava redovan kongres nije održan u 1935 godini. Da bi Centralna uprava obavestila i upoznala o svome radu i važnijim pitanjima sve članove, a po
želji Oblasnih uprava i traženju istih sazvana je vanredna sednica za 6 i 7 februara 1936 godine u Beogradu, na koje su bile zastupljene sve Oblasne uprave preko svojih pretsednika i sekretara. Na ovoj sednici rešavana su ona pitanja o čemu je već i poznato svima Oblasnim upravama a pored toga donešena je rezolucija, koja je na dan 7 februara I936 godine predata G. Ministru saobraćaja i gospodinu Generalnom Direktoru od strane delegata vanredne sednice. Gospodin Ministar saobraćaja i gospodin Generalni Direktor kao i uvek ljubazni i predusretljivi prema nama garavim ložačima i ovom prilikom primili su nas lično i saslušali sve naše želje kao i dali svoje odgovore, daće kao i do sada nastaviti da vode računa 0 nama. Rezolucije su predate u dva ravnoglasna primerka, čija vam je sadržina poznata.
Traženje osustva i besplatnog podvoza za sve delegate i učesnike za kongres i skupštine u 1936 godini.
Centralna uprava pobrinula se je blagovremeno kod Generalne direkcije da se svima delegatima i učesnicima za kongres i skupštine odobri osustvo, koje se neće računati u godišnji odmor, kao i besplatan podvoz za putovanja. Pored ovoga odobrenja, Centralna uprava ovim svojim traženjem uštedela je i izvesnu sumu novaca, kako kod Centrale tako i kod svih Oblasnih uprava u smislu čl. 88. pravila Udruženja, te smatramo da bi nam po ovome današnji delegati trebali dati odobrenje za ovaj naš rad. Što se tiče osustva pored odlaska na kongres i skupštine, a koje se uzima za račun Udruženja pisali smo Generalnoj direkciji i tražili da se ovakva osustva ne računaju u godišnji odmor. Generalna direkcija je nas izvestila da za ovo već postoji naredjenje.
Suspendacija blagajnika
Centralna uprava na dan 13 marta 1936 godine izvršila je pregled rada blagajnika g. Dragutina Petroviča u prisustvu članova odbora i tom prilikom konstatovala da je imenovani nepravilnim radom učinio manjak u kasi u sumi od 2.163 dinara. Koja je suma danas prema bilansu manje u kasi. G. Petrovič nije ni do danas nadoknadio Udruženju pomenutu sumu novaca, već je vraćeno u kasu od strane drugih lica 170 dinara, što znači, da ima nadoknaditi Udruženju za oštetu još dinara 1993.— Od dana suspen-dacije po odobrenju, blagajnom je rukovodio sve do danas pretsednik Centralne uprave g. Miloš Ćosič. Bilans je sastavljen iz dva dela od vanrednog kongresa do suspen-dacije i od suspendacije do danas. Bilo bi mnogo da na današnjem kongresu iznesemo sve o njemu, ali ćemo ovde biti kratki i jasni, da taj čovek nije apsolutno vodio računa o svom pozivu i uvek je izbegavao pregled blagajne, nije knjižio na vreme sva dokumenta, što je dovelo do sumnje samu upravu u ispravnost njegovog rada, a samo delo to dokazuje. Ovakve ljude ne treba stavljati u upravu nikako, već ih treba javno žigosati u Udruženju i rnedju članovima jedanput za svagda udaljiti ih iz Udruženja, jer su i moralno i materijalno štetni po interese udruženja.
Ostavka I potpretsednika
Gospodin Lazar Kahriman, prvi potpretsednik Centralne uprave, koji je izabran na vanrednom kongresu, pod-
neo je pismenu ostavku na svoj položaj iz nama nepoznatih razloga. Verovatno, da će on danas za tu ostavku dati svoj odgovor, na koji će Centrala dati svoje obrazloženje. Ovoliko kongresu samo da zna u kakvoj se je situaciji upravni odbor Centrale nalazio iz dana u dan, pa ipak, gospodo delegati, postigla je ono što je želela, a što su i sve oblasne uprave od nas zahtevale, pa mislimo, da ćemo za ovo dobiti opravdanu pohvalu,
List „Stručni Ložač"
Centralna uprava u vezi odluke Vanrednog kongresa postupila je u svemu i naš list „Stručni ložač“ izdavala je svakog meseca Sa onoliko opsežnosti lista u koliko je imala za to i materijala. Imali smo dosta teškoća oko materijala, jer Oblasne uprave na naša traženja slabo su se odazivale i slale materijal za list, pa molimo da današnji kongres stavi u dužnost svima Oblasnim upravama da nas u buduće potpomažu u saradjivanju lista. Verujemo, da ćemo na današnjem kongresu dobiti kritike za naš list, ali Centralna uprava istu prima i daće odgovor po ovome. List je izlazio normalno na 8 stranica izuzimajući 2 broja koji su izašli na više stranica a to usled velikog materijala i hitnosti zbog obaveštenja članstva. Sve što je tangiralo naše članove, bilo iz službenih ili društvenih odnosa. Uprava je
0	tome izveštavala preko lista i za ovo mislimo da će današnji kongres dati Centralnoj upravi odobrenje za rad u prošloi godini, pa molimo da odobrite te izdatke za troškove lista.
Administracija
Sva administracija otpravljana je u toku godine na vreme, izuzimajući one predmete za koje se je moralo čekati duže vreme. Na akta Oblasnih uprava kao i članova odgovarali smo uvek na vreme, što su se Oblasne uprave
1	uverile a o važnijim stvarima i svima tekućim poslovima, kao i konkretnim slučajevima obaveštavali smo sve Oblasne uprave putem raspisa.
Administracija novčane prirode koja je bila zaostala krivicom bivšeg blagajnika, koji je zapostavio svoju dužnost docnije je dovedena u red. Centralna uprava rukovodila se je da zavede kako kod nje, tako i kod svih oblasnih uprava jednoobrazni rad, naročito kod vodjenja blagajničkih knjiga, pa je za to izradila naloge uplata i isplata koji će služiti računopolagaču kao javan dokumenat da izvrši uplatu odnosno isplatu.
Pored toga, sa ovim nalozima u svako doba bilo Upravni ili Nadzorni odbor a i sam blagajnik može znati svoje stanje kase te time uvek sebe kontroliše. Pri pregledu Oblasnih uprava na ovogodišnjim skupštinama, Centralna uprava predala je ove naloge svima Oblasnim upravama i iste su počele po njima raditi. Pojedine Oblasne upravi nisu vodile partijalnike i knjige blagajne iz kojih bi se videle sve partije bilo uplate ili isplate, a kod Centrale će se početi posle kongresa, jer će se samo ovim načinom u svako doba imati gotov bilans i time olakšati posao samom poslovanju.
Brojno stanje članova
U toku godine iz dana u dan povećava se brojno stanje članova i mislimo da u našoj Kraljevini ima vrlo mali broj ložača, koji nisu naši članovi, a verovatno nisu se upisali iz razloga što su prestareli, te im pravila nisu dozvoljavala da stupe u članstvo. Današnje brojno stanje članova je kod pojedinih Oblasnih uprava:
Beograd, Brodara, Subotica, Ljubljana, Sarajevo, Zagreb.
547	232	359	266	543	555
U slučaju da ovaj broj nije baš sasvim tačan, nije krivica do Centrale, već do Oblasnih uprava, koje nas nisu o tim premenama blagovremeno izvestile.
Nova pravila
Prema odluci vanrednog kongresa, Centralna uprava je postupila i izradila projekat novih pravila koja je svojevremeno dostavila svima Oblasnim upravama na rasmatra-пје i eventualne primedbe za rešavanje na današnjem kongresu. Poslovnik je isto tako u projektu i koji če se izraditi pošto pravila budu odobrena.
Rad užeg odbora
Iz celokupnog izveštaja Centralne uprave vidi se da je bilo takvih slučajeva za održavanje rada Centralne uprave, ali članovi odbora su svim silama nastojali da se te teškoće i nepravilne radnje otklone što smo i uspeli, a današnji izveštaj to dokazuje. Posle suspendacije blagajnika po odluci sednice, dužnost blagajnika od 13 marta do danas vršio je g. Miloš Ćosić kome je odbor u potpunosti dao odobrenje za ovaj njegov rad kao ispravnog, a što se tiče rada njegovog prethodnika videli ste iz ovoga izveštaja o čemu će i nadzorni odbor podneti svoj izveštaj. Iz svega ovoga vidi sc da je u toku godine 3 člana otpalo bilo iz nemarnosti njihovog rada ili podnošenjem ostavke, ali Ipak njihova udaljenost nije bila moralno štetna po Udruženje, jer njihovim udaljenjem suzbila je se još i veća moralna i materijalna šteta. Članovi uprave nastojali su svim silama da se sve štete po naše Udruženje bilo moralne ili materijalne odklone, kako se ne bi izneo kompromis našeg udruženja pred širu javnost i kao takvo pred javnošću okvalifikovalo. Oni članovi koji su hteli da udruženje dovedu do ovog nisu uspeli, ali, gospodo delegati, budite uve-reni da ćemo svi mi, današnji članovi i ako ne budemo danas birani nastojati svim silama i u buduće, da se ovakvi ljudi, koji nisu dostojni naše sredine, jednom za svagda odstrane iz nje. Ne zaboravite da je na čelu našeg udruženja naš uvaženi starešina sadanji generalni direktor g inž. Dimitrije Naumović, a pored njega i sve naše veće starešine kao počasno članstvo, pa mislimo da vi svi današnji delegati treba da se rukovodite i idete ovim našim putem, jer samo ovim radom postićiće se pravilan i pošten uspeh našeg udruženja. (Živeol)
G. Djurakić. Sada ste čuli izveštaj pretsednika Centralnog upravnog odbora. Dok nadzorni odbor pregleda bilans molim neka se javi ko ima da stavi kakve primedbe na izveštaj pretsednika Centralne uprave.
G, Kuhtin Pitam šta je sa drugom Kolarom. Molim
da se njegovo pitanje ovde reši, jer se govori da je taj čovek proneverio. Pitam dokle treba ispitivati njegov slučaj. Molim ako je kriv da se isključi. Danas je kongres a njega ovde nema. Kažu da mu je sutra ročište. Kako se to uvek udesi da on ne prisustvuje kongresu i da kaže o svom slučaju. Tražim da se ovo reši.
G. Ćosić. Za Kolara što pita naš drug Kuhtin, mogu da vam kažem, da je njemu sutra sudjenje. Sud će reći svoju reč i on će reči ko je kriv, Kolar ili drugi. Što drug Kuhtin traži, da mi ovde rešimo stvar Kolara, mogu vam reći, da mi za to nismo nadležni, jer ovakve slučajeve re~ šava sud. Toliko sam samo hteo da kažem.
G. Djurakić. Da i ja odgovorim drugu Kuhtinu za slučaj Kolara. Kolar je optnžen sa manjak od 4.815 din. Njemu je 16 ili 17 sudjenje. Sud će reći ko je krivac. Mi nismo nadležni za to. Na vanrednom kongresu stavljeno je u dužnost Oblasnoj upravi Beograd da ona kod suda ubrza rešenje ovoga spora. Tadanji pretsednik Radić po ovome nije ništa činio. Ali, kada je sada izabran za pretsed-nika drug Živanović, on je intervenisao kod suda i Kolaru je, kao što sam rekao, odredjeno ročište.
G. Kahriman. U izveštaju pretsednika Centralne uprave pominje se da je u blagajni nadjen manjak za vreme vodjenja blagajne od strane našeg druga Drag. Petroviča. Manjak taj ja sam pronašao. Blagajnika smo suspendovali. Dali smo mu rok da do 30 aprila da dokaza gde su mu pare? Gospodo delegati, ovaj manjak nije stvarni manjak ili pronevera, to je grešno vodjenje knjiga od strane Petroviča. Ovaj manjak trebao je da se pronadje ranije, jer on datira još od dana davanja zajma Oblasnoj upravi Sarajevo. Sad da kažem i o mojoj ostavci. Podneo sam je zato što suspendacija blagajnika dolazi zbog lične stvari. Video sam da je način rada u Centralnoj upravi rđav pa sam dao ostavku. Eto toliko sam za sada hteo da kažem.
G. Marjanovič. Drugovi, da ne bi se mislilo da je Oblasna uprava Sarajevo imala nameru da prevari Centralnu upravu, evo ja ću čitati sve priznanice upućene Centralnoj upravi, po kojima smo od iste dobili novac (Čita priznanice nastaje objašnjavanje i proveravanje priznanica).
G. Pualić. Drugovi, ja kao delegat Oblasne uprave Subotica čast mi je da vas pozdravim sve skupa. Drugovi, za ove priznanice se sada baca krivica na obraz Centralne uprave. Smatram da je krivica do Oblasne uprave Sarajevo, jer je ona, kad je znala za slučaj blagajnika Petroviča i da mu fali priznanica, da je ona trebala da pošalje tu priznanicu, jer je ona potrebna radi pokrića izdatka i knjiženja.
G. Marjanovič. Drugovi, drug Dane reče ovo malo čudnovato 1 Ja sam Centralnoj upravi slao svaki dokumenat i sve priznanice pravim u duplikatu tako, da jedan prime-rak šaljem Centralnoj upravi a jedan zadržavam za našu evidenciju. Ja sam Centralnoj upravi za svako primanje poslao priznanice, a što ih ona nema, ja nisam kriv. Mi nismo ni od koga ništa krili.
G. Petrovič. Gospodo delegati i drugovi, došao sam da vas izvestim o mojoj stvari. Vi znate, da ste mene izabrali kao lice pošteno i poverljivo da čuvam našu imovinu Došao sam ovde kao gost da vam se opravdam, pa vi utvrdite da li sam ja greškom ovo učinio ili ne. Došao
sam da vas pogledam u oči. Vi recite dali sam ja kriv i[ ne. Drugovi ja sam blagajnu primio tek posle vanrednog kongresa od druga Žike Matića koji je istu i vodio. Ja sam blagajnu vodio od tada pa sve do moga suspendovanja. Drugovi ja sam tu, ako sam kriv vi mi sudite.
G. Sonc. Drugovi ja bih imao da stavim primedbu na pročitani izveštaj toliko, zašto pretsednik nije kazao da je bio na kongresu mašinovodja u Splitu, po čijem je ovla-šćenju tamo išao i zašto, šta je uradjeno i zašto nije obez-bedjeno potraživanje od Bašića, šta je uradjeno sa krivcima za sazivanje vanrednog kongresa. Molim da mi pretsednik Centralne uprave odgovori na ovo?
G. Ćosić. Drugovi vidim da se ovde meni prebacuje za to, što sam išao na kongres mašinovodja u Split. Ja ću odgovoriti na sve postavljene mi primedbe. Centralna uprava udruženja mašinovodja poslala je poziv našoj upravi i molila je da odredimo jednog delegata za njihov kongres Na našoj zajedničkoj sednici odredili su mene da ja na tom kongresu mašinovodja idem u ime ložača. U pozivu upućenom nam, bilo je napomenuto da će se na kongresu govoriti o zajedničkom radu Udruženja ložača i mašinovodja radi što uspešnijeg vodjenja borbe za naša prava. Gospodo delegati, ja sam po ovom ovlaščenju bio na onom kongresu i o tome posle podneo referat drugovima. Drugovi, ja na ovaj kongres nisam išao kao što se ovde neki članovi izražavaju, da prodam naše udruženje, već da čujem šta Udruženje mašinovodja misli. U ime našeg udruženja nisam davao nikakve izjave ili pristanak za ujedinjenje udruženja mašinovodja i ložača. Dalje, drugovi, Bašića nisam tužio a i nisam mogao, jer taj čovek nema stalnog stana niti zanimanja. On živi na ulici. Stevu Vuletića sam hteo cla tužim, ali sam se cbavestio da on ima toliko zabrana, na plati da bi, ako mu se stavi zabrana, došli na red ten 1947 godine. Sazivače vanrednog kongresa Miliča i Mitića nismo tužili za to, jer je bilo nemoguće, pošto je originalni zapisnik sa kongresa u Splitu u putu izgubljen. Ovaj zapisnik izgubio je Kahriman i onda smo tražili ponovo prepis, za koji je plaćeno 500 dinara. Drugovi, ja smatram da su za neuspeh našeg udruženja krivi kako Milić i drugi, tako isto i Kahriman, Radić i Petrovič. Eto gospodo, to je moj odgovor.
G. Marjanovič. Čekajte da i ja po ovome nešto kažem. Ne može to tako. Povodom spora nove i stare Centralne uprave da kažem i ja nešto. Ja pitam ko je dao 1000 dinara St. Vuletića. Priznanicu je potpisao Milić i uada je Matić odbio da učini isplatu, Milić je rekao da će on ako Vuletić ne plati, platiti. Pitam zašto nije naplaćeno od Milića? Žika Matić je se na kongresu od ovoga ogradio posle čega je Milić rekao ovo napred. Dalje drugovi, za Bašića ko mu je dao novac neka i nadoknadi. Dalje drugovi, zašto nije ovde drug Kolar da i on kaže o svom slučaju. Gospodo, u Centralnoj upravi u Beogradu postoji natecanje ko će biti pretsednik. Molim da se po ovim manj-cima reši.
(Ulazi g. inž. Novakovič, izaslanik g. generalnog direktora).
G. Djurakić. Dozvolite da vam pretstavim inž. g. Novakoviča, izaslanik g. gener. direktora (živeo g. Novakovič).
G. inž. Novakovič. Kao izaslanik g. generalnog direktora dozvolite da vas pozdravim. Meni je on preko telefona dao nalog da dodjem i da vas pozdravim sa željom da rad vašeg kongresa urodi plodom i na opšte dobro sviju vas. Želim vam srećan rad. Živeli (živeo, živeo).
G. Đurakić. Zameram drugu Marjanoviču koji pravi primedbe na rad Uprave. On, kao i mi ostali, vrlo dobro znamo da je on prilikom primopredaje dužnosti bio u Beogradu i sve ovo što danas stavlja na teret današnjoj upravi, video, pitam ga zašto to onda nije raščistio, nego to sad traži.
g. Matič. Gospodo delegati, ja nisam ovde došao kao delegat već kao gost radi vidjtnja sa mojim prijateljima. Hteo sam samo da objasnim povodom Bašiča za njegov dug od 800.— dinara. Sećam se dobro da je 1930 godine u zapisniku sednice Oblasne uprave Beograd zavedeno da taj manjak plati Upravni i Nadzorni odbor. Do ovoga manjka došlo je tako jer je on primao novac sa čekovnih uputnica i tako zatajio. Kada smo mi ovo posle godinu dana uhvatili, on je bio bez posla i na ulici, onda smo rešili da taj manjak plati upravni i nadzorni odbor. Na ovo je pristao Milič, ali ostali članovi uprave nisu pristali. Dakle, ovo treba da plati Upravni i Nadzorni odbor Oblasne uprave Beograd iz 1930 god. Ovo pitanje ne treba više da tretiramo jer je to rešeno.
g. Kuhtin. Drugovi, iz govora predgovornika vidim da ja nisam pogrešio što sam pravio pitanje gde je drug Kolar. Vidim da se uvek njegov dolazak na kongres odlaže i sprečava sudjenjem. Ja ga ne branim ali tražim istinu. Molim da se ovo pročita iz čega će se videti njegov rad. (Daje sekretaru da čita. Sekretar čita, prave se upadice i nastaje objašnjenje).
g. Đurakić. Što se tiče ovoga slučaja našeg druga Kolara, kongres u Splitu utvrdio je da je ovo stvar Oblasne uprave Beograd i njoj je stavio u dužnost da urgira kod Suda da se ovo što pre reši. Kako je bivši pretsednik Radić bio labav prema ovome to se ova stvar još nije rešila. Čim je došao za pretsednika naš drug Živadinović, on je ovu stvar pokrenuo i ona će skoro biti okončana.
g. Pualić. Drugovi, ovde se iznose pitanja za koja mi nismo nadležni da rešavamo. Ovde se podnose neka ljubavna pisma (misli na pismo Kolara) koje je podneo da se čita Kuhtin, u kome se hvali Kolar. (Drugovi ja se čudim zašto se ovde pokreće pitanje druga Kolara). Mi to pitanje ne možemo da rešimo. Trebali ste Oblasnoj upravi u Beogradu staviti u dužnost da ona zatraži od Suda što hitnije rešenje ovoga pitanja. Samo, treba da imate na umu da Oblasna uprava Beograd ne može da sugerira sudu kada će on o ovome da rešava.
IV. tačka dnevnog reda
g. Đurakić. Molim da čujete izveštaj zamenika blagajnika, kao i izveštaj pretsednika nadzornog odbora.
g. Marjanovič. Kako se to preskače, tražim da se držimo pravila i dnevnog reda. Tražim zaseban izveštaj sekretara.
g. Knežević. Ja sam, gospodo delegati, kao sekretar došao automatskim putem i primio dužnost od moga pret-
hodnika, kao što ste videli iz pročitanog vam izveštaja koji se odnosi na moj rad. Izveštaj je podnet ujedno, presed-nika i sekretara jer ja nemam mnogo da govorim. Ja sam dužnost sekretara primio odlukom sednice oba odbora Centralne uprave a vršio sam je kako sam mogao. Ja sam svoje slobodno vreme upotrebljavao za vršenje svoje dužnosti. Vama je poznato da mi imamo honorarnog činovnika i da on vrši skoro svu našu administraciju. Brojno stanje članova sam vodio kao i ostale administrativne stvari. Iz pročitanog izveštaja vidi se naš rad. Ko šta ima da pri-meti neka kaže. Toliko sam imao da kažem.
g Đurakić. Dozvolite da vam pročitam pozdravni telegram g. Štulhofera: »Sprečen da lično prisustvujem želim najbolji uspeh vašem 12 kongresu (živeo)!
g. Kahriman. Nama je zaista rečeno da saslušamo izveštaj pretsednika i sekretara. Sada smo diskutovali o izve-štaju pretsednika a sada želimo da diskutujemo o izveštaju sekretara. Mi želimo da znamo koliko je akata primljeno i poslato, koliko je sednica držato. Iz poslatih akata želimo da znamo koliko je prilepljeno taksa?
g. Đurakić. Molim da se čuje izveštaj pretsednika nadzornog odbora.
g. Markovič. Gospodo delegati pozdravljam vas sve kako delegate tako i naše goste (živeo). Gospodo, pregledao sam imovinu društvenu našu sa nadzornim odborom i našao sam, da je ulaz (ovde nastaje larma). Upada Vuk Tošić i pita: ko podnosi izveštaj blagajnika?
g. Marjanovič. Molim da onaj koji je vršio dužnost blagajnika posle suspendacije, podnese izveštaj o blagajni.
g. Ćosić. Ajd baš da vam ja pročitam izveštaj blagajne. Bilans je sastavljen iz dva dela i to: prvi deo od kongresa u Splitu do suspendacije blagajnika i drugi deo od suspendacije blagajnika do danas, iz prvog dela bilansa vidi se da je prenos 53.111,50, primanje do 13 marta 1936 god. Din. 162.870,74, izdavanje 113.333,62, saldo 49.536,18 drugi deo bilansa: primanje 78.091,82, izdavanje 23.710,60, saldo Din. 54.381,22. Drugovi, jasam ovaj saldo od 49.537,18 primio sa manjkom od Dinara. 1.993, koji je učinio drug Petrovič. Prema tome, sa toliko je bilans u deficitu.
g. Marjanovič. Ovde je stigla jedna depeša na adresu udruženja ložača (daje pretsedniku kongresa g. Đu-rakiću).
g. Đurakić.Čujte depešu g. inž. Đurkovića: želeći u-speh kongresu, šaljem pozdrave (živeo).
g. Đurakić. Čuli ste izveštaj blagajnika, odnosno njegovog zamenika. Moh'm da čujete izveštaj pretsednika nadzornog odbora (upada Petrovič i travi reč).
g. Petrovič. Gospodo delegati i drugovi, povodom moje suspendacije kad me je pretsednik Centralne uprave (upada Ćosić i kaže uprava a ne ja) suspendovao, drugovi molim da se pročita zapisnik o mome suspendovanju pa neka se vidi ko je kriv. Drugovi, on mene nije hteo da pozove ni na kongres, nije me pozvao ni bilans da sastavimo. Molim da se pročita zapisnik o mome suspendovanju, pa posle neka se čita izveštaj pretsednika nadzornog odbora.
g. Knežević. Saslušajte zapisnik sednice upravnog i nadzornog odbora od 15 marta 1936 godine na kojoj je
__Број 8
doneto rešenje o suspendovanju blagajnika g. Petloviča. Iz pročitanog zapisnika vidi se sledeče: da je 13 marta 1936 godine održana zajednička sednica upravnog i nadzornog odbora Centralne uprave, da je pretsednik g. Cosić tražio da se izvrši pregled blagajne i utvdi njeno stanje. Da je pregledom utvrdjen manjak od Din. 2.163,22. Zatim je pretsednik tražio da se donese rešenje da li će se dozvoliti blagajniku Petroviču da i dalje vodi blagajnu i k da će popuniti manjak. Blagajnik je na ovo pitanje odgovoiio da neće da nadoknadi (pita ga g. Ćosić je li je tako bilo, Petrovih odgovara jeste, čitajte dalje). Iz daljeg se zaključuje da je dalje vodjenje blagajne predalo g. Cosiću, da je blagajnik Petrovič suspendovan dok se njegova krivica ne utvrdi. Rok je bio do 1 aprila za utvrdjivanje krivice blagajnika Petroviča. Posle toga g. Knežević je pročitao zapisnik o primopredaj blagajničke dužnosti.
G. Petrovič. Gospodo delegati vi vrlo dobro znate kako sam ja predao dužnost kao i kako sam primio. Milić je meni predao 2 ključa od kase, a ja sam predao samo 1. Gospodo da sam ja hteo da kradem ja bih se ključevima koristio pa bih posle predao. Pitam vas ko bi odgovarao i kome bih ja odgovarao da sam ja to uradio i posle predao oba ključa (upadaju Mitroviči).
G. Ćosić. Gospodo, vi ste čuli oba zapisnika. Ovo što govori Petrovič to je sve samo izvlačenje. Mi smo činili sve da bude red i rad. Toga mora biti. Mi ćemo svakog neurednog i neispravnog člana isklučiti i javno žigosati.
G. Ilija. Blagajnik iz Subotice, stavlja neke primedbe na bilanc. Posle sravnjenja sa priznanicama došlo se do zaključka da je sve ispravno i da se slaže, što je i on potvrdio, rekavši da je hteo da proveri.
G. Djttrakić. Gospodo delegati prekidam rad kongresa pošto je 12 sati. Da idemo da ručamo Posle podne ćemo nastaviti u 2 sata. Želim svima prijatan ručak (hvala).
G. Marjanovič. Gospodo delegati i drugovi, čujte me, danas naša Oblasna uprava daje ručak za sve delegate i goste u znak pažnje i zahvalnosti za pomoć oko podizanja našeg doma. Izvolite svi na ručak (hvala, živeo Marjanovič i dogodine ćemo doći).
Po podne V tačka dnevnog reda.
G. Djurakić. Gospodo delegati molim vas, nazdravlje vam ručak. Molim da se nastavi rad kongresa. Ima reč pretsednik nadzornog odbora.
G. Lalić. Samo da kažem nekoliko reči. Jednog našeg druga zadesio je nesrečni slučaj Naš drug Cujić dobio je depešu da mu je dete na samrti. Saž.ljevamo slučaj.
G. Djurakić. Saslušajte izveštaj pretsednika nadzornog odbora.
G. Markovič. Gospodo delegati ja sam malo pre rekao da ću kao pretsednik nadzornog odbora Centralne uprave podneti izveštaj. Ja sam malo pre počeo pa su me prekinuli. Ja sam danas sa nadzornim odborom pregledao rad uprave. Sve se slaže po knjizi izlaza i ulaza i nilanci knjige blagajne smo overili. Bilans je izradjen iz dva dela i to za vreme suspendacije blagajnika i posle toga. Posle suspendacije blagajnika vodjenje blagajne ustupljeno je pret-sedniku Centralne uprave. To je doneto zapisnički. Gospo-
do delegati prilikom pregleda blagajne 13. marta 1936 godine našli smo manjak i vama je poznato iz pročitanog vam zapisnika šta je uradjeno. Manjak iznosi 1.993 dinara. Ovaj manjak blagajnik pravda time da je dao novac nekim članovima koji nm nisu vratili. Eto to sam imao da kažem. Molim da se izveštaj Centralne uprave primi i da se da razrešnica za rad i račune u prošloj godini.
G. Vrzić. Ja vas molim da se reši pitanje ovoga manjka. Kad druga Petroviča pitamo on kaže da je pravedan, pretsednik kaže da je pravedan, knjige štimuju a para nema. Kako je ovo. Molim da se ovo reši. Drug Marjanovič kaže da oni treba da dadu Centrali priznanicu na Dinara 1.400 koju Centrala nema. Za toliko će manjak biti manji. Lepo se ovo može urediti bez larme. Neka i drug Marjanovič kaže o toj priznanici Zatim molim da se reši i pitanje druga Vultića koji duguje 1.0C0 Dinara.
G. Đurakić. Mene čudi predgovornik. On zamera nadzornom odboru. Traži da se ustanovi neki naročiti odbor koji će pregledati rad i utvrditi stanje. Pitam ga zašto će nam onda Nadzorni odbor. Molim ostale članove nadzornog odbora da i oni dadu svoju reč,
g. Miloševič. Gospodo ja sam izabran za člana nadzornog odbora ali na žalost nisam nikad prisustvovao na sednicama. Pitateme zašto. Eto zašto, nisam nikada dobi-jao pozive na vreme. Juna meseca prošle godine drug Ka-hriman doneo mi je poziv za sednicu, ali kada sam ga ja dobio i otvorio, video sam da je sednica več održana. Vratio sam poziv. Posle toga sam tražio po ovome objašnjenje a zatim sam podneo ostavku i da to izadje u novinama. Pitao sam posle pretsednika šta je bilo, odgovorio mi je da mi ostavka nije uvažena.
g. Markovič. Gospodo odgovoriću i jednom i drugom. Slučaj druga Miloševiča čudi me. I ja se pitam zašto mu poziv nije uručen na vreme. Ali gospodo treba da znate da mi nemamo upravu na mestu. Naš drug Miloševič je čas u Beču ili na putu pa njemu možda nije mogao biti uručen poziv na vreme. Ovo je učinjeno nehotično.
* g. Tošić. Dragi drugovi, ja mislim da smo ovde od Nadzornog odbora kao od najviše vlasti trebali da tražimo izveštaj povodom suspendacije blagajnika Drag. Petroviča kao i ko je krivac. Pitam šta je nadzorni odbor uradio sa ovim slučajem. Znam da je bilo zajedničkih sednica ali neznani šta je nadzorni odbor uradio,
g. Kahriman. Objašnjava kako je došlo da se poziv kasno uruči Miloševiču i o drugim stvarima pa se otvara diskusija u koju učestvuju Ćosić, Djurakić, Lalić, Marjanovič, Kuhtin i drugi. Zatim nastaje diskusija oko priznanice od 1.400 dinara koju je trebala Oblasna uprava Sarajevo da pošalje Centralnoj upravi, za koliko bi bio manji manjak u kasi, sekretar Marjanovič kaže da će Oblasna uprava Sarajevo dati priznanicu na 1.400 dinara.
g. Ćosić. Drugovi, da završimo ovu stvar, manjak je 1,993 dinara. Oblasna uprava Sarajevo daje pokriće za 1.300 dinara. Pitam druga Petroviča čime pravda manj'ak od 593 dinara (upadaju delegati i kliču Ćosiću: tako je Ćo-siću, živeo vidi Ćose šta on zna.)
g. Markovič. Govori u smislu predloga g, Ćosića i o načinu rada nadzornog odbora.
g. Drag. Petrovič. Drugovi delegati, kao što vidite mene su opteretili za manjak od 1993. Kao što vidite ja nisam kriv jer Oblasna uprava Sarajevo priznaje da treba da da pokriće za 1.400 dinara. Ja sam radio samo po nalogu. Ako se utvrdi da sam ja kriv, pored mene će biti još neko ko je kriv (upadaju imenuj). Ja sam ovde došao da se pred Vama branim, prekida ga g. Djunkići pretstavlja g. Stublina poslovodju ložionice Sarajevo (živeo). Gospodo meni dokumenta nisu isplata- Drugovi ja sam dao na zajam drugu Živojinu Živanoviću 150 dinara, evo njegove priznanice, od njega se to može naplatiii. Dalje 200 dinara su data. a to zna i drug Cosić zašto (upadaju, možeš da kažeš, izaslaniku policije na vanrednom kongresu u Beogradu. (Ćosić mu to odobrava i kaže da jeste). Molim drugove da mi se da mogućnost da se vratim u Beograd, jer sam ja došao na svoj raćun (upadaju: imaš tvoju dijurnu). Ja pristajem odmah da nadoknadim koliko se od mene traži. Prilazi stolu i pruža novac.
g. Ćosić. Drugovi ja sam tražio na sednici da se donese rešenje da se bez moga pismenog odobrenja ne čine nikakvi izdaci. Molim da čujete zapisnik o tome. (Čita se zapisnik iz koga se vidi da je rešeno da se ni jedan izdatak ne srne učiniti bes pismenog odobrenja pretsednika Centralne uprave).
g. Dajdić. Drugovi i delegati, vidite kako smo se sakupili u vellikom broju. Čuli smo razne izveštaje i govore Janka i Marka. Mi svi očekujemo nešto iz Beograda da nam se pomogne a vidite sa čime oni dolaze pred nama, stalno dolaze sa nekim intrigama. To nije način rada. Mi smo sastavni deo državne željeznice i bez nas se ne može. Mi smo dostojni pažnje. Molim vas ljudi da u buduće biramo ljude dostojne nas i našeg poziva. Nama nisu potrebni bukači. Mi ne smemo da dozvolimo kradju u našem udruženju. Ja pljujem na takav rad, Nama je potreban čovek čvrste ruke, koji će nas voditi. Takve ljude birajmo.
Ristanović. Slažem se sa predgovornikom. Tražim od vas sviju da metnete ruku na prsa, da se drug Petrovič reši kao čist i pošten čovek. Molim da se pređe na dalji rad i da mu se prema našim pravilima plati njegova dijurna.
g. Puvalić. Drugovi, ovde je u pitanju svega 270 dinara hajde da ovo rešimo. Dajte našem drugu Petroviču rok od 48 sata da ono namiri ili da položi odmah. (Tako je, da se ovo reši).
g. Stublin. Meni je čast da vas pozdravim u ime ц-družerije mašinovodja i kreditne zadruge mašinovodja. Ja neću sada da vam ovde govorim o toj zadruzi. Doćiću sutra da vam o tome govorim. Danas hoću samo da operem ljagu sa pretsednika vaše Centralne uprave. Gospodo delegati, nama u udruženju mašinovodja pala je ideja da se svo tehničko osoblje okupi u jedno udruženje i da se tako udruženi borimo za naše interese. Mi smo zvali iz svakog udruženja po 2 delegata radi dogovora o osnivanju zadruge, jer smo videli da se u našem udruženju drema. Gospodo delegati, vaš pretsednik Centralne uprave nije zaslužio da mu se prebacuje. On je na naš kongres u Splitu došao na naš poziv. Gospodo delegati.vi ste pre 10 godina bolje stajali nego danas, isti je taj slučaj i kod nas. Gospodo samo radom može da se postigne uspeh. Mi mašinovodje i ložači treba da živimo u najboljoj slozi i ljubavi. Medju nama treba da vlada sloga i ljubav. Vi svi treba da se pomažete, da ginete jedan za drugog. Bratstvo i ljubav među
nama nije onakva kakva treba da bude. Mi svi znamo da je služba ložača najopasnija i najpogibeljnija. O tome neče niko da vodi računa. Zato vi sami povedite brigu o sebi. Svi su danas uprli oči u državu, ali mi moramo i sami da zapnemo. Nije pravo da ovde vičete na 5 — 6 ljudi i to samo na skupštinama vašim, dok ne primite dijurne, a posle ce[e godine nećete se interesovati za rad vašeg udruženja. Ja sam došao da operem ljagu sa obraza vašeg pretsednika Centralne uprave g. Ćosića i opet vam kažem, nije on išao u Split da proda vaše udružen e nego da čuje šta se želi da uradi za poboljšanje opšteg položaja sviju vas. On je uvek a i u Splitu korektno čuvao interese vašeg udruženja i ničim ga nije oštetio, te vam on može služiti kao čovek i drug na ponos i čast, a drugovi, koji su mu prebacivali neka se izvine jer su u zabludi. Toliko samo sam hteo reći, a sutra ću doći da vam govorim o zadrugarstvu (živeo).
g Ćosić. Dragi drugovi, пч godišnjoj skupštini u Ljubljani ja sam izneo šta naše mašinovodje žele. Čudi me da me napadaju i stavljaju mj neke primedbe. Ja nisam išao da prodam udruženje nego da učinim nešto za sve nas. Čuli ste šta kaže g. Stublin pa sada recite da li sam radio protiv udruženja.
g. Đurakić. Dozvolite da vam pročitam telegram ц-družen,a mašinovodja. Čita telegram u kome se čestita rad i želi uspeh. Gospodo, hajde da rešimo pitanje Drag. Petroviča.
Skupština rešava da Drag. Petrovič položi 273 dinara te tako će se irr avaj at i manjak koji je bio.
Drugovi, dalje, pitam vas, da li se daje razrešnica staroj upravi. Svi jednoglasno viču: daje se rasrešnica hajdemo dalje. Drag. Petroviču se priznaje datih 200 dinara na prošlom kongresu delegatu policije, izdat zajam od Din. 150 Živanoviću i 1.400 dinara na koliko treba Oblasna uprava Sarajevo da da priznanicu.
VII	Tačka dnevnog reda.
g' Đurakić. Molim da se pređe na biranje nove u-prave. Dajem 10 minuta odmora za sastav lista. Predlažem po 2 delegata iz sviju uprava za kandidacioni odbor — Primase. Delegati se povlače da sastave listu.
g. Đurakić. Malim delegate da zauzmu svoja mesta, a ostalu gospodu sem gosliju, molim da napuste salu dok se ne svrši izbor uprave. Ovo je zahtev izaslanika policije. Gospodo delegiti, pozivam vas na red i rad. Nemojte da dozvolite da nam se prekine rad kongresa. Ko će nadoknaditi novac utrošem za održavanje ovoga kongresa.
Centralna uprava udruženja
Posle kraće diskusije, kongres jednoglasno bira slede-ću npravu:
Pretsevnik: Miloš Ćosić;
I	ppretsednik: Drag. Knežević;
II	ppretsednik Ivan Belušević;
Sekretrr: Svet. Đurakić;
Blagajnik: Milan Markovič.
Članovi: Miodrag Rađivojević, Nik. Velić, Mih. Nedelj-ković, Mata Rajkovič, Slavko Radaković i Janijćije Stojanovič.
Nadzorni odbor
Pretsednik: Vuk Tošić.
Članovi: Josip Drajer, Franc Zupan, Vlada Balan, Ljubljana, Franc Jamnik, Slav. Brod, Živko Janušević, Mile Pavkovič, Subotica, Ilija Vidovič, Sarajevo, i Milivoje Kovačevič, Brodarac Bd,
Zamenici upravnog odbora
Velja Stanojevič, Nik. Dražić i B. Živkovič.
Zamenici nadzornog odbora
Mihajlo R:ajčić i Bela Plasman.
g. Ćosić. Dragi drugovi i delegati, ja vam se zahvaljujem na poverenju i ponovnom izboru za pretsednika Centralne uprave. Staraću se da svojim radom budem od koristi. Svakog onog člana, koji bude radio protiv našeg u-druženja, žigosaću javno i isključiti iz naše sredine (upadaju delegati i viču bravo Ćosiću živeo Ćosić, Ćosiću, večeras ima da daš večeru. Marjanoviču idi da poručiš večeru. Prave se vicevi na račun Cosića).
g. Đurakić. Dozvolite da vam i ja zahvalim, zahvaljujem na poverenju i uveravam vas, da ću raditi i da ću Udruženje voditi u onim granicama, kako to naša pravila donose i trudiću se da sve izgubljeno nadoknadim. (Upadaju delegati i viču: i ti da daš vino, dabome da da vino. (Đurakić im odgovara: Mogn večeras da vas prevedem preko Mi-Ijacke. Šala i smej.
g. Tošlć. Dragi drugovi, hvala na poverenju, a ja ču voditi računa o našem radu. Ništa neću propustiti. Tražim da svi složno bratski radimo, pa će onda biti dobro po sve nas. Kad imamo uslova da uspemo, zar je lepo da gubimo vreme. Napred drugovi i uspećemo. (Živeo).
g .Petrovič. Ja sam došao kao krivac ali sam ispao prav. Vi ste me odrešili i oslolodili. Ja sam se pred vama opravdao. Hvala vam (živeo). Pitam kako je rešena moja stvar. Neka se unese u zapisnik da sam prav, da mi se isplati dnevnica i da mi se izdejstvuje osustvo za ovaj kongres (upadaju: svi smo za to).
Kongres rešava da se Drag. Petroviču isplati dnevnica kao i ostalim delegatima i da se podejstvuje da mu se osustvo za do lažan ne računa u godišnji odmor. Dalje kongres utvrdjuje da je kod Drag. Pettoviča ustanovljen manjak od Din. 273 koji je on odmah popunio.
g. Beloševič. Tražim da se stavi u dužnost novoizabranoj m ravi da sva potraživanja traži i da se prema krivcima najstrožije postupi.
Sarajlija. Molim da se dnevni red današnjeg kongresa izmeni i da se molbe i žalbe čitaju pred našim starešinama, neka vide stanje naših drugova, a ne da pred naše starešine iznosimo naše sramote i svađe Molim da se ovakve stvari više ne dešavaju.
a'; g. Kuhtin. Tražim da nova uprava za priznanice po ^kojima duguju naši članovi od istih izuzme leteće menice, jer priznanice zastarevaju za godinu dana i naplata po njima je teška, dok je sa menicama mnogo lakše. Ko hoće zajam neka da menicu.
g. Đurakić. Gospodo delegati, vreme je da prekinemo. Zaključujem današnji rad. Sutra da nastavimo u 8. Doviđenja.
Drugi dan kongresa 16 juni 1936 godine
VIII	taška dnevnog reda
g. Đurakić. Otvaram drugi dan našeg kongresa. Molim vas da u diskusiji budete kratki kako bi naš rad završili do podne, jer ima ljudi, koji večeras treba da putuju na dužnost. Treba da gledamo od čega živimo. Nemojte da se svadjamo kada se može sve lepo urediti. Da se nebi dugo zadržavali, molim da se iz svake oblasne uprave izaberu po dva delegata, koji će, dok mi ovde radimo, raditi u kancelariji rezoluciju. Pitam vas, da li se sa ovim slažete
(Prima se, viču svi delegati). Po dva delegata odlaze da sastave rezoluciju, Gospodo molim za red i rad. Hajde sada da predjemo na osmu tačku dnevnog reda. Sada je na dnevnom redu izmena društvenih pravila. Pitam vas dali ste za to da se pravila pročitaju ili ne. Resite po ovome. (Upadaju: da se čita, ne treba) gospodo delegati, ta pravila poslata su svakoj Oblasnoj upravi i njena je dužnost bila da sa sadržinom istih upozna svoje članove. Ako budemo čitali pravila, onda nećemo stići ni za pet dana. Pitam dali su sve Oblasne uprave upoznale svoje članove sa pravilima (upadaju jesmo, jesmo). Ja ću vam izneti mišljenje Oblasne uprave Beograd. Dakle, mi smo sravnili nova i stara pravila i došli smo do zaključka da je ono što je bilo u starim napred, u novim pozadi i tako dalje.
g. Marjanovič. Ja sam pravila površno pregledao. U njima ima izmena i to puno. Ova pravila mogu da posluže ne samo za nas, nego i za sva ostala udruženja. Ja se sa novim pravilima ne slažem tamo gde se govori o penzijskoj otpremnini, gde se kaže da penzioner pre nego što se penzioniše dobije od Udruženja na ime penzijske otpremnine Dinara 3000.— (upadaju: mnogo je). Ja molim drugove iz Ljubljane da i oni kažu svoje primedbe na pravila, jer su oni uvek bili ti, koji su stavljali primedbe na svaka pravila.
g, Jamnik. Predlažem da se na ovom kongresu ne prime ta pravila, jer nije postupljeno kako je bilo rešeno na vanrednoj sednici da se stara pravila dopune i isprave prema primedbama tada utvrdjenim. Pošto to nije uradjeno predlažem da se nova pravila odbace.
g. Kuhtin. Povodom ovih pravila naišao sam na dve tačke, koje nikako nemogu da primim, Prvo, na jednom mestu se govori da je zastava našeg udruženja polje crveno. Ovo ne mogu da primim, jer se to ne slaže sa našim ciljem. Dalje kaže se da član udruženja može postati samo cnaj ko ima' najviše 45 godina. Preko tih godina ne može se primiti u članstvo,
g. Đurakić. Dozvolite da vam predstavim izaslanika Udruženja vozovodja g. Panića (živeo).
g Jamnik. Molim da se izbaci diskusija o pravilima a svaka Oblasna uprava neka do idućeg kongresa sastavi šta misli da treba da udje u pravila, a nova Centralna uprava neka sve to za idući kongres spremi.
g. Đurakić, Predlažem da se više ne diskutuje o pravilima, nego da se odbace, a sve Oblasne uprave kao i Centralna uprava, da sve nedostatke pravila spreme za idući kongres pa da se onda reši. Pitam da li se ovo prima {Prima se, prima se).
g. Ćosić. Ona pravila, to jest primedbe, koje je poslala Ljubljana drug Kahriman je sam odbacio i te primedbe nije hteo da uzme u obzir, već je rekao da će on sam spremiti pravila. On je se utrpavao u rad novih pravila sa namerom da se ona prime. Eto drugovi kakav je Kahriman.
g. Vuk Tošić. Ovde se tretira pitanje o pravilima. Jedni govore da su dobra a drugi da nisu. Ja neću nikog da branim. Ja ću izneti svoje kritike na pojedine tačke. Ako ste za to da ostanu stara pravila, neka ostanu. Ja kažem da su nova bolja od starih. (Zatim govori o pravilima kri-tikujući stav po stav.
g. Kahriman. Drugovi, vi ste u novinama pročitali da sam ja odredjen da izradim nova pravila, a sada se kaže da sam se ja utrpavao. Sada su se svi naelektrisalf protiv mene. Meni dopune Ljubljane nisu pokazane. Evo našeg honorarnog činovnika pa neka on kaže dali su meni te primedbe pokazane. Ja sam gospodo bio u bolnici i meni te
dopune nisu pokazane. Vi ste tu pa rešite. Možete da ih primite ili ne. Možete da ih izmeniie, i zakoni se menjaju.
g. Belošić. Pitam druga pretsednika centralne uprave zašto je bila ona vanredna sednica 7 februara 1936 godine na kojoj smo radili pravila i nismo ručali.
g. Živojinović. Na vanrednoj sednici doneo je g. Jamnik iz Ljubljane primedbe za nova pravila. Na osnovu tih primedbi ja sam izradio jedna pravila. Posle toga, kada je Kahriman došao, ja sam mu rekao za te izmene a on mi je rekao: ostavimo mi to na stranu pa ćemo mi raditi kako znamo (nastaje objašnjenje izmedju članova, protest-vuju Marjanovič i Belošić)
g. Marjanovič. Poštovani drugovi mi smo pozvani na vanrednu sednicu da ono što naša pravila ne predvidja-ju dopunimo. Na toj sednici mi smo križali izmene druga Jamnika. Pitam sve one koji su na toj sednici bili, da li je to bilo tako (upadaju: tako je). Gospodo delegati, pitam vas da li ćemo mi dozvoliti da honorarni činovnik radi pravila koji nije naše struke.
g. Pualić. Drugovi ovde medju nama nema reda. Ovo je sramota. Gospodo predlažem da se nova pravila odbace. Da se stara pravila dopune poslovnikom na osnovu naših primedbi. Molim da se ovo stavi na glasanje.
g. Tošić. Slušajte drugovi. Ja mislim da je sve ovo nepotrebno. Mi svi znamo rad Genijalne uprave. Bolje je da se danas donese jedno rešenje, a ne da gubimo vreme u diskusiji.
g. Marjanovič. Ja molim dragi drugovi da se ovde pročitaju izmene pravila, koje smo mi utvrdili na vanrednoj sednici pa smo onda gotovi sa time (upadaju: tako je).
g. Živadinović. Ja mislim, pošto su nova pravila iz-vadjena iz starih, samo su izmenjena u toliko, .što je drugi red, a stara pravila da ostanu, nova da se odbace, a sve primedbe što imaju Oblasne uprave, da dostave Centralnoj upravi. Ja ovo predlažem.
g. Durakić. Molim da se ovo okonča. Primite ih ili odbacite. Ispravite stara ili uzmite nova. Nemojte da gubimo vreme (upadaju: dajte ispravke sa vanredne sednice. Stavljam vam predlog na glasanje upada jedan delegat i traži da se primi predlog Marjanoviča).
g. Marjanovič. Moiim da se donese rešenje po do-netim izmenama ud 7 februara 1936 godine. Mi ništa više ne tražimo (odobravanje).
g. Ćosić. Drugovi mi izmene od 7 februara nismo slučajno doneli Mi smo radili po datim nam prirredbama. Ja nisam mogao da dovučem ovamo ćelu arhivu udruženja. Pravila je radio Kahriman onako kako je on hteo ne uzimajući ničije primedbe u obzir. Na vama je dali će te ih primiti ili ne.
Delegat iz Ljubljane. Na vanrednoj sednici svaka Oblasna uprava poslala je svoje primedbe na nova pravila Tražim da se te primedbe ovde usvoje (odobravanje).
g. Šimić. Drugovi, ja predlažem da te ispravke pret-sednik Centralne uprave pošalje svima Oblasnim upravama na uvidjaj i da se one uvedu u stara pravila. Na ovaj način biće zadovoljene i Oblasne a i Centralna uprava, Pitam vas da li ste sa ovim zadovoljni. Molim da se ovo zavede u zapisnik.
g. Tošić. Treba doneti odluku dali smo za to da se donesu izmene pravila ili da ostanu stara. Treba rešiti da li ćemo doneti odluku da se stavi u dužnost Centralnoj upravi da prema ispravkama od 6 februara 1936 godine sastavi
nova pravila ili ćemo ostati pri starim. Centralna uprava priznaje svoju krivicu što nije te primedbe ovde donela. Sada ne treba da oko toga gubimo vreme. Treba da donesemo preciznu odluku da li smo za stara ili da menjamo (tako je).
g. Hajdin, Drugovi i braćo delegati, treba da o ovome dobro razmislimo. Ima nas dosta, koji nismo ni slova videli iz tih pravila. Ja ovde u ime 92 člana iz Vinkovaca predlažem da se ostavi do idućeg kongresa pa da se onda reši. Slažem se sa predlokom druga Marjanoviča.
g. Radaković. Dragi drugovi, mi iz Zenice nismo ni znali za izmenu pravila, kao i da se rade nova.
g. Buntić. Kao što vidim, ovde se radi o izmeni pravila. Meni je to prvi put da ovde čujem. Ja predlažem da se taj predlog od Centralne uprave uputi svima Oblasnim upravama, a one da upute svojim pododborima i povere-ništvima.
g. Marjanovič. Ja vidim da se ovde baca optužba na pretsednike i sekretare Oblasnih uprava. Mi nismo znali za nova praviia, već smo znali samo za izmene. Zar je pravo da ja moram da svojim povereništvima i pododborima prepisujem pravila, to treba da uradi Centralna uprava.
g. Durakić. Da stavimo ovo na glasanje. Kao što ste čuli predlog druga Marjanoviča (dozvolite da vam pretsta-vim našeg uvaženog počasnog člana g. Božića — živeo). Pitam vas dali se slažete da stara pravila dopunimo sa pri-medbama od sednice 7 februara. Pitam vas dali se slažete sa ovim ili ne (upadaju: da se objasni).
g. Pualić. Drugovi, pretsednik kongresa nije dobro objasnio. On je želeo da kaže, da stara pravila ostanu na snazi a da se dopune sa izmenama utvrdjenim na sednici od 7 februara 1936 godine (upadaju: tako je) dalje, drugovi, staviće se u dužnost novoj upravi da te izmene dostavi svima Oblasnim upravama a one da dadu svoje mišljenje.
g. Durakić. Pitam vas dali se prima predlog druga Pualića.
Kongres rešava da se stara pravila zadrže, da nova Centralna uprava usvojene izmene na vanrednoj sednici od 7 februara 1936 godine pošalje svima Oblasnim upravama i da one po svim izmenama dadu svoje mišljenje pa da se to iznese na idući kongres.
IX	tačka dnevnog reda
g. Durakić. Sada je na dnevnom redu odredjivanje visine članskog uloga. Molim da se po ovome reši.
g. Sole. Predlažem da ostane članski ulog po starom* SKUpština rešava da članski ulog ostane po starom.
g. Đurakič. Da li ste za to da ostane i bolesnička potpora po starom ili da menjamo (upadaju: izmene).
g. Pualić. Dragi drugovi, prilikom rešavanja isplate bolesničke potpore, uvek je na kongresima rešavano da Oblasne uprave prema svojim finansiskim mogućnostima ovo pitanje same reše na svojim skupštinama. Predlažem da ovo i dalje ovako ostane. Mnogi kažu da treba menjati i povećavati. I ja sam za to, ali drugovi, treba voditi računa. Ako hoćemo da povećavamo bolesničku potporu, onda ćemo morati i članski ulog da povećamo.
g. Händler. Sa nečim se slažem a sa nečim ne. Ne zaboravite da imamo dosta neregulisanih drugova. Ne slažem se stime da mi regulisani za vreme bolesti primamo potporu. Predlažem da se ukine regulisanim a da se da dnevničarima (tako je).
g. Slavko. Povodom ovih potpora za bolovanje, iz-neću vam jedan slučaj jednog našeg druga. Ovo može da se desi svima nama. Zatim govori o slučaju g. Franje Ka-roljija. On je dnevničar, pao je sa lokomotive u martu mesecu. Naš lekar mu je rekao da je zdrav a privatan le-kar mu je rekao da mu je potrebno tri meseca bolovanja. Naš bolesnički fond nema mogućnosti da mu pomogne. Resio je da mu da svega 300,— dinara. Mi smo tom drugu, da bi mu pomogli, uvek pri prijemu plate ili premije davali pomoć. On se danas nalazi na ulici. Sramota je da se ovo dešava. Ja sam za to, da se skine regulisanim, a da se da dnevničarima, jer njima treba pomoći. Zahvaljujem se mašinovodjama i drugovima iz Zemuna, koji su ovoga čoveka pomogli. Molim za rešenje ovoga slučaja.
g. Božinović. Molim da se i ja čujem. Ja sam od svojih drugova iz Doboja dobio ovlašćenje da se snizi članarina od 15 na 10 dinara. Ali, kako vidim da je naša Oblasna uprava opterećena, ja sam da ostane po starom Ima kod nas i takvih slučajeva, da su neki naši drugovi bili regulisani pa su otpušteni, posle opet vraćeni u službu, ali nisu regulisani. Ja molim Centralnu upravu da se postara kod nadležnih da se ovi ljudi vrate u svoj prvobitni položaj.
g. Marjanovič Odgovara predgovorniku i predlaže da ostane članarina ista.
g. Velić. Drugovi delegati, ja kao i vi svi ostali došli smo ovde da zastupano naše drugove. Baš zbog bolesničke potpore mi smo i osnovali ovo naše udruženje. Njegov cilj je human da se svi pomažemo. Ali, pošto regulisani imaju veće plate, neka se njima da manje a dnevničarima vise (nastaje objašnjavanje između članova). Ja u ime svojih drugova tražim ravnopravnost.
g. Kuhtin. Ja vidim da povodom ovoga debatovanja da se malo vodi računa o dnevničarima. Od kako je uveden honorar za pretsednika, sekretara i blagajnika, nastalo je grabljenje za taj honorar. Zar tu, na taj položaj ne može da dođe dnevničar, pa da se on pomogne sa tim honorarom.
g. Živ. Živadinović pretsednik Oblasne uprave Beograd. Ja mislim ovako da svaka Oblasna uprava prema svojim finansiskim mogućnostima ovo reši Izuosi kako to je rešeno u Beogradu. Ja predlažem da sa usvoji isti način kao u Beogradu, tim, da se za regalisane smanji na' 10 da po 5 dinara (odobravanje).
g Ljuba Đjoša Drugovi da vam ja kažem, molim vas da me čujete. Ja imam u Beogradu drugove dnevni-čare koji su skinuti sa rada i oni guraju kolica. Sramota je da dozvolimo da naši drugovi propadnu. (Odobravanje). Dalje drugovi, ja tražim da se izdejstvuje da svi ložači dobiju odelo, da se radi na regulisanju ložača, da se odobrava osustvo, da se onima, koji ništa ne rade a dobijaju kilometar i premiju a to je Milič, skine i da se da dnevničarima. Drugovi, ja mislim da dnevničarima treba pomoć (odobravanje i pljesak).
g. Vuk Tošić. Drugovi, ja predlažem (upada Janićije: predlog pretsepnika Oblasne uprave Beograd usvajamo (ama slušajte. Mislim ovako. Oyde se tretira pitanje bolesničke potpore. Ja mislim da je pravo da svaka Oblasna uprava prema svojim finansiskim sredstvima i broju članova ovo pitanje reši (jeste, nije) neka ostane po starom, kako je i bilo. Tako je.
g. Đjurakić. Stavljam predlog na glasanje da ovo pitanje bolesničkih potpora same Oblasne uprave na svojim skupštinama reše (tako je živeo).
g. Vrzić. Drugovi, na dnevnom redu onoga kongresa stavljeno je rešavanje o bolesničkim potporama. Ovo mora da se reši. Ja sam protiv toga da se da bolesnička potpora regulisanim, Slažem se sa Đošom. Mi moramo ovo pitanje ovde da raščistimo.
g. Bencijan. Gospodo, mi se oko ovoga pitanja već toliko mlatimo. Na prošlogodišnjem kongresu doneto je rešenje da svaka Oblasna uprava može da raspolaže svojom imovinom i da ona sama ovo pitanje na svojim skupštinama rešava.
g. Hajdi. Dragi drugovi, sve ovo je bilo luk i voda. Mi smo se udružili da bi lakše snosili teškoće. To je cela svrha udruženja. Predlažem da se prvo da dnevničarima pa posie i reguljsanim. Tražim da se ovo reši ovde a ne da se daju odrešene ruke Oblasnim upravama da one o ovome rešavaju. Mi smo tu da se pomažemo. Ja tražim da se pomognu i dnevničar! i regulisani, jer svi imamo podjednaka prava a ne da se ostavljaju odrešene ruke Oblasnim upravama da nam one kroje kapu. Žali drugove koji guraju kolica.
g. Đjurakić. Predlažem da se ovo. raščisti, pitam vas da Ii primate da se za posmrtnu pomoć i ostale pomoći ostave odrešene ruke Oblasnim upravama, da one prema svojim finansiskim sredstvima o ovome na svojim skupštinama donesu rešenje. Pitam ko je za, neka ustane a ko je protiv neka sedi (ustaje većina, nastane objašnjavanj) gospodo ponova ponavljam predlog. Kongres jednoglasno rešava da se za odredjivanje bolesničke potpore — kao i posmrtne potpore ostavljaju odrešene ruke Oblasnim upravama da one na svojim godišnjim skupštinama prema svojim finansiskim sredstvima o ovome rešavaju.
XI Tačka dnevnog reda.
g. Đjurakić. Sada je na dnevnom redu biranje počasnih članova. Molim sve Oblasne uprave da predlože koga imaju za počasnog člana.
g. Marjanovič. Dragi drugovi, ja bih molio pododbore i povereništva sviju Oblasnih uprava da oni ne biraju počasne članove bez znanja i odobrenja Oblasnih uprava. Mi smo ovakav slučaj doživeli od pododbora Lajkovac, pa zato ovo pominjem. Mi smo mogli da smo znali i za njega da spremimo diplomu, ali nismo znali, pa je nismo spremili. Drugovi, ja mislim da je red da se o ovome uvek iz-veštava Oblasna uprava. Dragi drugovi u znak zahvalnosti na obilnu pomoć, mi danas dajemo diplomu počasnog člana našem g šefu ložionice. On danas nije ovde, ali mi ćemo mu je predatu (živeo) Mi mu se na ovaj način zahvaljujemo na njegovoj obilnoj pomoći oko izgradnje našeg doma i kličemo mu živeo! Dalje drugovi, ovde među nama je i naš osnivač g. Ante Božić. Mi i njemu, u znak zahvalnosti dajemo diplomu na uspomenu za zajednički rad (živeo, živeo).
g. Božič. Draga braćo i drugovi. Verujte da je ovo za mene nešto, što ja ne mogu nikako zaboraviti, jer ja ovo smatram kao znak velike pažnje sa vaše strane, a ovo se ne može zaboraviti, jer je ovo večita uspomena za naše drugarstvo i zajednički rad. Ja znam šta je ložačka služba, i ja sam 6 godina držao lopatu u rukama. Ja sam gospodo u ovom udruženju radio koliko sam znao i mogao. Že-
lja mi je bila da se red lošača podigne. Ja nemam reči da iskažem svoje zadovoljstvo. Ja vam od svega srca zahvaljujem i kličem da živim svoga ložača i da poradite za sreću sviju nas i našu mladu Jugoslaviju (živeo, živeo, bravo).
g, Djurakić Pitam imali ko da predloži koga za počasnog člana?
g. Marjanovič. Mi imamo još jedno zaslužno lice u Oblasnoj direkciji Sarajevo. Mislimo da se primi za počasnog člana g. Bogdan Tomič, načelnik. Prima se za počasnog člana g. Bogdan Tomič.
g. Ćosić. Moja je želja da predložim g. Štulhofera za počasnog člana. On je mnogo pomogao našim ložačima za vreme redukcije mnoge je vratio natrag kao i za regu-lisavanje. Prima se za počasnog člana g. Štulhofer
g. Velić. Predlažem da se primi za počasnog člana šef. ložionice Cvreni Krst. Prima se za počasnog člana šef ložoionice Crveni Krst.
g. Tošić. Dragi drugovi, znademo da svi imamo svoje starešine. Mi brodari imamo jednog posasnog člana a to je bivši direktor D. R. P. a sad je penzionisani. Ja pred-sažem za požasnog člana g. Iliju Dimiča, šefa računovodstva D. R. P., jer on za nas uvek zauzima. Prima se za počasnog člana g. Ilija Dimič.
XII Tačka dnevnog reda.
g. Kahriman. Tražim da se povede računa o reguli-sanju ložača i da se to unese u rezoluciju i da se nastane da se po njoj postupi.
g. Buntić. Dragi drugovi, vama je vrlo dobro poznato da imamo ložača, koji su radnici koji vrše egzektivnu službu po 5—6 godina. Njima je plata smanjena. Predlažem da se o njima povede računa i da se oni uzmu u zaštitu i da se svi ti ložači koji ispunjavaju uslove za regulisanje da se regulišu i da se na to nastane.
g .Marjanovič. Da stavim samo jednu primedbu oko primanja počasnih članova. Naša pravila ne predvidjaju počasne članove Oblasnih upruva nego članove Udruženja ložača. Molim da se uvede u zapisnik da je počasni član kod nas u isto vreme počasni član celog našeg Udruženja ložača (tako je)
g. Jekić. Kod mene u Užici ima 2 člana koji vrše dužnost predložača. Njima blagajnik nikako neće da isplati sa odelo. Ja ovde pitam da li je to volja blagajnika ili oni imaju prava, a znam da u drugim stanicama imaju prava. Molim da se ovo ispita i da ovo udje u rezoluciju.
g. Omer Hadžič. Gospodo delegati, ja sam ložio 25 godina i 4 meseca. Penzionisan sam 1 aprila ove godine. Od tada nisam dobio ni penziju niti šta. Molim da mi se izadje u susret da izdržim dok mi se ne reši penzija. Molim Centralnu upravu da se zauzme za mene.
g. Marjanovič. Ja ću drugovi da vam objasnim slučaj našeg druga Omera. On je penzionisan 1 aprila 1936 godine i od tada nije dobio ništa. Ni platu ni penziju. On sada moli da mu se pomogne. Tražio je od nas jedan zajam. Ja predlažem da se danas reši da mu se da jedan zajam pa kad bude dobio penziju, on će vratiti. Ja mislim da mu treba pomoći jednim zajmom od 1000.— dinara. Molim da se donese jedno načelno rešenje za ovakve slu-
čajeve (tako je). Predlažem da mu se da zajam od Din. 1.000.— (da mu se da, tako je, prima se).
Delegat iz Zagreba. Drugovi, ja bih imao da iznesem tegobe nas ložača iz Oblasne uprave Zagreb. Kao što vam je možda poznato, dobili smo naredjenje da svi ložači, koji su došli na dužnost 1-3-1933 godine da budu re-gulisani, jer ima 350 mesta za regulisanje. To je sve dobro ali čl. 12 zakona glasi da svaki onaj koji hoće da bude regulisan mora imati 2 uzastopne vrlo dobre ocene. Ja vidim, ovde se daju diplome počasnim članovima koji su nas zadužili svojim radom. To kod nas nema. Kod nas je ocena za ložača samo dobar, dočim mašinovodja i ostali do-bijaja vrlo dobar. Ja vozim sa jednim mašinovodjom već 5 godina. On dobije ocenu vrlo dobar a ja samo dobar. Pitam kako treba da radi ložač pa da dobije ocenu vrlo dobar. Za ovo smo se obratili načelniku a on kaže: žalim, ali se mora raditi po zakonu. On nas je uputio da napravimo žalbu na više funkcionere da se član 12 ublaži tako da se i sa ocenorn dobar može regulisati. Drugovi koji su poslali molbe za regulisanje vraćene su im. Novac su potrošili za takse. Molbe su im vraćene zato što nemaju ocene vrlo dobar. Dalje drugovi sa kilometrom i premijom mi smo pogođeni. Vi znate kada je ono došlo naređenje da se skida 20°/o. Naš načelnik je rekao da se to ne odnosi na nas. Međutim posle dva meseca došlo je naređenje da se odbija i tada su nam odbili i za one mesece, za koje nisu, pa je ispalo 50%. Ima ložača koji su celog meseca radili za 150 dinara, dok je kondukter koji je manje radio više dobio. Mi ovde gospodo delegati vičemo živeo ovaj, onaj, dole onaj i t. d., a niko se ne pozabavi ovim pitanjima. Sramota je da se svadjamo kad imamo mnogo poslova da rešavamo. Dalje drugovi, da se traži, da se kod nas ukine ložačka kiatka tura, da se obrati pažnja na pravljenje turnusa. Da nam se da malo veći odmor. Drugovi, mi ćemo sve ovo uneti u rezoluciju, ali ja mislim da nju ne treba slati dok se ne izdejstvuje rešenje po prvoj Dalje drugovi, kad je došao pravilnik, mi smo mislili da ćemo tu biti zaštićeni, a ono ne, tu se samo govori o našim dužnostima, a o pravima našim nema nigde ni reči. Tražim da se to ihmeni.
g. Ćosić. Dragi drugovi, ja sam od vanrednog kongresa pa do danas predao 4 rezolucije i to uvek sa deputacijom. Ovde ima drugova koji su išli sa mnom, pa neka kažu da li je to istina (istina je, tako je). Drugovi, ja ne mogu našim ctarešinama da zapovedam, ja mogu samo da molim.
g. Pualić. Ovde ja imam da pred vama ihnesem jedan spor, koji ima Oblasna uprava Subotica sa Oblasnom upravom Beograd. Prilikom izmene teiitorije, povereništva i pododbor Zemun i Ruma pripali su nama. Samim tim pripada nam i sve ono što je dotle pripadalo članovima. Na vanrednoj sednici od 6 februara 1936 godine rešeno je da depozit pripadne Oblasnoj upravi Subotica. Međutim Oblasna uprava Beograd nije postupila po tom rešenju i na svojoj ovogodišnjoj skupštini donela je rešenje sasvim drukše. Nama ovaj depozit treba da pripadne, jer odakle ćemo mi u slučaju potrebe ovim članovima pomoći, kada je potrebno, da jedan član ima najmanje 6 meseci pa da ima prava
pomoći. Mi ove članove moramo smatrati kao nove ako nam se ne da njihov depozit. Mi drugovi pored depozitd potražujemo od Oblasne uprave za potpore izdate tim članovima zajedno sa depozitom sumu od Din. 3100.— Molim da se donese rešenje po ovome (upadaju: da se vrati pravo je).
g Djurakić. Gospodo delegati stavljam predlog na glasanje. Rešava kongres da Oblasna uprava Beograd vrati Oblasnoj upravi Subotica depozit i isplaćene potpore u sumi od dinara 3.100.— (trihiljade sto dinara).
g. Pualić. Molim da mi se ovaj novac u roku od 10
dana pošalje.
g. Vire. Drugovi dok se nisu počela tretirati pitanja o stanju nas ložača, ja nisam govorio. Sad se i ja javljam za reč. Odobravam govor druga iz Zagreba. Ja ovde tražim da se podejstvuje da se ložači stavljaju samo na svoje poslove a ne da se upotrebljavaju za svašta. Govori o opterećenosti ložača u Kraljevu, Lajkovcu i drugim mestima. Moli da se povede računa o tome.
g. Janjušić. Treba učiniti još nešto. Stanje ložača je strašno mizerno. Mi i sami treba da nešto učinimo da naše stanje popravimo. Treba staviti u dužnost novoj Centralnoj upravi, da se stavi u dodir sa lekarskom komorom da da mišljenje, da li ložač može 25 godina da vozi pod današnjim uslovima. To mišljenje da se dostavi Ministru narodnog zdravlja. Neka se vidi kako jedan veliki kadar ljudi strada i umire pre vremena. Dalje pitati Obrtničku komoru da li je to moguće, da jedan čovek uči zanat 25 godina pa da o tome nema priznanja. Da se stavi u vezu sa Generalštabom i da pita šta če učiniti za spremanje ložača u slučaju hitne potrebe sve to s obzirom na to, da jedan ložač ne može da izdrži 25 godina rada (upadaju: tako je, živeo, mi propadamo, nama uši otpadaju po tunelima).
g. Pantić. Gospodo zahvaljujem i želim srećan rad. Ja moram na posao (živeo).
g. Čevar. Ja sam hteo da iznesem kako ima ljudi koji kriju prava ložača. Mi smo dobili rešenje da nam se isplati za odelo, ali naš se je blagajnik kapricirao i kaže da on neće isplatiti dok je on tu. Da vam kažem nešto i o zupčastoj železnici gde je zarada smanjena sa 60°/o. Mi ovde radimo po ceo mesee za 30 — 70 dinara (upadaju: au zar je moguće). Nama koža iza ušiju otpada od dima u tunelu. Mi svi gubimo naše zdravlje, a zapostavljeni smo. Tražim da se kod merodavnih raspravi ovo. Dalje drugovi pred vama svima javno kažem da je jedan naš drug Anđelko Đurić, pojeo jednom našem bolesnom i jadnom drugu 400 dinara koliko je ovaj dobio na ime potpore. Tražim da se on ovde osudi i nađe načina da taj novac vrati
g, Kuhtin. Iz govora predhovornika vidim da je njihovo stanje teško. Ja sam došao sa jednim predlogom i hoću da vam ga kažem. Mi smo sa dolaskom našeg šefa g. Aranđelovića mnogo dobili. On je izbacio iz upotrebe sve lokomotive koje nisu za rad i uveo je nove i za nas rentabilne. Pre je kod nas regulisani uvek više zarađivao. Danas je naš šef sve to izjednačio. Ja nisam hteo da ga predlažem za počasnog člana našeg udruženja, jer i ako je dosta učinio za naše drugove, ipak mislim da to nije dovoljno da se predloži za počasnog člana. Ja ovo iznosim
među vama da vidite kako dobrog šefa imamo. Mi se danas ponosimo sa njime. Meni su moji drugovi stavili u dužnost da zamolim Centralnu upravu da vidi šta je sa re-gulisanjem ložača, da se da neki procenat premije čistačima, da se kasarne dovedu u red gde to nije slučaj.
g. Veselko. Dragi drugovi, da vam kažem nekoliko reči u ime ložača Rečne plovidbe. Ja sam jutros ovde čuo samo svađu i mržnju. To nije lepo, Gospodo, mi na brodu se nalazimo u mnogo težem položaju. Mi ložimo za 25 dinara, dnevničare nam ne regulišu, nemamo radnog vremena i odmora. Uzimaju se obični radnici za ložače. Dote-rali smo dotle, da matroz primi više kilometar nego jadni ložač. Ovde hoću da pohvalim našeg mašinistu Kovačeviča koji se uvek za nas zauzima i pomaže nas (živeo). Dalje tražim povraćaj u članstvo druga Milfća Mitroviča (upadaju neka kaže Kahriman)
g. Kahriman. Da vam objasnim o isključenju Milića Mitroviča, On je isključen zato, što je kao pretsednik nadzornog odbora napisao članak da su ložači pijanice. Protiv ovoga su se članovi bunili i ljutili i on je isključen. Zatim govori o razvoju celog ovog događaja. Završava: Ja smatram da kada se jedan član zbog ovakvih stvari isključi da se više ne može vraćati.
g. Vuk Tošić. Ja mislim da kada čovek radi na štetu društva i udruženja da nama takakav čovek ne treba (tako je) ja mislim da se danas reši da se ne primi (da se ne primi u članstvo). Drugovi ovde imam jedan slučaj. Naš drug Bora Jovičič otpušten je pa je posle toga izgubio dete. Pitam dali da mu se isplati posmrtnina. Nalazi se u teškom položaju. Rešeno je da se Bori Jovičiču isplati posmrtnina za dete i da se Milić ne primi natrag u članstvo.
g. Božić. Da vam drugovi i ja kažem nekoliko reći o zupčastoj železnici. Iznosi sve muke i patnje ložača i moli Centralnu upravu da se zauzme za poboljšanje stanja ovih drugova. Dragi drugovi, ako hoćemo da uspemo treba nam sloge. Gde je to kod nas. Slušajte drugovi. Nemojte da onaj koji ne uđe u upravu smatra da ne treba da pomaže tu upravu. Ja molim drugove da to niko ne dozvoli. Svi treba složno da radimo. Mi svi treba da radimo na socijalnom i ekonomskom jačanju naših redova. Ja vas molim da razumete da vas mašinovođe cene i poštuju. Ja vas pozdravljam i pozivam da čuvate svoje udruženje, jer ćete samo preko njega doći do svojih prava.
g. Stublin. Draga braćo meni je zapala čast i dužnost da vam govorim o našoj novoj kreditnoj zadruzi, koja je osnovana da se pomažemo (g. komesar policije poziva g. Stublina da prekine i da samo pozdravi delegate a ne da govori o zadruzi, jer to nije na dnevnom redu) Gospodin Stublin je izneo potrebu udruženja i zadruge, a zatim je prekinuo sa željom, da rad kongresa bude srećan i uspešan.
g. Živković. Čita molbu Nackovića, koji traži pomoć jer je na službi ostao sakat. Rešeno je da se molba sprovede Oblasnoj upravi Beograd.
XIII	tačka dnevnog reda
g. Djurakić. Da se odredi mesto, gde će se održati trinaesti kongres. Nastaje objašnjavanje izmedju prisutnih i
svaki bi želeo da u njegovom mestu bude. Rešeno da se trinaesti kongres održi u Beogradu u istom mesecu, to jest u junu mesecu.
XIV	tačka dnevnog reda
g Marjanovič. Molim da se donese rešenje o visini honorara Zatim molim da se reši za druga Šmoljana da mu se isplati. Oblasna uprava Subotica neka se naplati od Đurića. Molim da se donese rešenje (prima se). Stojan Ga-lo sekretar Oblasne uprave Subotica duguje 50 dinara Oblasnoj upravi Sarajevo i još 30 dinara. Donesite rešenje da mu se naplati (tako je). Molim da se reši pitanje našeg doma. Treba nas osloboditi velike kamate. Ako Centrala ima para neka isplati naš dug.kod Gradske štedionice, a mi ćemo joj otplaćivati, ili ako neće to, onda nam dajte ovlašćenje da se zadužimo kod Državne hipotekarne banke Molim za rešenje po ovome.
Za honorare Oblasnoj upravi Sarajevo kongres reša-va: Pretsedniku 200 dinara, blagajniku 200 dinara, sekretaru 250 dinara mesečno.
g. Marjanovič. Tražim da se pitanje honorara reši za sve Oblasne uprave.
g. Pualić. Ja kao pretsednik Oblasne uprave Subotica odričem se honorara od 200 dinara i od sada ću raditi za 150 dinara- Jer smatram da je to mnogo (upadaju: bravo, tako je)
g Tošić. Molim da se odredi budžet za slavu.
g. Markooić. Ovde se govori o honorarima. To i mene tangira. Mislim da nije pravo da sekretar Oblasne uprave ima veći honorar nego ja. Tražim da se to ispravi (prima se, da se ispravi) Dalje tražim da se odredi neki honorar za pretsednika nadzornog odbora, jer je on brodarac, da ima za dolazak na sednice.
g. Tošić. ja ne tražim honorar i odričem ga se (živeo, tako je) Upada Ljuba Čoša: i ja se drugovi kao predsednik nadzornog odbora Oblasne uprave Beograd odričem honorara (bravo, tako je).
g. Rašović. Ja smanjujem svoj honorar na 150 dinara mesečno (živeo prima se).
g. Tošić. Mo'im da se reši za bužet ža slavu. Skupština rešava da se za održavanje slave ognjene Marije Stavlja na raspoloženje Centralnoj upravi 6.000 (šesthi-Ijade dinara. Prilozi da se ne troše nego da idu u kasu.
Dalje Toše predlaže da se donese rešenje, kako će se zaključivati knjige, da li sa kalendarskom godinom ili sa poslovnom. Rešeno da se knjige zakjlučuju sa kalendarskom godinom.
Dalje pita koliko je Centrala povela delegata i koliko če da plati.
g. Djurakić. Nisam bio r funkciji Centralne uprave ali znam kako to naša pravila predvidjaju. Centralna u-prava za svoju Upravu i za po 2 delegata svake Oblasne uprave.
g. Rašović. Predlažem da se ovde reši pitanje ra-zduženja doma i da se to uredi sa Centralnom upravom. Zašto da dozvolimo da se plaća tolika kamata. Da stavimo na glasanje. Drugovi gledajte šta radite.
g. Diurakić. Gospodo delegati ovde je u pitanju novac i imovina sviju nas. (nastaje objašnjavanje između
Rašovića i Marjanovića. (Molim vas gledajte šta radite, nemojte da se svadjate. Gotovine sa kojom raspolaže Centralna uprava nije dovoljna da se isplati dug za dom.
g. Ćosić, Ja molim druga Marjanovića da donese dokumenta na koga glasi dom (Marjanović podnosi dokumenta iz kojih se vidi da je dom svojina udruženja ložača. Drugovi, ja moram reći da Centralna uprava nema toliko gotovine da isplati ceo dug kod Gradjan-ske štedionice. Ja predlažem da im se ododbri da se zaduže kod Državne hipotekarne banke.
Posle duže diskusije po ovome u koju su učestvovali Belošić koji predlaže da Centralna uprava dug Oblasne upruve Sarajevo otpiše Curakić, Rašić Marjanovič, Puvajić, Tošić i mnogi drugi.
Knngres rešava da se dozvoljava Oblasnoj upravi Sarajnvo da se može zadužiti kod Državne hipotekarne Banke radi isplaćivanja duga gradskoj štedionici.
g. Tošić. Idemo dalje da se reše honorari. Kongres rešava: pretsedniku Centralne uprave na ime honorara 250 mesečno, Sekretaru 200 din. blagajniku 200 dinara mesečno, činovniku 250, uredniku lista 450 dinara mesečno.
g. Marjanović. Molim da se donese rešenje za honorare sa sve Oblasne uprave.
g. Tošić. Je peedlažem da ovo pitanje ostavimo da svaka Oblasna uprava na svojoj skupštini reši.
g. Djurakić. Slažem se sa govornikom. (Nastaje ob-jašnjavanjr izmedju članova.) Molim da se reši koliko će procenta od članarine Oblasne uprave isplati Centralnoj upravi. Posle veće diskusije u kojoj su učestvovali g. Grenadir Velić, Marjanovič, Ćosić, Jekić i drugi kongres rešava da na ime postotka sve Oblasne uprave imaju slati Centralnoj upravi po 15°/0. v
g. Marjanović. Naš drug Šimić koga smo bili isključili pa opet primili traži da mu se isplati bolovanje. Pristaje da uplati zastalu članarinu. Molim za rešenje po ovome.. Posle diskusije u kojoj je najviše učestvovao Ljuba Ćoša kongres rešava da ovo pitanje Oblasna u-prava Sarajevo sama reši
g. Omer Hadžić. Drugovi ovde pred vama svima zahvaljujem drugovima iz Oblasne uprave Sarajevo za odobrenu mi pozajmicu od Din. 1000. Molim korgres da donese rešenje da mi i Centralna uprava da zajam od 1.000 dinara kako bi se do regulisanja moje penzije moga prehraniti. Kad dobijem penziju ja ću zajam vratiti u ratama. Kongres rešava da se Omer u Hadžiču da zajam od 1.000 dinara s tim, isti vrati kad mu bude penzije regulisana. S stavi ja se u dužnost Oblasnoj upravi Sarajevo da o ovome vodi računa.
g. Lalić. Dragi drugovi, nas su naši drugovi poslali ovamo da rešimo naša pitanja. Njihove oči uprte su u nas. Oni nas željno očekuju šta ćemo uraditi. Saslušajte rezoluciju (Čita rezoluciju).
g. Belošević. Da se unese rezoluciju i to da ložač sa 10 godina ehzekutivne službe ima prava na polaganje predložačkog ispita. (Dolazi delegati brodara i on čita u potpunoj galami rezoluciju brodaraca).
g. Djurakić. Ggspodo delegati, zaključujem dvanaesti godišnji kongres. Želim vam srećan put i želim da se iduće godine opet sastanemo svi (živeo).
Zapisnik vodio:	Pretsednik kongresa
Miodrag Zečević, s. r.	Svet. Djurakić, s. r.
Sekretar:
Vuk Tošić, s. r.
Overači zapisnika:
1. Slavko Radaković, s. r.
Dragljub ŽivKović, s. r.
Iz Centralne uprave
Dostavljaju se članovima na znanje pismo i rezolucije koje smo predali našem
Gospodinu Ministru Saobraćaja
Centralnoj upravi stručnog i humano-kulturnog udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, čast je učtivo podneti Vam rezolucije, koje su donesene na XII redovnom godišnjem kongresu održanog 15. i 16. VI. t. g. u Sarajevu, sa učtivom molbom, da izvolite istu primiti i doneti Vašu cenjenu odluku.
Uvereni, da ćete Gospodine Ministre, kao naš najviši starešina, ovu našu rezoluciju primiti i po istoj doneti svoje rešenje, ostajemo unapred zahvalni i učtivi,
S osobitim poštovanjem,
Sekretar,	'Pretsednik,
Svet. Djurakić, s. r,	Miloš Ćosić, s. r.
REZOLUCIJA
Centralne uprave udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije, koja je donesena na XII redovnom godišnjem kongresu održan 15 i 16 juna 1936 godine u Sarajevu za potrebe ložača državnih železnica,
Umoliti nadležne starešine sledeče:
1)	Da se svi ložači državnih Žeiežnica koji su kao dnevničari ili se vode kao radnici prvenstveno regulišu, jer ima dosta njih, koji više godina rade kao dnevničari ili rad nici na loženju lokomotiva pa ni do danas nisu regulisani.
2)	Da se svi ložači dnevničari ili ložači koji se vode kao radnici mogu regulisati i ako imaju ocene „dobar“, jer pojedine Oblasne direkcije državnih železnica ne predlažu Generalnoj direkciji drž. železnica one ložače koji su ocenjeni ocenom „dobar“ motivišući da se ovakvi ne mogu regulisati. U vezi postojećeg naredjenja po ovom pitanju, molimo da se izvoli narediti Oblasnim direkcijama državnih železnica da mogu predlagati za regulisanje i one ložače koji imaju ocenu „dobar“, još iz tog razloga, što su i same ocene smanjene pri ocenjivanju celokupnog osoblja.
Ovo se može preporučiti naročito Direkciji Zagreb, koja raspolaže sa velikim brojem neregulisanih ložača, a striKtno se pridržava ocena datih ložačima.
3)	Da se svi ložači koji se ne mogu regulisati zato što se vode kao radnici ili nema mesta za njih, prevedu za ložače dnevnićare i postave kao takvi rešenjem svojih Direkcija kako bi ovi mogli kasnije po ukazanoj potrebi i prilikama biti lakše regulisani, a pored toga priznale bi im se godine kao egzekutivnim službenicima verovatno i za penziju.
4)	Da se ložačima za egzekutivnu službu računa rang od dana kada je stupio na loženje lokomotive, a ne od dana kada je položio ispit. Ovo je potrebno zbog toga, što ima slučajeva da su ložači koji su imali po 10 godina službe sticajem prilika položili ispit posle svojih kolega, koji su imali 2 — 3 godine rada, te su tako ovi sa većim
brojem godina rada službe postali mladji po rangu od onih sa manjim godinama službe,
5)	Da se ložači kako regulisani tako i neregulisani, koji se skinu sa egzekutivne službe usled nesposobnosti, dodeljuju na lakše radove kao: čuvare vodocrpa, desetare rampe za izdavanje ugljena, izdavanju uglja i dr., jer su ovakvi ljudi skinuti sa svoga rada kao apsolutno iznureni i nesposobni za svaki dalji fizički rad, pa molimo da se po ovome izda notrebno naredjenje.
6)	Da se Pravilnik o polaganju stručnih ispita izmeni i uvede sistem polaganja stručnog predložačkog ispita, no stim da na ovaj ispit imaju pravo samo ložači koji imaju neprekidno 10 godina egzekutivne ložačke službe. Ovom izmenom dalo bi se priznanje ložaču za njegov naporni fizički rad koji je obavljao više godina na korist svoje že-lezničke ustanove, a sem toga i sama ustanova imala bi koristi.
7)	Da se Pravilnik o polaganju stručnih ispita od 1926 godine izmeni u toliko, što bi se isti mogao prilagoditi prilikama službe ložača na lokomotivi, jer sadanji Pravilnik iziskiva od ložača mnogo što šta da zna i ako stim nema potrebe za sam poziv njegove ložačke službe na lokomotivi,
Sadanji Pravilnjk predvidja 13 tačaka da ih zna ložač, pa molimo da se isti u koliko je moguće smanji i preuredi.
8)	Da se svima ložačima kako regulisanima tako i dnevničarima kao i ložačima radnicima dodeli odelo u naturi a ne u novcu i to: dva para plavog radničkog odela, jedan par letnjeg odela, jedan par zimskog odela, šinjel, bunda i po jedan par fileanih čizama, jer sa novčanom pomoću koju sada primamo za odelo nije ložač u mogućnosti da isto pribavi, što mu je potrebno za njegovu službu za rad na lokomotivi i elementarnim prilikama nepogoda, pa molimo da nam se po ovome izadje u susret.
9)	Da se iz la mredjenje svima Oblasnim direkcijama državnih železnica da se na električnim dizalicama za izdavanje uglja odredjuje naročito lice, a ne da se na ovaj rad dodeljuju ložači, kojima je dodeljena svoja redovna služba.
10)	Da se Pravilnik o sporednim prinadležnostima izmeni u toliko, što bi se ložaču dao veći procenat na ušte-djeno gorivo i mazivo od sadanjeg procenta koji ima sraz-merno prema mašinovodji a to mašinovodja ima 65% a ložač 35%, jer je ložač svojim radom izložen težim poslovima i napornijoj službi od samog mašinovodje, pa i na dolazak i odlazak sa službe, te molimo da nam se ukoliko je moguće izadje u susret.
11)	Da se ložačima ložionice: Split i Srpske Moravice gde su po dvojica na lokomotivi premija deli na 30% a ne na 29% kako se to sada vrši s obzirom na poziv same službe ložača.
12)	Da se svima ložačima egzekutivne službe prizna za penziju njihove godine rada provedene u svojstvu ložača dnevničara, jer ako ložač nije bio regulisan blagovremeno to nije bila krivica do njega, već do samih prilika nije
mu dato pravo predvidjeno Zakonom o državnom saobraćajnom osoblju da se reguliše.
13)	Da se poveća premija na zupčanim prugama ko-loseka 0.76 Direkcije Sarajevo na relaciji Konjic—Bradina, usled terena same pruge i velikih tunela kroz koje vozovi idu minimalnom brzinom te su ložači izloženi velikim teškoćama kao: vrućini, zagušljivim gasovima, jari i dr. usled sporog hoda voza.
14)	Da se od strane nadležnih starešina odredi naročita komisija za pregled pruge Konjić —Bradina, kroz same tunele i uvide kakve sve teškoće ima ložač pri putovanju kroz tunele, te će se time oceniti i sam rad ložača. Pored toga bilo bi od velike potrebe po samo zdravlje ložača, da se dozvoli zamena osoblja putem premeštaja na ovom delu pruge, kako bi oni ložači koji već rade duže godina na ovoj relaciji bili jedanput oslobodjeni od ove teškoće i dodele drugi na njihova mesta.
15)	Da merodavne starešine posle pregleda ovih tunela pri putovanju lokomotivom dodele ložačima za naporan rad na ovakvim prugama pored dosadanjih prinadlež-nosti još neku nagradu u novcu, koji su zaslužni da im se ova pomoć dodeli zbog izloženosti velikih teškoća na ovakvim putovanjima. Ovo se odnosi naročito na prugama Direkcije Sarajevo gde ima mnogo tunela.
16)	Da se svi regulisani ložači koji su stekli pravo na penzionisanje stave blagovremeno u penziju.
17)	Da se svima penzionisanim ložačima i njihovim porodicama koja uživa penziju prilikom penzionisanja isplaćuje akontacija penzije do regulisanja iste, kako bi penzioner ili uživaoc penzije mogao sebe i porodicu izdržavati Ima slučajeva da se ložač stavi u penziju i više meseci ne prima ni pare, pa mu je teško kao siromašnom gradjaninu da se izdržava bez pet para.
18)	Da se obustavljenih 20% od premije po Uredbi o smanjenju prinadležnosti vrati ponovo i isplata premije vrši kao i ranije pre stupanja Uredbe na snagu.
Današnje male sporedne prinadležnosti koje su iz dana u dan sve minimalnije pa i naše redovne prinadležnosti nisu ložači u mogućnosri da sebe i porodicu Ishrane, jer svaki ložač ima dva troška za životne potrebe jedan kod svoje kuće a drugi svakodnevno na putu.
na istu ne čeka kao što je to sada po više meseci. Ovakvim radom i nedavanjem akontacije za istu nisu u mogućnosti penzioneri da se izdržavaju a pored toga dovode sebe do zaduženja kod gradjana, što ubija ugled samog državnog službenika pa bi po ovome trebalo preduzeti da se penzija što pre rešava za prijem.
21)	Da se naredi svima Oblasnim direkcijama državnih železnica da se ložačima bez obzira bio dnevničar ili ložač radenik isplaćuje dnevnica podjednako bez smanjenja na 7 časovno radno vreme kako to praktikuju pojedine Direkcije—ložionice.
22)	Da se ložačima koji rade na vodocrpima isplaćuje nočni dodatak kao i službenicima saobraćajnih ustanova.
Ložač koji radi na vodocrpu obavezan je da u svako doba bilo to danju ili noću izda potrebnu količinu vode za lokomotivu i vodi nadzor dano-noćno nad radom samog kotla u vodosianici.
23)	Da se izda naredjenje svima Oblasnim direkcijama da u ložionicama gde ima više lokomotiva dodele čistačke partije za čišćenje istih, jer je ložaču nemoguće da postigne da pored svog redovnog posla čisti i ćelu lokomotivu, sem toga mora pripremiti za put sve što mu je potrebno, izvršiti manipulaciju i istu pregledati.
24)	Da se ložači za vreme slobodnog vremena koje im je predvideo Pravilnik za mašinovodju i ložače neupo-trebljavaju na druge radove posle dolaska s puta svoje redovne službe.
25)	Da se čl. 90 tač. 2 saobraćajnog upustva br. 64 ne odnosi na nas ložače, pošto ložač ima dovoljno posla oko lokomotive a još manje vremena prjlikom zakašnjenja vozova.
26)	Da se po traženju ložača u aktu Direkcije Sarajevo D. br. 19396/36 koji se predmet nalazi u Generalnoj direkciji Mašinsko odelenje u svemu izadje u susret za rad na zupčanim prugama na lokomotivi ser, 97.
Za centralnu upravu,
Sekretar,	Pretsednik,
Svet. Djuranić, s r.	Miloš Ćosić, s. r.
19)	Da se § 252 Zakona o državnom saobraćajnom	РЕЗОЛУЦИЈА
osoblju izmeni u toliko, da se službeniku prilikom unapre-
djenja u grupu ili stepen odnosno periodnu povišicu isplati Централне управе удружења ложача државних желе-nova prinadležnost od prvog narednog meseca kako je to зница и бродова Краљевине Југославије у Београду, ranije bilo Zakonom predvidjeno, a ne da ce ista čeka 13 која je донесена на XII редовном годишњем конгресу meseci pa tek da je tada prima.	одржан 15 и 16 јуна 1936 године у Сарајеву за по-
требе ложача Дирекције речне пловидбе у Београду.
Sasvim je ovo pravilno, jer pored smanjenih plata i
sporednih prinadležnosti još nam je i ovo uskraćeno, pa	Умолити надлежне старешине следеће:
mislimo da će naše merodavne starešine izaći nama u su-	,.
, . .	...	.	,	V1	1) Да ce сви ложачи дневничари no навршетку
sret i izmemti ovaj paragraf za svoje zeleznicke službenike.
три године службе регулишу, a на њихова места пре-
20)	Da nadležne starešine podejstvuju kod merodav- веду ложачи надничари за дневничаре. Има велики број nih da se penzija što pre regulisava za sve ložače i da se ложача нерегулисани док међутим машинисти помоћ-
ници и др. регулисавају се на време пре ложача који врши већу и тежу напорнију службу на броду.
2)	Да се и ложачима при Дирекција речне пло-видбе који су регулисани као и свима осталим држав-ним службеницима издаје плата унапред, јер једини слубеници који примају плату најкасније то су ложачи речне пловидбе. Оваквим поступком ложачи су дове-дени до тога да се морају задуживати приватно за ис-храну своје породице na сматрамо да би и њима тре-бало изаћи на сусрет с обзиром да имају исте животне потребе као и остали државни службеници.
3)	Да се ложачима Дирекције речне пловидбе ис плаћује исти породични додатак као и осталим служ-беницима no 120.— динара, јер они сада примају само 50,— динара на свако дете —члана породице.
Сматрамо да би и no овоме требало донети одо-брење јер je правилно да се свима изједначи породични додатак који примају остали службеници.
4)	Да се ложачима речне пловидбе додели стал-ност његове службе коју он обавља, пошто то до сада није било нити постоји.
5)	Да се ложачима повиси километар као и раније што je било у висини бродског редара, из разлога што ложач има најтежу службу и напорнију од свију оста-лих службеника на броду. Морнар на путничким бро-довима има већу километражу од ложача што би тре-бало овом приликом и ложачу повисити за његов на-поран рад.
6)	Да се ложачима правилно подели уштеда го-риза јер ложач највише својим трудом и чувањем до-приноси добитку и уштеди држави, na сматрамо да би било правклно да му се да уштеда после првог маши-новође.
7)	Да се свима ложачима на бродовима одобра-вају годишњи одмори како je то Законом и предвиђено јер ложвч на броду проводи no годину дана ван своје породице на страни, na je право да се у години дана и он одмори и састане са својима, после толике удаљености од породице и тешке ложачке службе.
8)	Да се и ложачима Дирекције речне пловидбе исто тако одобри као и железничким службеницима бесплатам превоз горива железницом као и бесплатам превоз намирница које су раније имали.
9)	Да се одобри да ложач на броду после навр-шених 10 година регулисане службе као ложач може полагати испит за машинског помоћника и да може на~ предовати као такав до маш. помоћника 1 класе и са овим завршити своје даље напредовање.
Ложач je својим напорним радом заслужио да му се бар ово право да и призна за неко напредовање.
10)	Да се свима ложачима Дирекције речне пло-видбе додели no два napa плавог одела, јер су изло-Жени великом прљавом раду и цепању око саме ло-Жачке службе и чишћењу котлова, машинских просто-Рија и др.
11)	Да се свима ложачима у Ади Циганлији плаћа Kao и осталим радницима прековремени рад, пошто су
ложачи само од озога запостављени док радници то право уживају и ако раде заједно и исто време.
Сматрамо, да би било правилно када би и ложа-чима одобрили уживање ове исплате као и радницима.
12)	Да се сви ложачи који су били до 1932 годи-не регулисани na су због уштеде буџета враћени у днев-ничаре поново регулишу, они нису зато криви ни осу-ђени да своје добивено Законско право изгубе и да им се то не надокнади као што им je обећано.
13)	Да се ложачима поред годишњег одмора no потреби одобрава и осуство за приватне послове као и осталим државним службеницима.
(М. П.)
За Централну управу,
Секретар,	Претседник,
Светислав Ђуракић, с. р.	Милош Ћосић, с. р.
Из Обласне управе — Сарајебо
Ha редовној годишњој скупштини одржаној на дан 14 јуна 1936. год. у нашем друштвеном дому у Сарајеву изабрана je следеНа нова управа:
5.	Председник: Ћамил Лисак;
2.	1: подпретседник: Остоја Вулетић;
3.	2: подпретседник: Драго Фолтин;
4.	Секретар: Марко Марјановић;
5.	Благајник: Војислав Шркба;
6.	Упр. одбор: Филип Грђић;
7.	Упр. одбор: Марко Давидовић;
8.	Упр. одбор: Ковачевић Новица;
9.	Упр. одбор: Салкановић Мујо;
10.	Над. одбор: Ристановић Васо;
11.	Над. одбор: Девовић Бећир;
12.	Над. одбор: Скокник Илија;
13.	Замена упр. одбор: Ковачевић Мехо;
14.	Замена упр. одбор: Мартић Никола;
15.	Замена упр. одбор: Марковић Милан;
16.	Замена над. одбор: Цвијевић Милан;
17.	Замена над. одбор: Секулић Љубо;
18.	Замена над. одбор: Чевро Омер;
19.	Замена над. одбор: Лалић Незир!
О предњем се извештавају наши чланови.
Управа.
Лож€*чи! Чувајте и јачајте cboje уАРУжење.
Zapisnik.
II Rednega letnega občnega Zbora Oblastne Uprave Ljubljana.
— Nastavak —
Največ smo posredovali zaradi nastavitve in v tem poslovnem letu je bilo to najvažnije vprašenje v precejuišnji meri rešeno povoljno. Trudili smo se tudi radi vštetja vseh službenih let in g. minister je rekel, da se nam morajo šteti, sedaj pa čakamo na njegov tožadeven pismen odgovor-Poročilo predsednika je bilo sprejeto.
Nato je dobil besedo tajnik tov. Rože in je podal tole poročilo: V tem poslovnem letu smo imeli 5 smrtnih primerov. Podlesnik Dionizi iz Zidanega mosta je umrl 12.VI. 1935; Hvastja Franc iz Ljubljane je umrl 7.12.1935; Koman Lovro, upokojenec iz Ljubljane je umrl 11.1. 1936: Šeibitz Franc iz Ljubljane je umrl 12.1.1936 in Topovšek Josip, upokojenec iz Dvavograda je umrl. 16 1.36.
Svojcem umrlih smo nakazali pripadajočo posmrtnino v skupnem znesku Din. 7500 Bolniške podpore ozirom3 podpore smo nakazali II. članom v skupnem znesku Din-2250.— Enemu članu smo plačali zagovornika pri disc\ plinski obravnavi v znesku Din. 280.—
Naša oblastna uprava šteje 266 članov 222 rednih in in 44 upokojencev. Izstopilo in izključenih je bilo 17 članov (2 upokojencev), upokojenih je bilo 6, umrlo je 5 (2 upokojenca), pristopilo je 8 članov.
Sej je bilo 22 sklepčnih.
Pri otvoritvi doma oblastne uprave Sarajevo je bilo naš zastopnik tov. Teran.
Dne 19.Ц.1936 se je vršil sestanek podružnice Maribor, delegat je bil tov. Sonc. V Novem Mestu še je vršil sestanek zaupništva dne 3.IV. 1936. delegat je bil tov. Sonc. Iz-fedna seja Centralne uprave v Beogradu se je vršila 6. in 7* februarja 1936, delegata sta bila tov. Teran in tov. Jamnik, Radi proslave sv. Konstantina, sprejema bolgarskih gostov, postevitve spomenika pokojnemu Viteškemu Kralju Aleksandru 1. Zedinitelju, prireditve poslovilnemu večera bivšemu direktorju g. Cugmusu, je bilo skupaj 9 sestankov. Naši zastopniki so bili tovariši: Teran, Sonc, Belcj an in Rože Pri komemoracij obletnice smrti pokojnega Vladarja so bili tov. Teran, Rože, Sonc, Tomc in Okršlar.
Pisemski promet je bil naslednji: došlo je 160 dopisov, poslanih je bilo 152, skupaj 312.
Poročilo tajnika je bilo tudi sprejeto.
Blagajnik tov. Sonc je prečita! bilanso in jo je natačno razložil prisotnim. Tudi pomočilo blagajnika je bilo sprejeto-Predsednik nadzornega odbora tov. Jamnik je poročal’ da je nadzorni odbor vsake tri mesece pregledal delo našega upravnega odbora in da je vsikdar našel vse v redu. Predlaga zaupnico in razrešnico upravnemu in nadzornemu odboru.
Tov. Belcjan pravi naj se oglasi, kdor ima kako vpra, šanje, dokler se ne da razrešnico, ker potem je prepozno-Po par kratkih vprašanjif na katere se je pojasnilo, je bil predlog tov. Jamnika sprejet.
Po razrešnici odbora se je prešlo k točki: Volitev novega odbora, nakar je prekinil predsednik zborovanje za 10 minut v svrho sestave kandidatne liste. Po odmoru se sledile volitve. Glasovalo se je predsedstvo posamezno, odbor, skupno.
Za predsednika je bil izvoljen tov. Belcjan ki se je izrazil tako le: sprejmem svoje mesto, čeprav težko in prosim obenem ostale ki bodo izvoljeni, naj ne odklanjajo svojih mest, da nebi ste m zgubili preveč časa.
In nato je bilo izvoljeno še ostalo predsedstvo in odbor in sicer:
I. podpredsednik tov. Paljavec Franc, II. podpredsednik to r. Krašovec Jakob, tajnik Rože Valentin, namestnik Rozina Josip, blagajnik Sonc Franc, namestnik Hajnšek Vinko. Odbor: Toplak Martin, Krajnik Jože, Kos Matija, Vidmar Jože; namestniki: Tomc Anton, Novak Alojz, Štrumbelj Anton, Knific Vencelj; nadzorni odbor: predsednik Jamnik Franc, odborniki: Pečar Franc, Penko Ivan, Okršlar Jože, Selan Albin — Maribor.
Po končanih volitvah je apeliral predstnik tov. Belcjan na vse odbornike, da naj se zavedajo svojih dolžnosti, naj posečajo seje in izvršujejo druga društvena dela vestno in kolikor je mogoče najbolje v prid celokupnemu društvu.
— Nadaljevanje —
Pažnja našim članovima
U našem listu broj 7-og ove godine objavili smo članstvu da smo uveli novu rubriku „Preko lopate" za humorističke stvari.
Kako je ovaj list sada ispunjen materijalom sa održanog kogresa, to smo u nemogućnosti da ovom prilikom pustimo u štampu koju humorističku novost, pa to ostavljamo za naredni broj našeg lista za to vreme materijal će biti obilniji.
U isto vreme apelujemo na naše drugove i prija-jatelje, da nam dostavljaju humorističke stvari iz života naših Ijudihi to putem Oblasne uprave, kako bismo ih štampali-
Iz Uredništva.
Власник за Удружење Ложача Државних Железница и Бродова Милош Ћосић, Прокоп 66 - Београд
Уредник: Инж Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица За Штампарију „Полет“, Урош Јудић Београд, Змај од Hohaja 5. Телефон 28-139.