KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KL\S\ 36 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15 APRILA 1924
PATENTNI SPIS BR. 1866.
Societa Anonima Forni ed Impianti Industrijah, Milano, Italija.
Peć za pečenje vapna pomoću gorivog materijala plinovitog oblika.
Prijava od 27. juna 1921.	Važi od 1. juna 1923.
Predležeći pronalazak odnosi se na peći za pečenje vapna, a njegov je predmet jedna peć, koja to omogućuje sa primjenom gorivog materijala plinskog oblika, kao što je na primjer plin generatora, plin visoke peći, plin peći na koks i slično.
Prema pronalasku peć se tako postavi, da se od celokupne u peć dovadjane množine vazduhu, koja se ugrejala kod gladjenja gorivog kamena u najdonjftj zoni hladienja, jedna prilična množina vazduha (primarni vazduh) razluči i dovede neposredno u dodir sa pre-dugrijanim radrim plinom, koji struji blizu osnovne površine jedne razmjerno visoke i uske zone, koja stvara pravi gorivi prostor, u kojem se izgaranje završava pomoću drugog dijela zraka (sekundarni vazduh), koji se sa svoje strane takodjer predugrijao gladjenjem gorućeg kamena.
Peć je nadalje tako zasnovana, da se može mijenjati odnos primarne množine vazduha ka sekundarnoj množini vazduha, a uslijed t ga se može po volji upravljati sa spaljivanjem u prostoru za gorenje.
Radni plin može se uvesti u peć već u toplom stanju; ako se dovodi u hladnom stanju, to se peć treba da opremi sa predgrijačima koji su poredani jedan iza drugoga, u kojima se plin sa izgaranjem jednog dijela volumena plina ugreje.
Spaljivanje ide prema tome od ruke pod povoljnim uslovima, dok vrući radni plin nadje primjenu i kao što primarni tako isto sekundarni vazduh greje se na račun topline, koju nosi izgoreno kamenje.
U nacrtu su opisana dva izvedbena primjera predmeta pronalaska. Sl. 1 pokazuje
aksijalni uzdužni prorez prve izvedbene forme, si. 2 prorez po liniji x—x slike 3, koja pokazuje jedan okomiti aksijalni prorez slično prorezu sl. 1, a si. 4 jedan poprečan rez po liniji y—y si. 3. SI. 5 i 6 pokazuje drugu izvedbenu formu u jednakom opisu kao sl. 1 i 3 i si. 7 pokazuje poprečan rez po liniji 2—2 si. 6.
Prostor peći za gorenje 1 je dolje sa komorom 2 spojen, u kojoj se sakuplja izgoreno kamenje i gore pričvršćen za kanal 3 kroz koji šalje gorivo kamenje. Unašanje pošiljaka zbiva se pomoću rupe 4 koja se zahvata sa jednim zatvorom 5
Gorivi plinovi koji bježe iz prostora za gorenje 1 glade šaržu u kanalu 3 i vuku se konačno kroz otvore 7 i kanal 8 u dimnjak 6.
U smislu pronalaska posjeduje komora 2 jedan znatno veći poprečni rez nego gornja komora 1, tako da se iz komore 1 dolje padajući materijal slaže kao nasip ili u formi jedncg čunja 9 i ostavlja slobodnim medju-prostore, u kojima se može sakupili jedan dio zraka, koji se podigao kroz izgoreno kamenje.
Kod izvedene forme prema sl. 1—4 izlijevaju se u svod, koji ove medjuprostore 10 graniči, kanal 11, koji su priključeni na prstenasti kanal 12; prstenasti kanal stoji u vezi pomoću otvora 13 sa pokrovcem predugri-jača 14, u koji struji radni plin odozdola kroz cijev 15. U predugrijaču 14 je smeštena jedna komora 16 za izgaranje jednog dijela plina, iz koje produkti izgaranja struje u dimnjak 17 i kod toga glade predugrijač u pravcu odozgo na dole.
Din. 8*—
Pod komore 2 je za omogućivanje ispraž-njenja obskrbljen sa 2 naklonjene površine 18, koje završavaju sa zatvorima 19. Na udarnom bridu površine je uredjen jedan poprečni kanal 20, koji je gore ograničen sa dva nakrivljena roštilja 21, čiji pritisak dolazi kroz cijev 22.
Kod radnje peći diže se kroz cijev 22 uvedeni vazduh u komoru 2 i struji preko tamo nalazećeg se izgorenog materijala. Usled neposrednog dodira sa izgorenim kamenjem ugrije se vazduh tako, de je medjuprostor 10 ispunjen sa vrućim vazduhom. U prostoru 10 će se napuhnuti probitačno pod višim pritiskom stojeći radni plin, koji je doveden kroz cijev 15, pošto se je prije u predgrijaču 14 ugrijao. To uslijedi tako, da nesavršeno izgaranje, čiji produkti su dospijeli iz manjih poprečnih rezova i viših visina u komoru 1, gdje se izgaranje dovršava pomoću drugog dijela vazduha, koji se neposredno diže iz srednjih partija komo e 2.
Izvedbeni primjer prema si. 5—7 pokazuje komoru za hladjenje 2, koja samo u jednom pravcu posjeduje jedno bitno veće proširenje kao komora 1, koja nekako stvara jednu pukotinu u svodu komore 2. Ova oprema je ali bez naročitog značenje; ona je samo nužna, da bi postojalo u gornjem dijelu komore 1 jedan ili više medjuprostora (prema opisanoj izvedbenoj formi 2), koji neće biti ispunjeni iz komore 1 dole padajućim materijalom.
Iz nacrta se vidi, da su na svaki medjuprostor 10 priključeni kanali 23, koji su s kanalima 24 vezani na taj način, da otpori trenja budu po mogućnosti što manji. Blizu njihovih osnovnih površina izlijevaju se kanali 24 u komoru 1. Otvori leže neposredno blizu otvora kanala ll1, koji uz priključeni na pred-ugrijače. Vazduh, koji se sakupio u medju-prostorima 10. odvaža se kroz kanale 23 — 24 k osnovnoj površini komore 1 i dolazi tamo u dodir sa radnim plinom dovedenim sa dovodima 11’.
Svaki par dovoda 24 i 11’ koji leže jedan kraj drugoga stvara jedan žižak tako da izgaranje započima na podu komore 1. Potpuno izgaranje uslijedi tada pomoću sekundarnog vazduha, koji se neposredno diže iz komore 2.
Oprema prema si. 5 — 7 daje još mogućnost, da se promjene odnosi izmedju primarne i sekundarne množine vazduha U tu svrhu udaljujući se od uredbe prema sl. 1—3, vazduh se neće dovoditi podu komore 2 kroz jedan jedini kanal 20, nego kroz tri naročita kanala čiji poprečni rez se upravlja pomoću ventila, koji su jedan od drugoga neovisni. Od ovih kanala izlijeva se kanal 25 ispod drugog roštilja 21 u srednju zonu komore, dok su oba druga kanala 25’ uredjena ispod
dva nakrivljena roštilja 21’ koji leže na obim stranama komore.
Pomoću upravljanja vazdušne množine napuknute u kanalu 25 i u obim kanalima 25’ može količina vazduha (primarni vazduh) koji treba da dospije u medjuprostor 10 i količina vazduha (sekundarni vazduh), koji neposredno u komoru 1 treba da dospije, biti prome-njena. Na taj smo način u položaju, da izgaranje izvadjamo sa duljim ili kraćim p'ame-nom odnosno, da mijenjamo dostiživi i maksimalne temperature.
Izvedbena forma prema slici 5—7 razlikuje se još sa drugim, za birnost pronalaska beznačajnim pojedinostima od izvedbene forme prema sl. 1—4, dok primjerno pod komore 2, iz koje se oduzima izgoreni materijal kroz lijevak 26, dobiva drugi oblik.
Pojedinosti peći mogu biti mnogostruko pro-mjenjene, bez da se dira u bitnost pronalaska.
Vazduh i gorivi plin napuhnu se odgovarajućim pritiskom u peć tako da pritisak u peći namaši vanjski pritisak.
Patentni zahtevi:
1.	Peć za pečenje vapna pomoću gorivog materijala plinovitog oblika naznečena time, što se celokupna zahtevana množina vazduha dovede na pod komore za hladjenje, koja je udešena za sabiranje izgorenog kamenja, koja iza toga biva zračena sa vazduhom i tako da pred-ugrijani radni plin ulazi u peć na osnovnoj površini komore za gorenje, koja se nalazi iznad komore za hladjenje, gde opet dolazi u dot.caj sa priličnom množinom ugri-janog vazduha (primarni vazduh) dok ostatak vazduha (sekundarni vazduh) neposredno do-speva u komoru za gorenje i tamo prouzrokuje potpuno spaljivanje.
2.	Peć po zahtevu 1., naznačena time, što se komora za gorenje u sredini svoda komore za hladjenje ulijeva, koja ima znatno veću širinu, nego komora za gorenje, tako da ispod svoda ostaju prostori, koji nisu ispunjeni sa gorivim materialom u kojima se sakuplja primarni vazduh.
3.	Peć po zahtevu 2., naznačena time, što komora za gorenje ima malenu širinu, ali priličnu dulinu i visinu, tako da radni plin, koji u glavnem počima goditi na najširim stranama komore, može da potpuno izgori bez ili sa samo malenim ostatkom sekundarnog vazduha.
4.	Peć po zahtevu 2., naznačena time, što se vodovi koji vode radni plin u slobodne ostale medjuprostore, izlijevaju na pokrovu komore za hladjenje.
2. Peć po zahtevu 2., naznačena time, što iz slobodno ostalih prostora na pokrovu komore za hladjenje izlaze vodovi, koji svršavaju u komori za gorenje blizu njezine osnovne povr-
šine i neposredno pokraj dulaca, koji dovode radni plin.
6.	Peć po zahtevu 1. i 2., naznačena time, što se vazduh dovodi k podu komore za hla-djenje pomoću jednog ili više kanala, koji se izlijevaju ispod nakrivljenog roštilja.
7.	Peć po zahtevu 1., 2. i 6. naznačena time, što su kanalu za dovadjanje vazduha djelomično u sredini, djelomično na stranama komope za hladjenje poredani i vezani sa dovodima, koji se upravljaju neovisno jedan
od drugoga, u svrhu da omoguće promjenu odnošaja primarne množine vazduha k sekundarnoj množini vazduha.
8.	Peć po zahtevu 1.—7., naznačena time, što se radni plin prije strujanja unutar peći u predugriječima ugrije pomoću spaljivanja jednog dijela radnog plina.
9.	Peć po zahtevu 1.—8., naznačena time, što se kao što vazduh, tako i radni plin ispod odgovarajućeg ptitiska uvode u peć, da bi pritisak u peći nadmašio atmosferski pritisak.
i;:.;.- t'.1-:	'1 ■ -	bo
■■ s'.:..	^r..	'■ '	''
„iajjDsav
niJ! m ' n	ivi ii b,s iq
«'::r mia.	:i!E!
i' ; i i	-..'.VIJ	!■
ia«8i:	Uji	ttibl	v	■ )18'
»u id'	/i ii-i ' , ii ■	■	'	■	.
rŽjKuini ' tak«	Iš'ambat
lin ■:	. ;o’l .:M:i 'spin ■ i.i.; • .ii' i'iJ ■ ■r:;':
.. dp niPi-ii'
S... :;!	.d ' :	'
Mt...	... :.:	.	■	• ■ ■ -
V:1.	:V '	■/'1:1.1.. ;■	m :• ■ :
;."■	■■•j''-	;■ :■ -i:	■ ■ ■'
.......i -.-..i	'	■	:	. .
mindna"	: ■:;..■'■.■i./ i:	.	...:i
pp	\b >	..i:." ■. .
pp::‘:	■ ..	i i:! ::i - '	.. 'ih :: ■■:■:■'
:■: ■' .	i.v: ■;■'.':	■	. ■	■ .lin
T
Ti 6.2
^3

Ad patent broj J866.
Tio.S
—o
■ O, v • ^




v
:
1 f . -
■




<
*•
■ : ?•
'1’ ■ > . • •
' ■
r. ‘: i!.;1 " ■ >'
'h,'


♦
/


.
:•
■'r;

j*'




■



■



Ad patent bro/ 7666.
Z
~Fio. 6





. ‘ ■> 1' ' .
; v
'

W' •	■ , •
• • v- ;	' • .v ■
"rt'
- .. , ■'

-- -c v.:	;•
.	- v ' ; . . ;

' ■ . \ if ■
: t ;■
i
■ ■ ■
:
i
"
t: ■
1 '>»;
.	'v
>