PoStarina plaćena u goiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
OI A SILO SAVEZA SOKOLA. KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. II. - Brof SO.
Ljubljana,
4. decembra 1031.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
Propagandna nedelja sokolske štampe
Svim bralskim župama!
Rezolucijom savezne glavne skup; štine od 29. marta 1931. ustanovljena je na području Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije propagandna nedelja sokolske štampe.
Cilj je te nedelje da se sistematskem snažnom propagandom što više populariše sokolska štampa, kako medu sokolskim pripadnicima tako i u širokoj javnosti, i na taj način poveča broj pretplatnika na sokolske listove i unapredi prodaja i čitanje sokolskih knjiga i ostalih publikacija.
Prema zaključku izvršnog odbora Saveza ima se propagandna nedelja sokolske štampe ove godine održati treče nedelje meseca decembra, t. j. od 13. do 20. decembra 1931.
Propaganda sokolske štampe ima se za to vreme izvršiti na ovaj način:
1.) Dana 13. decembra o. g. odr-žače se u svim sokolskim jedinicama pred celokupnim članstvom predava; uje o važnosti štampe uopšte, a naro; čito o značenju sokolske štampe za razvitak Sokolstva i sokolske svestL Obzirom na kratkoču vremena, bude Ii moguče, izradiče savezni prosvetni odbor načrt predavanja, koji če biti saopšten sokolskim jedinicama bilo putem »Sokolskog Glasnika« bilo ne« posredno.
2.) Od 13. do 20. decembra 1931. održače se svaki dan u svim sokolskim jedinicama pred svim vrstama u soko-*ani govori pred vrstom i o istoj temi.
Za vreme propagandne nedelje postaviče se u svim sokolanama na vidnom mestu natpisi sa pozivom na pretplatu, kupovanje i čitanje sokol; skih časopisa i knjiga.
4.) Za to vreme deliče se u svim' sokolskim jedinicama propagandni letci za sokolsku štampu.
5.) U propagandnoj nedelji u svim sokolskim jedinicama sakupljače izve; stioci za sokolsku štampu ili (gde ovih nema) drugi za to odredeni članovi društvene uprave odnosno prosvetnog odbora svakoga dana medu članstvom,
naraštajem i decom pretplatnike za sokolske listove.
6.) Po prethodnom odobrenju Mi* nistarstva prosvete, koje če isposlovati savezna uprava, održače se u toku propagandne nedelje, po sporazumu društvenih uprava i mesnih školskih vlasti, u svim osnovnim i srednjim školama predavanja o sokolskoj štampi i sa; kupljače se pretplanici na sokolske listove, u prvom redu na »Sokoliča« i »Našu Radost«.
7.) Za vreme propagandne nedelje preduzeče sve sokolske jedinice usme-no ili pismeno potrebne korake, da se mesne javne čitaonice i ostali javni lokali, u kojima se čitaju novine (ka-vane restauracije i sl.), pretplate na glavni savezni organ »Sokolski Glasnik«.
8.) Uprave sokolskih drušava (četa) izložiče za vreme propagandne ne; delje u svim sokolanama i sokolskim čitaonicama — a po mogučnosti i u privatnim knjižarama — na vidnom mestu spisak sokolskih knjiga i časo; pisa, naročito izdanja saveznog pro; svetnog odbora i Jugoslovenske sokol« ske matice.
9.) Za vreme propagandne nedelje organizovače se u svim sokolskim je; dinicama sakupljanje oglasa za božični broj »Sokolskog Glasnika«, pa če svako društvo nastojati da pribavi dva oglasa. Uputstva za prikupljanje oglasa i oglasna tarifa biče objavljeni u 51. broju »Sokolskog Glasnika«,
O uspehu propagandne nedelje sokolske štampe podneče sva društva (čete) izveštaje na obrascima, koje če im savezni prosvetni odbor poslati preko župskih uprava.
Neka svaka sokolska jedinica i svaki član velike naše sokolske poro-dice savesno ispuni svoju dužnost i prinese potrebne žrtve za napredak najmočnijeg činioca pravilnog razvoja našeg Sokolstva, naše sokolske štam; pe. Vreme je kratko, i zato odmah svi na posao!
Zdravo!
Beograd, 25. novembra 1931.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
I. zamenik starešine:
Engelbert Gangl, s. r.
Pretsednik prosvetn. odbora: Dr. Vladimir Belajčić, s. r.
Dr. VLADIMIR BELAJČIĆ, (Novi Sad):
Tajnik:
Ante Brozovič, s. r.
Za čisloću sokolske misli!
Četvrt miliona crvenih košulja u hiljadu petstotina pedeset sokolskih gnezda! Ili skoro toliko. To je brojno stanje jugoslovenskog Sokolstva, koje nam pokazuje katastar Sokola kraljevine Jugoslavije pod kraj 1931., posle nepune dve godine njegova opstanka.
Uzdignute glave gledamo, mi Sokoli, u tu pozanašnu brojku, i osečamo, kako nam brekču mišice od snage, kako nam žilama teče vrela krv i kako nam se grudi nadimlju od nabujale vere u sokolsku misao i svoju sopstvenu snagu. Sa radošču u očima posmatra-mo, kako je naše Sokolstvo izišlo iz svoga uzanog korita, i kako snagom bujice, bez zastanka, plavi i crveno bojadiše našu zemlju, brda i doline, varošice, sela i zaseoke. Nošeni ovom brzicom, izgubivši sa vidika utonula ranija pribrežja sokolske reke, mi smo kao omadijani, i, u nekom zanosu, mi kroz kapljice rose svoje radosti več vidimo, Jcako nam veselo, kao šarena duga, silazi s neba na zemlju ostvareno naše geslo: Ko Jugoslovcn — taj Sokol. .
Ali nešto nas je trglo iz toga sna i kao oblak zasenilo njegovu viziju. Sa jednog sokolskog sela doprla je do nas melodija »O, donna Clara«, koju u programu izvodi »sokolsko-crkvcni peva-čki hor«. Sa druge strane zaparao nam
je uši piskavi glas Sokola, koji u odori reklamira ukusne proizvode svoje mle-kare i — svoj sokolski rad. Začudeni trljamo oči, i tada nam se odjednom pogled zaustavlja u jednom selu blizu jednog poznatog našeg kulturnog cen* tra, na cimeru gostionice brata sokolskog odbornika, koji nosi sliku Sokola u odori i natpis: »Gostionica kod do-brog Sokola« ... Dolazimo k sebi i, mereči dubinu motkom treznog razmišljanja, saznajemo, da je razliveno naše sokolsko more tu i tamo stvorilo mu-ljevitc pličake, koji, nepročiščeni i ne-produbljeni, prete da se pretvore u smradne baruštine i da nam svojim otrovnim plinovima okuže naš zdravi i čisti sokolski vazduh.
Nema sumnje, prevarili bi se, kada bi od ono četvrt miliona sve primili za gotove pare, kada bi verovali, da ispod svih onih crvenih košulja bije pravo sokolsko srce.
Prevarili bi se i obmanuli sami sebe, kada bi namerno zatvorili oči pred stvarnošču da priličan broj naših pripadnika, sem sokolske legitimacije .i više-manje uredno plačene članarine, jedva što drugo vezuje za veliku^našu sokolsku porodicu. Nas ta istina, me-dutim, ni malo ne plaši, jer su Sokoli vični da gledaju istini uvek pravo u oči. Ona nas samo upučuje na oprez*
nost i na razmišljanje: da tačno odmerimo svoje snage, da jasno uočimo opasnosti koje nam prete i da ih za-vremena uklonimo.
Najvažnije je, i upravo osnovno, da pre svega sami sa sobom budemo na čisto. Ne može se sporiti, da ogrom; ni porast današnjeg Sokolstva rezultira u prvom redu iz unutarnje snage same sokolske ideje, naročito sokolske koncepcije našeg temeljnog nacional-nog i državnog problema — iz činje-nice, da je današnja Jugoslavija živela u srcima i dušama sokolskim još davno pre njezina političkog ostvarenia, onda, kada je ona na mnogim strann-ma imala brojnc i ogorčene protivnike. Pokazalo se, da je Sokolstvo, kao avan-garda jugoslovenske misli, oduvek upučivalo naš nacionalni i državni život na jedini pravi put, koji omo-gučava puni i nesmetani razvitak svih naših nacionalnih snaga, a time ujedno i naš kulturni, socialni i ekonomski napredak i prosperitet. Ne može se, nadalje, sporiti, da je i prošlogodišnji naš slet u Beogradu, koji je bio dobio razmere veličanstvene nacionalne manifestacije, mnogo učinio da je sokolski pokret dobio ovako silnog poleta i da su se naši sokolski redovi ov<\ko snažno i naglo proširili. — Ali, s druge strane, isto tako je neosporno, da ima i spoljnih činilaca, činilaca van Sokol; stva, koji su bili od nemalog značaja za njegov nagli razvitak u poslednje dve godine. Priznanje, koje je Sokolstvo u više mahova dobilo sa Najvišeg mesta i stav koji je Kr. vlada, naročito u svojoj deklaraciji od 4. jula pr, g., zauzela prema Sokolstvu, progla-sivši njegovu kulturno-prosvetnu misi-ju za sastavni deo državne politike, stvorih su prestiž Sokolstvu i podigli mu visoko ugled i kod o iv h, koji ranije nisu baš mnogo za nj marili.
Uz ove blagotvorne spoljne fak-tore za porast Sokolstva pojavili su se, na žalost, i takvi, od kojih je ono videlo više štete no koristi, i koji, u iz-vesnoj meri, pretstavljaju za nj direkt-nu opasnost, pa su i dali povoda, da sa ovim člankom povučemo za uže našeg sokolskog zvona.
Mislimo ovde na one, koji su po= leteli u sokolske redove ne iz unutraš-njeg uverenja i oduševljenja za sokolsku misao, več iz pobuda savim neso-kolskih, i koji, jer ih nije uvek lako prepoznati i prebrojati, baš u glavnom i stvaraju varljivu iluziju o unutarnjoj, pravoj snazi Sokolstva.
Prosudujuči sadašnje stanje Sokolstva i njegov buduči razvitak, moramo uvek i pre svega imati pred očima ovu osnovnu istinu: da se Sokolstvo —• ako želi da ostane zdravo, za život
sposobno i uvek samo sebi verno ________
mora uvek oslanjati jedino na svoju sopstvenu snagu, na svoju unutar-nju moralnu vrednost, na sokolsku svest, duhovnu povezanost, požrtvo\-nost i ljubav svojih pripadnika, i da svaka pomoč i potpora spolja, pa ma-kar ona dolazila i od strane same države, mora biti uvek od sporedne, sekundarne važnosti. Sokolstvo ne sme i ne moze nikada lei na stakama, ono mora uvek čvrsto stajati na svojim rodenim nogama. U rezolueiji savezne glavne skupštine od 29. marta o. g. rečeno je, da je naše Sokolstvo, organizovano u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, pokret privatne inicijative, u koji svaki’ pojedini član dobrovoljno unosi svoju ličnu vrednost i svoj lični rad. Nagla-šeno je onde, da Sokolstvo, u skladu sa sokolskom ideologij oin, sokolskom tradicijom i opštim sokolskim načeli-ma, samostalno odlueuje o svim pitanj ima, koja se tiču pro voden j a sokolske ideje. To nije samo dekorativni natpis na fasadi sokolske zgrade; to je njezin ugaoni kamen, to je njezin temelj i osnova. Jer samo to i takvo Sokolstvo moči če da uspešno izvrši velike zadatke, koji su mu postavljeni, samo to i tako Sokolstvo moči če naročito da bude močan i glavni činilac u izgradnji jugoslovenskog duhovnog jedinstva i jugoslovenske nacionalne kulture, u snaženju i razvijanju jugoslovenskog nacionalno« osečanja i pot-pune jugoslovenske nacionalne svesti.
Sokolstvo ne može taj svoj veliki zadatak izvršiti samo brojnoin snagom svoje organizacije, jer broj, sam o sebi, znači silu, a Sokolstvo se u borbi za svoje ideale nikada nije služilo šilom i ne misli to einiti. Ono je pribegavalo sili samo onda, kada je trebalo suz-biti tudu silu, dok svoje ideje nikada nikome šilom nije naturalo. Njegovo najmočnije oružje uvek su bili samo pravda i istina, samo uzvišena lepota
i velika etička vrednost njegovih načela, samo žarka i plemenita bratska ljubav, puna praštanja i požrtvovnosti, ljubav, koja ustostručava snage, koja sve daje a ništa ne traži. Ljubav, koja stvara apostole i fanatike, te jedine prave nosioce i vode svakog pokreta.
A ovakve ljubavi može da bude samo u slobodnom Sokolstvu, u Sokolstvu privatne inicijative, u koje svako ulazi dobrovoljno, po slobodnoj svojoj odluci i sa čistom namerom, da svoj život, i privatni i javni, utemelji na sokolskim načelima i u duhu sokolske ideje. Sloboda prema napolju i slo-boda unutra, sloboda uverenja i sloboda savesti jeste i ostaje kičma zdravog Sokolstva, Sokolstva kako ga je zami-slio i ostvario veliki genije Miroslava Tyrša. I zato u njemu ne može biti mesta onima, koje je u sokolski tabor doterao strah i kukavička težnja da ovome ili onome ugode, ili da sc sa na-cionalnog gledišta pokažu boljima nego što su. Ne može biti mesta u njemu onima koji misle, da se u sokolani nalazi otskočna daska za ovakvu ili ona-kvu karijeru. Ne može biti mesta u njemu onima koji misle, da se u sokolani stiče i veština penjanja po ljestva-ma činovničke hijerarhije. Ne može biti mesta u njemu ni onima koji misle, da sa ervenom košuljom mogu pokriti moralne ljage svoje mutne pro-šlosti. Ne može biti u njemu mesta ni onima koji misle, da je kroz sokolanu naj krači put do Sv. Save ovog ili onog stepena. Ni kukavički strah ni odvratno licemerstvo, ni prazna sujeta ni preračunata samoživost ne može i ne sme imati pristupa u sokolsku radionicu, u sokolsko svetište, u veličanstveni sokolski hram, na čijem pročelju stoje plamenim slovima ispisane reči: Ni koristi ni slave!
Sokolstvo je davno prestalo biti prazna parada i manifestacija. Ona znači izradeni i odredeni pogled na život i svet, ono pretstavlja u nama ono plemenito večito nezadovoljstvo sa stanjem u kome smo i trajnu, neu-tiživu religioznu, božanskog porekla težnju za usavršavanjem samoga sebe, svoga naroda, Slovenstva i cclog čove-čanstva, težnju za približenje Večno-me i Apsolutnome, težnju da budemo savršeni deo savršene celine.
Ovakva težnja može sc roditi i može se gajiti samo u slobodnom čo-veku i u slobodnoj sredini. I zato tra-žimo, da samo slobodni ljudi dobroga glasa imaju pristupa u sokolske redove. Zato tražimo, da vreme prokušanja od šest meseci ne bude samo prazna formalnost več istinsko ispitivanje i ozbiljno pripremanje za polaganje sve-čanog sokolskog zaveta. Na pragu so-kolane ne traži se neki naročiti, viši stepen savršenstva, neke naročito izra-dene vrline i kreposti. Traži se samo čista prošlost, čiste namere i dobra volja. Svi smo mi ljudi sa večim ili ma-njim porocima i ncdostacima, pa sc naša moralna vrednost ne ceni samo po vrlinama koje nas krase, več i po iskrenosti težnje i jačini volje za popravkom i usavršenjem.
Ali pored slobode spolja tražimo slobodu i unutar Sokolstva. Tražimo da svako može slobodno izložiti svoje mišljenje, tražimo da se u svakoj sokolskoj jedinici od sv.akoga respektujc i poštuje na osnovu slobodne diskusije stvorena odluka, tražimo da se načela sokolskog demokratizma svuda poštu-ju i očuvaju svetla i neoskvrnjcna. Tražimo svuda i svagde čistoću sokolske misli!
IVAN BAJŽELJ (Ljubljana):
»Soko i spori«
»Športni List«, koji izlazi u Ljub; ’ ljani, doneo je u broju 43. od 27. oktobra o. g. članak pod naslovom »Sokol in šport«, u kojem apeluje na Savez sportskih saveza u Zagrebu i na Jugo-slovenski olimpijski odbor u Beogradu, da se zauzmu za prava športa. U uvodu toga članka bavi se Sokolstvom te tehničkom vodstvu našega Saveza daje nekoje pouke i izriče kritiku, koja pak po svemu nije opravdana. Članak nema pravog logičnog zaključka, jer Sokolstvo nije krivo, ako je »športu neophodno potrebno priznanje javnih vlasti, te moralna i materijalna pomoč javnosti i vlasti«, kako to naglašava članak. Valjda je bio cilj članka dru; gačiji, onda bi eventualno uporedenje športa i Sokolstva imalo logičan za-ključak. Ali to nas toliko ne zanima, dužni smo samo odgovor na nekoje tvrdnje, koje su iznešene u tom članku, da javnost nebi bila krivo informisana i da nebi smatrala da je sadržina članka čisto zlato.
Najpre moramo utvrditi, da grane lake atletike: plivanje, smučanje, igre, klizanje, veslanje i t. d. nisu isključiva domena športa, več su deo našeg telo-vežbačkog sustava, koji Sokolstvo provada od svoga početka, jer je te grane uvrstio u svoj sustav več i osni-vač Sokolstva dr. Tyrš. Savezno načel; ništvo pak hoče, da se te grane ponešto bolje uvažuju, ali pak ne samo radi toga, jer su to moguče sportske grane, več zato, jer im sc priznajo dobar i koristan upliv na razvoj čovečjeg tela i pojedmih njegovih organa, te su sa telesno uzgojnog gledišta i vredne da ih se uvažuje.
Da se je smučanje uvelo u so; kolska društva samo radi toga, jer bi Sokolstvo inače izgubilo velik broj svog članstva, to pak nikako ne stoji, jer kad bi smučarstvo smatrali za te« lesni i moralni uzgoj neprikladnim, zastalno ga nebi preporučivali, več naprotiv zabranili, makar i bio radi toga gubitak članstva osetljiv. Na isti način ne možemo priznati, da su me; dunarodna takmičenja prisilila načel; ništvo da se vežbama u lakoj atletici da u Sokolstvu veči značaj, več naprotiv zato, jer ih smatramo dobrim i korisnim granama vežbanja i jer hočemo da naše članstvo što više držimo na otvorenom, a ne u zatvorenim vež; baonicama, koje su na žalost kod nas u slabom stanju i počesto ne odgova-raju higijenskim zahtevima.
Potpuno je pogrešnog mišljenja »Športni List« glede raznih igara, koje
gaji Sokolstvo. Odbojku smo uveli za sve kategorije vežbača, izuzev dece. Hočemo da se odbojka gaji u svim društvima te smo več ove godine u toj grani priredili takmičenja za prvenstvo Saveza SKJ, a ova če se takmi* čenja unapred održavati svake godine za prclazne darove. Nije nam poznato, da bi se spremale odredbe, koje bi imale ograničiti širenje odbojke, kako to tvrdi »Športni List«, o čemu baš protivno dokazuju prvenstvena takmičenja. Istina je pak, da ne želimo, da bi se članstvo specijaliziralo jedino samo za odbojku, a da bi sve ostale grane telesnog uzgoja zanemarilo, jer nije naš cilj da uzgajamo jednostrano, kako je to slučaj kod športa, gde se obično svaki sportista posvečuje samo jednoj grani, koju forsira do skrajnosti. Ipak, nceemo samo ostati kod od» bojke. S vremenom uvešćemo takoder i druge prikladne igre, medu kojima i hazenu. Ali kod toga držimo se strogo svoga programa, jer ne smatramo korisnim, da preko noči najedamput uve« demo više takovih igara. Stojimo na gledištu, da treba najpre dobro poznati jednu igru, a tek zatim se možemo pri« hvatiti druge. Takoder i to je uzgojni princip.
Što se pak tiče tvrdnje, da se bo« jimo da bi igre (hazena) mogle dezin; teresovati naraštaj u »takozvanim prc*» stim vežbama« i u vežbama na spravama, koje su po mišljenju »Sportnog Lista« sve pre nego korisne i prepo* '•učljive za telesni uzgoj žena, moramo pak konstatovati, da je pisac članka u tim stvarima veoma slabo poučen* Predaleko bi nas odvelo, da bi ga u to tačno poučili. Trebamo samo utvrditi, da priznati stručnjaci, koji zastalno pisca visoko natkriljuju, imaju o tome posve drugečije mišljenje. I to neka bude o tome dovoljno, jer nije nam namera da polemiziramo o vrednosti pojedinih telesnih vežaba.
Jedina tačka, koju je »Športa! List« pogodio, jest zabrana nogometa u sokolskim društvima, što je uistinu zaključio zbor župskih načelnika. Ina« če tvrdi, da sokolski nogomet spada u red »divljeg nogometa« i da smo njegovim ukinučem športu iskazali samo uslugu, »jer če to privesti nogometaše u posebne čisto sportske organizacije, koje su više puta još nepotpune, ali su ipak zdrav naravni temelj pravilnora i opšte korisnom provadanju športa«. Veseli nas, da je »Športni List« zadovoljen s našom zabranom. Baš ništa nečemo žaliti, ako članovi, koji su u
/LoVEM/Ko
/oKoL/TVO
Zbor muškog prednja šiva ČOS
Dne 21. i 22. novembra održan je u Tyrševom domu u Pragu zbor muškog prednjaštva ČOS pod pretsed-ništvom načelnika br. Agatona Helle* ra. Kao gosti ovom zboru učestvovali su načelnik poljskog Sokolstva br. Jan Fazanovicz i načelnik ruskog Sokolstva br. Nikolaj Manochin. Pretsed-ništvo ČOS zastupao je sam starešina ČOS br. dr. Josip Scheiner; dalje za-menici starešine br. dr. Bukovsky, br. dr. Fleischmann i br. dr. J. Truhlar, na* čelnica ČOS s. Provaznikova i zame-nica načelnice s. Pechlatova te još više brače iz odbora ČOS.
Zbor je odobrio izveštaj načelnika i bavio se u glavnome pripremama za slet, pitanjem takmičenja i prostih vežaba. Doneo je važne zaključke o učestvovanju dece i naraštaja, o stro-gom nadzoru pri takmičenju u odboj-ci zbog nekojih nesokolskih incidena-ta u ovoj godini i konačno o takmičenju na sletu. Kao novitet intereso-vače vežbače odluka, da može svaki takmičar pri vežbama na konju u širini slobodno birati stranu, na kojoj če vežbati.
U vežbaonici Tyrševog doma prikazane su prisutnima sletske vežbe svih kategorija i to uz pratnju klavira i gramofonskih ploča.
U načelništvo ČOS bio je konačno izabran br. Frant. Pechaček, a u ispit-nu komisiju brača: Ag. Heller, dr.Aug. Pcchlat, Jan Pelikan. Jos. Polarne, dr. J. Kral, M. Smirak, dr. M. Klinger, B. Havel, Fr. Erben, A. Benda, A. Krejči i V. Pelzlbauer.
Cehoslovački Sokoli ne idu na olimpijada u Los Angeles
U telovežbenom svetu pobudila je veliku senzaciju odluka ČOS, da nje-zini takmičari neče otiči na narednu olimpijadu, koja če se održati u div-nom gradu Kalifornije Los Angelesu 1932. godine. Pošto če se i Jugosloveni takmičiti za slovensko prvenstvo na sletu u Pragu, to izgleda, da ni oni neqe moči u Ameriku. Zbog svojih proslava odrekli su saradnju i Švaj-carski gimnaste, a Francuzi još ni-su doneli definitivnu odluku o svojem učestvovanju. Zbog toga pitaju se ne-mačke novine, ima li u opče smisla iči u Los Angeles, kad tamo neče biti ozbiljnih konkurenata.
Čehoslovačka pošla i 100 godišnfica Tyrša
Uprava čehoslovačkih pošta iz-dače naredne godine u proslavu lOOgo-dišnjice osnivača Sokolstva dra. Miroslava Tyrša jubilarne marke u vrednosti od 0-50, 1, 2 i 3 krune sa Tyrše-vim likom. Isto tako pustiče se u promet nove Tyrševe dopisne karte. Ova-ko Čehoslovaci cene zasluge velikog pokretača Sokolstva.
Olakšice na čehoslovačkim železnicama za IX. sveso-kolski slet
Ministarstvo saobračaja u Pragu dostavilo je železničkom odboru ČOS rešenje, kojim odobrava učesnicima na IX. svesokolskom sletu 50% popusta na redovitim (osobnim i brzim), a 60% na posebnim vlakovima.
f Bral Ani. Formandl
Dne 20. novembra umro je u svo-joj 49. godini član pretsedništva ČOS i poznati sokolski radnik br. Anton Formandl, tvorničar u Brodku kod Prerova. Slava mu!
Medu »Junacima«
U Sofiji postoje tri »junačka« društva, izmedu ko j ih nisu vladali baš bratski odnošaji. Najstarije od njih je Junak Sofija, drugo je Junak I, a naj-mlade Junak Šipčenski. Prilike su se u toliko sredile, da su u toku pregovori za zajednički rad i nastupe. U dogovoru sa Savezom stvorena je komisija sa zadačom da preobrazi dosa-dašnja društva u uzorne jedinice, koja bi imala biti kao primer društvima u provinciji. Mi svakako več iz teles-nouzgojnih razloga želimo, da ova namera uspe — ali pored toga iskreno želimo, da junačka društva postanu žarišta slovenskog bratstva i da pri* me — iako to za njih znači žrtvu — i ime i duh sokolski, a što je svakako jedan od najbitnijih preduslova da bi i Junači bili primljeni u Savez Slovenskog Sokolstva, što od srca želimo.
(Nastavak sa prve strane.)
sokolskim društvima bili učlanjeni samo radi nogometa, napustc naša društva, jer nikada nismo imali na* meru da uzgajamo nogometaše specija* liste. 4z toga razloga takoder ne želimo da uzgajamo niti specijallstc u odbojci, kako smo to več i pre naglasili. Pa takoder i bez toga možemo biti. Takav način nogometa, kakav se razvija u sportskoj organizaciji, ne možemo pak smatrati »kao korisno i uspešno sret-stvo fizičnog i moralnog ljudskog uz-goja«; ta pri toj igri dolazi često medu igračima samima i čak medu gledao-cima do tvornih napadaja, što nikako ne možemo odobravati, a niti ubrajati medu moralno uzgojne faktore. Pa takoder i sa gledišta telesne kulture i zdravstvenih uspeha nogomet nam ni* je potreban. Omladina, koja želi da se u sokolskim društvima pravilno uz* gaja, pogtignuče tu svoju svrhu takoder i bez nogometa, ta ima dosta drugih telesnih sretstava, koja su ujedno u skladu i s drugim zadacima, koje ima Sokolstvo u svom idejnom programu. Na koncu spomenučemo još i to, da Sokolstvo ima drugačiju metodu od športa i da moram« ostati na principu
svestranog telesnog uzgoja, i zato u našem sistemu ne smemo mimoiči nikakvu granu, koja odgovara fiziolo* škim i higijenskim zahtevima i koja je u skladu s idejnim naukom Sokolstva Jer je i samo vežbanje na spravama takoder šport, koji vodi jednostrano* sti, zato čemo uvek težiti za što večom raznolikošču grana vežbanja, obaziruči se pri tome na stečena iskustva i na znanstveni istraživanja, koja danas sve više potvrduju vrednost i korist raznih telesnih vežaba. Zastalno pak nečemo se pri tome obazirati samo na želje članstva, koje počesto ne zna da prosuduje korist pojedinih grana, što od njega ne možemo ni zahtevati. Ta* koder i spočitavana konzervativnost pri tome neče imati upliva. Inače je to fraza, koju izvansokolski krugovi, u nedostatku bolj ih ra*loga. veoma rado upotrebljavaju, a to onda kada sc uda ra na Sokolstvo.
Sumnjamo, da je »Športni List« s tim člankom, u koliko je naperen pro-tiv Sokolstva, postigao veči uspeh i koristio onim organizacijama, čijc je službeno glasilo, jer netačnostima se zastalno ne stvaraju snošljivi odnošaji.  --------------------------------
Bral dr. Laza Popovič o Savezu SKJ
Ovih dana boravio je u Beogradu profesor zagrebačkog univer^teta br. dr. Laza Popovič, jedan od najzasluž* ni j ih pionira našega Sokolstva i poznati nacionalni radnik, pa je na za-molbu uredništva beogradske »Politike« izneo o našem sokolskom Savezu sledeče konstatacije:
»Zasluge sadašnjeg sokolskog Sa-veza sastoje se u ovome:
1. Sokolski Savez je spasao opsta-nak sokolske ideje i Sokolstva kod na9.
2. Sokolski Savez je povečao i stvorio materijalne i personalne mo-gučnosti za dalji razvoj sokolske ideje i Sokolstva kod našeg naroda.
3. Sokolski Savez je učvrstio i iz-gradio unutrašnju vezu sa ostalim slovenskim Sokolstvom i zadržao za nas
integralno mesto u Sveslovcnskom sokolskom savezu.
4. Sokolski Savez je dao vremena i prilike, da se poremečeni odnošaji i sudareni pogledi u sokolskim redo-vima kod kuče pomire, oporave i oslo-bode,
To nije teško dokazati. U momentu stvaranja sokolskog Saveza bilo je naše Sokolstvo paralizovano, kako haosom spoljašnih uticaja, tako i svojom rodenom unutrašnjom kri-zom. Stanje se moglo lapidarno kara-kterisati poznatom dilemom: biti ili ne biti! Izmedu ideala: raditi savrše-no, i kompromisa: raditi uopšte, — nije odabiranje stavljeno u beskrajnu diskusiju, nego se reagovalo normalno i realno. U mesto da se proizvoljnoga dana i datuma, a bez legalnog puno-
močja, podvuče račun i objavi insol-vencija, htelo se živeti onako kako se može. Onako kako se može u taj čas za to, da se beskompromisnost sačuva i spase za generacije koje če doči.
Ako je išta izvan svake sumnje, to je onda na prvom mestu silan kvantitet sokolskog Saveza, koji od dana na dan sve više raste. To je pozitivno nasuprot svoj kritici. To je spremanje zemlje za sejanje i za žetvu. Zauzeti teren je ogroman. Nema krajeva naše zemlje, koji su izostavljeni i zaborav-ljeni. Nikada nismo imali toliki broj sokolskih domova. Nikada nismo imali toliki broj seoskih sokolskih četa. Nikada nismo imali toliko obilatu so-kolsku štampu. Nikada nismo imali toliko razvijenu sokolsku prosvetu. Ne treba da iznosimo brojke i podatke, ali je sigurno to, da je sok/dski Savez za kratko vreme izgradio ogrom-nu narodnu sokolsku zgradu, otvorio vrata i dao je na upotrebu života. Kvalitet ima postepeno da se razvija.
I da može da se razvije stvorena je zadužbina, podignuta je zaštita. I sve to u dimenzijama jedne moči kakve do sada nikada nismo imali.
O ulozi sokolskog Saveza u Slovenstvu i slovenskom Sokolstvu ne treba naročito govoriti. Veze ne samo da nisu raskidane, nego nisu ni oslabljene, čak su na više tačaka pojačane. Tu treba vremena i strpljenja. To je stvar opšta i zajednička. Dužnosti, prava, zasluge i krivice — kako za uspehe tako za neuspehe — sve je podjednako i na pravedne delove podeljeno na sve članove slovenske sokolske porodice.
Treba podvuči čvrstoču ubedenja, snagu verovanja, junački optimizam one naše sokolske brače, koja su u doba nevolje primila u ruke zastavu sokolsku i bili kadri da okrenu čelo i lice kritici i neraspoloženju često puta od Strane svojih najrodenijih i najmilijih drugova, i da trpeči ubla-žuju uticaje sa sokolski tude strane. Uloga sokolskog Saveza bila je neo-bično teška. Ne može da se kaže, ko bi u toj ne vol ji mogao biti bolji od njega. Da se pravo oceni rad i život sokolskog Saveza mora se postupati sa istorijskim rešpektom i popeti se na višu tačku gledišta. Kao i narodni i sokolski život je velik i večan. U torne životu nikada realno nije bilo niti je moglo da bude pravolinijskog kre-tanja. Za idejni pravac mora da se plati praktičnim talasanjem, prilago-denjem. Popuštanje spolja uvek je pri-vidno ako se ne popusta unutra. Sa tokom vremena se razmer sila menja. Intendirano povečanje idejnog kapaciteta spontano če iskoristiti prvu odušku slobode i baciti metu i više i dalje .. .
No bilo bi još nekih stvari, koje ne treba-da se zaborave. Na prekret-nici opšteg života našeg sa destruk-tivnog i defanzivnog u konstruktivno ► agresivno, na vrtlogu i viru ujedna-čenja fiktivnih i realnih snaga ofici-jalne i privatne inicijative, u vremenu teškoče i krize kakvih svet ne pamti, u lomu i potresu stabilizovanja naših spoljašnjih odnošaja, u nevidenom i nečuvenom megdanu ideja opštega i pojedinačnoga, možda na praskozorju jednog nepoznatog i novog vremena, u svemu tome strašnom i teškom, so* kolski Savez se održao; kroz največi sumrak njegova se trobojnica uvek vidi.
Pored kopija sokolske zastave stoji naš buduči Kralj. Koga imamo od Njega boljega, čistijega i važnijega? Sta je Kralj Aleksandar mogao više i veče da za naše Sokolstvo učini?! Ko su bolji i jači saveznici i prijatelji Sokolstva našeg od Kralja Aleksandra i Kraljeviča Petra?!... A zar je na od-met Sokolstvu dobro raspoloženje državne vlade?
Govorimo svesno i otvoreno o za* slugama sadašnjeg našeg sokolskog Saveza i primarno za to odgovornost. A upučujemo ove reči svoj našoj sta-roj i dragoj sokolskoj brači i medu nama i medu ostalim Slovenima«.
wwvvw
Sokolska radio ~ predavanja
Sledeče sokolsko radio-predavanja drži se (radio-stanica Beograd):
dne 4. o. m., predaje brat Lujo Lovrič, o temi: »Sokolstvo kao ideja vaspitava karakter čoveka«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20'30 sati.
Raspored novog ciklusa predava* nja donečemo u narednim brojevima našeg lista.
ZVONIMIR PLEVNIK, (Virovitica):
Sokolska konjiča
Znam, da če več sam naslov ovog j dala, prepona i t. d., a da toga ima u
članka mnogome Sokolu izazvati reč »hohštapleri«, kako smo, to mi članovi jahačkih otseka toliko puta imali prilike slušati o sebi slične i potpuno ne-umesne primetbe.
Nije čudo, da tako o jahačkim ot-secima misli šire članstvo, kada se i inače prema ovoj grani telovežbe 's ni* koje strane ne pokazuje pravog razumevanja.
U bivšem JSS nigde se zvanično ne spominju jahački otseci (vidi knji* gu Organizacija JSS), akoprem je u se-dištu Saveza u Ljubljani postojao dosta jak jahački otsek. U bivšem JSS bilo je tu i tamo pokušaj a, ali i ti nisu doveli dalje nego do antagonizma izmedu Sokola pešaka i konjanika.
Danas, doduše, imamo pravilnik o jahačkim otsecima, no taj je sastav-Ijen, izgleda, samo zbog toga, da dete dobije svoje ime. Još uvek smatra se od strane merodavnih, da jahački otsek postoji samo zato, da njegovi članovi jednom u godini, prigodom javne vežbe ili sleta, obuku odore, sednu na posudene konje i paradiraju.
Koliko je meni poznato, ne postoji u Savezu pravilnik za vežbanje u jahačkim otsecima (o voltežovanju, obu-ci u jahanju, utakmicama i t. d.
U redu natecanja predvidene su propozicije za sve moguče grane telovežbe i športa, koje se gaje u Sokolstvu osim jahanja. Niti jedna statistika ne govori o stanju jahačkih otseka. Zar nije čudno, da se zna, koliko ima u Savezu čunjeva, štapova i sl., a ne zna se, koliko ima jahačkih konja, se-
Savezu, više je nego sigurno.
U interesu Sokolstva bilo bi potrebno, da u TO Saveza ude kao referent za jahačke otseke jedan brat, koji je stručnjak u tim stvarima (eventualno koji od brače oficira, nastavni-ka škole jahanja u Zemunu;
da se jahanje unese u sokolski sistem i da se u prednjačkim školama, bar tamo, gde je to moguče, uvede obuka u jahanju;
da se uz saradnju pročelnika jahačkih otseka, a na osnovu stečenog iskustva, donese novi pravilnik za orga-nizaciju i rad u jahačkim otsecima, te da se uredi odnos tih otseka naprama tehniekim i upravnim organima;
da se izrade egzercirna pravila kao i pravilo pojahivanja i sjahivanja sa kopljem (takovo pravilo ne postoji u našoj vojsci);
da se izradi red natecanju za ja* hačke otseke;
da se izrade uputstva za organi-zovanje i uzdržavanje društvenih konjušnica i konjičkog materijala,
i konačno, da se sva brača, koja rade na tom polju u Sokolstvu, pozo-vu, da putem »Sokolskog Glasnika« o tome iznesu svoja mišljenja i predlo-ge.
Ako želimo, da jahački otseci rade i napreduju, moramo o njima voditi i računa, a ako je pako mišljenje da su »hohštaplerski« i nepotrebni, onda ih treba bez obzira ukinuti i zabraniti. Dosta je bilo šeprtljanja i diletantizma, pa kada je več ueinjem kraj pa-radnom sokolašenju, neka se ide do kraja!
Skrb za telesno vaspilanje u Čehoslovačkoj
Tri važna zakona
U Čehoslovačkoj spremafu se zakoni o obaveznom telesnem vaspita-nju, o osnivanfu Tyrševe visoke škole za telesni uzgoj i zakon o gradenju vežbališla i dečjih igrališta
12. broj lisla »Sokola«
Poslednji (12.) ovogodišnji broj lista »Sokola« iziče nešto kasnije, a to radi otsutnosti urednika br. saveznog načelnika, koji sc nalazi na studijskom putovanju. List če iziči odmah prvih dana januara. Mole se brača pretplat-nici, da to izvole uvažiti.
U Čehoslovačkoj izdan je načrt zakona obaveznog telesnog vaspita* nja, a s njim u vezi i zakoni o grade* nju opčinskih vežbališta i igrališta za decu u svakom mestu. U Pragu biče osim toga osnovana Visoka škola za odgoj spremnih učitelja telovežbe, koja če nositi konačno ponosno ime osnovatelja i utemeljitelja Sokolstva, dr. Miroslava Tyrša. U svakoj evrop* skoj državi u današnje doba postoji tendencija da se poboljša i usavrši sveopči telesni uzgoj svih državljana bez razlike spola, starosti i zvanja U Francuskoj stara se o tome državno podtajništvo za telesni uzgoj Mini* starstva prosvete, u Italiji pak pove-reno je fašističkoj gimnastičkoj uniji da vodi celokupno vaspitanje dece, naraštaja i dorasloga pučanstva. I u Jugoslaviji predvida Zakon o osniva-nju Sokola kraljevine Jugoslavije spo* menutu organizaciji! kao u prvom redu pozvanu da vodi odgoj naroda po sokolskom telovežbačkom sistemu, a u duhu sokolskih narodnih načela. U čehoslovačkoj, gde je zapravo telesno vaspitanje kod masa. več vanredno napredovalo, odlučili su se merodavni činitclji, da ipak zavedu putem zako* na obavezni telesni odgoj celoga naroda po jedinstvenom sokolskom si* stemu, po kojem vežbaju, uzgredice rečeno, več sve čchoslovačko telovež* bene organizacije.
Nije naša zadača da kritikujemo ma na koji način taj pokušaj i misao, pošto nismo za to mi pozvani, te nas se to konačno i ne tiče, ali di'žimo, da je naša dužnost registrovati taj fakat.
Zakon o obaveznom telesnom vaspitanju glasi u ekcerptu:
§ 1. Svi državljani, muški od do* vršene 6. godine do 24. godine, žen* ske od dovršene 6. do 21. godine, dužni su da učestvuju pri obaveznom telesnom vaspitanju. Kod žena pre-staje dužnost u slučaju, ako se udaju ili u slučaju materinstva.
§ 2. Ko ie pozvan da vrsi telesno vaspitanje?' Skola, državna vojna uprava' državna telesnovaspitna uzgajali*' šta i privatne organizacije, kojima če biti podeljeno pravo vaspitanja
§ 3. Pravac i program. Vežba sc po Tyršcvom telovežbenom sustavu. Program odreduje Ministarstvo za narodno zdravljc i telesno vaspitanje sporazumno s Ministarstvom prosvete i vojske.
§ 4. Pravo na izvršivanje telesnog vaspitanja i uveti. Uslovi, pod kojima dobiju telovežbcne instancije pravo odgoja državljana po § 2. odreduju dotična ministarstva. Pravo vaspita* vanja dobiju samo nepolitičke privatne telovcžbačke vaspitne organizacije.
tj 5. Evidencija svih lica koja su podvrgnuta obaveznom telesnom vas* pitanju vodi se u matičnim listovima
općinskih urecla odmah nakon dovr*
šene 6. godine, kada postaje dete obavezno za pohadanje škole. Matični listovi sadržavaju podatke o telesnom uzgoju, zdravstvenom stanju i razvit* ku deteta Osim toga, biče ispunjavan za - svako lice još jedan zdravstveni list o uplivu telesnog vaspitanja nakon odredenog doba.
§ 6. Osniva se Visoka škola za telesno vežbanje pod imenom »Tvršev državni telesnovaspitni zavod«, koji ima rang visoke škole. Osim toga iz-dače se i zakon o gradenju vežbališta i igrališta. Sve opčine biče obavezne da izgrade po propisima odgovarajuča igrališta za decu od 2. do 6. godine, te za ostalu omladinu. Nadzor nad izvršivanjem toga zakona vršiče dr* žavni nadzorni organi.
§ 7. Prednjači za vršenje telesno* ga odgoja vaspitače se u naročitim školama i time, da se podupiru razne prednjačke škole, koje održavaju i završne prednjačke ispite. Načelno primače se u spomenute škole samo moralno potpuno neporočna lica.
§ 8. Odgovornost za ozlede nosi država, ali i svi prednjači i učitelji telovežbe prema državi
§ 9. Oprošten može biti od oba* veznog telesnog vaspitanja samo onaj, koji ispunjava naročite propishe uslo-ve ili, koji zbog telesnih mana nije sposoban za vežbanje.
$ 10. Društva i organizacije, koje prinie na sebe vaspitanje državljana u telovežbenom pogledu, osloboduju se državnih poreza i prireza na njfhtM vo imanje, javne vežbe i zabave.
S 11. Saradnja opčina sastoji u tome, da skrbc za prikladna mesta za vežbanje, te da ih održavaju u do*
brom stanju.
§ 12. Državno nadzorstvo vrše or* gani Ministarstva za narodno zdrav-lje, prosvetu i vojsku.
§ 13. Sva ona lica, koja nebi htela iz ma kojeg uzroka da vežbaju ili pak zanemaruju vežbanje, kazniee sc po propisanom postuplcu. Za školsku de-eu odgovaraju roditelji.
To je, eto, načrt zakona o telesnom vaspitanju. Drugi je zakon o Tyrševoi visokoj školi za telovežbu, koji glasi:
§ 1 Tvršev državni zavod za te* lesno vaspitanje sa sedištem u Pragu ima da se stara o jačanju telesnih i moralnih snaga svih državljana.
§ 2. Na Tyrševom zavodu vaspi* tavače se stručna lica za vodstvo te* lesnoga odgoja, dalje vršiče sc naučni študij telešnoga vaspitanja i sravnji-vanje Tvrševog sistema s drugim >•-stemima, vodiče sc propaganda, a osnovače se i zasebni muzej.
S 3. U koliko sc stara Tyršev su* stav' o vaspitanju učitelja, Prec”?Ja^' voda i srručnih lekara, koji rade
telesnom vaspitanju naroda, ima zna* čaj visoke škole.
§ 4. Državna če vlast izdati sta* tut i pravilnike Tyrševe visoke škole.
§ 5. Zakon važi od obnarodova-nja, a izvršičc se po ministrima zdrav-lja, škole i narodnoga prosvečivanja, te vojske.
Konačno izišla je i osnova zakona o vežbalištima i igralištima, koja glasi:
§ 1. Dužnost je opčina da uzdrža* vaju za decu od 2. do 6. godina naro* čita igrališta, a za ostalu omladinu vežbališta O načinu osnivanja, ure* denja i uzdržavanja, izdače se posebne propise.
§ 2. Vlada ima da uvršava svako-godišnje, u vremenu od 30 godina, u redoviti proračun Ministarstva za na* rodno zdravlje i telesno vaspitanje svotu od 10 milijuna Kč godišnje, kao pomoč za gradenje, opremu i uzdrža*
vanje vežbališta, igrališta, sportskih prostorija, plivališta za školsku i po* školsku omladinu i za organizacije, koje nrovadaju po § 2. zakona o oba* veznom telesnom vaspitanju telesni odgoj državljana. Davanje državne pomoči ovisno je 'još od drugih uslo-va, koji su rastumačeni u naročitom naredenju.
Nadzor nad radom imaju državni organi, koje imenuje Ministarstvo narodnog zdravlja, škola i narodnog pro* svečivanja i vojske.
§ 3. Zakoni o gradenju zgrada i prostorija u javne svrhe važe i za opskrbu vežbališta i igrališta. Odgo* varajuče objekte za vežbališta i igra* lišta može se priskrbiti i zakonom o razvlaščenju.
§ 4. Taj zakon izvešče Ministarstva narodnog zdravlja, prosvete i vojske te unutrašnjih poslova.
B. RASNJANSKI (Vranje):
Potreba osnivanja ruskih sokolskih otseka
Gotovo nema nijedne varoši u Jugoslaviji, gde nebi bilo Rusa. Ima ih u svim zvanjima i službama.
Večina se gubi u sredini u kojoj živi, zaboravlja svoje običaje i jezik — ali se ne pretvara ni u Srbe, niti u Hrvate, več postaje mutava, bez je* zika. Takvi postaju pravi internacijo* naliste, jer nemaju otadžbine, zabora* vili su na Rusi ju, a kad su mogli to da učine, ne mogu voleti ni novu do* m o vinu
ШШШШШ
Brat VI. I. Tretjakov
Ima Rusa, koji su i usred največe bede ostali Rusima. Oni čuvaju svoj jezik i svoje običaje, pamte majku Rusiju i nose u svom srcu klice — na-eijonaiizma — pa znaju voleti i celo Slovenstvo, a najpre našu braču Ju-goslovene. Ali nažalost takvih nema mnogo.
Večina ne poznaje ni Jugoslavije, ni Jugoslovena, niti njihovog jezika.
Pored svega toga ruska emigracija deli se u bezbroj stranaka, koje ju razjedinjavaju i udaljuju od sve* slovenskih, a znači i čisto ruskih ideala.
Doskora svim tim zlima nije bilo leka, dok Savez Sokolstva nije dao potstreka i nije uputio rusku emigra-ciju u Sokolstvo.
Sokolstvo — sveslovenska falanga, prima u svoje močne redove svakog Slovena: ono ga čini ravnoprav-nim bratom, stvara od zatucanog i mutavog izbeglice brata Rusa-Sokola!
izbeglica zaboravlja na svoje ho-love i jade i postaje čovek; čim po* stanc čovek postaje korisnim za društvo, za sredinu u kojoj živi, a ona je jugoslovenska.
On poznaje kroz Sokolstvo Jugo* slovenc, a kroz njih i Jugoslaviju, po* staje borac za slovenske ideje i sve* slovenske ideale.
Kao što spužva upija vodu, tako Sokolstvo privlači rusku emigraci j u u svoje redove i osvaja njenu dušu i njeno telo.
Ovo je shvatio Pokrajinski Savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji i od* redio svog potstarešinu br. V. Tretj.a-kova, starešinu ruskog Sokola u V:a-nju, i stavio mu u dužnost da organi* zuje ruske sokolske otseke u varoši* ma Moravske i Vardarske banovine.
rl rud i aktivnost br. Tretjakova nije bila uzaludna: od maja meseca pa do danas organizovano je 7 ruskih otseka, i to:	Niš, Negotin, Za/ečar,
Kumanovo, Paračin, Krušcvac i Skoplje.
Rad je bio naporan i težak. Naila-zilo se je na nerazumevanje i apatijo prema nacijonalizmu i Sokolstvu, ali istrajnim i sistematskim radom kro* čimo sigurnim korakom napred. Radi se gimnastički, idejno i prosvetno. U prvom redu razvija sc — govorima i primerima — sveslovenska uzajam-nost i bratska sokolska ljubav u duhu Tyrševe nauke.
Osnivanje ruskih otseka sprovo-dimo na osnovi »Uredbe o ruskom Sokolstvu u kraljevini Jugoslaviji«, a uz bratsku pomoč postoječih bratskih mesnih jugoslovenskih sokolskih dru-štava.
Brača starešine J. S., starešine župa Niš i Skoplje, kao i drugi funk* cijoneri J. S. rado pomažu našu akc:ju — stvaranje ruskih sokolskih otseka.
Od mlitavog izbeglice bez otadžbine stvara se nacijonalista, nadahnut ljubavlju prema majci Rusiji i u toli* koj meri i naprama novoj domovini Jugoslaviji, a naročito prema Nj. Vel. kralju Aleksandru I., zaštitniku So* kolstva.
Vrši se medusobno upoznavanie, veza i prijateljstvo članova otseka prema brači iz njihove matice jugo-slovenskog Sokola.
Ova veza, ova bratska ljubav od tolike je važnosti za obadve Strane, da o torne neču govoriti.
Da li smo možda separatiste, što osnivamo svoje ruske sokolske otseke, a ne stupamo u društva SKJr
Nema tu ni separatizma, ni odvajanja, mi smo u zajednici, ali sa svojim vlastitim imenom. U otseku mi smo aktivni, jer nas je malo i moramo da ga raprezentujemo dostojno, a u društvu nije obavezno raditi, jer Ju* goslovena ima mnogo i mi bismo ostali mirni, a iza vaših širokih leda ostali bi nezapaženi. Međutim udruženi u svomc otseku, moramo istupati aktivno, moramo raditi, a od toga i jugo-slovenski Soko ima i za sebe koristi, što nastupamo kod svih priredbi, ra* me uz rame, s bračom Jugoslovenima.
Naš je rad na polju giinnastiekih vežbi izmedu starijih članova bio mnogo puta pohvaljen od strane starešinstva pojedinih društava, župa. pa čak i od strane II. zamenika starešine J. S. br. Đ. Paunkoviča, pa je i to dokazom, da smo sami, kao s /o j otsek, prisiljeni da radimo. I to svi bez raz like spola i starosti.
Pošto se korist postojanja ruskih otseka shvača u tolikoj meri, dobro bi bilo, da u onim mestima, gde još nema ruskih otseka, a živi dovoljno Rusa, starešinstvo — uprave mesnih J. S. dru* štava, svaka u svom mestu, izaberu nekoliko agilnih Rusa, pa da oni stvo* re inicijativnu grupu, a ova poslednja morala bi da se obrati jednome od postoječih otseka: Vranje, Beograd, Zagreb, prema torne gde bi joj bilo lakše.
Završujuči svoj članak, smatram dužnošču da se zahvalim na pomoči i saradnji pri stvaranju novih ruskih so* kolskih otseka svima onima, koji su nam u torn teškom, ali i uzvišenom radu bratski pomagali.
Svima naša bratska i sokolska hvala!
Naši otseci stva,raju Pokrajinski savez Rus. Sok. u Jugoslaviji na čelu sa starešinom br. Artamanovim, h iv. predratnim ruskim vojnim atašejem u kraljevini Srbiji. Njegov svima poznati slovenski duh vodi sve nas ka brat* skoj ljubavi i slozi.
Nadahnuti ovim idealima, nadamo se, da čeino na pretstoječem svesokol* skom sletu u Pragu 1932. god., rame uz rame, s jugoslovenskim Sokolom, dostojno raprezentovati rusko Sokolstvo.
O stanju i razvoju Sokolstva u SokolskoJ
župl Cetinje
Izjava župskog starešine br. Gavre Miloševiča*
Za podignuće spomenika Irbovljjanskim žrtvama
Svojedobno javili smo, da se pri-kupljaju priloži za podignuče spomenika trbovljanskim žrtvama, palim 1. juna 1924. g. U tu svrhu bili su našim sokolskim društvima razaslani sa-birni arci, pa molimo stoga sva bratska sokolska društva, da svoje prikupljene prinose pošalju po prilože-nom u platnom čeku ili pak na adresu: j Joco Lipovž, Ljubljana. Kolizej 19/1.	1
Sokolska župa Cetinje u ovoj go-dini imala je veliki porast kako u sokolskim društvima tako i u sokolskim četama. Jedna od najmlađih župa, koja je počela svoj život pre tri godine sa osam sokolskih jedinica, danas broji 88 učlanjenih sokolskih društava i četa. Ovo je jedan veliki porast, koji je prirodno došao, jer su svugde sa najvišim elanom i sa moralnim oslon-cem stvarane sokolske jedinice. Ovo-me porastu pripomoglo je i pripajanje društava i četa sa teritorija Zetske banovine, ranije učlanjenih u Sokol-sku župu Skoplje i Užice.
Jedna vrlo mila pojava jest činje-nica, da su novo osnovana društva pokazala u svom radu potpuno sokolsko razumevanje, veliku agilnost i istraj-nost. Ima slučajeva, da su takvim zamahom stvorih i svoje sokolane, što nije uspelo do sada mnogim starim vrednim društvima, koja postoje več decenijama. Održali su javne časove, razvili dostojno barjake i dr.
Da bi se sav o vaj porast pojačao i očuvao, ova je župa održala jedan tečaj, na kome su bili pozvani po dva člana od svakog društva kao i svi načelnici, s kojim je rukovodio iskusni savezni prednjak br. Ban. Sem toga, ova je župa priredila i društvene prednjačke tečajeve u Kolašinu, An-drijevici, Beranima, Bijelom Polju, Danilovgradu, Baru, a do konca godine produžiče i u drugim mestima. O vi su tečaj evi urodili vrlo dobrim plodom. Njih su posedli najvišim delom učitelji, koji bi mali da budu pio-neri Sokolstva na selu.
Donašamo naknadno ovu izjavu br. župskog starešine Gavre Miloševiča o stanju i razvoju Sokolstva u župi Cetinje, a koja nije mogla biti objavljena u 1. decembarskom broju »Sokolskog Glasnika«, jer nam je pre-kasno stigla.
O Petrovdanu ove godine održan je župski javni čas, kojom su prili-kom posetu učinile i susedne br. župe Mostar i Split. To je bio jedan veliki moralni uspeh Sokolstva, jer na na-rodnom prazniku Cednja i Crne Gore do kulmena sc manifestovala sokolska ideja. Tehnički uspeh takoder je bio dobar, kao i priredenje sleta, jer treba imati u vidu, da je kod nas mnogo teže savladati saobračajne i druge prilike, što u drugim mestima ne zadaje brige.
Glavni rad za iduču godinu sa-stojao bi sc u pripremanju za dostojni istup sviju sokolskih jedinica na šletu u Pragu. Sva br. društva u tom pogledu predano rade.
Druga stvar vrlo značajna i važna jest pojačanje svih sokolskih jedinica i stvaranje kako u tehničkom pogledu, tako i u prosvetnom i administrativnem radu što veči broj upuče-nih sokolskih radnika. Pored tečajeva za tehničare, ne manje su značajni tečaj evi za prosvetare, tajnike i statisti-čare, te upučivanje svakog sokolskog funkcionera na tačan i savestan rad.
Sokolstvo u Crnoj Gori, t. j. Sokolske župe Cetinje, vedra čela gleda u budučnost, jer iako smo po organizaciji najmladi, ipak smo po sokolskim osečajima najstariji i hočemo da postignemo onakve rezultate, kakvi se od nas očekuju. I do sad mnogo više bi bilo učinjeno, da smo i mi bili materijalno pomognuti onako, kako su druge župe obilatim pomočima, gde su se izgradili mnogi sokolski domovi.
Verujuči da se iz dana u dan ide napred i da se pravim očima gleda na zdravi razvoj naše nacije, Sokolstvo ove župe opravdano veruje, da če i pomognuto materijalno u idučoj go-dini učiniti još više zamaha.
Gavra Miloševič, starešina.
Čestilka starešine poljskog Sokolstva br. Zamoyskog o našem prazniku 1. decembra
I.	zamenik starešine Saveza brat Gangl prirnio je povodom državno g i sokolskog praznika 1. decembra od starešine poljskog Sokolstva br. Adama Zamoyskog čestitku sledečeg sa-držaja:
Na dan Vašeg saveznog praznika, koji simbolizuje ujedinjenje kraljevine Jugoslavije, upučujem Vam, bračo, a preko Vašeg Saveza i čitavom brat-skom jugoslovenskom narodu srdačne čestitke i želje za sreču, napredak, je* dinstvo i slobodu. Zdravo! Czolem!
Adam Zamoyski.
Prlnosi fondis dr. Pavla Mergenthalera
U Fond dr. Pavla Mergenthalera za dalnju izgradnju Sokolskog doma u Osijeku umesto venca na njegov odar, pored več položenog, još polo-žiše Sokolska župa Sarajevo 200 Din, Sokolska župa Sušak-Rijeka 200 Din, Sokolsko društvo Slavonski Brod 200 Din, Milutin Dimitrijevič 100 Din, dr. Stojan Muaečvič 100 Din, Franjo Gul* narič 100 Din, Dragan Gerbl 100 Din,
Antun Miiller 50 Din, N. N. 50 Din, Sokolska četa Našički Markovac 20 Din. Svega 1120 Din. Do sada iskazano 3750 Din. Ukupno položeno 4870 Din.
Baljnfa saučešća povodom smrti brata dr. Pavla Mergenthalera
Povodom smrti brata dr. Pavla Mergenthalera stigla su naknadno još sledeča saučešča, i to od: Sokolskog društva Stara Gradiška, Sokolskog društva Erdevik, Sokolskog društva Slavonski Brod i sestre Milice Straž* nicky iz Berlina.
»Is telovešbačtcog sveta«
DTJ proslaviće Tyršev jubilej
»Telocvični ruch«, organ radničkih telovežbenih organizacija (DTJ) donosi članak, u kojem kaže: DTJ ne pro-tivi se opštim proslava prigodom Ty» ševe lOOgodišnice, naprotiv udruženje je svesno Tyrševih zasluga, po čijem sistemu i ono vežba i potpuno odobrava ove proslave iako inače sa Sokolstvom nema veza.
Interesantna statistika
Organi rekrutnih komisija švaj-carske vojske sastavili su interesantnu statistiku. U godini 1930. od rekruto-vanih mladiča primljeno je u vojsku od onih, koji u životu nikada nisu vežbali, 73 %, a od vežbača preko 83 %; od onih pak, koji su od škol* skih godina neprekidno vežbali, primljeno je čak preko 89%. Ove brojke jasno pokazuju od kolike je važnosti telovežba ne samo za pojedinca nego i za njegovu domovinu. jer ona skra-čenjem roka ovako več izvežbanim mladičima uštedi mnogo.
Muzej telesnog uzgoja u Berlinu
Pored visoke škole za telesni uzgoj več nekoliko godina postoji u Berlinu i društvo, kojemu je zadača sakupljanje materijala za osnivanje muzeja telesnog uzgoja. Dosada je prikupljeno več toliko interesantnog materijala, da se muzej može otvoriti, ali da bi postao stalna institucija, to je društvo sav sakupljeni materijal predalo pruskoj vladi.
Porast interesa za telesni uzgoj u Rumuniji
1 u Rumuniji se sve jače javlja interes za telesni uzgoj i to za onaj sistem, koji je sada utieajem Sokolstva zaveden u čehoslovačkoj. Mesečnik »Educatia Fizica«, koji izlazi u Bukureštu, doneo je nedavno podužu raspravu o stanju telesnog uzgoja u ČSR. U tom članku pisac se toplo za-uzima za uvodenje sokolskog telovež-benog sistema u Rumunji. Poznato je, da su nakon beogradskog sleta osnovane i u Rumuniji sokolske jedinice, koje su primile Tyršev sistem, ali ne znamo, kako se one razvijaju i šire.
100 godišnjica švajcarskih gimnasta
Godine 1932. proslaviče švajcar-ski šavez gimnasta svoju lOOgodišnji-cu, kojom če prigodom prirediti slet u Aarau-u, gde se nalazi sedište saveza i stalna savezna prednjačka škola. Ova savezna prednjačka škola ima vlastitu zgradu, koja pored soba za spavanje i večnice te biblioteke, ima još i modemu vežbaonicu. Uz zgradu je moderno uredeno letnje vežbalište. Savez broji danas 1300 društava i stoji na zavidnoj višini.
IZ UREDNIŠTVA
Kako sc u utorak 1. decembra nije radilo, to je naš list izišao sa zakaš* njenjem od jednog dana. Molimo da se uvaži.	Uredništvo.
Popunjenje mesta općinskog činovnika u Kastvu
Na opčinskom poglavarstvu u Kastvu ima sc popuniti jedno mesto opčinskog činovnika. Reflektanti morali bi imati blagajnički ispit ili biti potpunoma vešti blagajničkoj štruci. Brača, koja reflektiraju na ovo mesto, treba da imadu prednjački ispit, jer bi pomagali voditi pojedine kategorije u Sokolskom društvu. Ponude umoljava se slati do 20. decembra o. g. na Sokolstvo društvo Kastav.
/AVE
Pomoč postradalima od suše
SVIM BRATSKIM ŽUPAMA!
Svojom okružnicom br. 44 od 18. septembra o. g. pozvao je Savez Sokola kraljevine Jugoslavije sve svoje bratske župe, da kod svojih bratskih društava i četa najsvesrdnije porade, da se brači i sestrama naših pasivnih krajeva, koji su postradali od ovogo-dišnje suše, priskoči bratski u pomoč, kako bi se špasli od gladi koja im preti, sečajuči se slične pomočne akcije u godini 1928. i one bratske spremnosti, kojom je naše Sokolstvo u njoj uče-stvovalo. Uprava Saveza žali što mora da konstatuje, da ovogodišnji oda* ziv ovoj pomočnoj akciji našega Sokolstva nije ni iz daleka onakav kakav je bio ranije. Od svih naših 25 sokolskih župa samo ih se je devet do sada odazvalo pozivu Saveza, a od svih 1550 sokolskih jedinica jedva ih je 22 poslalo svoju pomoč. Do danas, celokupna ta pomoč, o kojoj je Savez izvešten, ne prelazi sumu od 15.300 dinara.
Svaka br. župa uvida i sama, da je ovakva pomoč prema veličini nevo-
je, koja se postradalima od suše spretna, neznatna i da ne može da posluži na čast sokolskoj agilnosti. Zato se uprava Saveza obrača ponovo na bratske župe i moli ih da porade, da oda-ziv naših sokolskih jedinica u ovoj akciji milosrda bude što brojniji i pomoč postradalima što veča.
Akcija neka se završi danom 31. decembra o. g.
VRI. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 23.1 24. novembra 1931. u Beogradu.
(Nastavak od 24. novembra.)
Izveštaj gospodarskog otseka pod-nosi brat Branko Živkovič, koji refe-riše o novčanom poslovanju Saveza, kao i o uplatama poreza sa strane župa, odnosno društava. Do sada je tre-balo da ude barem dve trečine traž-bina na račun redovitih dohodaka, ali danas ima do desetak župa, koje na račun poreza nisu uplatile niti pare, a neverovatno je, da društva dotičnih župa nebi ništa uplatila. Ovakovo je stanje neodrživo, pa treba da se pre-duzmu oštrije mere.
Nakon povedene debate o celo-kupnom stanju novčanog poslovanja, a naročito gledom na površnost i za-nemarenje dužnosti sa strane župa, zaključuje se, da se dotičnima uputi poslednja i oštra opomena, a ш koliko bi se ove župe ponovno oglušile, da sc na yračun dotičnih župa izašalje revizija. — Ovaj se predlog prima.
Župa Mostar uputila je akt o podeli i upotrebi državne i banovinske pomoči gledom na one teritorije, gde se nalazi u jednoj banovini po više župa. Župa predlaže, da se jednim raspisom zamoli banske uprave, da po-dele banovinske pomoči imadu vršiti proporcionalno prema brojnom stanju članova, koje ima jedna župa u svojim društvima i četama na teritoriji odnosne banovine. Pošto je pravilnikom o podeli banovinske pomoči jasno predvideno, kako se u ovakovim slučajevima ima postupiti, to se župu ima upozoriti, da se ima pridržavati odredaba sadržanih u samom pravilniku.
Župa Šibenik dostavlja na raspravu molbu društva Biograd na moru glede saniranja njegovog duga na Sokolskom domu. — Zaključuje sc da se pozove župu, da najtačnije izvidi či-tavo stanje stvari i da pošalje o tomc detaljno izrađeni elaborat, koji če medu ostalim sadržavati planove doma, zemljišni izvadak, opterečenje, mogu-či anuitet i t. d.
Župe Tuzla i Varaždin mole pomoč za održavanje tečajeva. — Gledom na činjenicu da Savez ne raspo-laže potrebnim finansijskim sretstvi-
••
ROSIJA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD I-----
Župa Banja CuUa
SOKOLSKO DRUŠTVO PRIJEDOR.
Najstariji Sokolski dom u Vrba-skoj banovini podignut je u Prijedoru
pre oslobodenja. Posle oslobodenja je
zbor, koji razveseljava vredne vežba-če svojom Iepom muzikom. Ovo Sokolsko društvo osnovano je 1907. go-dine kao Srpski Soko, pa će iduče go-dine proslaviti 25-godišnjicu svoga plodnoga rada. Prijedorsko Sokolsko društvo je medu prvim društvima
Sokolski dom u Prijedoru
dograden i u njemu danas vežba oko dve stotine vežbača raznih kategorija, a svake nedelje prireduju se sokolska sela s igrankom za članove i njihove porodice.
Društvo ima i svoj tamburaški
Vrbaske banovine, a zasluge za njegov napredak pripadaju najviše — osim mnogoj brači i sestrama iz Prijedora — i istaknutim sokolskim radnicima brači Tirni Rajiču i Milivoju Miletiču. S. R.
Župa Beograd	>
PEĐF.SETOGODIŠNJA BORBA ZA POBEDU SOKOLSKE IDEJE.
Ravno pre pedeset godina vinuo se u let prvi Soko lepe prestolice malene Srbije. Let njegov bio je stalno penja-nje.
Kraj svih socijalnih borbi, u dru-goj polovni prošloga veka, srpskoga naroda Soko je visoko držao zastavu svoju iznad svakodnevnoga života.
Borba naroda srpskog za'slobođu i ujedinjenje svih Jugoslovena bila je i borba našega Sokola. Soko je dano-nočno bdio i omladinu vaspitavao u torne duhu. Nacijonalni ideali svih Jugoslovena bili su i ideali Sokola.
Veliko viteštvo srpskog naroda i želja za ujedinjenjem manifestvovala se prilikom osnivanja društva za gim-nastiku 1881. god. koje se kroz nekoliko godina nazvalo Soko.
Ne možemo da propustimo a da uzgred ne napomenemo da je još 1856. god. formirano gimnastičko društvo skoro s istim ciljem kao i ono kasnijeg datuma.
Malobrojno stanovništvo Beograda na poziv več poznatog starog po-bornika telesne kulture Steve Todoro-
viča kao i dr. Vladana Đorđevića, poli rlilo je u novo osnovano društvo. Podvlačimo, da su se za društvo zain-teresovali i krugovi intelektualaea, po-litičara i druge vodeče ličnosti toga vremena.
Mnogo bi nam bilo da sve one koji su predano i požrtvovano radili za sokolsku ideju, napose pominjemo, ali zato čemo ih se mi mladi, njihovi naslednici, sečati i večito ih imati u lepoj uspomeni.
Teške životne prilike i još teži razvoj kulturnog života našega naroda sputavanog vekovitom borbom za slo-bodu i ujedinjenje, sputavalo je brzi let u razvijanju Sokolstva i pobedu njegovih načela.
Kraj svih tih teškoča Sokolstvo je s velikim požrtvovanjem svojih članova stalno koračalo stazom napretka.
Danas, kada ulazimo u drugu po-lovinu veka sokolskog rada društva »Matice« mi imamo za sobom ostva-ren ideal svih jugoslovenskih Sokola a pred sobom uglačanu stažu kojom treba da podemo ka drugom višem cilju — cilju sveslovenskog ujedinjenja.
Društvo Matica punih 50 god. negovalo je i širilo sokolsku ideju u Beogradu i unutrašnjosti, ono je bilo izvor gde su dolazili Sokolovi iz Srbije
Brat Rafael Ban
U našoj župi boravi duže vreme savezni prednjak brat R. Ban, i spro-vodi nov način rada, koji je zasnovan na principima fiziologije, a škole br. Murnika i brače Čehoslovaka.
Nema sumnje da br. Ban unosi u rad mnogo svojih stvari metodičnog karaktera. U njegovom radu ima vernih kopija najboljih čehoslovačkih sokolskih radenika kao i brata Murnika. Ali i ako je br. Ban bio na više tečajema u Cehoslovačkoj i u neposrednoj bližini brata Murnika ipak se može osetiti da mu nedostaje erudieija njegovih učitelja.
Inžtče br. Ban velikom savešču i voljom predaje drugima stečeno znanje. Možda bi uspeh njegovih predavanja bio veči i dugotrajniji kada bi gradivo koje predaje napisao i štam-pao.
Ta predavanja, razume se ukratko izležena veoma bi korisno poslužila ne samo učesnicima tečaja več i drugim sokolskim radnicima kao verna vo-dilja.
Ovim nečemo da kažemo da predavanja br. Bana imaju mali uspeh, naprotiv uspeh njegovih predavanja u beogradskoj župi zaslužuje' pohvalu. U ostalom uspeha br. Bana mora i biti, jer je on ne samo revnosrii učesnik na raznim tečaj evima več i izvrstan tak-mičar.
Uzgled pominjemo da se br. Ban takmičio u nižim, srednjim, visim i olimpijskim odelenjima. Na svim tim utakmicama jasno se zapažala velika volja, istrajnost i požrtvovanje br. Bana i sve mu je to poslužilo da na po-slednjoj olimpijadi zauzme eetvrto mesto u našoj vrsti.
Br. Banu kao saveznom prednja-ku, koji je održao 34 razna tečaja može služiti za ponos ovakav intenzivan rad u Sokolstvu.
Ako se i dalje nastavi održava-njem ovakih tečaj eva, možda če se uspeti u stvaranju j edinstvene terminologije, kao i jednoobra^nosti rada po svima sokolskim jedinicama.
TELESNO VASPITANJE DECE.
Stara je i poznata stvar da je bu-dučnost svakog društva uslovljena na omladinu.
Sprovodenje sokolske ideje i teles-nog vaspitanja kod dece jedan je težak i najpotrebniji posao za koji je potrebno stručno spremno osoblje. Kod nas po društvima se u večini slučajeva radi obratno. Deca se poveravaju naj-nepozvanijim i potpuno neupučenim licima. Posledica nedostatka stručnog znanja, metodike, pedagogike i psiho logije barem u najužem obimu oseča se kod vodenja dece kroz sokolanu.
Time mnogo gubi naše Sokolstvo a poj edinci stradavaju.
Na najvišem mestu ovo se pitanje s uspehom rešava poznatom taktikom kurseva i tečajeva za naraštaj i decu.
Kod nas u župi gotovo sva veča društva obrazovala su otsek za nara štaj i decu i na tečajevima je ozbiljno zastupljena dečja gimnastika. Tako je na primer na ovogodišnjem načelnič-kom tečaju dečju gimn. predavala s, Agata Žic, na potpuno zadovoljstvo
Predavači I poiaznici sokolskog mkružnog tečaja u Daruvara
se nestašica prednjaka. Stoga je okružno načelništvo smatralo potrebnim da se ponovo održi tečaj za društvene prednjake i prednjačice, kako je več jednom i održan. Ovaj drugi tečaj trajao je od 15. do 30. septembra o. g., a organizovao ga je načelnik br. Dušan Momčilovič. Polaznika bilo
SOKOLSKO DRUŠTVO VIRJE.
Društvo je osnovano početkom meseca februara 1930. U početku svo-jeg opstanka nije moglo nista dati od sebe zbog nesredenih prilika, što je
pristupilo 14 tečajaca, a ispit ih je položilo 10, s najboljim uspehom Sosič Franjo iz Daruvara, Skorič iz Bastaja i učitelj Mosbruker iz Uljanika.
Za troškove tečaja pridonelo je Sokolsko društvo Daruvar 1500’—, a župa Belovar isto toliko.
Več dana 14. maja o. g. bijaše pri-ređen I. javni nastup uz sudelovanje
bratskih društava iz Koprivnice, Bje* lovara, Sokolovca, Đurđevca i Novi* grada. Posle te priredbe oživi društvo još večina. Održan je kasnije i devet*
Pripadnici Sokolskog društva Virje
sve potrajalo do početka 1931., kada je izabran novi odbor.
Od tog vremena počinje rad. U prvom redu prikupljanje vežbačkog članstva, te naraštaj a i dece, kojih se u kratko vreme skupilo blizu 100. Ovde je br. načelnik Stanislav Kovačič po-kazao zameran elan i volju.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE.
Neprijazno vreme in nastopajoča zima nas je pregnala z našega lepega letnega telovadišča, kjer smo preživeli toliko veselih telovadnih uric, zopet v tesne prostore Rudarskega doma. Ma* la in telovadbi neustrezajoča dvorana nam je jemala vsako upanje, da bi tudi v dolgi zimski dobi lahko gojili telovadbo. Toda spretnost in pridnost načelnika br. Prestorja Jožeta zna ustvariti tudi v tem skromnem prostoru telovadne ure, ki so telova* dečemu članstvu in ideji v korist in napredek. Tako, da bomo tudi v zimskih mesecih sistematično napredovali v telovadni in idejni smeri. Zgledu brata načelnika zvesto sledijo ostali prednjaki oddelkov.
Kljub mrkemu letnemu času naše delo živahno napreduje. V teku enega leta sta nas morala radi službenih premestitev zapustiti že dva načelnika. Bili so časi, ko sc je zdelo, da bo tehnična stran našega dela vsaj začasno zamrla. Toda ko je stiska največja, je sokolska pomoč najbližja. Že prejšnjemu načelniku br. Kušarju je brat Pre« stor stal s svojo izkušenostjo zvesto ob strani in dobro uspeli naš prvi nastop
dnevni tečaj, koji je vodio brat Kajič i sestra Petrankova. I ovdje se poka-zao rezultat napretka.
Nastavilo se i nakon toga sa sve-stranim radom, a rezultat toga bijaše javna vežba 20. septembra o. g., koja je uspela u svakom pogledu.
je v veliki meri tudi njegova zasluga. Če pomislimo le na vežbe ritmičnega »Napreja«, ki je zahteval obilo truda, ker so bili izvajajoči člani v veliki večini telovadci * novinci. Po odhodu brata Kušarja je brat Prestor prevzel načelstvo in vodi prednjaški zbor in vsa tehnična dela z pravo sokolsko vnemo in požrtvovanjem. Zelo se je izpopolnil prednjaški zbor s tem, da je društvo poslalo tri sestre v župni pred* njaški tečaj v Celje. Pridobljeno zna* nje bodo sestre vaditeljice uporabile članstvu v korist in društvu v ponos.
V kolikor je ovirano naše delo s tehnične strani, se je pa poglobilo v prosvetnem pravcu. Ustvarili smo si diletantski krožek.
Spominu nesrečnih žrtev tujega nasilja nad našim narodom v Primorski je bilo posvečeno predavanje br. prosvetarja Kramarja ob dneh žalostnih obletnic.
Poslovil se je od nas in odšel na novo službeno mesto v Škofjo Loko, zvesti brat in član uprave br. Joško Lavrič, postajenačelnik. Naj ga sprem* lja na novo mesto naša hvaležnost in želja, da se tudi tam razvije njegova delavnost sokolski ideji v rast.
Bratje in sestre, pridno zahajajmo v našo tesno telovadnico, da v delu pričakamo lepših dni, ko nas zopet
ma, molbama ne može se udovoljiti. No same molbe pridržavaju sc u ev-denciji, jer za slučaj da budžetom predvidena svota za pomoč župama bude realizovana, ova pomoč podeliče se istima time, da su dužne da godišnje održe dva do tri tečaja.
Župa Ljubljana dostavlja molbu društva Gerovo za podelenje potpore. — Zaključuje se župu odnosno društvo jedpako uputiti kao i kod zaključka glede podelenja potpore žu-pama Tuzla i Varaždin.
Župa Osijek prosleduje molbu društva Otok za podelenje potpore u svrhu nabave sprava. — Konstatuje se, da fond za nabavu sokolskih sprava i pomoč novoosnovanim društvima još uvek nije potpuno uplačen, pa prema tome nije bilo moguče izraditi pravilnik o rukovanju s ovim fondom, usled čega je i molbi društva Otok ne-moguče udovoljiti.
Brat referent upozoruje, da su se gledom na materijalne izdatke i stvarne potrebe pojedini otseci Savcza do sada razvijali spram svoga predvideno-ga budžeta, a bez obzira na to, da li blagajna Saveza raspolaže sa potrebnim iznosima. Zato predlaže, da se do-nese zaključak, da se pojedini otseci u svojim izdatcima mogu kretati samo u onoj višini, koju če im ekono-mat Saveza razdeliti razmerno prema sumama, kojima Savez raspolaže. — Predlog se prima.
Konačno izveštava o konferenci glede uredenja sokolske štampe i odnosa do Jugoslovenske Sokolske Matice, a koja se konferenca održavala u Ljubljani 13. i 14. novembra o. g. Brat ekonom rtapominje, da se u Sa-vezu u knjigovodstvenom pogledu te-ško osečalo dvostruko poslovanje: jedno u Lubljani, a jedno м Beogradu,
pa je na ovoj konferenci zaključeno, da se kako sokolska štampa, tako i prihodi saveznog ekonomata potpuno-ma koncentrišu u centrali u Beogradu i to na način, da če od sada svi prihodi ulaziti u centralu, a centrala vršiče direktno sva plačanja. Nadalje upozoruje na prilog »Sokolskog Glasnika«, t. j. na »Sokolsku Prosvetu«, koja izlazi na trošak računa sokolske štampe. Prošireni rad prosvetnog odbora, a i same njegove potrebe imperativno su tražile da se je taj prilog proširio svojim opsegom više nego je bilo predvideno, a i u buduče ove potrebe biče tolike, da se list mora proširiti na 24 stranice. Predlaže zato konkretno, da sednica odobri, da »Sokolska Prosveta« može u buduče izlaziti na 24 stranice, a na teret računa »Sokolskog Glasnika«. — Izveštaj kao i predlog prima se u celosti.
Brat tajnik Brozovič u nadopunu izveštaj a gledom na konferencu o so-kolskoj štampi u Ljubljani iznosi is-crpiv izveštaj, u kome predočuje kako se konferenca bavila ne samo materij alnom stranom i obezbedenjem naše štampe, več je velik deo čitave konference bio posvečen i redakcionoj organizaciji sokolskih listova, a u prvom redu »Sokolskog Glasnika«. U tom pogledu doneseni su važni za-ključci o organizaciji same redakcije, kao i o načinu uredivanja, pa ima sigurne nade, da če sokolska štampa u tom pogledu znatno biti usavršenija.
Brača Duro Brzakovič i Miroslav Vojinovič podnose referat o ispitiva-nju odnosa izmedu tehničkih i upravnih organa u župi Niš. — Njihov izveštaj prima se sa odobren jem do znanja i upučuje se načelništvu Saveza na daljnji postupak.
*
da se napoje sokolskim idealima. Danas medutim Matica s nizom drugih sokol, društava u Beogradu radi na stvaranju nepreglednog kadra sokolskih borbenika za pobedu velikih ideja pravde, jednakosti, ljubavi i bratstva.
*
POZITIVAN RAD NAŠEGA SOKOLSTVA.
Dugogodišnja težnja za homogenim radom u našem Sokolstvu sprovo-di se uspešno u delo. To je za sada naj pozitivni ji rad, koji se sprovodi preko pouzdanog kadra, usavršenog kod naših najboljih sokol, radnika kao i na strani.
brače načelnika, s puno razumevanja obilnog znanja materijala, i izvesnim pedagoškim taktom i psihoškim znanjem.
Ovo razumevanje predmeta dolazi od znanja stečenog na šestmesečnom tečaju u Mariboru, gde je zajedno sa s. Danicom Vujadinovič slušala dečju gimnastiku sestre Irme Bajželj, no mora se priznati i pedagoška sprema učiteljske škole sestri Žic.
Kraj svega uloženog truda s. Žic, koja predaje na četiri razna tečaja
Župa Bjelovar
SOKOLSKI OKRUŽNI TEČAJ U DARUVARU.
Kako je u daruvarskom sokolskem okružju osnovano više sokolskih društava i četa po selima, pojavljuje
dečju gimnastiku uz ostale predmete kao i sestra Vujadinovič, oseča se potreba jednog dužeg tečaja, ili niz kra-čih nastavnih tečajeva za decu.
Rad po savremenim načelima pru-ža vodniku izvesno zadovoljstvo tim pre, ako je donekle upoznat s psihom deteta, s prohtevima kretanja kao i sa snagom i močima primanja.
Znači, telesno vaspitanje dece je na dobrom putu samo treba ustrajati da bi se kroz pet šest godina mogli videti prvi rezultati. — Z. P.
je 19 obojeg spola. Medu predavačima za sistem i tehniku sokolskog rada su-delovahu dva izaslanika belovarske župe, naime učitelji Kaič i Šarič, koji su nedavno svršili 6mesečni sokolski tečaj u Mariboru. Ostale predmete predavali su članovi daruvarskega Sokolskog društva. Zaključnom je ispitu
Žup a Varaždin
DRUŠTVENI PREDNJAČKI ISPITI.
prispevki
sprejme izpopolnjeno in izboljšano letno telovadišče, kjer bomo vse zim* ske zasnove v večjem razmahu poglobili in izpopolnili domovini v moč in slavo. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO PETROVČE.
Naše Sokolsko društvo je dne
9.	oktobra t. 1. praznovalo desetletnico ustanovnega občnega zbora. Že dne 7. novembra 1919, se je vršil na iniciativo br. ing. Teržana, tedanjega osmošolca, ter na splošne željo domače mladine pripravljalni sestanek pod r:\dsedstyom br. R. Vvudierja, tu-
predku in razvoju društva. Vidiš ga v telovadnici kot dobrega vaditelja in telovadca, diletanta in režiserja, godbenika in tehnika itd, V telovadnici mu vestno pomagajo brata Mori in Kodrič ter sestri Skok in Debelak. Duša društva pa je br. R. \Vudler, ki mu načeluje že vso dobo od ustano* vitve do danes. Večkrat je že bilo društvo vsled raznih rovarjenj in ne-sporazumljenj na potu k razpustu, kar pa je znal starosta s svojim vplivom in energično gesto preprečiti. Lastnega doma si še naše društvo vsled gmotnih neprilik ni moglo sezidati. Vsa hvala in zahvala pa gre dru-
Ispravl!
U 1, decembarskom broju našeg lista potkrale su se nekoje slagarske greške i to na str. 3. u članku br. Bro* zoviea »Starim putevima — davnom cilju«, a koje kvare smisao toga član* ka, pa molimo da se to ispravi kako sledi: u I. stupcu, 29. redak odozgo ima da umesto reči naglušuje stoji naglašuje; nadalje u M. stupcu istog članka, 17. redak odozdo, treba da umesto reči nesokolstvo stoji neoso* kolstvo, a isto tako treba da glasi ta reč i u 10. retku istog stupca odozdo, te u 9. retku Ш. stupca odozdo. — Na str. 7„ n članku br. Sušnika »Mho dina na raspotju življenja«, V, stupac,
8.	redak odozdo umesto diplomatskega izpita, ima da stoji diplomskega izpita. — Uredništvo.
Sadanjr uprava Sokolskog društva P< lrovče
kajšnjega šolskega upravitelja. Zelo dobro obiskan zbor, ki so se ga ude* ležili tudi zastopniki celjske župe in žalskega Sokolskega društva s pri* mernimi vzpodbujajočimi in podučni* mi besedami, je vidno pokazal, kako potrebna in zaželjena je bila ta orga* nizacija v našem kraju. V začetku sc je posvečalo največ pažnje delu v te* lovadnici. Srečno in ponosno je lahko društvo, ki ima ob ustanovitvi tako vestnega in požrtvovalnega načelnika, kakor ga je imelo naše društvo v osebi br. Darka Gselmana. sedaj šolskega nadzornika v Konjicah. Po njegovi službeni premestitvi leta 1922. se v telovadnici vsled pomanjkanja izvežba-nih vaditeljev ni moglo dosegati zaže-Ijenih uspehov. Leta 1927. pa je prišel sedanji načelnik br. Srečko Pečar, ki žrtvuje vse svoje sile in znanje na*
štvenemu podstarosti br. Antonu Vo* deniku, ki daje vso dobo svojo dvorano društvu v svrho telovadbe ter raznih prireditev brezplačno na raz* polago. Bilanca dela te desetletne do* bc izkazuje precejšnje število dramat* skih in veseličnih prireditev, akademij, predavanj, izletov itd. Lansko leto sc je ustanovila tudi knjižnica, ki šteje okoli 200 knjig in ki se je razni sloji pridno poslužujejo. Svoj 10 letni jubilej je proslavilo društvo letos dne 8. septembra s krasnim javnim nastopom, čigar moralni in gmotni uspeh je jasno dokumentiral priljubljenost Sokola v naši vasi, ki se pa pridobi sa* mo z vztrajnim in nesebičnim delom. Člani današnje uprave našega društva pa tvorijo tudi najlepšo garancijo za nadaljnje uspešno delo za procvit Sokolstva in državne ideje. — P. G.
svirale žalne koračnice in že je krenil Ogromni žalni sprevod, kakršnega še ni videl Kranj, tja v pust jesenski po* poldan proti njivi mrtvih,
Spremili smo ga, Ljubezen in simpatija ter huda bol 9e je odražala na slchcrnern licu. Po štirje in štirje z vsemi v črno ovitimi prapori smo ga spremili do groba. Z milijoni se ne da kupiti tako spremstvo. Nemogoče je dobiti za denar toliko ljubezni, prijateljstva in simpatij, a tudi ne takih srčnih čuvstev, drhtenja duš in solz,
Na pokopališču je svojemu ver* nemu drugu sobojevniku in prijatelju spregovoril nekaj lepih besedi v slovo brat Jaka Špicar, Težko je govoril, dušil ga je jok. Pevci so znova zapeli, godba je zaigrala njegov poslednji marš, ko so v grob polagali najboljšega človeka, na katerega spomin še davno ne bo zamrl, spomin na lepe, skupno preživele dni. spomin na prestane boje in bridkosti, za njim še davno ne bo zabrisal čas.	Matija Sušnik.
*
Žit pa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLNJA LENDAVA.
Finžgarjeva proslava.
Sokolsko društvo Dolnja Lendava je na zelo dostojen način proslavilo šestdesetletnico pisatelja Finžgarja. V soboto dne 14. novembra se je v dvo* rani hotela »Krona« zbralo vse zaved* no občinstvo. Brat Kokolj Miroslav je v krasno zasnovanem slavnostnem govoru podčrtal dela moža, ki bo ostal
večen v zgodovini Slovencev. Nato je prosvetni odsek uprizoril dramo »Razvalina življenja«. Ni naš namen ocenjevati podajanje tega znanega Finžgarjevega dela. Večer je bil vse* kakor užitek za vsakogar, ki fina malo smisla in pogleda v življenje našega kmeta in našo narodno stvar. Bil je pravi prosvetni večer, ki je privabil one, ki nimajo nacionalizma le na jeziku, marveč tudi tukaj v obmejni Lendavi vsak čas, da jim je prva in najsvetejša naša narodna zavest.
*
Pripadnici
Sokolske
čete
Črešnjevec
nima zadatak Sokolstva i sokolska pravila, izjavili su prisutni da žele osnovati sokolsku četu te je odmah iza-bran sledeči odbor: starešina Edo Pru* govečki, zam. starešine Ljudevit Ma* tekovič, načelnik i tajnik Josip Drža* nič, zam. načelnika Josip Šeheta, pro-svetar Marija Ljubcšič, blagajnik Stje-pan Marenčič, te revizori Josip Mra* zovič i Martin Mihaljevič. Brat Mica Kovačevič izaslanik Župe održao je istoga dana u Nov o m Marofu konstituirajueu skupštinu sokoLske če* te, u koju su odmah pristupila 42 čla* na i 22 naraštajca, koji več redovno vežbaju. Za tu četu izabran je ovaj odbor: starešina Mato Zuti, zam. starešine Franjo Bagadur, tajnik Stjepan Hržina, blagajnik Duro Jrša, prosvetar Franjo Jakovac, načelnik Miroslav Vidačič, zam. načelnika Stjepan Koščak, te revizori Franjo Ferenđa i Mi* jo Horvat. S tim četama imače Sokol sko društvo Varaždin 15 četa.
Župa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA.
Prvodecembarska akademija.
Najsevernije Sokolsko društvo u našoj domovini, a i jedno od najjačih u svojoj župi, na veoma svečan i dostojen način proslavilo je veliki narodni i sokolski praznik. 30. XI. uveče, u velikoj pozorišnoj dvorani gradskog pozorišta priredena je svečana akademija pred punom kučom odabranog subotičkog gradanstva, koje je i na ovaj način htelo manifestovati svoju veliku ljubav i prema domovini i prema Sokolstvu. Vredi napomenuti, da je primečen priličan broj neslovcna, što je opet dobar znak za smirenje duhova i likvidaciju nacijonalne netrpe-ljivosti.
Kao uvod, odlična sokolska muzi ka otsvirala je jedan potpuri iz »Fau sta« veoma dobro i na opšte zadovolj stvo slušalaca. Zatim je pred spuštenu zavesu stupio brat Kuntič Albe i po zdravio prisutne veoma lepim govorom, iznevši ogroman značaj veiikog praznika narodnog ujedinjenja. Na za vršni pozdrav Nj. Vel. Kralju i bratu starešini N j. Vis. prestolonasledniku Petru muzika je intonirala himnu.
Iza pozdravnog govora videli smo živu sliku, koja je simbolički prika zala pregnuče celokupnog članstva za gradnju velebnog Sokolskog doma.
Kao prvu tačku programa videli smo ž. decu u vežbama s balonima od B. Holečkove i K. Matejovca. Uvežba nost je bila dobra, baloni su se lelujali nad glavama vežbača privezani za levu ruku ispod ramena. Dobar sastav jed-nostavnih i lakih prostih vežbi, u koji ma je balon tek u poslednjoj vežbi služio za spravu. Cela vežba je dosta dugačka, pa je sasvim mogla izostati 3. i 4. izvedba druge vežbe, jer se vež-balo samo na dve stranc. Isto tako mogle su izostati neke sitnije greške u pokrivanju.
2. D. Jeger — K. Napravnik: Vež* be sa palicama — m. deca. Ovaj dobar i lak sastav br. Jegcra vežban je lep* i složno. Minimalna nčpažnja mora si deci odbiti na tremu.
3. B. Holečkova — K. Matcjovec: Vežbe sa bučicama — ženski nara
Žnpo Kranj
j- BRAT JANKO SAJOVIC.
Dne 23. novembra je nenadoma pic minul vzorni Sokol, gasilec in človek br. Janko Sajovic, bivši dolgo* letni starešina župe in društva Kranj.
Pokojnik je bil rojen leta 1875. in je po svojem očetu prevzel doma trgovino, katero je vzorno vodil do svoje prerane smrti. V mlajših letih je bil v Kranjskem Sokolu prednjak, dolga leta pa starešina društva in župe. Toda ne le Sokolstvu, tudi gasilstvu je posvečal svoje moči kot starosta kranjske gasilske župe. Do leta 1927. je bil tudi aktiven član občinske uprave v Kranju. Po naravi skromen, izredno marljiv, človek izredne inteli* gence in zlatega srca, bil je pokojnik vzor človeka. Sokolstvo j c j. njegovo smrtjo zadela velika izguba, a spomin nanj nam ostane kot svetal vzgled prave požrtvovalnosti. Slava bratu Janku’
t Ura* Јаако Sajten«
BRATU JANKU SAJOVICU NAJ* BOLJŠEMU PRIJATELJU IN VZOR* NEMU SOKOLU V SPOMIN.
Imam pred seboj lepo sliko izza sokolovanja v najini mladosti. Bilo je na krasni pomladanski dan 25. maja 1908., ko smo priredili Sokoli z Jese* me, Radovljice in Kranja pešizlet k Bohinjskemu jezeru. Kranjski Sokoli ste prišli tja v Ukanc peš iz Lesec, s mi z Jesenic in Radovljice smo bili kmalu za vami, Tam pri vrlem gorenjskem starini, pokojnem Ravhekarju smo se sestali. Vi iz Krania ste bili
vsi v polni moški dobi, a mi Jeseničani smo bili mladiči, ki davno v od* raslo družbo skoraj ne bi smeli. Poleg Tebe so kranjski Sokoli imeli v svoji sredi še Trofejo brata Eržena, orjaškega Gregorja in Benedka in pok. dr. Kušarja. Mi smo se Vas skoraj bali, a prišel si med nas Ti, pa smo se takoj razumeli, bili takoj prijatelji in bratje, od takrat pa do Tvoje prezgodnje smrti.
Minevala so leta. Pri sokolskem delu sva se srečavala četrt stoletja. Bilo je nešteto javnih nastopov, aka* demij, izletov, sej, občnih zborov in manifestacij. Vedno si bil med nami, vedno veder, vedno vesel, dober šalji* vec, najboljši brat, človek in Jugoslo* ven.
S Tvojo lepo in mirno besedo si nas znal pridobiti, odkril si se takega kot si bil, bil si tak, kakršnega Te je dala Tvoja plemenita gorenjska mati in tak kakršnih potrebuje Sokolstvo. Tvoj idealizem je bil nedosegljiv, Tvoj optimizem brezmejen, Tvoje potrpljenje naravnost mučeniško. Kadarkoli sem prišel v Kranj, vedno se Ti je nekam mudilo, bil si povsod, kjer je bilo treba dobre roke, dejanj in izkustev. Pred tremi tedni sva še lepo sku* paj kramljala. Bil si veder, dobro razpoložen, poln idealizma in mladeniškega poleta, gledala sva si iz oči v oči, a žal poslednjikrat.
Nekega meglenega jutra sem bral v novinah, da našega dragega Janka ni več, da je šef tja, odkoder ni povratka. Težko nam je bilo pri duši, nam vsem, ki smo Te bliže poznali. Lica so nam orosile solze ob težki iz* gubi najboljšega Sokola in človeka. Najboljši kranjski' javni delavec je onemel za vedno. Tiho in mrtvo bo sedaj v Kranju in ostali Gorenjski, ker ni več njega, ki bi oživljal vso svojo okolico s svojimi dovtipi in s svojo naravno in srčno besedo.
Obdan s častno stražo Sokolov in gasilcev je ležal na mrtvaškem odru. Okoli njega je bilo nagromadenega to* liko krasnega živopisanega cvetja, da jo čuda, kje se ga je moglo v tem času toliko dobit:. Pa nanosili so mu ga njegovi ljubi in dragi iz naših lepih gorenjskih mest, trgov in vasi.
Kadarkoli sem prišel v Kranj ob nacionalnih manifestacijah, vse je bilo vedno odeto v trobojnice, tokrat pa sc jc žarišče gorenjskega kulturnega dela, ponosni Kranj odel v žalne zastave, da izrazi bolest nad izgubo naj* boljšega meščana in človeka.
Pa prišli so Sokoli in gasilci in nešteto drugih ljudi, prišli so vsi, ki so ga bliže poznali in ki jim je dopuščal čas. Prikorakale so dolge, strumno izravnane vrste Sokolov in gasilcev, nji* hovi živopisani prapori so sc sklonili, oevei so krasno zapeli, godbe so za*
SOKOLSKA ČETA ČREŠNJEVEC.
Pod okriljem matičnega duštva Slovenska Bistrica sc je lansko leto v oktobru osnovala naša četa, ki prav uspešno deluje. V začetku smo imeli samo telovadce, katere jc vadil br. Pavlič iz Slov. Bistrice. A kmalu je prevzel vso vaditeljsko skrb nad vse
njih nastopov bratske čete na Vrhlogi in bratskega društva Pragersko. — Najlepše pa je pokazal sokolsko disci* plino in vztrajno delo pri nas domači javni nastop, ki sc je vršil dne 5. julija j t. 1. Nastopili so vsi oddelki naše čete in člani iz Slov. Bistrice. Dober obisk je pokazal, da.narod rad podpira naše tiho in nehrupno delo. — S tombolo in
marljivi br. načelnik Detiček Herman, ki je res pravi Sokol in dober vaditelj. Da pa ni ostal sam s svojimi telovadci, smo ustanovili v novembru 1930. še druge oddelke: deco, naraščaj in članice, katere enako vestno vadijo sestre Cvetko Tiniea, Iglar Metka in Lah Ida, vse učiteljice v Črešnjevcu; moški naraščaj pa vadi br. Kmetec Franc. — Člani so se udeležili vseh predpisanih izletov, člani in članice pa tudi sosed-
in prostovoljnimi prispevki smo si na* bavili najbolj potrebno telovadno oro* dje. Manjka nam še drog. — Poleg redne telovadbe delujemo tudi na prosvetnem polju. Uprizorili smo več narodnih iger! Pevski odsek vadi pod vodstvom pevovodje učitelja br. Hrena Vojteha. — Želimo v novem letu sokolski četi še večjega razmaha in večje gmotne podpore, kakršne je bila deležna letos. Zdravo!
Čianovi Sokolskog društva Varaždin
Nakon održanih društvenih pred-njačkih tečajeva u Varaždinu, Varažd. Toplicama, Ludbregu, Ivancu, Mur* skom Središču, Kotoribi, Prelogu i Ča* kovcu, prijavilo se je 40 brače i sesta* ra za društveni prednjački ispit. Kandidati bili su od 6 društava i 6 četa. Ispitima je pretsedao župski načelnik brat Jože Stare i trajali su kroz čitav dan. Ispitavala su brača Stare, Zima, Zv. Šuligoj, Bosanac, dr. Milčetič, Šif-man, dr. Posmodi i sestra Stjehova. Od 40 brače i sestara položilo ih je 26 društveni prednjački ispit, dok su od ostalih nekolicina usposobljena za vodnike sokolsMh četa.
NOVE SOKOLSKE ČETE.
Sokolsko društvo Varaždin osno*
valo je 15. novembra dve’ sokolske čete. Na poziv brače Prugovečkoga i Držaniea izaslan je u Visoko član upravnog i tehničkog odbora župe brat Lacko Zima. Protumačivši prisut-
Sorodnike, prijatelje in znance obveščam, da je danes umrla dobra soproga, zlata mamica, učiteljica meščanske šole, gospa
Vida V
roj. Ivanec.
Pogreb bo v soboto ob 3h 16. uri iz Sokolskega doma na mestno pokopališče.
Slovenjgradec, 3. XII. 1931.
Veljak Miroslav
Načelnica koroškega okrožja, Sokolske župe Maribor in načelnica Sokolskega društva Slovenjgradec, sestra
Vida Veljak
roj. Ivanec
se je danes preselila v večnost. Pogreb bo v soboto dne 5. t. m. ob 3/4 na Ib. uri iz Sokolskega doma na mestno pokopališče.
Slovenjgradec, 3. XII. 1931. Sokolsko društvo
Slovenjgradec
Sir. 6.
»SOK O L S K I GLASNIK«
God. II. — br. 50.
štaj. Ovaj sastav dobrog gimnastičkog kvaliteta lepo i dobro je izveden od Strane sestara. No ipak se od njih tra= ži više pažnje u ravnanju i pokrivanju, jcr treba da znaju, da je to od bitnih uslova za dobru izvedbu.
4. B. Hoiečkova-Matcjovec: Lutkico — ž. deca. Neobično simpatična iaeka naših naj mladih s.strica svojom lepem izvedbom pobrala je buru aplauza.
5. B. Holečkova-Matejovec. Ritmi-čkc vežbe — članice. Sastav pun ritmike, savesno je spreman od strane sestara i dobro prikazan gledaocima. Uvežbanost, složna izvedba, i sve drugo je bilo na svome mestu. Pa ipak mora se nešto primetiti; ona brača i sestre, koji za vreme vežbanja na bini stoje iza kulisa, treba da se vladaju tako, da ne izazivaju smeh kod ve/ba-čica, jer smeh za vreme vežbanja daje samo j vežbi priličnu dozu neozbiljno-sti, a to ne ostavlja ni malo dobar uti-sak. Nadalje treba napomenuti, da cr-vena marama nije iz koketerije stavbena na glavu vežbačica, nego radi kose, da ova nebi padala za vreme vežbe na lice; pa ipak se videla jedna ;estra, koja je svoju maramu vezala na vrh glave. Sestre načelnice bi o ovome 'rehale u buduče da povedu malo više ačuna.
6. R. Dušek: Skupine — članovi. Videli smo 4 odlične kompozicije na dva i tri sprata. Nalazim, da se gradnja i rušenje tih skupina trebala izvesti na otvorenoj pozornici, a ne iza zavese, jer i to nije bez interesa, a potrebno je da se vidi disciplina i uvežbanost naših vežbača i u ovoj grani našeg sistema.
Nakon ove tačke nastupio je odmor, kada je sokolska muzika ponovno dokazala svoju muzičku vrednost.
7. Vežbe na razboju — članovi. Videli smo jednu obaveznu i 1 slobod-nu vežbu. Za izvedbu se ne može reči, da je bezprekorna. Bilo je savijanja nogu, grčenja ruku i t. d. Brača su trebala sastaviti svoje vežbe od lakših elemenata i jednostavnijih a raznolikih kombinacija, pa bi postigli znatno bo-Iju izvedbu a time i uspeh.
8. Bilek*PospišiI: Vežbe sa snopo* vima i grabljama — članice i ž. nara-štaj. — Dopadljiva tačka, bez velikih gimnastičkih i ritmičkih pretenzija. Ne stavlja velike zahteve na izvodače, koji su u punoj meri odgovorili njima po-stavljenom zahtevu. Vežba je jako du-gačka, ima puno ponavljanja, što je na štetu celokupnog efekta.
9. J. Planička-Včelak: Sedmorica — članovi pred. zbora. Jedna kombinacija prostih vežbi i skupina u glav-
nom je dobro izvedena, šteta je što su se dvojica, a naročito onaj u prvom redu — tako grubo zabunili, da je vrednost cele izvedbe znatno opala. Ne sme se zaboraviti, da su to članovi prednjačkog zbora, da su to izabrani, od kojih se može i mora zahtevati ap-solutna, 100% sigunost u izvodenju prostih vežbi. Ovo ništa ne može opravdati, jer se sa više uložene pažnje moglo izbeči.
10. Milan Jankovič: Proste vežbe — članovi Sokolske čete Bikovo. Dobro uvežbano i tačno izvedeno, što može služiti za pohvalu brači, koji nisu žalili ni truda ni materijalnih žrtava, da posegnu iz svoga sela i da ovde na akademiji pokažu što se dobrom vo-ljorn, a vodeni sokolskom svešču može učiniti.
11. J. Činčera-Gortler J.: Vežbački motivi iz veslanja i plivanja — m. naraštaj. Brača naraštajci uložili su puno truda u uvežbavanje i izvodenje ove ne baš tako lake vežbe. Vežbu su prikazali bezprekorno, i slobodno se može reči, da je ova bila najbolje izvedena tačka na akademiji. Od zahvalne publike bili su bogato nagradeni aplauzom.
12. J. Planička-Pospišil: Zajedni-čke vežbe — članovi i članice. Ovo je jedna nova stvar, veoma retko vidana
na našim akademijama. Vežbe su sa-stavljene tako, da stavljaju podjedna-ke zahteve na sve vežbače, koji moraju puno truda uložiti za njihovu izvedbu. Brača i sestre u punoj meri odgovorili su tom zahtevu. Vežbe su izvedene skladno i tako reči bez ikakovih gre-šaka. Na kraju su bili bogato nagrade« ni od gledaoca.
Posle akademije razvila se vesela bratska nevezana igranka, dok nije sokolska koračnica obznanila kraj ovoj lepoj sokolskoj i nacionalnoj manifestaciji.	M.	B. N.
Župa Sušah: - mgelca
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE.
_ Sokolska misao sve više prodire u šire slojeve pučanstva, a vidi se i po tome, što je jedan dan stupilo u članstvo 30 novih vežbača i 10 vežbačica.
Ove dane održava se sokolski prednjački tečaj, koji polazi 30 članova i 11 članica. Polaznici tečaja dolaze vrlo marljivo na vežbe i pokazuju ve« liki interes za tehnički rad kao i za teoretska predavanja.
Povodom velikog broja članova, naraštaja i pomladka osnovan je prosvetni odbor, jer sam prosvetar nije mogao da svladava toliki posao. U odbor stupile su učiteljice osnovne
i gradanske škole. Buduči su to sve prokušane sile na prosvetnom polju ima se očekivati i lep uspeh u tom pogledu. Odmah su se primile živo posla, jer društvo kani prirediti sokol* sku akademiju, koja bi imala pokazati tehnički i prosvetni rad društva kroz osam meseci, t. j. od svoga osnutka.
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTA V. Pokop majke brata starešine iz Mariniči.
U prošli petak dne 27. novembra pokopana je na groblju sv. Roka u Sv. Mateju nedaleko Kastva uz veliko učešče brače, sestara i mnoštva naroda starica majka brata Miliča Jo« sipa, starešine Sokolskog društva Ma« riniči. Društvena glazba odala je zad« nju počast pokojnici. Naše iskreno bratsko saučešče bratu starešini Miliču.
Hotel - Pension
Vlastito kupalište
„JADRAN« SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Peter Žitnik
Sploino kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejSih sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
Delo solidno — cene zmerne
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska ccstat 5
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Knji93rn3/4k Učiteljske tiskarne
•	5
S	Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki	■
■	Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za	S
zavarovanje življenja
Zavarujte se pri trdnem jugoslov in slovanskem zavodu J
v Ljubljani	7 TELEFON ŠT. 3397
Frančiškanska	RAČUN POŠTNE \jv/ HRANIL. ŠT 10.761
ulica 6	priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidneI Postrežba točna! Zahtevajte cenik!
		
	
Najjeftinije sokolske potrepštine dobiju se kod
G. Horvatek
шшашшашшаашшшаашшшаашшшшшшшшшааашшшшашшшшшашвшм
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije a».. Zagreb, Frankopanska 9 ■■■■■
»SLAVNA«
Jugoslovanska zavarovalna banka d.d. s
Centrala v Ljubljani
i P od minici: luored, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Osijek, Split
■ Prevzema tudi vse druge vrste zavarovanj	g
\ :
f
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
^o\Ai
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palitf Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj* Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža” Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jako .■i.	zmerne.	— Ža točno in solidno izdelavo jamčim.	.
Klišeje
vseh vrst enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUG0GRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon itev. 2495
Sjemena'
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik 1
'Preporučamo ivrike, ko je oglašuju u »Sokolskom Glasniku«!
Državna željezara
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REG ISTR O VANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje urograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 35-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Poštanska, telegrafska i željeznička stanica
Vareš » Majdan
Preduzeće posjeduje 4 rudnika željezne rude, dvije visoke peci, Ijevaonicu željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peči: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, te zrcalasto sirovo željezo.
Ljevaonica proizvađa: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norma-lijama sa kolčakom i pelešom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. Trgovački lijev i peci. — Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.
Izdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E- Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska ličitelfska liskama (oredstavntk Franc* Štrukelj); svi u Ljubljani