Pogti
, Čermelj Lavo or alcova 6/li
JANJ
B L
U borbi protiv faSističke Italije, koja je poduzela najnasilnije m}erc, da uništi naš narod u J uli jakoj Krajini, Štampa je alburno najjače sredstvo. Treba svijet da zna za nepravde, koje Italija čini jednom narodu, ako želimo, da ustane protiv tih nepravda, a to će svijet doznati samo preko dobre štampe.
Broj 5.
iagreo, 2. februara 1933.
Pojedin! broj stoj! 1.50 Dinara
Ber lista »Istra« naSa bi emigrantska »k-čija i naša borba imala mnogo manje značenje nego li ga ima danas. Naša emigracija ima u listu »Istra« svoj organ, preko kojega govori u ime našeg narodu. Treba naša emigracija to da shvati i da cijeni značenje lista, pa da ga podupre onako kako treba.
GUŠILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA. U JULIJSKE KRAJINE

K ANTIFAŠIZMU
Posljednjih godina učinjeno je u našoj emigraciji dosta, naročito u pogledu unutrašnje organizacije. U svakom ovećem mjestu, gdje imade naših emigranata osjeća se težnja za udruživanjem uz ispravnu pretpostavku da je organizacija prvi uvjet za ostvarivanje bilo kojega cilja, a pogotovo onakvoga, kakvoga si je postavila naša emigracija — političkog cilja. Zato se osjetila potreba za zajedničkim vodstvom, koje ie biti idejna veza pojedinih društava i pret-stavljati njihovu jedinstvenu volju.
Moglo bi se činiti da je kod nas već prije trebala sazreti misao za ujedinjivanjem emigrantskih snaga. Moglo bi se to smatrati i teškim propustom, zbog kojega stoji iza nas period izgubljenog vremena. Odatle dolazi da se danas moramo baviti pitanjima, koja su već prije trebala biti riješavana. Moguće su prilike bile nepovoljne i — da se poslužimo frazom — stvari još nisu bile dozrele. Svakako jednom bit će vrijedno ispitivati, da li su sa »nezrelost situacije* bili važni vanjski razlozi, izvan dohvata naše moći, ih je nezrelost bila na našoj strani, ili je napokon postojao i jedan i drugi razlog Danas treba ostati na činjenici, da organizacije postoje, da postoji i Savez, i da treba paziti na to da se u buduće ne ponavljaju propusti iz prošlosti.
Naći će se uvijek skeptika, koje ne će zadovoljiti rezultati, koji su postignuti za vrijeme postojanja Saveza. No kada bi rezultati bili i minimalni, još bi ostajala kao pozitivna činjenica samo opstojnost Saveza, jer to znači da u nas postoji disciplina i da se uviđa potreba za ujedinjivanjem emigratskih snaga. Uostalom kada ne bismo danas imali ono što imamo, nama ne bi preostalo drugo, nego poći onim putem organiziranja, kojim smo u zadnje vrijeme pošli.
Danas već imamo nešto što smo prije nekoliko godina imali tek djelomično:	mi
smo organizirani u najvećem dijelu i “još se organiziramo. Ali treba priznati, mi se još uvijek nalazimo na početku, učinili smo tek prve korake. Trebat će poći dalje ne samu u stvaranju što čvršćega veza unutar organizacija, nego i u određivanju našeg emigrantskog cilja i u odabiranju načina da se on postigne.
Cilj za kojim težimo zajednički fiam je, i svima tako redi — lebdi pred očima, ako ne i u pojedinostima određen. Morali će se jednom doći do toga, da ga jasnije postavimo pred sebe. Zadovoljiti se samo time da budemo organizirani, znači ostati statičan, uvijek na jednome mjestu. Iz organizacije trebamo da pođemo dalje, da se krenemo s tačice na kojoj smo dosada bili. Na svome putu možda ćemo poći dalje, nego što se danas misli. Razmišljajući o položaju morat ćemo zaključiti, da je cilj, za kojim idemo politički i da će metode u njegovu postizavanju biti političke. Razmišljajući nadalje o našem pitanju morat ćemo izići iz uskoga kruga u kojem smo so kretali i još se uvijek krećemo; moramo već sada misliti o internacionalizaciji našega pitanja U stupcima lista jedna i druga ideja bila je već par puta nabačena.
U promatranju našega položaja polazilo se s ovih činjenica; na jednoj strani 40 mi-Ijunska država koja tlači naš narod u Julijsko) Krajini, a s druge strane 600.000 ljudi koji se svijesno i nesvijesno po instinktu odupiru nasilničkoj politici. Nesraz-mjerje između prve i druge brojke odveć je veliko, da bi se moglo govoriti o nekoj povoljnoj perspektivi, koja se ukazuje s tih točaka gledišta. Dokgod ovako gledamo na naše pitanje mi se nalazimo u stegnutom okviru, iz kojega je teško izaći. No na sreću ne postoje samo te dvije činjenice u prosuđivanju našega stanja, Osim. nas i fašističke Italije postoji i drugi svijet, i mi ne možemo hiniti ravnodušnost prema događajima, koji se u njemu zbivaju Moramo voditi računa o mišljenju drugih ljudi, o formiranju ljudskoga društva, koje s jedne sirane pokazuje 'fašistički mentalitet, a s druge strane antifašistički, već zbog toga što vrlo dobro znamo da je u momentu kada se rapalskim ugovorom riješavalo naše pitanje, mnogo zavisilo i od psihoze onoga vremena.
Mi smo narodna manjina i kao takvi ulazimo u sklop pitanja evropskih narodnih manjina. Postavljanje manjinskoga pitanja i njegovo riješavanje u najvećem dijelu ovisi od međunarodnih političkih faktora. To treba imati u vidu. jer ne možemo voditi neku nojevu politiku, jednostavno zagnju-riti glavu u uzak okvir našega pitanja, tako đa izgubimo perspektivu širega gledanja. Danas pogotovo ne. kada se evropski svijet okuplja u dva suprotna tabora; u fašistički i antifašistički Sto za nas fašizam predstavlja, to znamo. Imamo iskustvo prosvi-ranih leđa. S druge strane mi ne možemo zaboraviti one. koji su nam iskazali simpatije prilikom tragičnih dogođaja u godini 1929 i 1030 Bila je to antifašistička bvropa, koja je i danas sklonija da naše pitanje
Ide se prema odluci: fašistička ili antifašistička Evropa Bude li jednom ova druga odlučivala, tada će i riješavanje našega pitanja ovisili od nje. Do nas stoji koliko ćemo
KDO JE UBIL RASTELLUA ?
Kriva obsodba zaradi umora italijanskega financarja
Pred dobrima dvema letoma je tragičen dogodek na Banški planoti razburil vse ljudstvo in še posebej italijanske oblasti. Dne 30 novembra 1930 je bil, kakor so tedaj poročali italijanski listi, izvršen atentat na skupino finančnih stražnikov, ki so se odpeljali z nekim avtomobilom iz Kanala proti Kalu. Finančni stražnik Cezar Pastelli je odslužil svojo službeno dobo in pred svojim odhodom je povabil tovariše na izlet. Na potu je bil Pastelli iz zasede ubit. Atentat je izzval strašne posledice: sedem slovenskih fantov je bilo obsojenih na 30 let ječe, šest pa na 20 let, Finančni stražniki so se usodnega dne sredi svojega izleta ustavili v Koprivišču v gostilni pri Močniku, kjer je bilo zbranih okrog 20 ljudi. Ko so zapustili gostilno i nadaljevali svojo pot po serpentinasti cesti navzgor proti Kalu, jih je skupina neznancev napadla in pri tem je bil ubit Cezar Pastelli. Že v naslednji noči so se pričele racije karabinjerskih oddelkov in goriške politične policije. Neštetim hišnim preiskavam so sledile aretacije. Šele po mesecu dni je bila večina ljudi izpuščena iz zaporov, ostali pa so v Gorici Valentin, Donat in Leopold Lipičar iz Koprivišča, Štefan in Avguštin Močnik, Rudolf Pregelj in Josip Jug. Anton Lipičar, Marko Močnik, Leopold Lango, Andrej Brezavšček, Leopold Šuligoj in Josip Šavli iz Kalske okolice. Iz goriškega preiskovalnega zapora so jih odgnali v Rim, kjer jih je posebno fašistično sodišče 22 februara 1932. obsodilo na skupno 330 let ječe.
Med finančnimi stražniki, ki so koncem novembra 1. 1930 spremljali Cezarja Ras-telliia, je bil tudi Ivan Calareso. Že takrat
je bilo ljudem v kanalski okolici znano, da sta se Pastelli in Calareso sprla zaradi nekega dekleta. Po rimski sodbi je bil Calareso premeščen v Cerkno. Govorica o sporu zaradi ljubosumja med njim in »fašistično žrtvijo« je že davno prenehala, ko se je nenadoma okrog božiča raznesla vest, da ie finančni stražnik izvršil samomor. Obenem ž njo pa se je razširila vse do Kobarida na sever in do Cepovana pod Banjško planoto ljudska govorica, da je Calareso 30. novembra 1930. sam ustrelil svojega tovariša Rasteliija, ki mu je prevzel dekle. Ljudje si pripovedujejo še več, da je namreč Calareso še tik pred smrtjo dal pozvati duhovnika in se mu spovedal, Spovednik ga je pregovoril, da je svojo izpoved potrdil pred tremi pričami. Tako dokazuje ljudski glas, da je bilo 13 slovenskih fantov no nedolžnem obsojenih.
Že pred letom dni, ko se je v Rimu vršil proces ie bila iz razprave pred fašističnimi sodniki zelo nejasno dokazovana krivda obtožencev. Celo obtožnica sama je ugotavljala da obtoženci niso glavni krivci marveč le sokrivci nekega Kamenščka Ln njegovega tovariša Hvale, ki sta baje pobegnila. Pa tudi okoliščina, da se je morala preiskava zavleči celih 15 mesecev, daje domnevati, da so bili obtoženci prav posebno preparirani za priznanje svoje »krivde« pred posebnim sodiščem.
Vprašanje ie. ali je ljudska govorica resnična: 2e je, bo prej ali slej tudi zares izpričana. V vsakem primeru pa ie nov dokaz, da soška dolina še davno ni očiščena in da celo »železni« Tiengo ni mogel preobraziti slovenskega ljudstva.
»J u t r o«.
FAŠIZAM TJERA NAŠEG ČOVJEKA SA ZEMLJE
SLOVENSKEMU KMETU JEMLJEJO ZEMLJO
Trst. januarja 1933. Pred štirimi leti si je poveljstvo finančnih stražnikov v Palčju pri Š t. P e t r u na Krasu nabavilo zemljišče za veliko stražnico. Z lastnikom zemljišča Antonom Rebcem, ki je moral za to v Trst, so se pogodili, da mu bodo plačali pogođene vsote v nekaj dneh. Medtem so na zemljišču zgradili veliko stražnico za finančne stražnike, ki je vse preveč prostorna za tisto deseterico liudi. ki so nastanjeni v njej. Rebec je večkrat potoval v Trst. da bi mu izplačali dolžno vsoto. Vsaka njegova pot pa je bila zaman. Nasprotno pa so ga pričeli karabF nijerji nadlegovati, tako da se je mož. ki ie hotel že vložiti tožbo, zadnje premislil in se izselil.
Tudi vRakitniku pri Postojni so na tak način osleparili več kmetov. Tam so zasegli veliko zemljišče, ki so ga docela izravnali in ogradili, da bo složilo kot zasilno letališče. Kmetje so imeli tara nekoč svoja polja, ki so jih toliko lažje obdelovali, ker so bila na ravnem. Sedaj so se.morali umakniti v hrib. krčiti svoje gozdove in zorati ledino v rebri, da vsaj nekaj pridelailo za kruh in živino.
TEŽAK SLUČAJ DJURE TTŠME
Rijeka, januara 1933. — U nadopunu vijesti o teškom slučaju Djure Tišme iz posljednjeg broja »Istre«, koga su fašističke vojne vlasti protjerale iz rodjene kuće, jer im je prostor oko kuće trebao za vojničke svrhe, javljamo još ovo;
Težak slučaj nečovječnog postupka protiv Đure Tišme nije završen time, što je čovjek sa svojom porodicom izbačen iz vlastite kuće i sa vlastitog posjeda na golu cestu, kao da »čuvarima venecijanskih lavova« nije ni to dosta i nastavili su da ih gone i prijete im još i sada kad su na cesti. Oni ih drže u šakama 1 ucjenjuju nudeći im za njihov posjed 8000 lira i tražeći od njih izjavu, kao da su s time zadovoljni.
POČASI. PA SIGURNO FAŠIZEM UNIČUJE NAŠE DOMOVE...
Iz Brkinskih hribov, januaria. 1933. Naš list je že večkrat prinese! vesti
o rubežih in umazanih prodajah, ki se vršijo po naših vaseh posebno v zadnjih letih. Tako so pred nedolgim prodali za kritje zaostalih davkov nekemu kmetiču iz naših hribov za 200 Lir (dvesto lir) tri krave.
Če dale kmet mleko v mlekarno, mu plačajo 50. 40 in tudi 30 stotink za liter Drugih pridelkov, četudi jih ima, ne more spraviti v denar. Saj se ie že marsikomu pripetilo, da m mogel doma prodati jabolk in jih je peljal v Reko, kjer jih tudi ni mogel vnovčiti niti za smešno nizko ceno ne, Žganja ne smejo kuhati. Kje naj torej vzame kmet denar, za kritje tako velikih davkov, posebno občinskih. Ni čuda torej, da je poleg že izvršenih dražb celih posestev, v vsaki naši vasi napovedanih še nekaj novih.
Počasi pa sigurno uničuje fašizem naše domove. In ob njegovi desetletnici že. b bi! brez dvoma največji pohod, če bi faši zem poklical v Rim vse svoje posredne neposredne žrtve! (Mos).
NEZNOSNE GOSPODARSKE RAZMERE IN FAŠISTOVSKI LUKSUZ.
Osek pri Šempasu, januarja 1933. Gospodarske razmere, ki postaja-dan za dnem neznosnejše, so v naši vasi spravile nekaj posestnikov na boben, druge pa v obupen položaj.
Tako je domačin Glešič Jože (po domače Jože s placa) prišel ob vse posestvo, kar je povzročilo, da so njegovi dobri znaci izgubili težke tisočake. Občinskih davkov, ki jih skoraj nismo poznali, dokler smo imeli sami svojo občino nam nalagajo vedno več. Ni ču dal V Šempasu imajo že 4 leto otroški vrtec, ki se nahaja v hiši, ki Je bila nekdaj last gda. Grče. Vse stroške tega vrtca plačuje občina. Potem imamo ce lo vrsto uradnikov in drugih, ki živijo na račun naših žuljev. (Mos)
U GORIČKOJ POKRAJINI BROJ STA NOVNIKA OSJETLJIVO PADA.
Gorica, januara 1933. — Milanski privredni list »n Sole« u svom broju od 25 decembra donosi opširan prikaz o goričkoj pokrajini, koju obradjuje u prvom redu s ekonomskog stajališta. U tom prikazu govori se i o broju pučanstva u toj
nju znati uvjeriti o opravdanosti naših tež-nja. Kada budemo poradili na internacio-nalizaciji našega problema, morat će nam pogled bih upravljen prema evropskim antifašističkim elementima. Od dva puta, koji stoje pred nama, moguć je samo taj.
Kada se opredjeljujemo za evropski anti-fašizam, pitanje brojčane snage našega naroda pod Italijom i njegove emigracije u. svijetu ne dolazi toliko u obzir. Mi smo svakako obvezani da nešto učinimo u skladu s brojem koji predstavljamo. Ali se ovdje radi o nečem drugom; o idejnom stavu, o solidarnosti s borbom koju vodi antifašizam.
Naš je stav okrenut protiv fašističke
Italije, a to znači da je okrenut i protiv, fašizma uopće, u kojem i talijanski ima svoju podršku. Mi se time obraćamo onoj Evropi, koja umjesto šovenskih i imperijalističkih ciljeva, postavlja zahtjev za Ijudskijim načinom života. I mi za svojega čovjeka zahtjevano dostojniji život na zemlji, koju svojom rukom obrađuje. <
U času, kada fašizam pokazuje manje moralne snage nego' ikada i kada se pokazuju znakovi raspadanja unutar sistema osnovana na sili nametnutoj odozgo, mi treba da se okrećemo prema onoj budućoj Evropi, koja u svojoj borbi ima više idejne snage i više opravdanja-	Matko Rojnić.
pokrajini, pa se kaže, da u toj pokra-,ini živi 207,717 stanovnika ili na svakom četvornom kilometru 78. U članku se konstatuje da je vrlo malo oko se uporedi s gustoćom stanovništva u staroj Italiji. Konstatuje se nadalje, da broj stanovništva u goričkoj pokrajini opada, a naročito jako od 1928. Kao jedini razlog (unica causa) navodi se iseljivanje stanovništva... Cak i Gorica pokazuje znakove iseljivanja. Umjesto da se razvija i raste, jer je glavni grad provincije, ona raste samo u toliko, u koliko je broj gradjana veći od broja smrti. Od 1924 Gorica je narasla tek za 1405 stanovnika, od toga treba odbiti 566 činovnika, koji su došli uvadjanjem prefekture i nekih drugih ureda. O privrednom razvoju nema ni govora. Kad se danas čita statistika o pučanstvu Gorice opaža se velika diferencija, prama statistici od prije 1927. to je istina. Pri-e 1927. broj je stanovnika goričke općine bio 29.461, a sad je 49.119, ali to je samo zato, jer su goričkoj općini pri-klopi jene tri općine, koje su prije 1927 bile za sebe. Prije 1928 bilo je u Goričkoj 121 općina, a poslije su se ujedinile mnoge općine radi štednje i sad ih ima 42.
UMRO JE GENERAL PETITU DI RORETO
Torino, 27 januara. — Jutros je ovdje umro general conte Carlo Petitu di Roreto, senator i bivši komandant jedne grupe armija u ratu. Po zaključenom primirju bio je imenovan guvernerom Trsta, kamo je stigao 3 novembra 1918 god. s prvim četama, a za njegovog boravka u Trstu posjetio je i kralj Viktor Emanuel Trst.
General Petitti di Roreto ostat će u historiji našeg naroda u Julijskoj Krajini upisan, jer je on dao prvo svečano obećanje, da će Italija poštivati prava našeg naroda i to specijalno prava jezikovna, vjerska i ostala. On je bio odmah nakon okupacije izdao proglas u tom smislu 1 taj se proglas citira uvijek na prvom mjestu, kad se govori o gaženju svečanih obećanja, koja je Italija našem narodu dala. General Petitti di Roreto upravljao je Julijskom Krajinom kao guverner 11 mjeseci i kroz to vrijeme proveo je mnoge stroge mjere, pa je tako medju ostalim uveo konfinaciju na Sardiniji i napunio zatvore našim narodom. Njega Slaveni Julijske Krajine doista neće zaboraviti.
UMRO JE COSMO ALBANESE Pula, januara 1933. — Dne 10 o. mj. umro je u Puli dr. Cosmo Albanese, poznati puljski advokat, jedan od boraca za talijanstvo Pule i glasoviti iredentista. Bio je talijanski poslanik u porečkom pokrajinskom saboru, općinski zastupnik u Puli i na čelu raznih talijanskih ustanova i organizacija u Puli. Sad u povodu njegove smrti puljski »Corriere Istriano« iznosi detalje Iz prošlih političkih borbi u Istri i isticanjem izvjesnih talij anaških uspjeha oživljava uspomenu i na naš slavenski otpor, koji je bio gigantski, i na naše uspjehe, koje »Corriere« doduše ne spominje.
KAD FAŠISTIČKA ŠTAMPA PRIZNAJE, DA JE ISTRA SLAVENSKA...
Pula, januara 1933. — Kad se čitaju referati o priredbama, paradama i fašističkoj penetraciji u Istri obično se u fašističkoj štampi susreće već poznata tvrdnja, da nas u ovim krajevima uopće više nema, da smo nestali kao preko noći. Slaveni su postali Talijani i o Slavenima se više ne govori. Ali ima slučajeva, da i fašistička štampa ipak priznaje da nas još ima u Istri. To je jedino u slučajevima, kad se dogodi neko razbojstvo. Ili kad se lovi neki razbojnik, koji se skriva po istarskim šumama. Razbojstvo su sigurno počinili »slavenski barbari«, a razbojnik, koji se s uspjehom skriva i kojeg karabinjeri ne mogu da ulove, to je obično neki »slavo«.
Neki dan dogodio se jedan slučaj ubojstva u žbandaju kod Poreča. Ubijen je Radolović Martin Martinov, star 37 godina. Ne zna se ko ga je ubio ni koji su razlozi tom ubijstvu. »Corriere Istriano« opisao je opširno taj dogo-djaj, a u uvodu članka kaže, da Je to umorstvo izraz slavenske krvi, manifestacija slavenske naravi i »atavističkog bestijalnog instinkta tipično slavenskog«. To je, kaže fašistički list, potrebno da se kaže, da ne bi pala sumnja na istarske Talijane, da su oni tako krvoločni i da se i oni identi-fikuju s ovim elementima, koji ovako lako krv prolijevaju.
Ove su tvrdnje, kolikogod bile u svojoj biti i po namjeri, kojom su izneše-ne, možda i uvredljive za naš narod, ipak značajne. Kroz ove se tvrdnje pulj-skog lista probija istina, koju je puljski list iznio a da nije ni svjestan toga: zemlja je ovo naša i nemamo mi ništa zajedničkog sa Talijanima-
Uništavaju se posljednji tragovi našeg jezika u crkvama.
KAKO JE NAŠIMA NA CRESU Zar jc fašizmu sve dozvoljeno i zar naš nesretni narod pod Italijom nema baš nic-edje zaštite?
I po seoskim župama otoka Cresa — da o gradu Cresu i Osoru i ne govorim — gdje obitava isključivo čisti naš hrvatski narod, nesmiljeno se istiskuje i tjera naš jezik, ne samo iz škole i iz svakog javnog uredovanja, već sve to više i iz crkve, pače brani se našemu narodu govoriti materinskim jezikom u svom privatnom medjusob-nom saobraćaju.
Sadanji »dušobrižnici« (!) i onih seoskih naših župa naprosto su preko noći — proti svakom pravu — ukinuli drevno hrvatsko bogoslužje u našim crkvama, a prošlih Božičnih blagdana nije narodu bilo dozvoljeno niti jednu jedincatu Božičnu narodnu pjesmu zapjevati
Sve mora da je latinski ili talijanski.
Kolika i kakova mora da je bila bol u ovim svetim danima našega naroda tamo, kada i u te — za svakoga inače radosne — dane, oni moraju, da se odreku onoga, što im je tako srcu priraslo, i gdje su još jedino nadali se malo oduška dati svojoj bijedi, tuzi i nevolji i srcu svome?
NEMŠKO BOGOSLUŽJE V TRSTU IN FAŠISTIČKA ŠTAMPA
Trst, januarja 1933. V Trstu imajo sedaj katoliški Nemci nedeljsko mašo in pridigo. v cerkvi sv. Rožnega venca v Starem mestu. Pri maši pojo nemške cerkvene pesmi. V »Ultime Notizie«, to je v večerni izdaji »Piccola« s podpisom «Un Ceciliano« nekdo piše. da je vse to proti cerkvenim predpisom in raznim papeškim dekretom, češ da ie edino latinsko petje pravo katoliško cerkveno petie, vse drugo pa iuterška kriva vera. Premeteni bralci so iz «Ceciliano« napravili «Siciliano«.
TROGIRSKI LEVI IN SIROTTI.
Gorica, januarja 1933- Znani incident v Trogiru je izval po vsej Italiji ogorčenje, kar je bilo seveda vse namenoma storjeno. V vseh mestih in večjih krajih so se vršile »spontane« demonstracije in časopisje je na široko pisalo o vsem potrebnem in nepotrebnem.
Tudi v našem mestu so se vršile demonstracije proti Jugoslaviji s »živio« in »doli« klici. Ob tej priliki je prinesel katolički tednik »Idea del Popolo« članek o trogirskih levih in njih umetniški vrednosti. Tudi v listu, ki je samo katoliški in bi se nikakor ne smel vtikati v politiko in hujskanje je monsignor Sirotti (Sirotić — ljudje mu pravijo Sirota) »blagohotno« dovolil, da se objavijo taki članki. ki bi po vsej pravici spadali v »Giornale d’ Italia« ali »Foglio d’ ordini«. Mos) »ILLUSTRAZIONE VATIKANA« O TROGIRSKIM LAVOVIMA.
Trst, januara 1933. — Sa datumom od 23 o. mj. zabilježili su svi fašistički listovi slijedeću vijest: »Illustrazione Vaticana« posvećuje čitavu stranu fotografijama o barbarskom uništenju mletačkih lavova u Dalmaciji sa slijedećim komentarom: »Ovih se je dana ponovilo uništavanje mletačkih lavova u Dalmaciji, što je djelo nekolicine članova antikatoiičkog društva Sokol. Razaratelji djela, koja su toliko poznata u historiji i u umjetnosti religije. nisu pomislili, da uništenjem simbola jednog evandjeliste i evandjelja s kojim su vezali jedan politički protest, taj njihov čin znači u očima kršćanskog svijeta ne napadaj na uvrijedjene, nego sramotu za uvreditelje.«
Bojim se, da u ovako teškim njihovim prilikama, još najviše im dušu potištuje i očaj ih baca, činjenica, što nigdje ne nalaze pomoći j zaštite, kao da su od svega svije ta za uvijek zaboravljeni robovi. Kad netko sjetio se šačice Perojčana (pravo, slavnih), zašto se nitko ne zauzimlje za sve ostale tamo naše mučenike?
Zar je Talijanima baš sve dozvoljeno?
Bili nama bilo dopušteno samo nešto daleka slična počinjati na šačici Talijana Krku, u Šibeniku, u Splitu?
Evo. koliku su oni galamu digli, kako pesnice dizali zbog sitnih nedavnih dogadja-ja u Trogiru i smiješne komedije u Krku!
Po Creskim selima »učitelji« i »dušo brižnici« brane djeci, i kažnjavaju ih, kad već j izvan škole hrvatski pitaju svoje suseljane, da im se dadu vode napiti.
A nisu to priče: Kruta je j nesmiljena to zbilja. Da je u nama više svijesti, morali bi dizati svi (ali svi, napose oni, kojih vi ka važi) graju do nebesa, da ovaj nečovječni postupak sa našom zarobljenom braćom već jednom prestane i Mussoliniju gromko dovikrmti da prije toga nema govora dobrim odnošajima Sa Jugosla v i j o m«.	Don D. H.
POSJET BISKUPA NA CRESU I KARA BINJERSKA INTERVENCIJA
Zbog pjesme »Ljubimo te naša diko«
Cres, januara 1933. Ma da se mnogo pisalo o fašistofilstvu zadarskog biskupa Munzania, treba priznati, da on ipak kad do dje medju naš narod pokušava, da bar ne ku riječ našim jezikom progovori. On zna da govori hrvatski odlično, a prije je znao i da propovijeda na našem jeziku. Pred kratkim bio je u vizitaciji na Cresu, pa je na primjer, u Martinšćici bio dočekati od naroda našom pjesmom. Domaći župnik nije to htio da dozvoli, ali dozvolio je nadžupnik j dekan u Osoru. da seljaci smiju da ga dočekaju pjesmom »Ljubimo te naša diko U Ali čim je biskup otišao, osobe, koje su pjevale bile su od karabinjera pozvane na strogu odgovornost. Zapretili su im velikim kaznama, ako se to u buduće ponovi.
PROGONI NAŠEG SVEĆENSTVA U ZA. DRU.
Zadar, januara 1933. Javnosti je po znato da svećenici Sv. Šime u Zadru još i danas čitaju sv. Misu i propovijed na našem jeziku. To dakako smeta talijanskim vlastima i oni su ovih zadnjih dana počeli progonima.
Prva žrtva tih progona je stari, iskušani, narodni svećenik fra Fatura koji je ovih dana dobio »ultimatum« za prelaz u Jugoslaviju. Na koncu je morao da se seli i ovih dana pošao je u samostan na Dugom otoku Zaglav.
»VEDETTA D’ITALIA« O BISKUPU SAINU.
Rijeka, januara 1933- — U svom broju od 27 o. mj. donosi fašistički list »La Vedetta d’Italia« opširan članak pod naslovom »In memoria di mons. Isidoro Sain Vescovo di Fiume.« U tom članku veličaju se velike vrline tog biskupa, koji je lanjske godine umro i o kojem je »Istra« u svoje vrijeme pisala opširno. Kaže se, da je Sain bio pravi svetac: »Egli fu un santo Vescovo...« Vedetta piše pokojnom Sainu u stilu i na način, kako ne bi pisalo nijedno crkveno glasilo, s toliko pohvala i priznanja.
ZAKAJ?
Iz Grgarja, januarja 1933. Tukajšnji podešta je dal nalog, naj se odstranijo iz pokopališča vsi leseni križi.	(Mos)
FAŠISTIČKA ŠTAMPA I PRAVO NA MATERINSKI JEZIK
ZA TALIJANE NA MALTI.. *
Trst, Januara 1933. — Tršćanski fašistički list »II Piccolo della sera« od 26 januara donosi uvodni članak pod naslovom »Stoljetna obrana talijanstva Malte. — Jedna kriva jezikovna teorija u cilju uništenja jednog naroda.« Članak Je napisao Marko di Druseo, koji se je prije zvao Druškovlć, a rodom je iz Brto-nigle i starinom Hrvat, ali sada fašista. U uvodu svog članka pisac iznosi historiju otoka .Malte i tvrdi, da je Malta po svojoj historiji talijanska. Engleska je zauzela, navodno. Maltu, kad je bila pozvana u pomoć da istjera Napoleonove Francuze. Engleska je ostala na Malti, ali se bila obavezala, da će poštivati jezik, prava i privilegije maltežana, da će poštivati Imunitet malteške crkve itd. Prvi guverneri Engleske na Malti svečano su ponavljali te obaveze Engleske, ali već od 1814 započela je od strane Engleske akcija denacionalizacije Malte. Engleska je počela da o d n a r o-djuje malteško pučanstvo, London je tražio ,• plaćao malteške renegate, koji su pomagali engleske vlasti u akciji odnarodjivanja. Engleska je počela svoju akciju tako, da su njezini plaćenici počeli dokazivati, da jezik, koji govore malteža-ni nije talijanski dijalekt, nego poseban jezik feničanskog i arapskog porijekla. To su Englezi, kaže Drušković, učinili zato, da bi mogli lakše ukinuti talijanski jezik kao službeni i nadomjestiti ga engleskim. Ali to nije uspjelo, jer je ova engleska akcija naišla na prirodan i shvatljiv otpor naroda, koji nije mogao da gleda, kako mu se uzimlje ono, što mu je najsvetije, a to Je jezik. I engleska je akcija odnarodjivanja izazvala r e a k c i 1 u. Došlo je do osnivanja malteške nacionalne stranke, koja je ušla u borbu za obranu
narodnosti i jezika, za talijanstvo, za sto bodu u crkvi i upravnu autonomiju. Dnr šković zatim opisuje život i rad guvernera Stricklanda, koji je najveći protivnik talijanstva na Malti. On je, navodno, renegat, jer mu je majka iz Bologne, a otac Englez. Učio je u Italiji i poslije je na Malti stupio u političku akciju protiv talijanstva. On je izbacio talijanski jezik iz škola, progoni talijanske svećenike, pod izlikom, da su oni propagatori talijanstva i ustanovio je zakon prema kojemu će za petnaest godina nestati talijanskog Jezika iz svih ureda i sudova. Taj je dekret doduše bio suspendiran, ali u novije vrijeme Strick land je opet pojačao akciju protiv talijanstva Malte, a u tome mu pomaže jedan drugi renegat i to prof. Bartolo, koji ie izmislio teoriju o feničanskom porijeklu malteškog dijalekta. Nije ni čudo da je ova politika izazvala reakciju u narodu, pa je tako na primjer 1919 narod devastirao državne urede, uništio list prof. Bartola »Daily Malta Cronicle«, jedna je engleska zastava zapaljena, a i mnoge kuće Engleza bile su devastirane. Drušković opisuje razvoj stvari na Malti u posljednjim godinama i dlvf se otpor naroda, koji se neda satrti nego odlučno stoji na braniku svojih prirodnih i ljudskih prava i brani najveću svetinju, koju narod ima, a to je jezik. Varaju se kaže, Di Drusco oni. koji misle, da se jedan narod može uništiti zakonima i nasiljem, jer svi rezultati, koji se tako postizavaju nemaju trajno značenje, prividni su i lažni i nikada nasilnik ne zna, kad će zatirani narod da ustane i osvoji ono, što mu je silom uzeto i da se osveti nasilniku. To se doduše odnosi sve na Maltu... Ali zar samo na Maltu?	■
Italija se deista sprema mm rat
»BAIONE! I AMENTO COLLA FACCIA FEROCE...«
Trst, januarja 1933.
Od »velike zmage« prj Vittorio Veneto do danes ima Brigata Sassari (151 in 152 regiment) svoj sedež stalno v Trstu. Nj težko uganiti zakaj. V svetovni vojni se je ta brigada, ki ie sestavljena skoraj izključno od Sardincev (ime po mestu Sassari), od italijanskih najbolj izkazala. Vojašnica v ul. Rosseti (Rocoi) je znotraj vsa »pomalana« z reki oficirjev te brigade in pa z opisi njenih velikih činov. »Trincea delle frasche« »Colalto« itd. Zamolčali so seveda »Paso del Bosniaco...«
Brigada »Sassari« ostane torej stalno na »s v e t j meji domovine«, da tako vzdrži tradicijo napredujočega italijanskega imperijalizma. Svoje oddelke (distaccamen-te) ima v Postoini, Vipavi, Ilirski Bistrici Proseku in Bazovici.
Mejo proti Jugoslaviji tvorilo v veliki meri gozdovi, a v gozdovih je način borbe drugačen kot na odprtem polju. Tu odločuje borba na nož. Izkušnje pridobljene na soški fronti, bi v slučaju konflikta ne pomagale, pa si je general Pugliese, divizijonar v Trstu, izmislil novo metodo vzgajanja novincev: »baionettamento colla faccia feroce e 1’ urlo piu feroce ancora« (suvanje z bajonetom z divjim obrazem in še bolj divjim rjovenjem). Treba je bile torej zabadati, pačiti obraz in rjoveti. Pripravili so nizke vozičke na dveh kolesih a na vozičke pritrdili slamnate može, ki naj bi predstavljali sovražnike. Vozičke so vozili vojaki, z nasprotne strani pa so pridirjali naskakujoči, se pačili, divji renčali in zabadali. Slamnati možje so se resignirano prevračali, niso se branili. Mali, zagoreli sinovi daljnje Sardinije, pa so neusmiljeno zabadali, zabadali....
Napovedali so velike vaje v »baione! ta me n tu«. Prepevajoč bojne pesmi, se je »belordeča brigada« pomikala proti Bazovici. Utaborili so se v gozdiču nad Ključem. Pripravili so se: bo kar bo. Kmalu na to se v avtomobilu pripelje gen. Pugliese v spremstvu adjutanta — ki nosi pod pazduho ogledalo — pa za njim. Začne se »krvavi« ples. Vozički se prevračajo, da ie kar »strah«. Ce kdo ne rjovi dovolj divje, mu general sam da vzgled, če se kdo ne pači dovoli divje, mu prijazni ge nera! pomoij ogledalo pod nos...
Bistro generalovo oko, oko prekaljenega bojevnika, pa opazi, da se nekateri starejši oficirji le s težavo vzdržujejo smeha: »Tromba, pozovi gospode oficirje na raport«.
Gospodje oficirji se zberejo, gospod general pa začne takole:
»Gospodič oficirji, videl sem vaše smehljajoče se obraze. Iz tega sodim, da zadeve ne jemljete dovolj resno«. »Gospodje oficirji imejte vedno pred očmi dejstvo, da ima Jugoslavija komitaše, ki so nepremagljivi gozdu in v gorah« (dobesedno: »La Jugoslavia c’ha i comitaggj che sono insuperabili nei boschi e in montagna«).
General Pugliese ie želel naj bi se ta metoda uvedla v italijanski vojski sploh, a ni prodrl. Zakaj? Zakaj mu niso ugodili, ko je šlo že tako dobro... (rob).
»NAŠA« VOJSKA U ZADRU. Zadar, kao jedna od istaknutijih ratnih tačaka, potreban je jake i otporne vojske. Da se predusretne slabunjavost talijanskih vojnika vojne su vlasti deportirale tripolitanske trupe. (2 bataljona) sa fesovima. Ove su trupe stigle pred mjesec dana. Prvi naši, primitivni ljudi, koji su (posjetivši Zadar) vidjeli ih, veselo su uskliknuli:
»Evo naše vojske — došla je u Zadar! živeli naši »Bosanci«!
Nažalost ostali su jako razočarani kad su poslije saznali ko su ti vojnici.
Ovih se dana očekuju dalnji bataljoni raznih rodova oružja. Svakonoćno iskrcavanje municije i ratnog materijala ne prestaje.
NOVI VOJNIČKI RADOVI.
Trst, januara 1933. — U Račicama na cesti izmedju Trsta i Rijeke počele su vojničke fašističke vlasti s gradnjom ve-lik-’-i vojnih skladišta. U Ranama blizu Trsta grade novu kasarnu i zgrade za familije oficira i podoficira. U Rocolu na tršćanskoj periferiji gradi se tako-djer nova kasarna.
KAJ PRIDNO ZIDAJO
Trst, januarja 1933. Nova vojašnica na Banah nad Trstom se bliža dovršitvi. Na Banah je nastanjen 5. ženijski polk.
Tudi žandarmerijska kasarna na Golav-pri Sv. Jakobi 3e v glavnem končana. Gradi se neka nova vojašnica tudi v Rocolu.
TOPOVI NA TOLMINSKEM.
Tolmin, januara 1933 Pred desetimi dnevi je privozil tovorni vlak na postajo pri Sv Luciji vrsto železniških vozov, na kateri je bilo naloženih 15 topov. Topove so poslali naravnost iz tovarne. Z vagonov jih preložili na tovorne avtomobile in jih odpeljali v novo zgrajeno vojaško skladišče blizu Poljubina. Topove, ki so kalibra 24 cm, bodo rabili za bombardiranje oddaljenih postojank.
Skladišče pri Poijubinu, ki je bilo lani dograjeno, pa nj osamljeno. Na Poljancah pod Bučenico. ob cesti med Modrejcami in Kozarščami ie še 6 takih stavb. Zgrajene že docela. Te dni so jih hoteli še pokriti. zaradi snega, pa so morali prekiniti delo. Na Poljancah raste cela vas. Zgrajeni že temelji 7 novih skladišč, pa tudi za stražnice. Stavbe so oddaljene med sabo
po 100 do 200 m. Služile bodo za shrambo živil in streliva. Naketere izmed njih 'majo tudi velike kletne prostore. Delo v zadnjem času počiva. Ljudje iz Kozarišč, Modreje in drugih okoliških vasi sploh ne smejo zraven. Zaposleni so le Italijani iz Furlanije in še oddaljnejših italijanskih pokrajin Stavbe so strogo zastražene..
POSTOJNJSKE KRTINE Intenzivno utrjevanje. — Delavci so se uprli.
Skoraj sleherni dan prihajajo tik iza meje poročila o intenzivnem utrjevanju obmejnih postojank. Kaverne od Javornika v Hrušici do Snežnika nad Bistrico so malone dograjene skoraj v eni sami nepretrgani črti že kakih 300 ali 400 korakov za mejo.
V letošnjem poletju so ufrjevalna dela kakor povsod drugod tudi na Pivki zelo pospešili. Skoraj vsak hnb okrog Postojne Je ves preprežen s strelskimi jarki in rovi, posebno ga so utrdili Sovič, ki je lokalno zelo važna strategična točka. Jarki in rovi s? Pon®kod Je teko gosto razpredeni, da slično človeškim krtinam.
„Ljudstvo, ki spremlje to delovanje s stališča svojih ožjih življenskih razmer pa presoja vse to s prikritim, a toliko večjim sovraštvom. Nacijonalni razlogi, ki jih je nasitni tujec in jioleg njega gospodarska stiska potisnil v ozadje so dobilj nadomestilo v socijalnih: nihče izmed slovenskih delavcev m najel pj-j vseh teh delih niti najmanjšega zasluška. Povsod so nameščeni le Furlani m Italijani iz starih pokrajin. Zgodilo pa se le pred mesec dni. da so celo ti elementi razočarali svoje uniformirane delodajalce, ki so najbrž mislili da bo fašistovsko delavstvo od samih nacionalnih dobrot
I o kolektivni pogodbi bi morali dobivati delavci pri utrjevalib delih poleg hrane in stanovanja tudi 5 Lir dnevno. V zadnjem času pa jim niso izplačali nit teh borih 30 tlr .in so dali vsakemu le po en desetak. Delavci so se začeli upirati in niso hoteli več prijeti za kramp in lopato, šele grožnje častnikov in strah pred vojnimi sodniki so ukrotile robotnike.da so se znova zakopali v rove. Nazadnje se je našel tudi denar, saj so se morali tudi pri voj. inž. poveljstvu zavesti delikatnosti položaja. kj ne dovoljuje, da bi se kdaj morda ka-ten izmed delavcev maščeval na ta način, da bi izdal dragocene skrivnosti voiaških utrdb.	(rob)<
PO TOLIKEM ČASU . . . Gorica, januarja 1933. Že pred no-vil letom so bili vsi miličniki in karabi-nerji iz Gorice odposlani na mejo. Kot izjavljajo, so bili odpoklicani, vsled raznih napadov ki so se vršili ob meji! Njihovim izjavam pa tudi »najvdanejši« niso verjeli. Oudna slika se Je nudila prebivalcem me-sta, ko so po toiikem času spet enkrat doživeli. da je bilo mesto brez miličnikov in karab.nerjev!	(Mos)
VOJAŠKA DELA V BRDIH.
Gorica, januarja 1933. Čeprav so Brda razmeroma precej oddaljena od meje in za tako zvano tretjo italijansko obrambeno črto, tudi tod gradijo in popravljajo ceste v docela vojaške namene. Tako so v zadniem času popravili in razširili cesti Vipolže—Dobrovo, Vipolže—Kozana, cesto izpod Vipolž do glavne ceste ter ono, ki vodi v Medano. V neposredni bližini Kojskega so dogradili večjo stavbo, ki bo gotovo poneze služila vojaštvu, čeprav bodo sedaj zaenkrat v njej nastanjeni fašistični miličarji, saj je zanje vse preveč prostorna. Pri vseh teh delih sta bila zaposlena le dva domačina, zato pa so tretjino vseh stroškov naprtili že itak preobremenjenim in prezadolženim slovenskim občinam.
VELIKI VOJNI RADOVI NA ĆIĆARIJI
Vodice, januara 1933. Več je mnogo puta bilo govora u našoj »Istri« o radovima koju su naše vlasti izvršile ili koje imaju u programu za izraditi. Spomenut ćemo vam još nešto o vodovodu, koji se kod nas gradi. Ovaj je vodovod bio u programu da će se izraditi samo iz žbevnice do Obrova. Ali po novom nacrtu ovaj će vodovod ići mnogo dalje, tako da će se protezati od Obrova prema Hrušici i Podgradu te preko obližnjih sela do Klane. Jedna žila tog vodovoda ići će pak od nas do Muna.
Kao što smo već javili do našeg sela je ovaj vodovod gotov, postavljene su već i cijevi, koje imaju 25 cmt. prečnika Ovaj ce vodovod biti spojen 1 s onini koji se gradi kod Buzeta. Već su počeli kopati kanal preko Sluma i Biljevci do na zbevnicu. Na žbevnici kopaju se 2 velika tunela.^ a izgradit će se po pripo-iV1^dSn ^ frt^njera, i veliki rezervoar, koji da ce držati 2 milijuna hektolitara voae.
Izmedju nas i Golca izgradit da će sTe.f)a bHjegu zvanom Plešivica isto tako veliki, rezervoar, a u ovom se brijegu sada kopaju nekakvi tuneli, koji će biti, u napravljen nacrt, probijeni tePpd brijega do Golca.
Rad na cesti izmedju nas i Muna za sada je nekako zaustavljen, ali kako smo ćuli od inžinjera, marta mjeseca doci ce okolo 5 hiljada novih radnika jer ova cesta mora navodno biti gotova ao septembra. Sa svom se silom gradi cesta iz Račje vasi, koja ide po našim bregovima i šumi i koja će se protezati ^Gomilu i Osi jak pa dalje prema Učki i biti će spojena sa onom cestom koja se gradi izmedju Račjevasi 1 Zvoneče. Na ovim cestama radi preko hiljadu radnika, i akoprem je zapao snijeg, po ovim bregovima i šumi u visini 50 centimetara, s radom se nije ustavilo.
Doznali smo od inžinjera. koji kod nas borave, da će se na proljeće početi graditi željeznička pruga, koja će ići od Proseka nad Trstom i vezat se sa prugom Sv. Petar-Rijeka, koja će ići preko Bazovice-Kozine te Podgrada do Šepjana, gdje je već za to i napravljen nov kolodvor.
U velikoj smo zabrinutosti zbog ovih radnja, a takodjer sva naša okolica, jer i vrapci na krovu znaju zašto se ovo radi. — ćić.
NEČLOVEŠKO POSTOPANJE NA PRED-VOJAŠKIH VAJAH
Tol mir. januarja !933. V zadnjem času so izdale višje oblasti strog ukaz, da morajo vsi fantje, ki obiskujejo predvojaške tečaje, med vežbaajem nositi fašistovske fese, ki so jim jih doslej le vsiljevali! ne da bi imeli za to kakšen poseben paragraf. Tudi v Tolmin je prišel ta ukaz in čeprav so se fantje branili tesa, so se morali nazadnje spričo groženj le ukloniti. Neki Anton Rutar iz Zatolmina pa je neko nedeljo prišel k vjaarr. kar v klobuku. Seveda je ta nepokoščina hudo dimila fašistovske komandante, posebej pa se je razburil vodja predvojaškega tečaja — fašist Bogumil Urbančič. Ves razkačen ie fanta najprej silno ozmerjal, potem ga pa prav po fašistovsko oklofutal jn obrcal. Nato ga je odvedel še preč rniličarskega poročnika; Marija F a b r i s a, da mu da še ta primerno »lekcijo« Fabris mu je povedal, da Tolmin ni v Jugoslaviji, ampak v Italiji ter da ie treba vedno govoriti le italijansko in s ponosom nositi črni fes. Fant. ki ne obvlada
italijanšč.ne. se Je skušal opravičevati, seveda v slovenščini. To je bil povod, ki je fašista Urbančiča prpravil znova do tega, da je pričel pretepati mladeniča. Spričo udarcev se je fant ugrudil na tla in obležal. Odvedli so ga domov in poklicali .zdravnika, ki mu ie odred'1. da mora ostati teden dm v postelji.
VRHOVNI KOMANDANT FAŠISTIČKE
MILICIJE INSPICIRA PO ISTRI
Pula, januara 1933. — Polovicom jadna došao je u Pulu vrhovni komandant fašističke milicije Attilio Teruzzi, koji je pregledao milicionerske čete i informirao se na licu mjesta o njihovom moralnom i fizičkom stanju Istarski milicioneri morali su se toga dana sakupiti u Puli da defiliraju pred Teruzzi-jem. Teruzzi je s tim pregledom istarske milicije bio vidljivo nezadovoljan i za vrijeme revije bio je namrgodjen i čitavo je vrijeme gundjao, tako da je to bilo upravo napadno. Udarao je štapom po čizmama i očito je teško psovao. Tako pričaju milicioneri, koji su iz okolnih sela došli na reviju. Ovo njegovo nezadovoljstvo razumljivo je. Istarski milicionerski kadar nalazi se u moralnom rasulu i drži se na okupu jedino zato jer su milicioneri plaćeni. Ali to se opaža i na njihovom držanju. Nikakvog zanosa i nikakvog oduševljenja, nikakve discipline nema kod njih i za slučaj potrebe malo bi se koji odazvao. — Teruzzi je iz Pule otišao na Lošinj nuara došao je u Pulu vrhovni koman-Rijeku i dalje.
I SLAVENSKA KRSNA IMENA IM SMETAJU
„Strana krsna imena pretvorena u talijanska"
Trst, januara 1933. — Ovdašnji »II Piccolo« od 24 januara donosi pod gornjim naslovom uvodni članak, u kojem kaže, da je Tribunal u Trstu u posljednje vrijeme izdao još deset novih sentenca, prema kojima se ispravlja deset krsnih imena stranog karaktera na talijanski oblik. Ta su krsna imena pretvorena na talijanski oblik ili' na molbu lica, koja su nosila ta imena ili pak na zahtjev »Ufficio di stato civile«. Mnoga lica, koja su nosila takva strana imena, kaže »Piccolo«, žele da ih se oslobode jer zvuče barbarski i u punoj su suprotnosti s talijanskim duhom. Ali svi nosioci takvih imena nemaju baš volje da ih mijenjaju. Zato »Ufficio di stato civile« ima dužnost da revidira sva imena, koja su upisana u statistici i da predlaže od svoje volje, bez obzira na mišljenje onih, koji nose ta imena, sudu na Promjenu To je za imena, koja nose oni, koji su kršteni ramje, jer »Ufficio di stato civile« ne prima više strana krsna imena u prijavama novih gradjana. Ako se nekom djetetu dade strano ime, onda se to une mora prevesti u talijanski oblik, ako je moguće. Strana imena i u stranoj formj taj ured ne prima, nego sili onoga, koji je djetetu dao ime, da ime promijeni. Strana imena logički nisu dozvoljena za upis u •Ufficio di stato civile«, kaže »II Piccolo«, f dalje nastavlja: Njemački gradjanm može da preferira da svojoj djeci dade njemačka krsna imena, kao naprìmjer Wilhelm. Friedrich. Gotfried, ali činovnik u •Ufficio di stato civile« ne može da ih upi-še u knjige u originalnoj njemačkoj formi. nego u formi, koju ta imena imaju u talijanskom jeziku, to jest Guglielmo Federico ili Goffredo. Isto tako jevrejska imena Josaf ili Josef (arapski Jusuf), Miriam, Jehoiakin, pretvaraju se kod upisa u Giuseppe. Maria, Gioacchino. To se uostalom dogadia u svim zemljama, da se ovakva imena pretvaraju u jezik nacije. Me-
djutim »Piccolo« kaže, da se deset senten-ca, koje je izdao iršćanskj tribunal i kojima se pretvaraju imena odnose na ova lica: Antunović Mirko, zvat’ će se odsada Matteo, Turko Radoslav zvat će se Romualdo, Škorić Miroslav zvat će se Federico, Bratina Slavko — Edoardo, Pertot Dušan — Andrea, Krešfć Ciril — Giusto, Gregori Slavica — Faustina, Cergoli Cvetka — Fioretta, Zivic Ferluga Vladimira — Regina, Tomič Zora — Regina.
Tribunal ima da riješi to jest da pretvori još ova predložena krsna imena stranog, to jest slavenskog karaktera: Oraziani Vjenceslav u Alfredo, Dušfć Danilo u Luciano, Toskan Slava u Giovanna, Lah Zorka u Albina, Danieli! Slavica u Angela, Danielli Danica u Aurora. Molbe za pretvaranje krsnih imena "ulažu se bez biljega. »Piccolo« kaže, da se strano krsno ime može zamijeniti svakim talijanskim Smjenom, ali preferira se ime starog rimskog porijekla.
PREZIMENA PRETVORENA NA TALIJANSKI OBLIK-
Trst, januara 1933. — Tršćanski prefekt Tiengo potpisao ie jedan novi spisak prezimena, koja su sa slavenske pre-Ivoreni u talijansku formu. Kako javlja tršćanski »II Piccolo« promijenjena su ova prezimena: Ambrožič u Ambrosi, Antončič u Antoni. Brajdih u Braida, Čehovin u Cecchini. Hrovatin u Corbatti, Ceh u Cecchi, Cokelj u Ciocchelli, Marinšek u Marini.
»GORICA JE BILA IN OSTANE -GORIZIA!«
Gorica, janujarja 1933., Ko je v pretečenem letu neka tvrdka izdala knjige v slovenščini, je kot običajno natisnila na naslovni strani: »Založeno in izdano v Gorici«. Kontrolni organ ie zahteval, da tvrdka popravi »Gorica« v »Gorizia« in pristavil: »Gorica ie bila in ostane Gorizia.«	(Mos)
IZDAJALCI IN VOHUNI
?o?,linSTka obćlna (Trst), januarja Vendar pa skuša včasih pokazati, da se 1JJ3 — Jakob Deško Iz Ospa doma, ne sramuje slovenske krvi in tako ho-po domače mu pravijo Jape Kana, če odvrnuti kletev vse vasi. Ko je imel je pismonoša za vasi Dolina, Kreglja, osmice, so smeli peti po slovensko, da Prebeneg, Mackovlje, Kastelec in So- ne bi kmetje mislili, da je propalica, čerb. Vendar ta Japa ni samo pismo- (Mos)
noša ampak verno služi črnosrajčni- j GENERALNI SEKRETAR FAŠISTIČKE kom. Tako sporoča- od koga in kje pri- j STRANKE ŠALJE CVIJEĆE NA GROB bajajo pisma. Celo toliko pravico ima, j RENEGATA I IZDAJICE BLAŽINE da lahko pridržuje pisma In jih odpl-; Trst, januara 1933 — Dne 10 janu-ra. Razumljivo je, da imajo radi tega ara pala je obljetnica smrti fašističkog «mogi ljudje obilo sitnosti pri razni ; milicionera Blažine, koji je pao od gosposki. Najhujše je, ker ga ne more, osvetničke ruke Toga je dana sekretar n‘hče nadzirati, ker ne spada niti pod fosja u Nabrežini, zajedno s direktori-občinsko in niti pod pokrajinsko oblast, jem nabrezinskog fašja, pošao na grob Pri fašistih je dobro zapisan in nihče P	polozio cvijeće, koje je poslao
ne more do živega, že 16. majnika
leta 1921. ob spopadu v Osapeški doli-ni je dajal fašistom prave in važne smeri. (Mos)
Mač ko vi j e, (Trst) januarja 1933. Mnogokrat smo že pisali o »mačkov-Ijanskih vohunih«, samo enega še ni-smo omenili, to je Josipa Štefančiča, ki ni prav nič boljši kot drugi. Tako opazuje kje so klali in ne javili županstvu in hodi ovajat v Dolino na Pristojno mesto. Skrbno pazi, da šo psi Privezani, koliko glav živine rede pri Posamezni hiši in če imajo vsi prijavljeno na županstvu. Za vsako malenkost f« oglašojo pri njem karabinerji in mi-Hca, ki ostajajo vso noč tamkaj. Po-vsod skuša kazati pasjo vdanost oblastnikom in tudi v hiši visita kraljeva in Mussolinija slika, kakor je ne vidiš niti Pri Tulu Ivanu, ki je detektiv in ima vso »politično oblast« v svojih rokah. Vedno se udeležuje vseh svečanosti, zato pa speče vsak teden peč belega kruha na Mussolinijev račun, to se pra-VI na stroške vaščanov, ki jih ovaja.
Achile Starace, generalni sekretar fašističke stranke.
ZADARSKI FAŠISTIČKI SEKRETAR UKLONJEN.
Zadar, 31 januara — Zadarski federalni fašistički sekretar dr. Piero Marinco-vich morao je nodnijetj ostavku, te je mjesto njeea postavljen za generalnog sekretara u Zadru Giuseppe d’Aloia. Još se ne zna tačno za uzrok ove izmjene, ali upućeni tvrde, da Marinkovič mora mnogo zahvaliti svom slavenskom porijeklu, koje ie dobrim dijelom izazvalo neraspoloženje prema niemu.
PROMJENE U UPRAVAMA FAŠISTIČKE STRANKE U ISTRI.
Pfila, januara 1933. — u posljednje vrijeme došlo je do nekih značajnijih promjena u vodstvima političkih fašističkih organizacija u Istri, pa su tako bili imenovani za nove fašističke sekretare: u Opatiji Bianchi, u Lovranu Salamoni, u Mošćenicama Rausa, u Matu-Ijama Tiribilli, u Klani Pini, u Ilirskoj Bistrici Vigilante, u Podgradu Prelazzi, u Materiji Depangher, u Buzetu Medizza u Kopru de Petris, u Grižnjanu Ratissa.
ŠKOLA U JULIJSKOJ KRAJINI i ASIMILACIJA
ŠOLE V FAŠISTIČNI ITALIJI
Trnovo pri II. Bistrici, januarja 1933. Daleč okrog je znan samostan N. D. v Trnovem, že kakih 30 let vzgaja žensko mladino. Zavod obiskuje vsako leto brez števila učenk, notranjih in zunanjih. Vsako drugo leto priredi zavod poleg 8. razredov ljudske šole tudi trg. tečaj, ter vsako drugo zopet gospodinjsko šolo.
Letos pa so učenke deležne precej počitnic, ki, kljub temu, da se priležejo ne povzročajo nobenega veselja. Takoj ob začetku šolskega leta so imeli prostih 10 dni vsled znane desetletnice. Nato se je kmalu pojavil slučaj škrla-tinke. Prizadeto gojenko so takoj odpeljali v reško bolnico, toda odlok je prišel in šolo so zaprli. Na vrata so pribili tablico z napisom »E proibiti 1’ ingresso...« in tako je bil spet precej počitnic. Komaj so prišli s poukom v tek se je pojavil v samostanu tifus in spet je šlo vse po stari pesmi. Nato so prišle božične počitnice in tako se vrste počitnice in »feste nazionali«. Na zadnjem posebno bazira vsa fašistična skrb za šolstvo! (Mos)
CRNE SRAJCE ZA OTROKE OB MEJI
Novi Svet (pri Hotederšici) januarja 1933. Naša vas je oddaljena od meje komaj 15 minut in je v neposredni bližini Hotederšice. Imamo vaško šolo. Šolo obiskuje 22 otrok in vsi so bili obdarovani za befano. Dečki so dobili črne (!) srajce, deklice pa črne predpasnike. Velikodušni fašizem se je spomnil naših otrok tik ob meji z darilom, katerega niso bili prav nič veseli- fjaša mladina, ki je sicer skromna in jo razveseliš z malimi stvarmi, Je sprejela »Mussolinijevo« darilo z veliko hladnostjo.	(Mos)
OTROŠKI VRTEC V TRNOVEM PRI IL BISTRICI.
Trnovo, januarja 1933. Kakor po najbolji zakotnih vaseh imamo tudi pri nas otroški vrtec »Lege Nazionale«. Sicer je samo pod njenim okriljem stroške pa nosi naša občina, o kateri meni fašizem, da še ni dovolj obremenjena. Precej otrok zahaja v vrtec. Mnogi zato, ker pošiljajo starši zato, ker se boje fašističnih prenapetežev ali celo, ker so njih podrepniki. Ima tudi takih — na žalost. — Večina pa se sami pritepenci. Vse kaže, da bodo otroci postali dobri pevci, kajti vedno prepevajo znano fašistično himno in slične pesmi. Drugega niti ne poučujejo. Kar nadaljujejo naj. Saj Italija potrebuje opet kakega »Caruza«, fašizem pa bo imel vsaj eno zaslugo — da bo vzgojil dobre — pevce. (Mos)
KAJ VSE MORA ZNATI, KDOR POSTANE »CAPOSQUADRA«.
Trst, januarja 1933. Nič ne vprašajo, hočeš, nočeš, samo obvestijo, da so te vpisali med »Ballile«, ali »Piccole Italiane«. Razpišejo izpite za »capos-guadre« in kjer ni odziva, določijo sami. Takim obsojencem oz. obsojenkam stavio vprašanja, po navadi iz sledečih predmetov: telovadbe, zgodovine, verouka (!), hitre pomoči, gospodinjstva. Pri zgodovini pridejo v poštev posebno dogodki iz svetovne vojne (bitka ob Soči itd.) Pri gospodinjstvu n. pr. iz katerega blaga se delajo rjuhe, pri verouku: kaj pomeni:	»Daj danes naš
vsakdanji kruh« itd. Ti izpiti so — kot vse kaže — samo »pro forma ! « (Mos)
NAGRADE SLAVENSKIM UČENICIMA, KOJI NAPREDUJU U TALIJANSKOM JEZIKU
Gorica, januara 1933. Udruženje »Dante Alighieri«, koje u svom programu ima i širenje talijanskog jezika u krajevima uz granicu, ima fond iz kojeg svake godine podjeljuje nekoliko novčanih nagrada onim slavenskim učenicima, koji pokazuju najveći napredak u učenju talijanskog jezika i koji prime najviše od talijanskog duha u školi. Tako je sada pred nekoliko dana bilo podijeljena nagrada od 300 lira jednoj učenici u Solkanu kod Gorice i to Bruni Peric. Predavanje te nagrade obavljeno je s velikom pompom i mnogim govorima, a učestvovali su kod toga 1 pretstavnici svih vlasti, kako bi dogo-djaj ostavio što dublji i trajniji utisak kod učenika i kod pučanstva uopće. Nisu govorili samo pretstavnici društva »Dante« i učitelji, nego 1 fašistički sekretar u Solkanu, koji Je naglasio velike zasluge društva »Dante« u širenju talijanskog jezika medju »drugorodcima« koji moraju postati Talijani što prije.
nove škole »umanitarie« za po-taluanctvanje naše omladine
Trst, januara 1933. Pred nekoliko dana otvorene su tri nove škole poznatog talijanskog društva »Umanitaria«, koje osniva škole jedino u svrhu, da se potalijanče djeca slavenskih roditelja, koja bi inače ostala netaknuta u tom pogledu. »Umanitaria« osniva škole u zabitnim slaveniskim selima, kuda fašistički talijanski uplivi slabo dopiru. To su neke vrsti tečajevi za učenje talijanskog jezika. »Umanitaria« je otvorila svoje tri nove škole u štomažu, Velikim *abljama i škriljanama.
FAŠISTIČNA »BEFANA«
P r e m, januarja 1933. Po navadi sg vsako leto priredili na dan sv. Štefana v tej ali oni gostilni ples domači fantje. Casi so slabi in tudi vrtoglava mladina je opustila nekaj starih navad. Da pa le ne bi bilo o božičnih praznikih preveč tiho in mirno, so preskrbeli Italiani, bivajoči v naši občini z g. Zamaranom (učitelj in podešta) na čelu Priredili so ples v Gra-horjevi gostilni pod pokroviteljstvom »Opere assistenziali«. Celokupnega inkasa je bilo ca Din 800.—, čistega dobička pa ca. Lir 500—, ki je bil namenjen za »befano« najrevnejših šolskih otrok. Kot vlako leto, so bili tudi letos obdarovani le tisti, ki so vpisani v ballilo. Pa četudi so to večina otroci le premožnejših starišev (gostilničarjev, trgovcev ir» seveda petoliznikov) in je mnogo ootrebnejših.	(Mos)
»BEFANA FASCISTA«
Trst, januarja 1933. Laško časopisje je 10 januarja poročalo na široko o prireditvi »befane«. Posebno v Rimu je bila v različnih delih mesta dobro organizirana. Na vseh je prisostoval osebno tajnik »Črnosrajčnikov« Starace- Vsak otrok je dobil zavitek z napisom: »Befana fascista«. »II Popolo d’Italia« poroča, da je fašio razdelil preko 100.000 takih zavitkov samo v Rimu in bližnji okolici. Časopisi pa ne omenjajo, da je fašizem poklonil darila samo svojim pripadnikom, to je otrokom, ki so vpisani v »balilia« ne glede, so li potrebni ali ne.	(Mos)
NOVA ITALIJANSKA ŠOLA
Kakor znano deluje v Julijski Krajini poleg državnih prosvetnih oblasti tudi več italijanskih šolskih družb. Razen društva »Dante Alighieri«, ki podpira šolsko mladino s štipendijami, in družbe »Italia Redenta« razvija prav živahno delovanje tudi družba »Umanitaria«. Ustanovila je v raznih krajih, ki nimajo državne ljudske šole. svoje šole ki delujejo še vse bolj v duhu fašistične politike in za asimilacijo slovenske dece, kakor vse ostale državne šole. Preteklo nedeljo popoldne so v Lažah pri Senožečah otvorili novo šolo te družbe. Fašisti so ves teden prej med ljudstvom silno propagirali, da bi se udeležilo otvoritve. Nazadnje so morali ljudi malo ne z silo prignati v Laže Zbralo se je prebivalstvo jz senožeške okolice v šoli. ki je bila vsa v zastavah. Med drugimi je govoril tudi župan Medeni (Meden), ki je proslavljal fašistično šolsko politiko in vodstvo šolske družbe »Umanitaria«. Na šoli je bila nameščena kot učiteljica neka Italijanka iz južnih krajev.
ZA proširenje organizacije
»DANTE ALIGHIERI PO ISTRI«
Pula, januara 1933. — Pred nekoliko dana sastao se u Puli na sjednicu direktorij udruženja Dante Alighieri«, koje se bavi širenjem talijanskog jezika u krajevima uz granicu 1 u inostran-stvu. Na toj je sjednici zaključeno, da je veoma potrebno, da se u istarskoj pokrajini poradi na što većem širenju ideja društva »Dante Alighieri« i pro-vadjanju programa te ustanove, koja ima tako važne ciljeve. Kako pišu lokalne novine društvo će povesti živu akciju oko osnivanja talijanskih knjižnica i čitaonica u istarskoj pokrajini, dijelit će potpore i nagrade onim djacima i učenicima, koji pokažu najbolji uspjeh u učenju talijanskog jezika. Povest će se akcija za upis što većeg broja članova, kako bi se članarinom omogućila što uspješnija akcija ovog udruženja.
»PROŠIRENJE GROBLJA U ZADRU« »Sedam novih učiteljskih mjesta u zadarskim školama«.
Trst, januara 1933. Naslov, koji nosi ova naša vijest zapravo je naslov jednog članka, koji je Izišao ovih dana u tršćanskom »II Piccolo della sera«. U tom članku govori se o zaključcima općinskog vijeća da se proširi općinsko groblje i da se u Arbanasima uvedu novi razredi, da bi se akcija za duhovnu asimilaciju onog kraja ubrzala. Dvije teme, koje ne spadaju pod isti naslov, ali ovaj naslov svejedno nije na odmet: poznato je da postoji jedna mapa Julijske Krajine na kojoj su označene sve one naše škole, koje su Talijani pretvorili u talijanske. Ta mapa prozvana je »Groblje jugoslavenskih škola u JUlij-skoj Krajini.« Ovo otvaranje novih školskih razreda u Arbanasima u svrhu brže asimilacije stvarno je dakle — »proširenje groblja u Zadru«.
TALIJANSKA PJESMA KAO SREDSTVO
ZA PROVADJANJE ASIMILACIJE
Trst, januara 1933. — Fašistička organizacija je na Krasu vrlo aktivna i pronalazi uvijek nove metode za pro-vadjanje svojih namjera. Nedavno su fašisti u Nabrežini ustanovili mješoviti pjevački zbor za domaću omladinu, koji će pjevati samo talijanske pjesme. Interesantno je da u zbor neće da primaju Talijane, jer za njih zbor suvišan. — Učenjem pjevanja talijanskih omladi-naca gubio bi zborovodja uzalud vrijeme. U tome je ujedno i dokaz, da je zbor sasvim političkog asimilatorskog karaktera.
ŽUPNIK REJEC SE JE VRNIL IZ KONFINACIJE.
Vogersko, januarja 1933. Pred kratkim se je vrnil iz konfinacije župnik g. Rejc. Zaprosil je, da se mu naj podeli naša župnija. V Sv. Križ, kjer je j je bil poprej, se ni mogel vrniti. (Mos)
JETIKA NA KRASU IN FAŠIZEM Trst. januarja 1933. Še letošnje poletje so se italijanski listi hvalili kako fašistične oblasti tudi v zdravstvenem pogledu skrbijo za ljudstvo. Po raznih podeželskih centrih so bili zares ustanovljeni ambulatorij za jetične. Vsa akcija pa je imela, kakor pričajo poleg mnogih drugih tudi naslednji podatki, vse drugačne namene. Fašističnim oblastem je šlo predsvem zato, da namestijo pri novih ambulatorijih italijanske zdravnike fašiste, na račun slovenskega denarja. Istočasno je pomenila ta akcija tudi novo sredstvo, ki se da izrabiti v docela politične namene. Taki ambulatoriji so bili ustanovljeni v Štanjalu. Dutovljah, Nabrežini itd.. Kakšne stvarne koristi pa je imelo ljudstvo od teh zdravstvenih a dejansko političnih postojank pričajo vedno boli množeči se primeri jetike in umiranje jetičnih ljudi. Tako je v zadnjem času. zlasti v okolici Komna umrlo več mladih ljudi za jetiko V Preserjah je umrla 30 letna Marija Pipanova, v Gorjanskem ugledni 40 letni kmet Zavadlav, v Svetem 30 letni Jože Švara m 20 letni Miha Makovec. Skoraj v sleherni vasi raste število jetičnih bolnikov, tako, da je pričakovati, da bo žela ta kužna bolezen zlasti v teh zimskih mesecih še več žrtev.
Nedvomno je eden izmed glavnih vzrokov teh žalostnih zdravstvenih razmer na nekdaj tako zdravem Krasu neznosno gospodarska stiska in pomanjkanje, radi česar je zmanjkala našemu ljudstvu slehama odpornost.	(rob)
ŽALOSTEN POGLED NUDIJO ULICE GORICE
Gorica, januarja 1933. Vedno večja je beda nešega ljudstva, ki se zadnje čase »zadovolji« že z neobeljenim in neslanim krompirjem. Kaj bo še, saj je zima komaj potrkala na vrata!
Žalosten pogled nudijo tujcu naše ulice. Mnogo trgovin je zaprtih radi prisilnih poravnav in drugih žalostnih trg. razmer. In na zaprtih vratih in izložbah visijo lepaki »Viva Mussolini*. Pa saj zaprte trgovine in taki letaki kaj dobro harmonirajo. Črnosrajčniki vendar le še kakšno pogodijo. ker »duče in mizerija« se zdi, da sta si vedno večja prijatelja. Le tako naprej! Taki letaki in zaprte trgovine ne bodo ustvarile »rimskega carstva!« (Mos) SEDEMDESET DRUŽIN JE ZA TRST DANES VELIKA ZADEVA Trst, januarja 1933. Kakor poroča tržaški »Piccolo«, namerava Mednarodna družba za vzdrževanje Orient-ekspresa reorganizirati službo na svoji progi Pariz— Carigrad, in sicer na ta način, da izostane na švicarski progi od 15 maja dalje spalni voz. Poslej bi francoski del proge vodil oddelek v Parizu, od italijanske obmejne postaje Domodossola do Carigrada Pa inspektorat v Milanu. To se pravi, da bi se inšpektorat, ki posluje sedaj v Trstu, preselil v Milan. V tržaškem inspektoratu so podrejen» trije oddelki ki štejejo skupno 70 ljudi. Trst bi moralo zapustiti, tako računa «Piccolo« okoli 70 ljudi, to se pravi približno 300 ljudi, ki so prispeli iz vse Italije v to obmejno mesto, katerega prebivalstvo vedno bolj pada. medtem, ko se druga mesta v Italiji množijo. Za Milan, ki se silno naglo razvila in šteje danes nad milijon duž, je ta prirastek 70 družin pač malenkostna zadeva, medtem ko pomeni za Trst. ki je zadnja železniška postojanka na meji, mnogo; saj je teh 70 železničarjev zaslužilo poldrugi milijon Ur na leto. To bi bil nov udarec za tržaški promet, ki v zadnjem času vedno bolj nazaduje, ker se osebni promet na parnikih vedno bolj obrača iz Trsta proti Benetkam, tako da se tudi osebni promet na tržaških vlakih vedno bolj krči. Dejstvo ie. da je tržaško zastopstvo Orient-ekspresa zadnje leto inkasiralo 1 milijon lir mfnj kakor prejšnje leto. V zaključku poziva list pokrajinski svet (bivša Trgovska zbornica), naj se za zadevo zavzame, dokler Je čas.
TRST U STATISTIKAMA.
Trst, januara 1933. — Tršćanskd listovi donose statistiku o rodjenjima i smrti u decembru prošle godine. Kako vidimo prema tim statistikama u decembru je rodje-nfh 241, a umrlo je 257 stanovnika. Znači, da Trst pada u broju Stanovnika.
GENOVA IZPODRIVA TRST Trst, januara 1933. Čistilnica petroleja bo v Trstu polagoma vse likvidirala in se preložila v Genovo. Že so bili razni neoženjeni uslužbenci v Genovo prestavljeni. Sčasoma pojde vse. Enako bo baje z reško Sistilnico. K prekladanju pripomorejo veliko strateški oziri: treba je važne industrije držati da!eč za fronto! Ob tem načelu bosta Reka in Trst prišla na nič. ISKLJUČENI IZ FAŠISTIČKE STRANKE.
Pula, januara 1933. — Kako javlja puljski »Corriere istriano« federalni sekretar fašističke stranke za Istru isključio je iž fašističke stranke dra Lina Dimellda, dra Giani Apolonia i Maria Mozzata Morellia, bivšeg visokog oficira u miliciji i nekad komandanta svih fašističkih četa u Istri. Bili su nepokorni i bunili su se protiv postojećeg stanja u fašističkoj stranci. »ITALIJA JE USTVARILA JUGOSLAVIJO . . .«
Trst, januarja 1933. V »Istri« smo že poročali o navodilih, ki jih daje laškemu časopisju centralni Presbiro. V zadnjem času se ta navodila prav očitno kažejo, kajti Isti dan prinesejo vsi večji itali), časopisi pod najrazličnejšimi naslovi članke, ki so do pičice enaki, kot bi eden od drugega kopirali. Tako so 10. t. m. prinesli članek, s katerim napadajo Jugoslavijo. Iz tega naj omenimo samo eno zgodovinsko dejstvo, ki ga je ugotovilo itali), časopisje in sicer: »Italija je z velikimi žrtvami rešila srbsko vojsko in potem ustvarila veliko Jugoslavijo.«	(Mos)
ONI NA KRKU I MI U JULIJSKOJ KRAJINI
ŠTO BI BILO, KAD BI SLAVENSKI OMLADINCI IZ JULIJSKE KRAJINE
POSLALI OVAKAV PROGLAS U JUGOSLAVIJU
Rijeka, januara 1933. — Ko je Carlo Lasina, to čitatelji sigurno znadu. To je onaj mladi fašista s Krka, koji je umro od ernije i jednog udarca u igri nogometa, a Mussolini je za njega govorio čak u senatu kao o mučeniku, kog su ubili jugoslavenski nacionalisti. Meri j utim jugoslavenski ministar vanjskih poslova g. Jevtič i senator dr. Dinko Trinajstič u jugoslavenskom su senatu nepobitno dokazali, da Lusina nije nikakav mučenik. Uza sve to njega fašisti i dalje slave. Prozvali su neka društva njegovim imenom, pa čak i neke štipendije za univerzu prozvane su imenom Carla Lusine. Ovih dana imali smo priliku čitati u riječkoj »Vedetti« dopis iz Krka, u kojem se kaže, da su »giovani fascisti« s Krka održali na Krku jedan sastanak na kojem su izrazili svije zgražanje zbog razbojstva, koje Je učinjeno nad Lusinom. Ti su krčki »mladi fašisti« sa tog svog sastanka uputili u ime »čitavog pučanstva talijanskog otoka (isola italianissima) u ropstvu« »dirljivu poruku« braći na Rijeci. »Vedetta« donosi tekst te »dirljive« poruke, u kojoj se sazivlje osveta na Jugoslaviju, koja je ubila Lusinu i kaže se da Krčani imaju samo jedan ideal, a to je Italija. Krčki mladi fašisti poručuju, da će biti vjerni sjeni Lusine i da će se smiriti jedino onda, kad duh Lusine dočeka, da nad Krkom za-leprša oslobođiteljska talijanska zastava. Krčki fašisti kažu, da neće strahovati niti pred bajonetoma 1 danje čekati slobodu.
Kad smo čitali taj dopis iz Krka, ml smo se ovdje na Rijeci čudili i pitali smo se: da li je to uopće moguće, da li se uopće mogu da uporede prilike pod kojima živu krčki Talijani s prilikama pod kojima živimo mi Jugoslaveni u Julijskoj Krajini? Mi ne smijemo jii tiho Boga da molimo u svom jeziku, a na Krku postoje javno neki »giovani fascisti«, koji drže ovakve protestne skupštine i upućuju dirljive poruke fašistima na Rijeci i sazivlju osvetu na Jugoslaviju i obećavaju da će čekati Italiju i »slobodu«, što bi se dogodilo da su neki naši omladinci u povodu streljanja Gortana ili četvorice na Bazovici uputili u Jugoslaviju ovakav »dirljivi messaggio»? A krčkim, mladim fašistima nije pao ni vlas s glave.
KAJ MISLITE, KAJ BI SE ZGODILO RODBINAM VLADIMIRJA GORTANA IN BAZOVIŠKIH USTRELJENCEV...
Opozoril me je star reški domačin na kratko vest. ki jo je objavila »Vedetta« 11. t. m. in je menda ušla splošni pozornosti. Gre za zahvalo rodbine tistega Karla Lusine, fašista iz Krka, za katerega je celo sam Mussolini trdil, da je izdihnil kot žrtev jugoslovenskega nasilja, dasi je bila
njegova smrt, kakor je bilo uradno ugotovljeno, posledica nezgode pri nogometu. Naš minister vnanjih stvari je v svoje izjavi navajal, da so italijanske oblasti smatrale raztelesenje Lusinovega trupla za nepotrebno, da se je pa raztelesenje vendarle izvršilo na zahtevo jugoslovenskih sodnih oblasti. Pri tem se je nepobitno ugotovilo, da je bila rana, ki jo je dobil Lusina v pretepu z našimi ljudmi, popolnoma zaceljena in da ni bila v prav nikaki zvezi z Lusinovo smrtjo. Vse to se je seveda ugotovilo pred njegovim pogrebom in je bilo znano vsem Italijanom v Krku in vsem italijanskim oblastim. V omenjeni številki »Vedette«, po pogrebu Karla Lusine, ki se je vršil 8. t. m., pa je bila objavljena ta-Ie vest:
»Zalivala. — Rodbina in vsi sorodniki pokojnega tovariša Karla Lusine Iz Krka, katerega so na barbarski način dosmrtno ranili beograjski teroristi, se ginjeno zahvaljujejo vsem tistim dobrim in plemenitim osebam, ki so hotele pomagati njihovemu dragemu itd.«
Kljub vsem uradnim ugotovitvam naših jugoslovenskih oblasti so tako v Krku, na naših jugoslovenskih tleh prebivajoči, našim oblastim in našim zakonom podrejeni svojci in sorodniki onega Karla Lusine javno razglasili, da je njihov dragi žrtev »smrtne rane, ki so jo mu na barbarski način zadali beograjski teroristi«.
Stari Rečan, ki me je opozoril na to predrznost, me je zaupno vprašal:
— Kaj mislite, kaj bi se zgodilo rodbinam Vladimirja Gortana in bazoviških iis-treljencev, če še prebivajo v Italiji in bi v kakem Jugoslovenskem listu objavile izjavo, v katerej bi govorile o svojih dragih, na barbarski -način umorjenih po italijanskih fašistih. (»Jutro«).
IREDENTISTIČKA MANIFESTACIJA NA RIJECI
Fantazija o »Idealima« Venecije
. •	J- Ovamo je stigao pod-
tajnik fašističke stranke Marpicati. Dočeka-li su ga predstavnici pokrajinske organizacije fašističke stranke na Rijeci. Ovom prilikom je održana smotra fašističkih organizacija. Na skupštini je pokrajinski tajnik fašističke stranke na Rijeci Grbac održao govor u kome je komemorirao smrt Karla Lužine koji je umro na Krku. Medju ostalim Grbac je u svom govoru rekao: »Mi ne možemo zaboraviti da su baš sa Rijeke legionari pošli onoga tragičnoga Božića da za-posjednu mučenički Krk. To osvajanje ostaje i dalje naš ideal. Sa te Izložene poziciji došao je naš drug Karlo Lužina, koji je iza toga na tragičan način umro. Ostaje nepromijenjena naša vjera f naša namjera da njegov kraj, da čitava Dalmcij bude neprestano u našem srcu, da Jadran bude za nas gorak sve dotle, dok njegovi valovi ljubeći slobodno tlo Venecije ne budu mogli slobodno ljubiti i dalmatinsku obalu, gdje kao nerazorivi simbol moći. na svim zidinama dalmatinskih gradova, mletački lavovi još uvijek riču«.
PROGONI NAŠIH LJUDI POD ITALIJOM
ARETACIJE ZBOG NAPADAJA NA PREDSJEDNIKA DOPOLAVORA STEFANIA.
Gorica, januara 1933. — Na Silvestrovo u noći nepoznati su napadači napali u blizini Renča predsjednika fašističke organizacije Dopolavoro renegata Stefania. Stefani je bio pogodjen iz puške. Odmah poslije tog čina bila su u Renčama i okolici izvršena Velika hapšenja i svi, koji su bili sumnjivi, da su mogli Štefanija da napadnu iz političkih razloga bili su odvedeni u zatvor i podvrgnuti mučenju i strogoj istrazi, kako je to već običaj u svim sličnim slučajevima. I fašistička štampa javljala je prvin dana, da je napadaj Izvršen sigurno iz osvete, jer mu napadači nisu uzeli novaca, koje je kod sebe imao. Istragu je vodio sam gorički kvestor Modesti, a pomagao mu je poznati komesar dr. Trentadue. Bilo je izvršeno mnogo kućnih premetaina u Renčama i Gradišču. Kako sada javljaju fašistički listovi otpala je sumnja, da se radi o političkom napadaju, pa je istraga bila upućena sasvim u drugom pravcu 1 uhapšena su tri lica Iz Gradišča, na koja se sumnja, da.su napadaj izvršili Iz koristoljublja, naime s namjerom, da se đomognu novaca, koje je Stefani nosio sobom sa jedne dopolavorističke priredbe, naime svotu, koju je ubrao kao ulaz-ninu. Uhapšen je Dragutin Kerševan Ivanov, star 28 godina, Albin Zorn Mihaelov, star 23 godine i Just Kerševan Rudolfov, star 25 godina, sva trojica Iz Gradišča. Kako tršćanski »Popolo dl Trieste« piše, sumnja je na njih velika, ali oni u p o r n o n i j e č u, da su izvršili napadaj, Pdpolo« kaže, da je glas, da je napadaj izvršen iz koristoljublja izazvao u Renčama kod tamošnjeg pučanstva zgražanje. De Stefani je bio ranjen i sad se liječi.
OSUDF ZBOG BIJEGA PREKO GRANICE
Rijeka, januara 1933. »La Vedetta d' Italia« javlja, da je riječka pretura osudila zbog bijega preko granice bez putnice: Matu Tunkovića Matinog. starog 19 godina iz Zminja. na 4 mjeseca zatvora i 2500 lira globe te Ivana Cvečića Mijinog, starog 27 godina takodjer na 4 mjeseca zatvora i 2500 lira globe
NOVE ŠTEVILNE ARETACIJE NA GORIŠKEM
Gorica, januarja 1933. V Kojskem * karabinjerji aretirali 48 letnega posetnik Franca Bevčiča. Na njegovem domu s izvršili strogo hišno preiskavo. V sobah s dvignili pod. pregledali so stene in preiskal celo hlev in gospodarsko poslopje. Mož so odpeljali v zapore v Gorico. Franc Bev čič je bil že vsa leta izpostavljen fašistič nim in karabinjerskim šikanama. Pred lei je bil v Kojskem kapelnik in pevovodja nekdanjem slovenskem društvu. Med slo venskirn prebivalstvom je užival velil ugled. To mu je nakopalo sovraštvo in pre ganjanje, ki se je končalo sedaj z njegov aretacijo. Pri preiskova na njegovem domi niso našli nobene reči, ki bi ga kompromi tirala.
V Prvačini so karabinjeri prijeli Fran ca Suliča. Alberta Zorna, Ivana Per šoca in Franca Furlana, jih odvedli ■ Gorico ter izročili sodišču. Prijavili so jil da sp erušili javni red in mir. V Kobarid l6.**1 aretiran 71 let stari Ivan Boa So dišč so ga prijavili, češ da je kršil opomir ki mu ga je pred kratkim izrekel policijsk komisar.
BIJEG PREKO GRANICE I OPTUŽBA SUDU.
Gorica, januara 1933. — Karabinjeri u Kojskom prijavili su sudu na sudjenje Antona Debeljaka, starog 26 godina iz Cerovoga, koji je pobjegao u Jugoslaviju pred dvadesetak dana.
AMNESTIJA KONFINIRANIH NA LIPARIMA.
Trst, januara 1933. — Kako fašistički listovi javljaju s otoka Lipari bilo je puštenih u povodu posljednje amnestije oko 180 konfiniranih.
RICCARDO GIGANTE. »CAVALIERE MAUR1ZIANO«.
Rijeka, jaijuara 1933. — Fašistički listovi javljaju, da je riječki podešta gr. uff. Riccarzo Gigante bio odlikovan krstom ka-vallera sv, Mauricija i Lazara. »Vedetta d’ Italia« piše o tom odlikovanju i kaže, da ie Gigante jedan od najgorljivijih boraca za talijanstvo Kvarnera. Prije rata bio je na čelu riječkih iredentista, u ratu je učestvovao kao dobrovoljac, a poslije se iskazao kao fašista
NAŠA KULTURNA KRONIKA
PREDAVANJE O ISTRI
što je u prošlom broju »Istre« bilo oglašeno da će održati prof. Nikola žic u Pučkom sveučilištu u Zagrebu 9 II, od-godjeno je na kasniji termin, vjerojatno na 16 II. Pobliže za informaciju našim čitateljima u Zagrebu, javit će se u slijedećem broju.
PROSVETNI VEČER »MLADE SOČE« ;
Ljubljana, 29 januarja.
O recitacljskem večeru v »Mladi Soči« piše ljubljanski »Slovenec«:
Mladi fantje in dekleta iz Primorja, zbrani v mladinskem oddelku »Soče«, kažejo že nekaj časa sem priznanja vredno agilnost in delavnost na kulturnem poljt». Njihovi prosvetni večeri, ki jih od časa do časa prirejajo, dostojno dokazujejo to pro-svetno prizadevanje.
Snoči je bil v salonu pri »Levu« kar dobro obiskan recitacijski večer »Mlade Soče«. Zbrano je bilo dosti mladine iz pri- j morske emigracije, nekaj tudi iz vrst dru- ; gih mladih slovenskih prosvetnih delavcev, razveseljiva je bila udeležba preprostih primorskih mladf.i ljudi, zlasti delavskega stanu želeli pa bi, da bi starejša generacija primorske emigracije pokazala za prosvetno delo mladih malo več zanimanja. Vsa čast g. prof. Bačiču in še nekaterim j drugim, ki so pri tej priliki pomenili lepo i izjemo.
Po predsednikovem pozdravu je preda- j val prof Ivo Grahor o temi: »Goriški Slo- j venci« — ob izidu Gabrščekove knjige. ! Predavanje je bilo sicer kratko, vendar pa je predavatelj pokazal, da razpolaga z obsežnim znanjem iz slovenske politične zgo- j dovine, zlasti tudi zgodovine goriških Slo- | vencev. Njegova metoda podajanja je do- ' bra — torej je pokazal predavatelj lastnost, k; jo kritika ravno pri Gabrščeku po- I greša. Le jasnega stališča k zgodovinskemu i razvoju, k zgodovinskim dogodkom preda- ] vatelj ni pokazal. In vendar mora vsakdo, ki o zgodovini kaj piše ali govori, J imeti lastno, osebno stališče, utemeljeno v ; lastnem svetovnem nazoru. Morda je predavatelj svoje stališče opustil zaradi prepi- j sane družbe poslušalcev?
Pisatelj dr. Bogomir Magajna je čltal svojoj novelo »Bokavšek«. Stvar je močna, pretresljiva in prepričuje. Magajni k stvari čestitam, čeprav bi rad nekoliko pokaral njegov nekoliko preveč patetični slog Pisatelj pa res spretno združuje svojo osebno lirično noto z dramatičnostjo dejanja.
Grahor je prečital dve svoji črtici: »Smrt« in »Leto 1918«. Idejno in človeško močni, v dušo segajoči stvari. Grahor očitno nalašč nekoliko zanemariva formo. Do neke meje je to prav. od te meje dalje pa pisatelj ne sme.
Prečitan je bil tudi odlomek iz Bedna-rikove knjige »Goriška in tržaška pokrajina v besedi in podobi« o tipu goriških hiš. Stvar bi lahko odpadla, ker so ji sledili le redki. Sicer pa je ta knjiga kakor tudi odlomek, prav zanimiv, #amo v drugačni obliki se morajo take stvari podajati.
V splošnem je večer napravil na obiskovalca dober vtis. Kar korajžo, fantje! —
C. K.
Dr. ALMA SODNIKOVA STUDIRA VI-PAVSKOG FILOZOFA MISLEJA,
Pred nekoliko je dana bila imenovana za docentku na ljubljanskom filozofskom fakultetu dr. Alma Sodnikova, prva žena, koja je u Sloveniji postigla taj položaj. Novine su pisale tim povodom o toj učenoj ženi, pa su medju ostalim zabilježile, da je dr. Alma Sodnikova bila u posljednje vrijeme u .Beču, gdje je sakupljala materijal za monografiju o zanimivom slovenskom filozofu dru Josipu Misleju iz Vipave, koji je 1818 izdao u Beču djelo »Grundriss einer Totalgrundmatheis«, koje je u ono vrijeme bilo od velikog značenja, a kasnije je bilo zaboravljeno. Odlična filozofkinja sad iskopava filozofa Misleja na pobudu prof. Vebera, pa ćemo sagurno doskora dobiti monografiju, koja će za našu kulturnu historiju i kao dokumenat naše kulturne snage biti od najvećeg značenja.
PRIKAZIVANJE »KAJNA« U CELJU
članovi omladinske» Soče« u Celju irikazivat će na Svijećnicu u celjskom larodnom domu dramu iz našega živo-a u Julijskoj Krajini »Kajn«. Režiju
RIJAVEC V PRAGI
Josip Rijavec je nastopil kot solist na velikem koncertu češke filharmonije v Pragi pod vodstvom Aleksandra Ze-mlinjskega.
VIOLINSKI KONCERT KARLA RUPLA
Najodličnejši slovenski violinist, naš pnmorskj rojak g Kare) Rupel priredi tudi v letošnji sezoni samostojen violinski Koncert in sicer v pondeljek dne 6 februarja v Ljubljani v Filharmonični dvorani, na kar opozarjamo vse številne prijatelje našega violinskega virtuoza. — Vstopnice bodo od ponedeljka dalje v predprodaji v v predprodaji v Matični knjigarni.
* Ig. Breznikar!
B Trgovina kave i čaja. — Vlastita I H elektropržiona 1 elektromlin za ■ B	mljevenje	I
ZAGREB. ILICA BROJ 65 B	Telefon 7657
B	1
NASI U NOVOM SADU
Okružnica prosvjetnog i potpornog druStva »Istra« u Novom Sadu
potoat u Istri
Nov; Sad, 18, januara 1933.
DRUŠTVENE PROSTORIJE
Poslije velikog truda i nastojanja, uspjelo je napokon Upravi društva, da iznajmi prostorije, u kojima ie smještena društvena kancelarija i čitaonica sa bibliotekom. Prostorije se nalaze u prizemlju palate »Croa-tie«, na Bulevaru Kraljice Marije, do petro-varadinskog mosta, a preko puta Doma »Crvenog Krsta«. Do daljnje obavjesti društvene prostorije stoje na raspolaganje članovima svakog utorka i četvrtka od 6 do 8 sati na večer te svake nedjelje od 10 do 12 prije podne. Za to vrijeme vršit će službu dežurni članovi Uprave, čija je dužnost da saslušaju sve želje i da primaju sve žalbe i molbe članova, te da ih dostavljaju Upravi odnosno sekretaru na rješenje.
Uprava društva se nada, da je time udovoljila davnoj želji svih svojih članova i da se svako raduje, što ie društvo napokon došlo pod krov, gdje će moći nesmetano ni od koga da radi i razvija svoj program. Pozivaju se stoga članovi, da što češće i u što većem nroju posjećuju društvene prostorije, za sada u vrijeme, gore označeno, a kasnije, kada će se za kratko vrijeme otvoriti i čitaonica, svakog dana. Osobito nedjeljom treba da ožive naše prostorije, kada će se održavati članski sastanci, na kojima će se pretresati naša emigrantska pitanja i stvari koje nas interesuiu. Sada imamo prilike gdje da se sastajemo, imamo prilike da izmjenimo svoje misli, da se upoznamo i da jedni drugima damo potstreka za daljnji, još intenzivniji rad.
Time dakako otpada svaka posjeta gg. pretsjedniku, potpretsjedniku, tajniku, blagajniku, te ostalim odbornicima u njihovim kancelarijama, pa se umoljavaju članovi, da svoje poslove svršavaju u društvenoj kancelariji preko dežurnih članova Uprave.
Iznajmljivanjem gornjih prostorija oba-vezalo se društvo i na plaćanje mjesečne kirije, koju iz svojih sredstava nemože i neće moći plaćati. Stoga se Uprava društva obraća na sve svoje članove molbom, da se svakom prilikom sjete svog društva, te da za uzdržavanje društvenih prostorija poklone društvu mjesečno makar i najmanji doprinos, kako bi prostorije mogli i nadalje održavati i u njima raditi. Niko neka ne žali dati svoj prilog, jer svaka žrtva, pa bila ona i najmanja, mora uroditi deseterostrukim Plodom. Sada imamo prostorije, imamo gdje da se sastajemo, i treba nastojati da tako uvijek ostane i u tu svrhu dajmo svaki po nešto' Od kolike potrebe su nam bile prostorije uvidjeti će se doskora. Poduprite stoga svoje društvo, i nemojte ništa žaliti!
Uprava je uvjerena, da je ispunila želju svima članovima, stoga do njih stoji da to opravdaju j djelom pokažu i da pruže pomoć zajedničkoj stvari!
STATISTIKA SVIH EMIGRANATA U DRŽAVI
Svima ie poznato, da je rješenjem Kongresa Saveza Jugoslovenskih Emigrantskih Udruženja u Beogradu od 11. septembra 1932. našem društvu u Novome Sadu dodje-Ijen »Statistički otsjek« Saveza, kojemu je svrha, da u što kraćem roku sakupi podatke cjelokupne naše emigracije iz Julijske Krajine, koja danas živi u Jugoslaviji, te da na temelju dobivenih podataka načini statistiku i brojno stanje naše emigracije u Jugoslaviji. Naše je društvo već primilo potrebnu količinu »Statističkih tiskanica« za sakupljanje podataka, te ie već otpočelo i
radom. Pošto ovaj rad iziskuje mnogo vremena i truda, pozivaju se ovim putem svi članovi, da se za vrijeme označenih uredovnih sati prijavljuju ovome društvu, koje će da vršj popis za statistiku. Društvo će vršiti popis i onih izbjeglica, koji još n:su naši članovi, pa se stoga umoljavaju članovi, da sve ovako ve izbjeglice upute na naše društvo koje će od njih primiti potrebne IKidatke. Dakle svakog našeg čovjeka treba uputiti na naše društvo, t. j. u naše prostorije, kako bi rad bio do odredjenog termina dovršen. Ostala društva u Jugoslaviji već su takodjer otpočela sa sakupljanjem jdo-dataka prema uputama »Statističkog otsje-ka«. pa je i naša dužnost, da iza njih ne zaostanemo. Još jednom molimo i pozivamo članove, da se čim prije prijave društvenoj kancelariji radi upisa u statistički list. Članovima van Novoga Sada biti će statistički listovi dostavljeni poštom radi popunjavanja. Neka svaki član ponese sobom po dvije fotografije u koliko ih ima.
ČLANARINA
Približava se glavna Skupština, a članarina kod pojedinih članova još nije uredje-na. Pozivaju se stoga svi oni. koji duguju društvu zaostalu članarinu, da istu uplate čim prije, no najkasnije do konca januara o. g.. kako bi se knjige dovele u red i da u novoj poslovnoj godini ne bj bilo zaostataka u članarini. Sada imamo gdje i kome da uplaćujemo članarinu, stoga neka svako' vrši svoju dužnost a u buduće neka na vrijeme uplaćuje članarinu i redovno! Neuredno plaćanje članarine iziskuje mnogo nepotrebnog posla i gubitka na vremenu, a kako su funkcioneri društva zbilja mnogo zauzeti i društvenim poslovima, odteretiti ćete ih samo na taj način, da redovno podmirujete članarinu, te da se odazivate društvenim pozivima i sastancima. To je u vašem vlastitom interesu, jer rad u društvu neće zapinjati, već će teći redovno napred, ka cilju, ka napretku.
GLASILO ISTRA
U društvenim prostorijama smješteno ie i povjereništvo našeg glasila »Istra« u Zagrebu. Ko imade kakovu reklamaciju glede pretplate, neka se obrati povjereniku koji ujedno prima pretplatu za list. Istotako pozivaju se svi oni, koji duguju za pretplatu, da je kod povjerenika čim prije uplate, jer će im u protivnom biti list obustavljen. Spisak dužnih pretplatnika nalazi se kod povjerenika. Pomognimo sve što je naše. ne-dajmo da naše propadne. Borimo se za naše čuvajmo svoje! Nedaimo, da se neprijatelj raduje našoj neslozi, našoj slabosti i mlitavosti, našoj sramoti! Požrtvovno, ustrajno i složno prigrlimo naše društvo, naš list i radimo za njegov napredak, na naš ponos i diku. na radost potlačenoj braći,
PROPAGANDA
Da bi našim prostorijama u cilju propagande dali ljepši izgled, umoljavaju se članovi da u tu svrhu poklone društvu po koju sliku ili panoramu naših porobljenih mjesta i gradova. Istotako će dobro doći svaki propagandni materijal, koji se tiče nas i naše stvari. Još jednom; pohadjajte što češće društvene prostorije, dajte svoje priloge za održavanje prostorija, i no zaboravite prijaviti se radi upisa n statistički list. Pomognimo svoje društvo, pomognimo sebi samima!
Uprava:
Pretsjednik: Dr. I. Prudan, s. r.
Tajnik L: L. Juričić. s.
NAŠ ŠPORT
Novi Sad, januara 1933.
Poslije sjajne pobjede Sport kluba »Istra« u Novome Sadu na dan 17. i 18. decembra pr. g., kojom prilikom je osvojen srebrni pehar »Gradjanskog«, mnogo se govorilo o »Istri«, tim više, što ovaj uspjeh nije bio osamljen. Već na sam katolički Božić, nastupila je »Istra« u utakmicama za »Božični pehar Potsa-veza« i uspjela da sa lakoćom tuče novosadsku »Jugoslaviju« sa 6:0 i time se plasirala na prvo mjesto za polufinalne utakmice, koje su imale uslijediti. Na Novu godinu izazvala je veliku senzaciju ponovna pobjeda »Istre«, koja je uspjela da tuče kompletan tim prvorazrednog »Radničkog« sa 2:1. Poslije ovih velikih pobjeda, očekivalo se, da ce bistra« sigurno odneti i božični pehar novosadskog Podsaveza, te se već na Pravoslavni Božić susreće sa odličnim ^Grafičarom«, prvakom svoje grupe. U jjo vrijeme, kako je poznato, izbio je “trajk saveznih sudija, te su sve utak-Nilce sudili nesavezni sudije i igrači * funkcioneri raznih klubova. Iz nerazumljivih razloga odredjen je, da utak-udcu sa »Grafičarima« sudi funkcioner s- K. »Makabi«, kojemu je »Istra« od-bijela već jedan pehar. Sudiji iz »Ma-Kabija« stalo je mnogo do toga da »Istra« izgubi ovu igru, jer se je bojao, u slučaju pobjede »Istre«, da se »Makabejci« ponovno ne susretnu sa »Istra-uima« u finalu, i da im »Istra« ne od-Uese i drugi pehar, što bi za »Makabi« fbačilo još veći poraz. Tako je nažalost 1 bilo. Igra, koju je »Istra« dala protiv »Grafičara« bila je sjajna, kao rijetko uo sada, i pobjeda bi bila sigurno nje-ba, da nije bilo gornjih razloga. Sudila, videći kako će igra ispasti, nije htio da primjeti, kako je jedna lopta ru-kom ubačena u gol »Istre«, a druga ka-leti iz čistog »ofsajda«. Publika ener-gično i ogorčeno protestuje, a sudila usprkos toga svira gol i ništa »Ne vidi«, Malo zatim završava se igra uz
Zađrugarstvo prije i poslije rata — Počeci gospodarskog pokreta u Istri — Njegov značaj i rezultati.
Predavanje dra Mirana Kajina
Daljnja zadaća bila je promicanje načina ooradbe, podizanje smisla za na-
ogorčene proteste publike sa 3:1 Na. štetu »Istre«. Time »Istra« ispada iz dalnjeg takmičenja, i ako bi po pravilima igre i po toku igre »Istra« trebala biti zasluženi pobjednik. Naravski, sudiji iz »Makabija« je odlanulo, jer se više nije trebao bojati susreta sa opasnom »Istrom«, koja ga je mogla još jed nom da osramoti.
»Istra« je uložila protest kod Podsaveza i tražila poništenje ove utakmice ali kako izgleda, ista nažalost neće biti poništena radi kratkog termina.
Ovom posljednjom igrom pridobila je »Istra« još više prijatelja, a igrači njeni, ogorčeni nad ovakovim sudje-njem nesaveznog sudije nisu klonuli duhom, već su sa još većom voljom odlučili, da na proljeće učvrste ono lijepo mišljenje i simpatije, koje o njima vladaju u športskim krugovima te u ostalom gradjanstvu.
O ovoj utakmici donijele su lokalne i beogradske novine opširne izvještaje navodeći razloge, zbog kojih je »Istra« protiv svakog očekivanja izgubila nezasluženo ovu utakmicu.
Na proljeće imati će »Istra« kod prvenstvenih utakmica odlučujuću riječ, kako su se izrazili športski i ostali listovi. — Barba Lujo.
GODIŠNJA SKUPŠTINA JUGOSLAVENSKE matice u Čakovcu.
Čakovec. 26 I. 1933. Na 22. o. mi-održana Ie godišnja skupština Jugoslavenske Matice u prostorijama ovdašnje gra-djanske škole. Za članove uprave izabrana su slijedeća gospoda; za pretsjednika Te-merinac Dušan direktor ovdašnje učiteljske škole: za tajnika Martin Ribarič, učitelj učiteljske škole: za blagajnika Bada-njek Milan, činovnik Prve Hrvatske Štedionice; za revizore; Dragutin Rotanić. direktor Prve Hrvatske štedionice i dr. Milan Žigić. advokatski pripravnik. Za odbor je izabrano pet lica- mediti kojima se nalazi Sreski načelnik g- dr Ante KraH'*
Na poziv omladinske sekcije društva »Istra« održao je na prošlom sastanku dr. Miran Kajin, poljoprivredni savjetnik kod banske uprave u Zagrebu, predavanje o zadrugarstvu u Istri. Predavač je ovu zanimljivu temu obradio i prikazao ne samo dobrim poznavanjem stručnjaka već i razumijevanjem prilika i dogodi aj a j®r ic i sam u velikoj mjeri, pogotovo poslije rata saradjivao ovom gospodarskom pokretu našega naroda u Istri.
Kadgod se govori o značajnijim istarskim pitanjima, bilo kulturnim, gospodarskim ili političkim, pojedinačno, ne može se o uspjesima bilo na kojem području govoriti, a da se ne bi u isto doba morala naglasiti povezanost ovoga uporednog rada na svim poljima narodnog života. Svaki rad, bilo politički, kulturni ili ekonomski — nije bio — u užem smislu — sam sebi svrhom, nego sve su to bile grane jednog šireg programa narodnog rada. Otuda onaj elan, izdržljivost i uporno nastojanje svih naših zatalasanih redova za napretkom — če mu je bio jedan zajednički cilj: očuvanje narodnosti i steći pravo na slobodan razvitak.
JPolitički uspjesi, osobito oni novijega doba, početkom ovog stoljeća, naglasio je predavač odmah u početku, kojima je nas narod u Istri pokazao svoju brojčanu snagu i nadmoć, ne bi se bili mogli postići da naš narod prije toga nije polučio gospodarski napredak. Baš poradi toga jer je u gospodarskom pogledu naš seljak, kao najbrojnija naša snaga, uspio da se ustrajnim radom pridigne, oslobodi robovanja gospodi kod koje je bio zadužen, mogao je u svim pitanjima gdje je njegova volja dolazila do izražaja, slobodnije odlučivati, neovisno bilo kome manifestirati svoje težnje.
Nije to išlo jednostavno. Predavač dr. Kajin je to i primjerima za pojedine krajeve pokazao (slučaj Kringe i Ro-verije — gdje je bilo stanje najgore) Prikazao je teški i ponižavajući odnos seljaka i tudjinske gospode. Gospodi je narod najbolje svoje plodove donosio, samo zato, da odgodi utjerivanje i glàv-nice i kamata. Kakve su to kamate bile — ostalo je u pameti i do današnjeg dana. (Bilo je slučajeva da je seljak plaćao bogatašu do 75%).
Našim političkim prvacima, poznavajući sve ove okolnosti, nije bilo teško pogoditi koje su najpreče narodne potrebe. Po uzoru u Sloveniji pok. dr. Matko Laginja osnovao je u Puli godine 1884 istarsku posujilnicu. Rad Je u njo, u početku bio skučen, kao u svakom poc-hvatu koji imade budućnost, ali je uskoro zatim, kad su uklonjene prve poteškoće led bio probijen. Posujilnica stekla je povjerenje naroda, postala znatan faktor za cijelu južnu Istru. I u ostalim krajevima Istre povela se nakon toga slična akcija (Kastav, Boljun, Podgrad, Kopar — Kopar je za sjeverozapadnu Istru postao gospodarski centar) tako da 1907 godine (u nešto više od 20 godina poslije ustanovljenja puljske po-sujilnice) nije bilo ni jednog većeg 1 važnijeg mjesta u Istri gdje nije postojala naša zadruga.
Prikazavši postanak i prvi razvitak zadrugarstva, dr. Kajin je iznio njihovu ulogu, značaj njihova rada.
Prva zadaća zadrugarstva bila je osloboditi narod od njegovih dugova, dati mu novčanu mogućnost (uz malen postotak) da isplati svoje vjerovnike i da dobije ponovno u vlasništvo zemljište svoje, kuću i posjed. Seljak je za održanje trebao posjed, zemlju da je obradjuje, gdje bi on bio gospodar, svoj Na svome. Drugo: trebalo je narod priviknuti štednji, razviti u njemu smisao da se ne podaje nepotrebnim izdacima da razumno operira sa svojim vlasništvom. I u jednom i drugom smjeru pokazalo je zađrugarstvo uspjele rezultate. Prvi dio uspjeha imao je i karakter političkog uspjeha, drugi ie uspjeh racijonalnog gospodarenja, štednje.
predniji gospodarski rad, vršeći ne samo teorijsicu nego i praktičnu propagandu kako da se modernim sredstvima poveća produktivnost zemlje i gospodarstva uopće. Trebalo je krševitu zemlju malenog posjeda racijonalnije obradjivatl, bolje timariti stoku, uvesti nove kulture, one za koje su u Istri postojali uslo-vi i t. d.
Ovakovim radom ne samo što Je postignuta jača gospodarska snaga našeg elementa, nego je time općenito bio poboljšan i njegov životni standard, što je sve, jedno s drugim u vezi, bilo dokazom vitalnosti i napretka našega naroda u svakom pogledu.
Došao je onda rat. Svaka Je aktivnost kroz četiri godine zaustavljena. O prilikama poslije rata predavač nije mnogo govorio. Istakao je samo glavnije momente. Podvukao je činjenicu da se zađrugarstvo u Istri poslije rata razma-halo jače nego u doba pred sam svjetski rat. Središte rada bilo je u Trstu, gdje je bila osnovana 1921 samostalna Zadružna zveza, jer je dopredratni gospodarski kontakt sa Ljubljanom morao prestati. Najjači zamah pokazalo je za-drugarstvo u Istri godine 1924, ma da se taj rad pogriješno i krivo ocijenji-vao (u njemu je — naglašuje predavač bila isključena svaka politika!) sa strane vlasti i bio vezan neugodnim položajem u koji su dolazili spram vlasti oni, koji su vodili zadruge (ili bili čak samo u njima učlanjeni). Spominje tečajeve koje je Zadružna zveza organizirala za obrazovanje sposobnijih pojedinaca, koji bi vodili zađrugarstvo. Ističući da u ocijenjivanju rezultata što ih je zađrugarstvo imalo u Istri moramo misliti s priznanjem za sve one koji su u tom radu nešto dali na opću narodnu korist, predavač je završio sa razlaganjem uzroka koji su koncem 1927 i u 1928 godini nepravedno onemogućili l obustavili svaki daljnji zadrugarski rad u Istri.
MJERILO STANJA U ISTRI: MAR VINSKO SAJMIŠTE U ISTRI.
Pazin, januara 1933. — Dne 3 januara održao se u Pazinu redoviti mar-vinski sajam na kojem su se prodavali volovi po 160 do 200 lira kvintal žive vage, krave po 100 do 180 lira, konji po 500 do 2000 lira glava, magarci po 50 do 500 lira, odojci za uzgoj po 80 do 140 lira, ovce po 15 do 20 lira po kvintalu.
GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA PROSVJETNOG I POTPORNOG DRUŠTVA »ISTRA« U SL. BRODU.
U nedjelju, dne 22. ovoga mjeseca održana je u gimnaziji u Brodu glavna godišnja skupština Prosvjetnog i potpornog društva »Istre«.
Skupština je bila posjećena u velikom broju od ovdašnjih članova izbjeglica iz Istre, kojih imade u gradu i okolici Broda velik broj.
Nakon izvještaja funkcionara ranije društvene uprave dana je istoj razrješnica, te je jednoglasno izabrana nova uprava u slijedećem sastavu:
1. Pretsjednik: Benažić Viktor, sudija; 2. Zamjenik: Cvečić Eduard, strojobravar; 3. Tajnik: Macuka Josip, gradski namještenik; 4. Blagajnik:	Defar
Dušan, posjednik. Odbor: 4. Kos Mijo, strojobravar; 5. Juršić Maksimilijan, strojobravar; 6. Mikolaušić Franjo, elektrotehničar. Nadzorni odbor: 7. Defar Janko, upravnik pošte iz Bos. Broda; 8. Gabrijelić Dragutin, učitelj iz Budainke; 9. Daus Antun, strojobravar, časni sud: 10. šuštarčić Ljudevit, penzioner; 11. Burić Martin, penzioner; 12. Mišković Mato, zidar.
SKUPŠTINA NAŠIH U BEOGRADU
Udruženje »Istra, Trst, Gorica« u Beogradu imalo je prošle nedjelje svoju godišnju glavnu skupštinu Izvještaj o toj skupštini donijet ćemo u idućem broju.
Haružulte
DŽEPNI KALENDAR
EMIGRAMI
ZA GODINU 19^5
Poslužite se našom narudžbenicom kola Ie odštampana Iza ovoe oglasa na Idućoj stra. ni doli«
Uprava lista „ISTRA", Zagreb
MASARYKOVA ULICA BR. 28«
DO KOD GRE NAŠA MEJA, NAŠA LAST?..
MATI ČAKA
(Par besed o sliki naše zemlje)
Z veseljem sem si naročil naš žepni koledar »Emigrant«, kajti že dolgo ie bila moja želja da bi dobili tudi mi koledar, ki bi nas dan za dnevom opominial kdo smo in česa ne smemo pozabiti. Cim sem koledar prejel ir. ga prelistal, «em oil zadovoljen, kajti prvi početek je tu in začeti je najtežje. Vem. da bomo drugo leto dobili boljšega in popolnejšega (sicer pa je moja želja in gotovo želja izdajateljev in vseh nas, da bi drugo leto ne bilo treba več izdajati »Emigranta«...) Ne enega zavednega emigranta ne bi smelo biti brez tega lepega koledarčka.
Vendar bi rad v interesu naše splošne stvari stavil nekaj pripomb. Naslovna stran predstavlja sliko naše zasužnjene zemlje. Slika je zelo učinkov-^a in ima gotovo svoj propagandni namen m pomen. Baš radi tega svojega pomena Pa ni prav. da je v silhueti obsežen samo svet tje do Gorice, naprej pa ne več, Ali nj ona zemlja proti severu naša. ali ne divja tudi tam fašistično nasilje nad našim ljudstvom? Ne pišem to iz kakega dlakocepstva, temveč za to, da se pr) vseb naših izdajah, ki imajo svoj propagandni namen riše našo zemljo v vsem svojem obsegu do njenih skrajnih mej.
Tega načela naj bi se držala »Istra«, naš Savez in sploh vsa naša društva. V tem oziru smatram za pravilnejšo sliko naše zemlje, ki jo je na svojih propagandnih kolekih izdal naš akademski klub v Ljubljani. V to sliko so našj akademiki vključili tudi ozemlje beneških Slovencev. Prav!
je tako. Sicer so ti pod Italijo že mnoga desetletja, a zato niso nič manj naši bratje in le ponosni moramo biti na nje, da so se vzdržali v tujem morju. Leto 1918 nas je zvezalo z enako usodo še tesneje in mislim, da je pravilno, da v vsem svojem delu in boju vodimo račun tudi o njih. Morda bo kdo rekel, da so beneški Slovenci popolnoma nezaveden del našega naroda in da je najbolje, da jih prepustimo njih usodi. S takim ki bi to trdil, ne more nihče, ki je količkaj zaveden, dehti svojega mnenja. Ali naj bj se odrekli prekmurskih Slovencev. kj « v svoji usodi do osvoboditve popolnoma sličili beneškim Slovencem? Kot se razmere boljšajo v našem Prekmurju, tako bi gotovo tudi za beneške Slovence zasijale lepše zvezde. Končno pa je skupnost usoa že precej vplivala na naše brate v Benečiji. Ob volitvah v rimski državni zbor sem štel glasove, ki so jih naši kandi-datje dobili na ozemlju Beneške Slovenije. Preko tristo glasov so oddali beneški Slovenci našim kandidatom, kljub termi, da se naša agitacija ni razvila med nje in kljub temu, da niso nikoli preje imeli kake politične zveze in prav prav rahle kulturne zveze z ostalimi Slovenci. Že takrat sem se veselil te skromne a zelo pomembne številke. Prepričan sem, de bi ob drugačnih razmerah tudi med beneškimi Slovenci vzklila in se razbohotila nacijonalna zavest.
Zato pa objemimo ves naš svet in ko, mislimo na našo zemljo, ko o njej govorimo. ne pozabljajmo, da sega daleč gor na 3ver in do furlanskih nižin na zapadu. D.
SAVEZ I DRUŠTVA
Društvo »KRN« u Črnomlju poslalo je dru Čoku telegram: »O priliki ustanovnega občnega zbora emigrantskega društva KRN Črnomelj udanostne pozdrave skorajšnjo okrevanje. Odbor«.
Dr. Čok. pretsednik Saveza je društvu »Krn« odgovoril: Bratskemu društvu »Krn« Črnomelj. Na pozdravih, ki ste mi jih sporočili o priliki ustanovnega občnega zbora Vašega emigrantskega društva s svojim telegramom od 16 t m. kakor tudi na željah za skorajšnjim okrevanjem sprejmite mojo najiskrenelšo zahvalo.
Želim novemu društvu, da bi z vnemo in vsoehom vršilo svojo nalogo na korist emigrantov in našega naroda, ki še ječi v težkem robstvu.
Moje zdravje se je, hvala Bogu, dobro popravilo 'n upam, da bom v kratkem zopet mogel staviti svoje sile na razpolago naši skupni stvari, tako da bomo zastavili skupno vse naše emigrantske moči za dosego našega cilja: svobodo Julijske Krajine. Z emigrantskim pozdravom Dr. Ivan Marija čok. s. r.
ORG JUGOSLOV. EMIGRANTOV V TRBOVLJAH
vabj vse svoje članstvo na redni občni zbor, ki se vrši v nedeljo 12 II. ob 14.30 v mali dvorani gostilne Forte na Vodah.
Dnevni red:
1	Otvoritev
2	Poročila odbora in nadzorstva
3.	»Jugoslovani in naše manjšine« predava g. Sušnik Mirko
4.	Volitve novega odbora
5.	Slučajnosti.
Udeležite se polnoštevilno občnega zbora na katerem bomo polagali obračun enoletnega dela in bomo iskali novih poti za bodoče delo.	Odbor
PRIMORCI V KRANJU
Odbor »Sloge« v Kranju opozarja vse Primorce, bivajoče v Kranju in njegovi okolici ter v kranjskem srezu sploh, da se morajo vsi. ki so bili doslej vpisani bodisi v »Zarji«, bodisi »Bazovici«, ponovim vpisati v društvo »Sloga«, če hočejo biti njegovi člani. To naj store čimprej!
ZAHVALA »TABORA«
Delavsko prosvetno in podporno društvo »Tabor« Izreka tem potom javno zahvalo gdčnl Dori Martelanc, učiteljici v St. Vidu pri Grobelnem, g. Ludviku Kocjančiču, uradniku v Prevaljah in g. Vladu Makaroviču, učitelju v Korinju pri Krki (Stična), za veliko požrtvovalnost ob priliki nabiranja prostovoljnih prispevkov za naše brezposelno članstvo.
NOVI TALIJANSKI KONZUL U SPLITU.
Na mjesto dosadanjeg talijanskog generalnog konzula u Splitu Guida Segrea, imenovan je Francesco Meriano.
VIJESTI »TABORA«
Umrla je žena našega dobrega tovariša Rudolfa Humarja. Zapušča užaloščenega moža in dva mala otroka. Pogreb se je vršil v nedeljo, 15. januarja. Naj ji bo lahka svobodna zemljica jugoslovanska, preostalim naše iskreno sožalje.
Komaj smo pokopali ženo tov. Humorja, pa se je raznesla žalosna vest, da» je po kratki bolezni umrla v tuk. bolnici žena tov. Justa Pahorja. Mlada žena zapušča težko prizadetega moža in komaj mesec starega otroka. Tov. Pahorju s katerim vsi sočustvujemo, naše iskreno sožalje.
ZA SIROMAŠNU DJECU EMIGRANATA U NOVOM SADU
Iz društva »ISTRA« Novi Sad
Uslijed teške privredne i novčane krize društvo »Istra« nije ove godine bilo u stanju da iz svojih vlastitih sredstava odjene siromašnu istarsku djecu kao i lanjske godine o Božiću. No zato se zauzimanjem Uprave našlo ipak ljudi dobra srca, koii su društvu pritekli u pomoć. U prvom redu pružilo je svoju ruku pomoćnicu bratsko »Kolo srpskih sestara«, koje je odjenulo šestero naše djece, poklonivši im odijela i obuću a osim toga brašna j šećera za božične blagdane. Isto tako je i »Crveni krst« poklonio društvu više dječjih haljina, koje su razdjeljene medju siromašne istarske mališane, Uprava društva »ISTRA« smatra za svoju dužnost, da se i ovim putem javno zahvali bratskoj pomoći, koju nam dadoše Kolo srpskih sestara i Crveni krst. Uvjeravamo plemenite darovatelje, da će istarska djeca znati uvijek cijeniti i poštivati svoje dobročinitelje, koji joj pritekoše u pomoć u vrijeme, kad su je najviše trebali.
Isto tako dužnost nam je da se zahvalimo i gosp. Vjekoslavu Karlavarisu. direktoru ovdašnje Gradske Štedionice, koji je društvu kao novogodišnji poklon darovao svoj prilog od Din 100— Gosp. Karlavaris je do sada već više puta priskočio društvu u pomoć svojim prilozima i to u vrijeme, kad 3e pomoć bila najhitnija. Stoga se Uprava g. Karlavarisu napose zahvaljuje. Neka se u taj lijepi primjer ugledaju i ostali haši ljudi, koji su u mogućnosti da priskoče u pomoć bilo društvu bilo siromašnim članovima ili njihovoj djeci.
» Uprava »ISTRE« Novi Sa4
Ovdje odrezati
NARUDŽBENICA
kojom naručujem od uprave lista „Istra" u Zagrebu -	,,kom.
džepnog kalendara „Emigrant" za godinu 1933. a Din io-— po ko madu. ukupno Din———koju Vam sumu danas šaljem sa Vašom čekovnom uplatnicom br. 36.789.

Ime i prezime Zanimanje— Mjesto ■
Z pošta,. ■—
o
n.
g.
s
s
PosInžIt^^^^nmšomčekovnoiT^^olatnlcom oroi so.78<). kom možete dobiti n- svakoi^gošti
Ob robu gmajne, prav tam za črnimi bori nizka beraška hiša kot pozabljena plava jagoda na brinji. Prav tako so pozablje-n. ljudje v njej: mati-vdova s tremi hčerkami, Francko, Pavlo in Marico, edini sin Francelj je nekje daleč v ujetništvu, če še živi. Že dva meseca nič ne piše. Vsi so tako tihi. Francka nič več ne poje, ko gre skoz temne bore, Marica najmlajša je pozabila celo »Na planincah sclnčece sije...« Pavla včasih zapiska na piščal, ki ji jo je naredil sosedov Tonček na paši, pa kmalu utihne, kot da bi jo bilo sram, ko jo poslušajo črni bori. Samo »Koder« zalaja včasih zateglo, da še brinje na gmajni vztrepetajo.
Vsak večer, ko odpravijo živino, povečerjajo in odmolijo, pravi mati Francki: Spravi Manco v posteljo in tudi vidve s Pavlo pojdita spat. Ni treba brati knjig, je škoda luči! Pridem takoj, samo k živini grem malo pogledat. Mati vzame črn »plet« in stopi iz hiše. Francka spravi Marico spat, Pavla pa vzame luč, jo močno privije in se stisne v kot v kuhinji in bere
Marica ne more spati. Kam so nek šli mama. Prav tiho pokuka izpod kovtra, se splazj k oknu, malo zaogrne in smuk že ie zunaj ob vrtni ograji. Gleda, gleda... Tam doli na trati stoji mati, zavita v črno, velika in lepa. Tja čez dolino do roba polno bele mesečine se je zazrla in Marici se zdi da polglasno šepeta: Morda pride nocoj po tistile poti skozi bore, tamle ob brinji se bo zgrudil, ker ne bo mogel naprej, ker bo lačen in truden. Osmukal bo trpke bri-njeve jagode in bo jedel. Bori bodo zavriskali, čisto k njemu se bodo sklonili in ga poljubili, o in jaz bom planila k njemu in ga poljubila in še Bog se bo v svojih zvezdah sklonil in naju blagoslovil. Francelj! Le hitro pojdi saj ti grem že naproti. Tam pri tisti brinj; me počakaj! Mati stopi naprej, tako, da je njen obraz ves lep in »el v mesečini, njen glas plava kot val med vrhovi borov vse dalje na jug. sinu naproti.
»Mama, kako ste lepi!« vzklikne šestletna Marica in se stisne k materi.
—y
GLASOVI ŠTAMPJS
FAŠISTIČKA ŠTAMPA O NAŠEM LISTU
14 i 15 januara donijeli su svi glavni j i fašistički listovi na dva stupca pod napadnim naslovima članak, koji im je razaslala poluslužbena Agencija Stefani uzevši ga iz »Giornale d/ Italia«. U tom članku govori o Zagrebu kao centru emigrantske štampe i obara se na naš list, sa specijalnim obzirom na božični broj. Za urednika Istre Ivu Mihovilovića kaže se, da je »zloglasan«, da je bio prije urednik tršćanske »Istarske Riječi«, koju je talijanska vlast zabranila, jer je bila otrovna, a sad je osim toga što ure-djuje »Istru« i urednik »Novosti« za talijanska pitanja. Tršćanski listovi donijeli su taj članak o našem listu na uvodnom mjestu i popratili ga i svojim komentarima u poznatom stilu.'
POLJSKA ŠTAMPA O JULIJSKOJ KRAJINI
Ugledni poljski dnevnik »Kurjer Poznanski« u svom broju od 8 januara donosi članak pod naslovom »Martirologi ja slovenskog katoličkog svećenstva«, u kojem piše o stradanju našeg svećenstva pod Italijom i iznosi detalje, koji to dokumentuju. Ovaj članak u poljskoj štampi nije osamljen, jer poljski listovi često pišu o prilikama u Julij skoj Krajini, a naročito se u tom ističe »Kurjer Poznanski«.
»ŠTO NE ŽELIŠ, DA TI DRUGI ČINI...«
»Deutsche AUgemeim. Zeitung«, Berlin, organ teške industrije, prenosi u rubr.Ci »Naše mišljenje« izvjesne dijelove napada turinskog lista »Štampa« protivu Jugoslavije. pa se na njih u slijedećim potezima osvrće:
Turinska »Štampa« obavještava se iz Splita 0 potiskivanju talijanske kulture iz Jugoslavije 1 o ugrožavanju egzistencije tamošnjeg talijanskog življa Nama Nijemcima ova; turinski list niSt!- novo ne kaže ovim svojim izvještajem. Ipak razlaganja ovog lista utoliko imaju za nas važnosti, što bi isti list mogao takoc'jer da piše 0 sličnom, pa i mnogo goiem tretiranju manjina, a naročito Nijemaca, u drugim zemljama. List u najcrnijim bojama slika situaciju, u kojoj Talijani žive u Dalmaciji. Našim čitaocima je poznata borba koju mi vodimo u pitanju manjir.a. u ovom pitanju, za čije riješenje Društvo naroda je dokazalo da nije doras'c Ah kada već Društvo naroda nije sposobno da riješi ovaj problem, trebalo bi da sam narodi imaju malo uvidjavnosti 1 dr u svom pravcu rade u okviru poslovice: »Što ne želiš, da ti drugi učini, ne čin' ni ti nikome«. Nemamo nikako namjeri da igramo ulogu farizejaca, ali ipak pltrtro Talijane: Ko hoće prvi da digne kamen?
OSAMDESETA GODIŠNJICA DON IVA PRODANA.
Dne 27 0. mj. proslavljena Je na skroman način osamdeseta godišnjica Don Iva Prodana, poznatog nacionalnog borca u Dalmaciji i dugogodišnjeg urednika lista »Hrvatska Kruna«, koji je izlazio u Zadru. Don Prodan ima velikih zasluga u borbi za naša narodna prava u Zadru. U historiji našeg Zadra njegovo će ime biti na istaknutom mjestu. Sad živi u Prekom pred Zadrom. U Dubrovniku je održana misa za zdravlje svečara i predavanje o njegovom životu i radu. Neka ga Bog još dugo poživi!
UMRO JE MUDRI I ORIGINALNI OTAC POGAČNIK
U franjevačkom samostanu u Makarsko! umro je od kapi otac Pogačnik, naš zemljak iz Trsta. Povodom njegove smrti izišli su u štampi interesantni napisi o tom rijetkom čovjeku. Tako u jednom zagrebačkom listu piše poznati pisac Nedjeljko Subotič članak u kojem veliča krijeposti i mudrost pokojnika. Ističe njegovu originalnost i čudaštvo, ali i njegov veliki nauče-njačkj talenat. koji nije bio pravo iskorišten. Da je bilo sistematike u pokojnika, koliko je bilo sposobnosti, bio bi on postao naš veliki naučenjak i izumilac. U ljubljanskom »Slovencu« piše jedan klerik iz ma-marskog samostana ovo o pokojniku:
»Bil je izreden matematik in astronom. Mnogo reči je izumil, pa razen ene ni dal ničesar patentirati. Zgradil je bil balon na principih, na katerih je pozneje Zeppelin skonstruiral svoj balon; a ga ni hotel dati patentirati. Ko je zadnje čase zopet nekaj izumil in so ga sobratje silili, naj si oskrbi patent ni hotel, češ da ne ve, če bi izum morda kdo uporabil kdaj za slabe namene. Zapustil je mnogo spisov, morda se bo dalo iz njih kaj novega dobiti. Ker je bil premalo pazljiv, mu ie neki Nemec en izum ukradel. Nobenemu ni hotel povedati, kai je bilo to, bolelo ga ie pa tako, da mu tega ni smel nihče spomniti. Sam si je napravil posebne daljnoglede za zvezde, s katerimi se je mnogo bav.il. Bil ie pa tako raztresen da je njegova raztresenost prišla v samo-
stanu in v okolici io kar v pregovor. VčaM ie šel po več ur daleč prav v nasprotno smer. kot ie pa mislil pa se m zavedal. Bil je pa pri vsej svoji učenosti ponižen kot otrok, pravi vzor evangeljske preproščine«.
PRAVO DARILO!
Zlato polnilno pero od Din 50’— dalje,
dijaška peresa od Din 35*— dalje.
Popravlja peresa vseh znamk:
P^EHOCI
LJUBLJANA, MARIJIN TRG (vogal Wolfova)
BENITO MUSSOLINI MISLI NA SMRT.
Trst, januarja 1933. Benito Mussolini napisao je knjigu sa naslovom »Arnaldov život«, u kojoj je opisao život svog pokojnog brata Arnalda Mussolinija. U toj knjizi objavljen je 1 Arnaldov testament, koji je Duce popratio ovim reteima:
»Što se mene tiče, ja nisam napravio a ne ću ni napraviti nikakvog testamenta ni duhovnog ni političkog ni profanog. Ne tre-ba. dakle, tražiti nekj moj testament. Sve što želim je to, da budem sahranjen pored mojih na groblju u San Canzianu. Bio bih strahovito naivan kad bih tražio, da me poslije smrti ostave na miru. Oko grobova šefova oma velikih manifestacija koje se na-zivaju revolucijama ne može biti mira.«
■
a
a
a
a
a
a
7a
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
^ f/etvee
ZAGREB
Mesnici» ulica Or. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKlADISlf NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA
.ISTRA« Izlnzi «»ako* tjedna u petak. - Uredništvo I uprava nalaze >o n Zagrobn. Masarvkoea allea 28 11	- Broj CekoynoR ramina M.789. - Protointa:	Za olialo godlnn 5P dinara:	za pol
Rodin- 25 dinara; za Inozemstvo dvoatroko; za Ameriku . dolara na godinu - Oglasi ae raiuiaju po cieojkn. Vlasnik Izdavač: KONZORCLI »ISTRA« Masarykov» ul. 28/II. - Urednik: Iva Mibovjlovlò Jukičev p ul. 36. - Za uredništvo odgovora: Dr. Fran Hrnčič, advokat^ s®“",ani8ćka6 ZB~r8^1‘‘aj[c1:caS,b5“t ”3, JuSos,ov<rasko štamP» d Zagreb. Masarvkove 28a, - za tiskaro odgo-