3So£r»GERMIHJ Lavo Dvorakova 6/1I L J U B L J A B A
r	>
11 maja 1934 poginuo je u tršćanskom zatvoru omladinac Marij Čotar.
Marij Čotar nova je žrtva fašističkog nasilja — naš novi mučenik.
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

MARIJAN ČOTAR
nova žrtva fašističkog policijskog terora
IZ TREĆEGA, KATA TRŠĆANSKE POLICIJE BACIO SE MARIJ ČOTAR I UMRO JE
NAKON TRI SATA U GROZNIM MUKAMA
Trst, maja 1934. — Moramo javiti jednu novu groznu vijest. Julijska Krajina ima jednog novog političkog mu-česnika, jednu novu žrtvu fašističkog krvavog sistema. Nedavno smo zabilježili smrt Ivana Juriševića, još je tako svježa njegova tragična uspomena, a već je, eto, na redu nova žrtva tršćanske policijske inkvizicije Marijan, Ćotar. Opet je pao jedan mladi život, koji je mnogo obećavao, opet je pala nevina krv, opet je jedan naš čovjek podlegao nečuvenim metodama fašističke policije.
Dne 11. o. mj. u petak izmedju 6 sati i 6 i pol navečer bacio se je (ili su ga bacili? ... ) s trećeg kata tršćanske kvesture u stubište Marijan Čotar, star 29 godina, rodom iz Bojana na periferiji Trsta.'Ostao je na dnu stubišta sav izmrcvaren ali još živ i nakon tri sata užasnih muka umro je.
Mladi Čotar, koji je tako tragično poginuo, svršio je u Trstu nautičku akademiju i započeo je karijeru pomorskog kapetana, doduše nesretno, s mnogo teškoća naročito radi opće nezaposlenosti, ali imao je budućnost pred sobom. Po svršenim naukama ušao je u praksu na nekim talijanskim brodovima. U toj fazi svog života imao je je-
dan incidenat, koji ga je možda i odveo u ovakovu smrt. Izvan Italije na putovanju on je navodno oskvrnuo talijansku zastavu, skinuvši je s broda i bacivši je. Imao je radi toga proces, bio je pred sudom i bio je osudjen na šest mjeseci zatvora. Kad je izišao nije imao više službe i nigdje je nije mogao dobiti baš radi tog incidenta. Bio je zatim u talijanskoj vojnoj službi, a kad je izišao iz vojske nije mu preostalo drugo nego da seli u Jugoslaviju.
Pred dvije godine došao je u Jugoslaviju i bio je skoro godinu dana u Ljubljani. Kao pomorac teško je mogao da dodjc do službe u Ljubljani, pa je zato nastojao da preživi davanjem instrukcija djacima. Iza toga je otišao na primorje, u Sušak i Bakar, gdje se je u očekivanju kakvog zaposlenja ta-kodjer preživljavao instrukcijama. Prema nekim informacijama bio je u posljednje vrijeme dobio zaposlenje u svojoj struci.
Ali sad nedavno, pred mjesec dana, dobio je vijest, da mu je otac teško bolestan. Otac mu je bio u Bojanu i on je odlučio da ode kući. U Jugoslaviju je došao s putnicom i za posjet ocu dobio je takodjer putnicu, sasvim redovitu,
propisnu putnicu. Ali kako se je već mnogima dogodilo, kojima je talijanski konzulat izdao putnicu i Čotar je bio odmah čim je prešao granicu na Bijeci uhapšen i odveden je u tršćanski zatvor. Bolesnog oca nije vidio. U tršćanskom zatvoru bio je izvrgnut najgorim mukama. Koliko je pretrpio nećemo nikada doznati, jer je on tajnu svojih muka ponio u grob. Ali ako se odlučio na tako užasnu smrt znači da je proživio u tršćanskom zatvoru pakao. Ako su ga pak fašistički agenti bacili sami kroz prozor, onda je njegova smrt još groznija. Iskoristio je valjda priliku kad su ga vodili iz ćelije na saslušanje i budući je znao kako izgledaju ta saslušanja, ne želeći da proživi još jednom one muke, koje je već okušao, radje je skokom kroz prozor skončao svoj mladi život. Učinio je ono isto što je učinio Gropajc, drug Miloša i Bidovca, i koji je u Kimu mjesto u sobu za saslušanje radje skočio kroz prozor u smrt.
Bilježimo ovu novu smrt. Bilježimo ime ovog novog mučenika slavenstva Julijske Krajine, bilježimo ovu novu krv na savjesti fašističke Italije i Evrope, koja sve to mirno gleda ...
ZA OPĆU ZAŠTITU MANJINA
Poljski predico o obaveznoj zaštiti narodnih manjina doživjet će, po svoj prilici, sudbinu svih sličnih predloga do sada Jos 1925 podnijela je Litva sličan predlog Društvu naroda, a od 1930 je Njemačka stalno ponavljala zahtjev da se odredbe o zaštiti manjina generališu, ali su ti predloži propali. Čak nije niko m gledao u tim predložimo iskrenu želju predlagača da se to pitanje pravedno riješi, već su se iza toga, tražili politički motivi. Tako se sada i u ovom predlogu stalnog poljskog delegata kod Društva naroda, grofa Raczynskoga, u kome se traži da se Odredbe o zaštiti manjina protegm na sve države, gleda jedan taktičan potez Poljske. Iza puta Barthouova u Varšavu i njegovih izjava o Poljskoj kao velikoj sili taj predlog o zaštiti manjina smatraju mnogi samo pokušajem Poljske, da zbaci sa sebe obaveze koje su joj nametnute ugovorima o miru. Iako je taj predlog postavljen još 10 aprila, dakle prije Barthouova posjeta Varšavi, sama odlučnost i jasnoća poljskog stava je ipak simptomatična. U tom predlogu se traži da se na jesenjem zasjedanju Društva naroda o tome riješava, a sam predlog sugerira ovakav zaključak:
»Obzirom na to što dosadanje pogodbe
0	zaštiti manjina vežu samo pojedine članove Društva naroda, dok drugi članovi ne maju tih obaveza; obzirom na to što na taj način uživaju ,samo neke manjine tu zaštitu, dok su druge bez svake zaštite, nadalje
1	to što razlika među zaštićenima i nezaštićenima znači kršenje načela ravnopravnosti i pravde, a budući da se u svakoj evropskoj i vanevropskoj državi nalaze ili jezične ili vjerske ili plemenske manjine, to Društvo naroda izjavljuje da dosadanji propisi o zaštiti manjina nisu u skladu s osnovnim načelima međunarodne etike. Badi toga treba to popraviti tako da se stvore nove uredbe o zaštiti manjina, koje bi obuhvaćale sve države. Ta nova uredba neka svima članicama Društva naroda naloži jednake obaveze i ujedno neka protegne manjinsku zaštitu na vjerske, jezične i plemenske manjine. U tu svrhu neka se sazove međunarodna konferenca koja će. pripremiti te nove uredbe. Konferenca neka se sazove u roku od 6 mjeseci po ovom zasjedanju (t. j. na proljeće 1935 godine).
Ako je Poljska zbilja postavila taj predlog, sada kada ima nade da će postati velika sila, samo iz taktičnih razloga da se i nju kao veliku silu oslobodi obaveza o zaštiti manjina, mi ipak moramo tu inicijativu Poljske zabilježiti. Jer akt je tu, a motivi su za sada, sporedni. Princip, sa kojega se bore sve nezaštićene narodne manjine, je odlučno istaknut i o njemu će se, barem formalno, povesti računa. Dosadašnje iskustvo nam ne daje prava na iluziju da te taj pokušaj imati i stvarnog uspjeha, jer je Društvo naroda i za života Briandova i Stresemànova prelazilo preko takovih po-
ZLOČINSTVO KVE3T0RJA MODESTIJA
NJEGOVI ZLOČINI PRIHAJAJO NA DAN
Gorica, maja 1934. (A g i s). V zadnji številki srno prinesli vest o koncu Modesti-jeve kariere, ki je po premestitvi iz Gorice prišel v Bologno in bil tam odstavljen radi vzrokov, ki nas prav za prav ne zanimajo. Modesti nas zanima le v toliko, kolikor je bilo njegovo brezvestno delo v zvezi z našim toliko preganjenim in trpinčenim ljudstvom. Modestijevo delo so izgoni slovenskih duhovnikov iz Goriškega, ki so sledili v malih presledkih: župnik Čemažar Franc iz Opatjega s^la, Franke Ivan iz Ogerskega i. dr. Njegovo delo so bila tudi razna podtiko-vanja, kot smo že zadnjič poročali: celo po fašistih organizirani zločini, so bili storjeni po njegovih navodilih samo zato. da se je lahko znašal nad nedolžnimi domačini in si tako skušal utrjevati svoj stolček. Pa vse to njegovo podlo delo mu ni mnogo pomagalo ali mu ie morda celo škodilo. In danes, ko vemo za navedena in druga njegova dela. se vprašujemo: kdo je poškodoval Ar-naldove drevesce v Rihemberku in drugod po Goriškem? Ni li morda tudi Modestijeva zasluga, da čaka že skoro leto dni sedem fantov iz Rihemberka obsodbo, v zloglasni rimski ječi Regina Coeli? Ves Rihemberk
ve, da so navedbe, ki obtežujejo sovaščane neresnične, izmišljene od kdo si vedi koga. Vsi domačini dobro vedo, da so bile klicane priče v Gorico, kjer so bile primorane potrditi uradne navedbe in da so se priče, ki so bili sami domačini, izrazili, ko so se vrnile, da ne bodo mogle obtoženim več odkrito pogledati v oči. Kaj naj rečemo na take izjave danes, ko vemo o drugih celo uradno ugotovljenih podtikanjih? Samo eno je res, da so Rihemberčani: Križman. Pi-ščanc, Zgonik, Sever, Čebron, Pečenko in Birsa popolnoma nedolžni in da so samo žrtev enega ali drugega oblastvenika. ki si hoče pridobiti zaupanje v fašističnih vrstah.
V «vezi z odkritjem Modestijevih zločinov trdijo, nekateri italijanski krogi, da je bil Sottosanti tudi Modestijeva žrtev, da je ravno na tak način padel Pastelli in da so istega izvora vsi slični zločini. In kdo plačuje in ie plačeval oziroma odgovarjal za vsa ta dejanja? Vedno samo naš človek, po večini naš kmet in delavec, mnogokrat pa tudi slovenski duhovnik! Za časa Modestijeve strahovlade Pa so se progoni nad našim ljudstvom vršili dan za dnem. Ni čuda. da so mu končno stopili na prste.
POOSTRENA OBMEJNA KONTROLA
Hotedršica, maja 1934. (A g i s). Italijanske obmejne oblasti so v našem predelu čim dalje strožje napram domačemu Prebivalstvu. Danes ima že malókdo prelazni-co. Večina onih, ki so vložili prošnjo'za podaljšanje dovoljenja za prehod meje so dobili prošnje odbite. Skoro vse straže so ojačili s policijskimi psi, katerih število so zelo povečali. Z njimi noč in dan stikajo po gozdovih ob meji. Njih namen je brez dvo-
ma ta, da preprečijo in onemogočijo stike med slovenskim obmejnim prebivalstvom obeh strani meje. S tem prizadevajo ljudstvu veliko gospodarsko škodo, ker ne more v redu obdelovati svojega posestva preko meje. Pravijo, da je vse to radi tihotapstva, kar pa ne drži tako trdno. Saj je vsako tihotapstvo, ob tako zastraženi meji, kot ie italijanska, skoro nemogoče.
kušaja ili ih je procedura u Društvu naroda umrtvila i bacala u arhiv, ali i bez nekog konkretnog uspjeha bit će taj uspjeh barem, moralni. A ona struja koja zagovara opću primjenu obaveza o zaštiti manjina za-bilježit će i taj pokušaj s nadom u konačnu pobjedu svojih načela.
U pitanju manjinske zaštite razlikuju se, uglavnom, dvije struje Jedni tvrde da su manjine privremene te da zato ne treba protezati obaveze o zaštiti manjina na sve države i od tòga stvarati općii normu međunarodnog prava. To su, uglavnom velike države, koje nisu na sebe preuzele ni-kakovih obaveza. Druga strana zastupa princip da su sve države ravnopravne te da se le obaveze imaju protegnuti na sve države To su one države koje su morale da preuzmu obaveze o zaštiti manjina. Kongres narodnih manjina, čiji je pretsjednik dr. Vilfan, zastupa ovo drugo stanovište i teži za lojalnom suradnjom narodnih manjina sa državom.
Kao pomirljiv predlog i kao minimum onoga što bi se moralo dati manjinama, proglasio je Institut za međunarodno pravo u New-Yorku godine 1929 jednu deklaraciju o međunarodnim pravima čovjeka, dok je još 1928 Međunarodna diplomatska akademija izglasala jednv rezoluciju o istom pitanju. Jedan član te rezolucije glasi: >Svi građani jedne držđve imaju pravo na punu zaštitu života i sloboden.
Svi ti predloži i deklaracije nisu do sada imali uspjeha, a gledajući realno današnje političko stanje u Evropi, i krizu samog Društva naroda, moramo doći do zaključka da će i ovaj poljski predlog ostati samo predlog, koji možda neće ni doči na pretres, u jesenjem zasjedanju Društva naroda. Jer do jeseni je diigo gledajući no brzinu kojom se danas odvija, zapravo komplicira, međunarodna politika. Ali i san. predlog po sebi znači već jedan uspjeh ideje o 'obaveznoj zaštiti.
Još 1793 su ljudi ginuli — u Francu-
U Arabiji se sukobilo pleme Vahabita pod vodstvom Ibn Sanda, s Jemenom. Sukobio se je zapravo engleski upliv s talijanskim engleski imperijalizam s talijanskim. Ibn Saud zauzimlje Jemen, talija, ni su izgurani iz Arabije . . .
NEČUVENE PROVOKACIJE BENHA MUSSOLINIJA
»TRI GEOGRAFSKE KARTE ILI GRAFIČKI PRIKAZANE IMPERIJALISTIČKE AMBICIJE ITALIJE«
u cijeloj Italiji, u svim kinematografima prikazuje filmsko poduzeće »Luče« prije svake predstave kulturne filmove. Većinom slože ti filmovi u »ođgoine svr-he« fašizmu. Ovih dana se daje po cijeloj Italiji film br. 459 od filmskog poduzeća »Luče«, koji prikazuje inaugu-racije nekih javnih radova u Rimu i Napulju. U tom filmu može se vidjeti jednu veliku drskost i provokaciju na račun Jugoslavije sa strane Mussolinija.
U Rimu je Mussolini na takvoj jednoj inauguraciji otkrio »le tre carte geografiche d’ Italia« — tri geografske karte Italije — koje bi imale prikazivati današnju i buduću Italiju. Jedna od tih prikazuje. Italiju kako je danas sa crno naznačenim zemljama dobivenim poslije svjetskog rata, druga prikazuje današnju Italiju u bijelom (na bijelom po-Iju) sa cijelom Dalmacijom zapravo s3 cijelim Hrvatskim Primorjem i Dalmacijom sve do Albanije u crnom, a treća prikazuje isto današnju Italiju, ali sa cijelom Jugoslavijom i Albanijom u crnom.
Kako vidimo Mussolini ima veliki apetit. Ovo su medjutim stvari kojima bi se imala da pozabavi i službena Jugoslavija.
HIŠNA PREISKAVA, RADI INOZEMNIH PISEM
Dolina, maja 1934. (Agis). Pretekli teden so izvršili policijski agenti nad vse natančno preiskavo pri vdovi Antoniji Kos iz vasi Brce, št. 154. Ker ima omenjena več sorodnikov v tujini, in dobiva od njih od časa do časa tudi kakšno pismo, ie to fašistom zadostovalo za razna sumničenja. Kosova, ki je matj nedoraslih otrok, ie radi gospodarske stiske prišla ob vse in mora danes beračiti, da preživlja sebe in svoje otroke, poleg tega pa mora še prenašati fašistični teror.
skoj revoluciji — za prava čovjeka, pa nam se čini anakronizam da su ljudi prisiljeni 110 godina iza tòga do se bòre za te principe. Ali ako uzmemo da je točna ona teorija o razvitku ljudskog roda U skokovima — u vječnim skokovima napred, ali i u otstupanju prije skoku — možemo smatrati da je i ova reakcija sada. koja ne prizmrje svima ljudima podjednako pravo na život i razvitak da je i ovo stanje sada samo jedan uzmak prije skoka napred. A deklaracije Diplomatske akademije, Instituta za međunarodno pravo i ovaj predlog Poljske može da bude samo simptom da je blizu ono vrijeme kada će svima ljudima bili priznato ono osnovno pravo za koje se ljudi bore kroz stoljeća. I radi loga bilježimo i pozdravljamo ovaj poljski predloo bez obzira na to što možda neće imati uspjeha. Smatramo ga satno znakom da neće proći mnogo vremena, a da će se i o krajevima kao šlo je Julijska Krajina povesti računa u međunarodnim forumima.
FAŠISTIČKA STRANKA TRAŽI DA SE BISKUP FOGAR ODSTRANI
Fašistička štampa donosi daljnje optužbe i energično traži „čišćenje”
Trst, 16. maja. — Poslije oštre kampanje kroz štampu i fašistička je stranka odlučila da direktno poduzme korake protiv biskupa Fogara. — Tršćanska fašistička federacija preko svog sekretara dra Perusina učinila je korake protiv »neprijatelja Italije«. Dra Perusina posjetili su fašistički poslanici Trsta: Giunta, Coboli, Coceani; senatori: Segre i Bančili; načelnik Trsta Salem, pretsjednik pokrajinskog administrativnog odbora Gieri i još nekoji fašistički prvaci. Oni su izjavili, da se potpuno s Perusinom slažu i da u interesu talijanskog karaktera grada Trsta traže, da se biskup Fogar smijeni. Tršćanska štampa oduševljeno pozdravlja ovu inicijativu.
Dne 11 maja sastao se na sjednicu direktorij koparskog fašja, u čijem vodstvu famozni Petris i Almerigogna, Tom je prilikom izglasana rezolucija protiv tršćanskog-koparskog biskupa Fogara koja glasi:
»Direktorij fašja, ispitavši situac'ju iznesenu ovih dana od listova ovog kraja s obzirom na biskupsku kuriju i biskupa samog, dok odaje priznanje odvažnoj i energičnoj i pravednoj kampanji listova »II Popolo«, »II Popolo Trieste« 1 »II Corriere Istriano«, opetuje ponovno ono što je tvrdio ranije bezbrojnim demonstracijama, kako je potrebno da se konačno defintivno skrši svaka sumnja da bi se dalo tršćansko-koparskoj biskupiji onaj mir, koji zaslužuje.«
Kampanja protiv tršćanskog biskupa Fogara nastavlja se svom žestinom. Fašistička štampa piše o Fogaru najoštrije i jasno je po svemu da se želi, da se Fogar makne s tršćanske biskupske stolice. Citirat ćemo u kratko nekoje članke, koji su izišli prošlih dana u fašističkim listovima Julijske Krajine,, da bismo ilustrirali tu veliku aferu.
Tako donosi »Piccolo« od 11 maja članak pod naslovom »Teologija i osjećaj«, koji počinje s konstatacijom, da biskup Fogar ističe povodom odbijanja blagoslova Oberdankovom spomeniku teološku tezu, prema kojoj se ne može odavati crkvene počasti čovjeku, koji je umro odbivši religijoznu asistenciju. Oberdank je u času smrti odbio svećenika. I zato je Fogar odbio da mu blagoslovi spomenik. »Piccolo« kaže, da je poznato na koji je način Fogar tu tezu proširio kad je odbio ne samo da blagoslovi spomenik Oberdanka, nego i ostatke Oberdankove majke pa i Dom ratnih boraca (Casa del combatente). »Piccolo« kaže, da u opravdanju odbijanja blagoslova Fogar nije poštedio ni ime ni slavu Nazaria Saura.
»Piccolo« smatra, da je Fogar učinio veliku pogrešku time, što je po svom nahodjenju pripisao crkvi svoje lične osjećaje. »Piccolo« želi
i dokazati, da crkva općenito ne dijeli mišljenja Fogara i da po crkvenim zakonima nije zabranjeno blagosloviti Oberdanka. »Piccolo« se zato osvrće na slučaj- Fabia Filzia i Cesara Battistia, koji su bili od Austrije vješani za vrijeme rata, jer su se borili kao dobrovoljci protiv Austrije. Prije vješanja oni su odbili svećenika.. Pa ipak njihove je spomenike blagoslovio nadbiskup Trenta Endricci Celestino. Poslije rata bila je njima u počast pri redjena u Bozenu velika manifestacija i bio je došao i talijanski kralj tamo. Otkriven je tom prilikom spomenik pobjede »Arco della Vittoria«. Nad biskup Endricci znao je da su Battisti i Filzi prije vješanja odbili posljednju vjersku utjehu, ali je ipak smatrao da mu je ukazana velika čast kao Tali' janu i kao crkvenom knezu da bude tom prilikom uz bok kralja i da blagoslovi spomenik. Poslije blagoslova spomenika nadbiskup Endricci je blagoslovio i kosti mučenika u Trentu uz prisustvu udove Battisti.
To piše »Piccolo« i kaže, da nije samo ovo slučaj, kojeg se je Fogar mogao sjetiti da bi odbio — »sugestije^ perfidnih slavenskih savjetnika, čija duhovna tiranija i čiji progoniteljski duh protiv talijanskih svećenika tršćanske biskupije mora apsolutno prestati«.
FAŠISTIČKI FURLANSKI LIST PROTIV BISKUPA FOGARA, KOJI JE I SAM FURLAN
Pod naslovom »Una stonatura a Trieste« donosi fašistički list »II Popolo del Friuli« članak, kojim napada biskupa Fogara. List se ćudi i pita se je li moguće, da je tršćanski biskup Fogar mogao odbiti da blago-slovi spomenik Oberdanka i da je pri-tom rekao za Oberdanka, da je on sa-moubica jer je svojim djelima izazvao svoju smrtnu osudu, j>a zato crkvene vlasci ne mogu da učestvuju u poca,s-nim ceremonijama. »Popolo del Friuli« kaže u nastavku, da ovih dana mora Fogaru u snu da se prikazuje sjena don Enrica Tazzolija, koji je pao kao mučenik za domovinu. On je bio umoren u Belfiore i sa stratišta je sazivao blagoslov božji na veliki talijanski narod.
To Tazzolijevo sazivanje blagoslova
strašna je opomena za biskupa Fo-
gara, kaže »Popolo del Friuli«. Zatim se taj list osvrće na proces pro-nevjeritelja Štefanija i dovodi u vezu s tim pronevjeren jima biskupa Fogara. Spominje zatim kalendar celjske Mohorjeve Družbe u kojem je Fogar citiran u popisu »Vladike Slovencem«. Na koncu kaže:
»Sve je to žalosno, bezgranično žalosno, jer se dogadja u XII fašističkoj godini, kad je saglasnost i antanta izmedju civilnih i vjerskih vlasti pojačana, kako su i nedavne proslave pokazale. A još je žalosnije što se to dogadja u Trstu, u gradu, koji govori našoj duši i inspiriše nam svete uspomene obnavljanjem vatre neugasivih zanosa. Taj zanos gori u srcima svih Talijana i njihovih biskupa: čini se svih biskupa osim u srcu jednog«.
KAKO JE KOPAR UVIJEK UPOZORAVAO NA F0GAR0V0
ANTITALIJANSTVO
Puljski »Corriere Istriano« od 10 maja donosi na uvodnom mjestu pod naslovom »U fenomeno Fogar« članak, koji je listu došao iz Kopra. U tom se članku najprije osvrće na priznanje tršćanskog »Piccola«, koji je neki dan kazao, da je tek nedavno s obzirom na Fogara počeo da otvara oči, a da ga je prije podupirao. Time je navodno »Piccolo, priznao, da nije mnogo polagao na glasove koji su u Trst stiza-vali iz Istre i koji su upozoravali na djela biskupa Fogara.
To je žalosno, konstatira »Corriere Istriano«, da se u Trstu nije htjelo slušati savjete iz Istre tako _ dugo.
U Istri su oduvijek znali ko je Fogar. U Trstu su počeli da otvaraju oči tek pred dvije godine.
Kopar je drugo sjedište biskupije i u Kopru su uvijek imali otvorene oči, kad se radilo o Fogaru. tamo nisu ni zatvarali ni poluzatvarali oči, nego su oči fašističkog Kopra bile uvijek upravo širom_ otvorene (spalancati) pred opasnim čudnovatostima fenomena Fogara. Kopar je uvijek bdio, nadzirao jc i bilježio svaki kret, Kopar, kao i u svim drugim stvarima, bio je i u toj stvari razuman i ustrajan i nepopustljiv do konačnog cilja. Prvi alarmni glasovi o Fogaru došli su iz Kopra, kaže »Corriere«. Ali kad je te glasove davao Kopar u Trstu su ljubakali s biskupom, koji je razvi-
jao mondenu koketeriju iz salona u salon.
0	Fogaru su se u Trstu prepričavala čudesa, veličale su se njegove krije-posti, isticala se je njegova briljantna inteligencija, njegova fina diplomatska umjetnost. U velikoj je modi bio parfem njegovih priča. S udivljenjem se je o njemu govorilo, da nudi cigaretu čak
1	časnim sestrama. Ironički kaže zatim »Corriere«, da »bijedni istarski provincijalci« te stvari nisu mogli da shvate, nego su se morali ograničiti na to da iz bliza prate samo
»intenzivnu aktivnost biskupa me-dju svećenicima, koji su nacionalni neprijatelji«.
»Corriere« zatim nastavlja:
»Dotle su u Trstu senatori i advokati, hijerarhe razne vrsti i stepena natjecali se da bi došli do privilegija, da izmješaju svoj skromni glas s zavidnim šuštanjem biskupove svi-lene suknje«.
Puljski list spočitava u nastavku svog članka, što su na prigovore protiv Fogara iz Trsta dolazili glasovi škanda-diliziranja prama Kopru, koji da je navodno izgubio svaki strah božji i da nema nikakvog poštovanja prama crkvenom dostojanstveniku i njegovim presvjetlim krepostima. Zamjeralo se Kopru da ne shvaća život velikog grada, ali Kopar se nije prestrašio nego je i dalje upozoravao na Fogarovu aktivnost.
Sad »Corriere« govori polemički i ironički na adresu »Piccola« i spočitava mu u zavijenim riječima, što je baš »Piccolo« pomagao Fogara, pa kaže: »Nije se Fogar napio od samog svog tamjana. Nije samo na Fogaru krivnja što je postao fenomenom. Nažalost i vi ste pridonijeli stvaranju idola. Sve to nam je drago da možemo kazati, jer kad uzlovi dolaze na češalj pravedno je da se konstatuje svačija odgovornost. Kad • bi nas bili svi slijedili kad smo mi vikali kad bi bio Trst udostojao da uzme na znanje, kad smo doku-mentovano dokazivali Fogarovo an-titalijanstvo, fenomena Fogara bilo bi nestalo prije i ne bismo bili dotjerali do posljedica koje su tako teške da neće biti dovoljna puri-fikaciona metla, koju svi čekaju«.
Tako piše »Corriere Istriano«.
To je »Corriere« štampao na uvodnom mjestu. A odmah iza toga članka o biskupu u istom stupcu donosi »Corriere« noticu, kakve se obično ne donose ili spadaju pak medju najzadnje vijesti, obično u rubriku »Pritužbe iz
gradjanstva«.
Redakcija je ovaj put htjela biti duhovita, pa je na članak o Fogaru nadovezala s ovom viješću: »Jedna potrebna bonifikacija. — 0 Via San Martino izmedju Via Francia i Vicolo Stretto, od nekog vremena jedan pokvareni kanal (fogna) obdaruje sve stanovnike tog kvarta smrdljivim mijazmima, koji s napredovanjem ljeta mogu da postanu opasni za javno zdravlje. Na nekim mjestima ceste na kojoj se nakupilo toliko te smrdljive tekućine nije moguće prelaziti. Bilo bi zato potrebno i hitno, da se popravi to prije nego li nastanu teže posljedice«.
Ovo je zapravo imao biti konac članka o Fogaru puljskog fašističkog lista, jer i »Popolo di Trieste, koji polemizira u svom broju od 12 maja s puljskim listom, završava svoj članak
0	Fogaru nekim »ljudskim izmetinama«, koje se s gradskih ulica moraju odstraniti, da bi se sačuvalo zdravlje i ugled grada, pa zato po noći rade pometači sa solidnim metlama i jakim mlazovima vode. »To je stari efikasan
1	siguran metod!« zaključuje »Popolo«.
FAŠISTIČKI SE LISTOVI SVADJAJU RADI FOGARA
Već smo spomenuli zamjerske, koje čini »Corriere« Istriano« Trstu, a naročito listu »Piccolo« zbog Fogara. Fašistička Istra i njezina štampa hoće da se prikaže nacijonalnijom od Trsta i tršćanske štampe.
»Corriere« spominje u svom članku kako su fašistički prvaci uživali u blizini Fogara i kako im je laskalo što su bili počašćeni njegovim ličnim dodirom.
Ta tvrdnja puljskog lista izazvala je tršćanski fašistički list »U Popolo di Trieste«. Tome je listu drago, što se napada »Piccolo« radi konkurencije, ali mu je dužnost da ustane u obranu fašističkih prvaka, koje »Corriere« optužuje zbog prijateljevanja s Fogarom.
»Popolo« kaže da u onome što piše »Corriere« ima mnogo istine, ali krivo čini »Corriere« što čitavom Trstu pripisuje držanje, koje se može pripisati samo izvjesnim krugovima. Još je gore to što »Corriere« optužuje u kompleksu »advokate I senatore i hijerarhe svih vrsta i stepena«.
Time se svaljuje odgovornost na sve pne, koji u Trstu ma šta pretstavljaju. »Popolo« je mišljenja, da ta optužba ne odgovara stvarnosti. Za sebe kaže »Popolo«, da je prama Fogaru, kao glasilo fašističke federacije, zauzimao jasno i konzekventno stajalište. »Popolo« je navodno poštivao njegovu visoku crkvenu čast, ali je bio nepopustljiv u političkom pogledu, te je denuncirao bez suste-
, zanja Fogarovu partizansku nepopustljivost.
»Popelo« se nije nikada ulizavao Fogaru, jer to nije u skladu s fašizmom, a to se može reći i za odgovorne pret-stavnike tršćanskog fašizma. Bilo je i fašističkih hijerarha koji su se približili Fogaru i koji su se u njegovom krugu snašli, jer su laki u svemu i imbecilno optimistički, ali ne smije se ipak reći, da su svi fašistički prvaci takvi. Zapravo oni, koji su se prevarili u Fogaru i ne mogu se zvati fašističkim prvacima, pa niti fašistima.
Ne znači, kaže doslovno — »Popolo« — da legitimacija, fašistički znak ili čak neka funkcija čine čovjeka fašistom.
Po neki put to ga još i korumpira, naročito, ako pokazuje buržujske tendencije i ako ga zadovoljavaju salonske prividnosti. Takvi fašisti salona nema-ju nikakvog pozitivnog značenja. Taj je fašizam neka vrst stalnog sajma ispraznosti i ambicija. To je teren za svaku vrst kompromisa, iz toga izviru mnoga zla. Nažalost je tako, kaže »Popolo«.
To što »Popolo« piše namjenjeno je ne samo puljskom listu »Corriere Istriano«, nego i onima kojih se tiče u Trstu, u prvom redu onim fašistima, koji se okupljaju pod okriljem »Piccola«. To što »Popolo« piše ujedno je znak, da u tršćanskom fašizmu nije sve onako kako se u nekim zgodama želi prikazati.

KRIZ I BODEŽI


Na gornjoj slici vidi se'jedna talijanska marka sa križem, a na drugoj D’Annunzio sa bodežima. Te su marke izašle iste godine — 193T Ona sa križem treba da privuče 5im više stranaca na proslavu svete
godine u Rim, a ona sa bodežima treba da manifestira talijansku fašističku borbenost, i da afirmira odluku Italije da će i bodežima braniti Rijeku, koju da je bodežima i dobila.
MAJCI MUČENIKA JURIŠE VICA
fašistički eksekutori otjerali su posljednju kravu i odnijeli sve
sto je imala
pD>' Oagin) te Poropatu Antonu (Jadrin) jedinu kravu što su je imđli i čime sU svoju djecu othranjivali, zaplijenili su zadnju kravicu majci mučenika Juriševića Ivana. Svu su tu marvu otjerali u Podgrad na ezatoriju.
Vodice, maja 1934. Otkako se je kod nas svršio rad na cesti i vodovodu gdje smo ipak nekoji zaslužili po koju liru, zavladao je u našim krajevima užasan i ne zapamćeni glad i mizerija, ali našim gospodarima to ne smeta što mi gladujemo i skapavamo, jer oni i dalje vode svoju brutalnu ekonomsku politiku. Mi smo vam pred neko vrijeme javili kako su zaplijenili našem seljaku Ribariču Ivanu jedino svinjče što je imao u štali, opisali smo vam takodjer kako je od silne ogorče-nosti napao egzekutora, i za taj je čin Ribarič kažnjen sa 3 mjeseca zatvora i na plaćanje sudbenih troškova.
A!i nije ovo jedini slučaj. Navesti ćemo vam ih još nekoliko. Ovih dana zaplijenili su javni organi našim seljacima Ribariču
Teško nam je na duši, boli i muke koje nam zadavaiu naši gospodari ne možemo vise podnositi. Osobito nam je teško za majku pok. Juriševića Ivana, kojoj se nije Još, a niti će joj se dok bude živa, rana zacijeliti za izgubljenim svojim sinom Iva-ioni, a sad ioj zadaju i ovaj materijali^ udarac. Oduzeli su joj ono čime se pre' hranjivala. Boze dragi, što smo ti učinili, oa nas pustiš ovako na milost i nemilosti da nas muče divlje fašističke zvije»
VIDEMSKI PREFEKT JE PREPOVEDAL SLOVENSKE PRIDIGE PO VSEH CERKVAH BENEŠKE SLOVENIJE
„BENEŠKI SLOVENCI SO VSTALI, ZAVRELO JE PO VSEJ DEŽELI”
Našim bravcem je že znano, da je videmski prefekt s posebnim odlokom prepovedal po. vseh cerkvah Beneške Slovenije slovenske pridige. Skratka, prepovedana je bila raba slovenskega jezika ali rezijanskega narečja v vseh cerkvah. To je bil strahovit udarec za vse beneške Slovence. Kaj takšnega v mirni beneški Sloveniji, ki je bila popolnoma izven vsakega političnega boja, niso pričakovali. Vernike je prepoved domačega jezika tako potrla, da so skoro povsod zapustili cerkve, ko je pričel duhovnik pridigati v italijanskem jeziku; v nekaterih krajih so se tudi uprli in so celo zapodili duhovnika, ki je prišel od drugod propovedovat krščanski nauk v tujem jeziku. Domači duhovniki so pričeli z akcijo, da bi vlada, ki je vendar sklenila konkordat s cerkvijo, izprevidela, da je storila veliko krivico cerkvi in ljudstvu; saj konkordat izrečno določa, da se mora vršiti dušno pastirstvo v »tujerodnih« krajih po predpisih katoliške cerkve. In ti predpisi priznavajo narodom pravico, da se uče spoznavati Kristusa v lastnem jeziku. Večkrat je bil medtem pri sv. očetu tudi videmski nadškof Nogaro, menda v tej zvezi italijanska vlada vztraja pri prvotnem sklepu. Beneški Slovenci so tako prišli ob svoj jezik v cerkvi.
IVAN TRINKD - ZAMEJSKI POSTAVLJEN PRED POLICIJSKO NADZORSTVO
Ljubljana, dne 14 maja 1934. (Agis.) — Nad Beneškimi Slovenci, ki so do zadnjega živeli skoraj v miru, je pričel fašizem v zadnjem času izvajati nezaslišano nasilje. Zgledalo je, da je sprva pozabil na to skrajno vajo slovenskega ljudstva, kot smo jo skoro pozabili tudi mi. Od leta 1866, ko je bilo to ljudstvo odrezano od narodnega telesa, živi popolnoma samostojno, ločeno življenje, pozabljeno od vseh in do zadnjega tudi od fašistov. Sedaj se je znesel fašizem tudi nad njimi. Nevaren jim je postal celo domač jezik, star slovenski dialekt, z močno italijansko primesjo, v katerem so molili Boga po cerkvah in v domovini skozi stoletja. Prepovedali so jim ga uporabljati v cerkvi, prepovedali so jim pridige v domačem jeziku in zaplenili so jim katekizme ter molitvenike pisane v tem rezijanskem narečju. Ljudstvo ni ostalo mirno, izvajati je pričelo tih upor in danes so cerkve prazne. Pokazalo je s tem, da še živi v njih iskrica samostojne narodne zavesti in da se še zaveda svoje prave narodne pripadnosti. Fašizem je zadelo nenadoma in ustrašil se je upora tega ljudstva. Zatreti ga skuša s nasiljem. Ker ni dosegel uspehov nad ljudstvom, se je pričel znašati nad posamezniki. Prva žrtev naj bi postal Trinko-Zamejski, voditelj tega ljudstva. Kot sedemedesetletnega starčka, profesorja filozofije in teologije v videmskem bogoslovju, so ga postavili pod policijsko nadzorstvo. Starček se nikoli ni pečal v
politiko, a če se je kot izvoljen od ljudstva, je skrbel le za njegov dobrobit. Mož, ki je delal vedno le kot lojalen italijanski državljan, saj od svojega rojstva dalje živi stalno v Italiji, je postal danes današnjim oblastnikom nevaren. Naj bo možu zavest, da ni zastonj vzgajal in vodil ljudstva, naj mu bo ta zavest v teh dneh, ko preživlja najtežje čase, v uteho in tolažbo. Svet naj zve za krivice, ki jih je pričel izvajati fašizem nad to skrajno vejo slovenskega ljudstva v Italiji.
4
Msgr. Ivan Trinko-Zamejski se je rodil v Trčmunu pod Matajurjem 25 januarja 1863. šolo je obiskoval v Čedadu, kjer se je učil latinščine, potem je šel v semeniško gimnazijo v Videm. Tu je dobil, v svoje veliko začudenje prvič v roke slovensko knjigo, ki je mu vnela navdušenje za materni jezik. Po končnih gimnazijskih študijah je vstopil v videmsko bogoslovje in je bil 1886. posvečen v duhovnika. Kmalu je postal čez četiri leta profesor nadškofijske gimnazije in pozneje profesor filozofije in teologije v bogoslovju, kar je še danes. Bil je ponovno izvoljen v videmski pokrajinski zbor, kjer je užival med vsemi zastopniki največjo spoštovanje. Sodeloval je kot pisatelj v »Ljubljanskem Zvonu« ter spisal tudi več samostojnih stvari. Znan je tudi kot izvrsten prevajalec, prevedel je v italijanščino več Preršernovih pesmi ter Stritarjevega »Gospoda Mirodolskega.«
Ljubljanski »Slovenec« piše na uvodnem mestu dne 13 maja:
V beneških Slovencih smo bili vajeni gledati posušeno vejo slovenskega naroda. Osušila jo je brezbrižnost italijanskih vlad kakor narodna nestrpnost. Kdo se je v Rimu zmenil za rod ki je na tem skrajnem kotu Italije, bil obupen boi za življenje na tako pusti in prepereli zemlji od Nadiži in višje v Karniji? Ko sta narod ob Sočj in matica slovenskega naroda preživljala pomlad narodnih taborov in že samozavestno vzcvetela v poletje, ko je tu pialo življenje v kulturnih hramih, v šolah in zadružnih domovih tako mogočno, je beneške Slovence oklepala čedalje debelejša ledena skorja gospodarskega in kulturnega propadanja. Rezijan, ki je z brusom na hrbtu in svežnjem »marel« pod pazduho taval od slovenske vasi do vasi. ni bil tostran nekdanje avstrijske meje toliko v posmeh nagajivih paglavcev ki nobenega berača ne Puste v miru. kolikor poosebliena mizerija italijanskega kolona in na.iučinkovitejše strašilo pred Italijo v očeh trdnega kmeta. Boljšega propagandnega sredstva proti Italiji bi si ne mogla izmisliti niti stara Avstrija. V takšnem klatežu je morala zamreti sleherna iskra narodne zavesti, ki je morda še tlela v njem v trenutku, ko so beneški Slovenci prišli pod Italijo.
Ko je pred meseci rimski diktator zavihtel liktorsko sekiro in z vso silo mahni) po tej suhi veji, se ie iz n|e pokazal sok. živ sok, kri. Človeška, ki je lila v zavesti, da ima tudi ta kopica ljudi svoje pravice, kri, ki se je Pod suho skorjo morda že strdila, a ob silnem udarcu ni mogla zatajiti svojega izvora in skupnosti z narodom tostran Soče, ustvarjene v tisočletju skupnega veselja in trpljenja.
Videmski prefekt Se prepovedal slovenski jezik v cerkvi; pravzaprav je bilo to samo še rezijansko narečje.
Beneškj Slovenci* so vstali, zavrelo je po vsej deželi. Verniki so zapustili cerkve, drugod so celo pregnali priseljenega duhovnika, ki jim je pričel pridigat v italijanskem jeziku. Nastopilo je orožništvo in za-stražilo cerkve, da bi ljudje ne J^ostli iz njih. Prefekt je lahko ponovil v Rimu sloviti: »Vse v redu!«, ki se v Italiji ponavlja Do letu 1922 dan za dnem. Toda rana še Vedno krvavi, kri vpije v nebo.
Kdo bi si bil mislil, da bo ljudstvo, ki ga je italijansko gospostvo v narodnem pogledu uspavalo in gospodarsko uni-
čilo. tako reagiralo na udarec in s takšno neustrašenostjo zahtevalo svoje pravice?
Zahteva po lastnem jeziku v cerkvi ni torej samo umetno privzgojena, ni torej samo predmet spekulacije razgretih manjšinskih politikov, temveč poganja korenine globoko v človeško dušo!
G. Mussolini je skleni) s Sv. stolico konkordat, ki Je bil svečano podpisan v lateranski palači.
Še več. Rešil je rimsko vprašanje. Fašistična Italija se z lateranskimi pogodbami ponaša po vsem svetu, češ da le z njimi postavila zgled najznosnejšega sožitja med cerkvijo in državo. Prav te dni kaže fašistični tisk na pezdir v Berlinu, bruna v lastnem očesu pa ne vidi!
Konkordatne določbe glede oastirova-nja v slovanskih in nemških krajih, ki jih je utegnil Vatikan izvoievati v boju s fašistično prepotenco. niso baš idealne. vendar jasno zahtevajo, naj se župnikom v teh krajih, ki ne bi obvladali jezika domačega ljudstva, dodelijo kaplani zmožni tega jezika, da bi se dušno pastirstvo lahko vršilo no predpisih katoliške Cerkve!
Pojdite in učite vse narode! Vse narode! To je Kristusova zapoved, na katero nas prav te dni spominja evangelij. To je zapoved. ki .te prešla na katoliško Cerkev, zapoved, ki velja tudi v pogledu Slovencev. tudi beneških. Ali nam takozvani kulturni narodi na zapadu blagovolijo to priznati? Ali priznavajo to zapoved samo v pogledu lastnega naroda, recimo ko gre za poitalijančene Saracene. Feničane in Arabce na Malti?
Konkordat obstoji. Fašistična vlada ga je prekršila. Zakonit predstavnik rimske vlade v Vidmu je slovenske pridige v cerkvah Beneške Slovenije prepovedal.
To ni samo proti duhu konkordata, temveč tudi proti njegovi črki; sai se dušno pastirstvo ne more vršiti po predpisih katoliške cerkve, kakor to določa konkordat, ako se kakemu narodu ne sme oznanjati Kristusova beseda v njegovi govorici, v materinem jeziku.
»Osservatore Romano« je poročal o večkratnih obiskih videmskega nadškofa Negare pri sv. očetu, i sicer po izdanju omenjenega ukrepa videmskega prefekta.
Ta čin fašistične vlade je živo zadel Cerkev in videmski škof je v svojih avdijen-
cah gotovo informiral sv. očeta o položaju, ki je nastal v niegOvi škofiji v trenutku, ko so bile prepovedane slovenske pridige.
Prepričani smo. da je drugi pogodbenik, to je Sv. stolica, storila potrebne korake, da b) se ukaz videmskega prefekta, ki formalno krši lateransko pogodbo, preklical. Doslej do tega preklica žaliboe ni prišlo.
Ukrep videmskega prefekta ie v skladu s fašistično versko politiko v Julijski Krajini od obstoja fašistične vladavine do danes. Ta politika teži za tem. da se polago ma iztrebi slovenski, oziroma srbohrvatski jezik iz vseh cerkva; v ta namen ie treba odstraniti slovansko duhovščino ali pa vsaj vriniti med njo in domače ljudstvo duhovščino iz stare Italije.
V	slovenskih trgih na Goriškem in v roški škofiji je že več takšnih duhovnikov. ki so pravzaprav učitelji, plačen!
od države.
Ti ne poznajo domačega ljudstva, njegovih navad in tradicij. Kaj radi posegajo v dušno pastirstvo izven šole in v svojem nacionalnem zaletu ustvarjajo na fari razmere, ki so v škodo Cerkvi in v šleodo duš.
V	tržaško-koprski in poreški škofiji je ostalo nad 60 slovanskih župni! ali sploh brez duhovnika, ali pa je prišel v nje na zahtevo fašističnih oblastnikov italijanski duhovnik.
V začetku so je to dogajalo pod pritiskom skvadristov ( fašističnih četašev) po za-vladanju fašizma pa se to dogaja Pod pritiskom legitimnih fašističnih oblastnikov.
Prav tista fašistična vlada, ki je sklenila konkordat ki vendar vsebuje vsaj elementarne določbe glede dušnega pastirstva v neitalijanskih krajih, je po svojih prefektih in generalnem državnem pravdniku v Trstu, ki v smislu konkordata lahko postavi veto proti namestitvi duhovnika, legalizirala nasilje, ki so ga pričeli izvajati skvadiristi pod vodstvom Giunte in njegovih tovarišev.
Uvedel se je sistem v izpodrivanju slovenskega, oziroma hrvatskega jezika iz cerkve.
Te politike oblastniki navadno ne uveljavljajo s pisanimi ukrepi, ker nočejo pred vsem kulturnim svetom, in katoliškim še posebej, razgrinjati pisanih dokumentov o svojem nekulturnem početju. Videmski prefekt Je menil, da je ta previdnost odveč, menda zato. ker gre za kraje, ki jih ni Italija anektirala šele po svetovni vojni, in za ljudstvo, o katerem ie Rim prepričan, da je po duhu in srcu italijansko.
Mar rimsk) oblastniki ne uvidijo, da je krivica, ki so jo prizadeli beneškim Slovencem vprav spričo okolnosti, da ni to ljudstvo doslej z nlkaklm dejanjem pokazalo, da b) bilo proti italijanski državi.
toliko hujša in dokaz o vsej moralni mizeriji fašistične politike toliko svetlejši! Še katekizem, pisan v rezijanskem narečju, je moral izginiti iz cerkva in župnišč! Niti narečja drugega naroda ne strpi fašizem!
To je politika, iz katere veje duh nacionalistične objestnosti, k! tiči še v dobi liktorskih svežniev.
In tega duha, iz katerega je privrela n. pr. Mussolinijeva trditev, da bi se krščanstvo nikdar ne bi tako razširilo, ako bi mu ne bilo utrlo poti v svet rimsko cesarstvo, je sv- oče Pij XI. v neposrednem odgovoru Mussoliniju z vso odločnostjo zavrnil.
Spor teh dveh duhov še obstoji in se zaostruje. Politika, resnična politika nasproti Cerkvi v Julijski Krajini, ki je seveda ne smemo iskati v časopisnih frazah, to dokazuje.
Naj si g. Mussolini ne dela iluzij! Mnogo j e bilo katoličanov po svetu, k) so po sklepu lateranskih pogodb domnevali, da je za Cerkev v Italiji nastopila svetla doba. Dejanja fašistične vlade, radi katerih ie moral sv. oče ponovno protestirati so to domnevo kaj kmalu razpršila — prav gotovo v veliko škodo Italije same. Sveta ni mogoče večno pitati s praznimi rečenicami. niti s konkordati ne, ako niso bili sklenjeni z dobro voljo!
ŽUPNI UPRAVITELJ FON JE KONČNO MORAL ZAPUSTITI AJDOVŠČINO.
Zdai upravlja faro Vipolže v Brdih. Nekaj časa ie vodil dušno pastirstvo v Aidovščini domačin nrof. Filin Terčelj. Tudi ta ie moral zapustiti domačo faro. — (Slovenec«) ______________
MILANSKI BISKUP BLAGOSILJA ZASTAVE I PUŠKE OMLADINSKIH FAŠISTIČKIH ORGANIZACIJA
U Milanu je odrian zbor članova fašističke organizacije »balila«. U prisustvu pretsjednìka ove organizacije, Ricija, izvršena je predaja zastava novim legijama »balila« i »avantgardista«. Ovih novih legija ima 32. Zastave novih legiju blagoslovio je milanski nadbiskup Šuster Poslije predaje zastava izvršena je simbolična predaja pušaka »avantgardistima« i »balliamo«. Avant-gardistima je predano hiljadu, a balilama 500 pušaka
K IZPOPOLNITVI SEZNAMA „ŽRTEV NASILJA"
L1 u b 1 j a n a, 15 maja 1934. (A g i s). Seznam žrtev fašističnega terorja, objavljen v koledarčku »Soča« za leto 1934 se stalno izpopolnjuje . za kar se moramo pred vsem zahvaliti našim zavednim čitateljem.
Med ostalim smo sprejeli sledeče k izpopolnitvi tega seznama:
»Gospod urednik! V koledarčku »Soča 1934« ste objavili, da ie bilo od italijanskih okupacijskih oblasti decimiranih v juniju 1. 1915 sedem kmetov, ki so zakopani ob Soči za vasjo Idersko pri Kobaridu. V izpopolnilo k temu Vam pošiljam te znane mi podatke. Dne 4 juniia 1915 je bilo aretiranih 60 kmetov iz Smasti )n okolice, ki so jih prepeljali v Idrsko pri Kobaridu. Aretirali so jih karabinerji in po nalogu njihovega kapitana so vse aretiiance postavil) v vrsto in ustrelili vsakega desetega. Decimiranf so bili:
IVAN TRATNIK iz Smasti št. 4,
MATIJA SMREKAR iz Smasti št. 12,
MATIJA SOKOL iz Smasti št. 27,
ALOJZ FALETIČ iz Smasti št. 34.
IVAN MALIGO.I iz Kamnega št. 42.
ANTON KURINČIČ iz Kamnega št. 6.
Istega dne so karabinerji ustrelili tudi Matijo Fona iz Ladri št. 19 in Ivana F o-n a iz Smasti št. 10. ko sta se vračala s polja domov. Posebej so aretirali še brata Andreja in Antona Smrekarja iz Kamnega št. 51, ki sta bila takoj po aretacij) ustreljena od karabinerjev.
Jožef Gregorčič iz vasi Krn št. 9 je bil tudi ustreljen od karabinerjov na poti, ko se je peljal proti soški dolini. Kar je ostalo živih od 60 aretiranih kmetov so bili Iz Idrskega prepeljani v Italijo, kjer so bili internirani na razne otoke. Večina teh Je umrla radi pomanjkanja in trpinčenja v internacijskih taboriščih. Pomrle so pa tudi v veliki meri družine ustreljenih in interniranih, ki so bile potem še posebej internirane. Tako je umrl v internacij) na Sardini!] Ivan Rutar iz Krna št. 23. ki je zapustil 6 nedoraslih otrok. To so žrtve, ki Jih je prinesla prva italijanska okupacija samo v vaseh okoli Kobarida. Bilo pa je še polno drugih žrtev v vaseh, ki ležijo med Bovcom in Kobaridom, kjer so bili vsi prebivale) internirani, toda o teh ne vem nič povedati«.
Prihodnje leto poteče dvajset let od tega žalostnega dogodka. Ker nam odkrivajo zgoraj omenjena dejstva še večje število žrtev, je treba to poglavje še izpopolniti. Zato prosimo in pozivamo sorodnike, sovaščane in druge, ki jim je le količkaj znano o dogodkih in posameznih žrtvah, da nam to javijo. Hvaležni bomo za vsak najmanjši podatek iz življenja in dela posameznikov. Gotovo bo kdo iz Srpenice. Trnovega, Žage ali drugih bližnjih vasi med emigranti, k; so mu ti dogodki ali pa posamezne žrtve znane. Do. brodošle bi nam bile zlasti slike. Prepričani smo, da bomo lahko prihodnje leto, ob dvajsetletnici tega dogodka seznanili naše čitatelje v podrobnostih o tem malo znanem poglavju trpljenja in umiranja našega ljudstva v Primorju. Vse navedbe in podatke pošiljajte n a; Podružnica lista »Istra«. Ljubljana. Erjavčeva 4a.
KAKO POSTOPAJO FAŠISTIČNI! OBLASTNIKI
Št. P e t e r na Krasu, maja 1934. (Agis). Ena izmed zadnjih številk našega lista ie prinesla vest o incidentu radi slovenske pesmi, kj se ie izvršil 7 aprila t. 1. v Penkovi, p. d. Kočevarjevi gostiln) v Št. Petru. Radi omenjenega dogodka so oblasti takoj odvzele lastniku gostilniško koncesijo in zaprle gostilno za nedoločen čas — to se pravi za trajno, kljub temu. da se, ne samo domačini, ampak tudi priseljeni Italijani, dobro zavedajo. da ni lastnik gostilne pri vsem tem prav nič zakrivil in da ie mirno prepevajoče fante izzval komisar sam s svojim brutalnim postopanjem.
Gostilničarka, ki ie bila doma ob času incidenta, ie bila podrobno zaslišana in njena izjava dana na zapisnik. Kmalu po tem dogodku pa ie ga. Penkova, ki ie doma nekje iz okolice Knežaka, šla domov na obisk k svoji na smrt bolni materi. Tu je ostala dva dni. Njeno odsotnost je komisar Bell-uomo, ki ie med tem okreval, kmalu opazil in mu je postala takoj predmet raznih sumničenj in snov za nadalino obtoževanje. Ko se je pa ga. Penkova vrnila, je bila deležna nesramnega postopanja od strani komisarja. Bila ie takoj ponovno zaslišana, zapisnik prejšnjega zaslišanja Pa ie komisar raztrgal, nakar je morala podpisati novega.
Vsaka malenkostna okolnost služi komisarju za večie in širše obtoževanje tudi povsem nedolžnih oseb. Njegovo postopanje ni sicer za nas nič novega, kaiti komisar Belluomo ie znan, ne samo na podrejenem mu območju, ampak ie razvpit kot do skrajnosti brutalen in brezvesten človek, daleč naokoli. Nj samo strah domačinov, ampak tudi priseljenih Italijanov, kajti kdor je občutil enkrat komisarjevo pest na svojem hrbtu, ga ne bo zlepa pozabil.
ARETACIJA BREZ VZROKA
Postojna, 10. maja 1934. (Agis). V Potočah pri Ajdovščini je bil pred dnevi aretiran posestnik Bizjak. Po večdnevnem zaporu so ga izpustili v svobodo. Vzrok aretacije ni znan, namen pa je jasen.
^	DROBIŽ
Demonstracije proti Italiji so se vršile v Tokiju, ker je italijanska diplomacija preprečila poroko japanske princese z abesinskim prestolonaslednikom.
NOVI NEUSPJESI TALIJANSKE VANJSKE POLITIKE
AKO MUSSOLINI ŽELI FRANCUSKO
PRIJATELJSTVO NEKA DODJE U PARIZ! . ..
U novije vrijeme mnogo se piše o tome, da Italija želi da dobije prijateljstvo Francuske. To je vjerojatno. Francuska se medjutim neda. Pariški list »L’ Ere Nouvelle« u uvodnom članku bavi se pokušajima Italije, da poslije neuspjeha talijanskog državnog podtajnika u ministarstvu vanjskih poslova Suvi-cha oživi pakt u četvero i ostvari posjet Rimu francuskog ministra vanjskih poslova Barthoua, te tim povodom izme-dju ostalog piše:
»Želja Italije da se ponovno obnovi četvorni pakt i da u vezi s time talijansku prijestolnicu posjeti jedan francu ski ministar naišla jo kod nékih fram cusklh krugova na povoljni odjek. Medjutim mi smatramo da Francuska, koja je, nedavno poslala u službeni posjet Varšavi i Pragu svog ministra vanj skih poslova, i u čije će ime taj isti Barthou uskoro posjetiti Beograd i Bukurešt, ide pravim putem i vodi politi ku, koja je stvarno korisna za njenu sigurnost i za opće djelo mira. Zato danas neumjesno tražiti od Francuske, da ponovno oživi pakt u četvero, koji je postao i de jure i de facto mrtvo slovo na papiru, otkako je Njemačka istupila iz Lige naroda.
S druge strane veli na kraju »L Ere Nouvelle« ako Italija stvarno želi da sa Francuskom pregovara jedino o pitanju razoružanja, zašto onda talijanski ministar pretsjednik ne bi mogao doći i Pariz? Mussolini, koliko nam je pozna to nije vezan za zemljište Rima, kao što je Sveti Otac Papa vezan za Vatikan!«
E, kad se Mussolini ne bi bojao za svoju glavu i kad bi mu savjest bila či sta...
ITALIJANSKE GROŽNJE TURČIJI
SRD RIMA ZARADI KONSOLIDACIJE BALKANA — OBOROŽEVANJE DODE KANEZA — GOVORICE O VOJNI — GRČIJA IN EVENTUELNI SPOPAD
Kako je znano, je skušala Italija svo-ječasno ustvariti svoj balkanski blok proti mali antanti in je pri tem pričakovala največ opore od Turčije. Balkanski pakt, ki je te načrte Rima porušil, je vzbudil tam veliko ogorčenje, ki se javno sicer ne kaže v vsej ostrini, zato pa tem bolj za kulisami. Znan je rimski pritisk na Grčijo, dočim skuša Italija Turčijo prestrašiti. Splošno se opaža, da narašča v Italiji z vsakim dnem večje sovraštvo do Turčije, posebno še po obisku jugoslovenskega zunanjega ministra Jevtiča v Ankari. Na italijanskem Dodekanezu so zaplenjeni vsi listi, ki poročajo o balkanskem paktu in Jevti-čevih obiskih. Na otok Samos so poslali Italijana veliko eskadro bojnih ladij na-vaje, da preizkusi operacije proti Turčiji in nadzira grške pomorske vaje. Na otoku Lesoru so pa koncentrirali velike količine vojnega materijala. Na Le-sor je prispelo tudi že 2000 italijanskih vojakov in med prebivalstvom se odkrito govori, da pripravlja Italija napad na Turčijo. Na otoke Dodekaneza ne sme noben tujec. V zvezo s tem spravljajo tukajšnji listi tudi obisk generala Kondilisa v Ankari in naglasa j o, da Grčija ni vezana z nobeno tajno pogodbo za primer vojne med Turčijo in Italijo. Splošno pa se sodi, da so italijanske vojne priprave le manever, ki naj izrazi Turčiji grožnjo Italije; vendar se Turčija te grožnje prav gotovo ne bo ustrašila in bo nemoteno nadaljevala svojo balkansko politiko.
NEČUVENI ZLOČIN FAŠISTOVSKEGA UČITELJA
Iz Istre poročajo: V vasi Močibobi je šola, kamor zahajajo tudi otroci iz Ka-rojbe in Rakotol. Učitelj je bil tam zadnje čase neki Sicilijanec. Marca meseca {je močno silil otroke, naj se vpišejo v fašistovsko organizacijo »Balila«. Ker ta propaganda ni imela uspehov, se je učitelj maščeval nad celo šolo. Vrgel je v peč neko snov, ki je začela širiti strupen plin, sam je šel iz razreda in vrata zaklenil za seboj. Plin se je začel širiti po razredu, otroci kašljati in se dušiti; nekateri so padli v omedlevico. Ker niso mogli bežati, so glasno kričali. Pritekla je neka ženska ki je s silo odprla vrata. Dobila je več otrok v nezavesti. Nekateri teh so bili ves tedan potem v postelji in
so morali iskati zdravniško pomoč. Ko je bil učitelj naznanjen, so ga službeno premestili.
NEČOVJEČNI POSTUPAK JEDNOG FAŠISTIČKOG UČITELJA U SVISVETIMA KOD BUZETA.
Buzet, maja 1934. — Talijanski učitelj u selu Svisveli kod Buzeta orava Je zvijer. Takvih zvijeri u ulozi učitelja ima kod nas mnogo, a sad spominjemo specijalno tog svisvetskog učitelja. On čini djecu, koja neznaju dobro talijanski da se izražavaju, da kleče na golim koljenima na krupnoj soli. dok iie padnu u nesvjest. On ie jednom zgodom izjavio pred svojim kolegama i kolegicama da bije »slatko« tu djecu, koja govore taj »arapski jezik«.
ITAiLIJA JE SPET PRIČELA Z OBŠIRNIMI UTRJEVALNIMI DELI OB MEJI
S v. L u c i j a pri Tolminu, maja 1934. (Agis.) — V neposredni bližini vasi Bača so navrtali in podminirali vznožje hriba Rakovca ter nasproti stoječega hriba. Med tema dvema, sicer nizkima hriboma teče reka Bača. Ker nimaju ta utrjevalna dela drugega pomena se sklepa, da so te jame za mine narejene zato, da porušijo vznožje teh dveh hribov v Bačino strugo in tako onemogočijo odtok vode. Italijuni, kot zgleda, ne utrjujejo samo, ampak tudi na razne načine priprevljajo, da ko bodo bežali, zaprejo poti za seboj, kraje po čim bolj opustošijo. Nihče ne sme blizu in sta oba hriba stalno zastražena. Kdor gre mimo se mora legitimirati, pa četudi gre na polje ali se vrača z dela.
Sv. Lucija, maja 1934. (Agis.) — Ob cesti, ki pelje iz Podmelca v Ljubinj so navrtali »Meli« hrib, in sicer njegovo vznožje. Zdelom so pričeli letošnjo pomlad. Zgleda, da so dela nujna, ker hitro napredujejo in bodo kmalu končana. Ker so rovi ozki in nekateri izpeljani skoro navpično v zemljo je jasno, da niso drugemu namenjeni kot minam. Cesta bi bila, če se vznožje tega hriba požene v zrak zaprta in neuporabna. Po hribu so nekakšne kope, maskirane s travo, v katerih so skriti razni aparati, municija itd. Kdor gre mimo, se ne sme ozirati in ne gledati. Vse je stalno strogo zastraženo.	,
RADI SLOVENSKE PESMI - ZAPOR IN GLOBA
Pesem: »Soča voda« ie
Gorica, 19. maja 1934. (Agis.) — Predvcerasnjem Je bil v neki goriški gostilni aretiran 32-letni delavec Ivan Gorjup. Policija je Gorjupa po dvodnevnem zaporu predala sodišču, ki ga je obsodilo na 14 dni zapora in 250 lir globe. Kot vzrok obsodbe navaja sodišče, da je omenjeni Gorjup »s prepevanjem protirežimskih in protidržavnih popevk v javnem lokalu, vzbudil neraz-položenje do fašizma in italijanske dr-
J*e — protifašistična !
zave«. Kakor smo informirani je na tej obtožbi le toliko res, da je Gorjup prepeval razne nedolžne slovenske pesmi, kot so »Soča voda«, »Ti si Milka moja« in slično. Oštro obsodbo moramo potemtakem tolmačiti kot zlobno teroriziranje vseh, ki se le v najmanjši stvari pokažejo Slovenci, ali pa kot visoko omejenost sosedov, ki smatrajo ljubavno slovensko pesem za protidržavno! Oboje je mogoče!
VISOKA GLOBA RADI SLOVENSKE PESMI
Dutovlje, maja 1934. (Agis). Na dan sv. Blaža je imela mladinska fašistična organizacija »balilla« v gostilni pri Tavčarju veselico s plesom. Ko so zvečer prišli v gostilno tudi nekateri fantje — domačini niso smeli plesati, niti prisosvovati prireditvi. Italijani so jim enostavno pokazali vrata. Fantje so nato odšli v drugo gostilno, in sicer k Žvabu, kjer so med razgovorom tudi prepevali, seveda slovenske pesmi. Toda kmalu so prišli v gostilno karabinerji in aretirali te-le fante: Gomizelja Franca,
Zlobca Alojzija in Stanislava doma iz
---
Kranje vasi, Z e g o Filipa in še enega fanta doma iz Tomaja. Fante so odvedli v ka-rabinerske zapore, kjer so bili zaslišani, pretepanj in končno, ker jim niso mogli dokazati nikakšnega protizakonitega dejanja, izpuščeni. Čez nekaj dnj pa so vsi omenjeni fantje dobili tako zvano »contravenzione«, in sicer Gomizelj Franc 220 lir Zlobec Alojz in Stanislav po 150 lir, Zega Filip pa kar 500 lir. Kako so utemeljili te globalne in pretirano visoke kazni ni znano, če so utemeljitev v plačilnem nalogu sploh navedli.
TRI MJESECA ZATVORA ZBOG HRVATSKE PJESME
Buzet, maja 1934. — Kako fašističke i vlasti strogo progone našu riječ vidi se najbolje po slučaju, koji se desio u Mlunu kod Buzeta. Jedan mladić iz toga sela
odležao je tri mjeseca zatvora samo zato, jer je zapjevao nedužnu ljubavnu pjesmu na hrvatskom jeziku
NASELEVANJE KOLONOV IZ ITALIJE NA VIPAVSKEM
PISMO IZ IDRIJE
Vipava, 10. maja 1934 (Agis). Pred
kratkim je bil prisiljen prodati graščak Karl Mayer, iz Loža pri Vipavi, svoje veleposestvo. Zemljo okoli 400 ha, vsa gospodarska poslopja te ostale pritikline, je prevzela goriška pokrajinska uprava za 800.000 lir. Na tem veleposestvu nameravajo naseliti kolone iz Južne Italije. Da je moral znani graščak prodati svoje, nekdaj izvrsno uspeva-
spodarske prilike, ki vladajo v kmetijstvu danes v Italiji. Najtežje prenašajo danes ljudje ogromne davke, ki jih morajo kljub velikanskemu pomanjkanju denarja in zelo težkemu vnovčevanju kmečkih pridelkov plačevati točno v gotovini. Poleg tega mezde, ki jih mora plačevati delavcem vsak, kdor ne more svojega posestva sam obdelovati, kmalu zrahljajo temelje tudi naibr>n trdnemu
joče posestvo, so ga prisilile obupne go- gospodarstvu.
------
SPET DVE NAŠI POSESTVI NA BOBNU
Z a g r a j, 10. maja 1934. — Agis. —
V Zagraju ob Soči je poleg večine Furlanov tudi nekaj slovenskih posestnikov, ki moraju prenašati pasje muke in težave, ki jim jih povzročajo državne in fašistične oblasti. Neglede na to, da so ravno ti posestniki najbolj revni vseh zagrajčanov, morajo plačevati najvišje in krivično odmerjene davke. Ni čuda, ben kupec"
■--
da se njih stanje slabša od dne do dne Dva izmed njih pa je postavila država na dražbo, ker nista mogla redno plačevati visoko odmerjenih davkov. Bila sta to Viktor Pavletič in Albin Šonc Oba imata ženo in otroke. Uradno dolo-cena cena za njuni posestvi je bila izredno nizka, vendar pa se ni javil
no-
RIJEČKI SUD OSUDJUJE SLAVENE
Kazne zbog mlijeka i bjegstva preko granice
Sušački »Novi List« javlja: Kao što ie noznato. talijanske vlasti sa nekim osobitim marom pregledavam mlijeko svake naše mliekarice. koia dolazi na Rijeku da ga nroda. Sa naročitim zadovoljstvom oni obično konstatiraju, da ie mliieko za jednu desetinu premalo masno, ili slične stvari, te onda ovakovoi mliekarici zaplijene mliieko. Mediutim, oni se ne zadovoljavam samo time što mliekaricama oduzmu mliieko. već oni podnesu oriiavu redovnom sudu. koji tako nastradalim mliekaricama donese kaznu kola ie mnogo puta vrlo osjetljiva. Tako su Priie neki dan kažnjene:
Emilija Marčelia iz Marčelii na 15 dana zatvora: losina Trinajstič iz Sv. Mateja na 15 dana zatvora: Ruža Marčelia iz Marčelii na 15 dana zatvora: Bariča Srlća iz Cernika na 20 dana zatvora: Anka Petrovič iz Pod-huma na 15 dana zatvora i Romana Žagar iz Čavala na 15 dana zatvora.
Kako vidimo ove kazne su i odviše osietiiive. kada bi i postojao prekršaj, a kamoli da se primieniuiu tamo. gdie im možda i niie mjesto. Kako naše mliekarice već iz davnine nose u Riieku mliieko, ne mogu da se odviknu toga. već i iz razloga, što im je to jedan izvor prihoda.
Talijanima opet vrlo mnogo smeta, da naše mliekarice odnašalu Ure iz Riie-ke. te bi na svaki način htieli na Rifeci naši tržište za svoia mliieka iz unutrašnjosti Italije, kola su medjutim
zbog troškova transporta skupila.
Zbog toga oni kažnjavaju naše mliekarice misleći, da će time potpuno iskorijeniti prodaju našeg mliieka na Rijeku...
Imade ioš iedan momenat. koi mnogo zanima naše linde »s onkraj mosta«. Naime svakoga dana desi se. da do neka osoba, a više puta i više niih predili granicu i dolaze k nama. Razlog tome ne leži u ružičastim privred nim prilikama Italije, već svakako obratno. a u najvećem diielu su bjegunci naši lindi, koji bieže nred terorom crnih ko-šulia. Milicija ima strogo naredienie. da oazi na svakoga čovjeka na granici, na zbog toga niie rijedak slučaj, da mnogi od onih koii bi htieli oreći granicu, padnu u ruke talijanskim stražarima. Ovakovi se sorovadiaiu sudu. koii im zbog toga sudi. Tako ie neki dan održano na riiečkom tribunalu sudi en ie Beniaminu Udovičiću iz Tinjana Ivanu Piletiču i Ivanu Jurišiču. Sva troiica su zbog pokušaja biiega iz svoie »maike domovine« osudieni na tri mieseca zatvora i na 8.000 dinara novčane kazne svaki
Uoada u oči osjetljivo kažnjavanje novčanim kaznama.
To le iedna vrlo dobra metoda da se državna blagajna napuni, a taj se novac ubire na sve moguće načine, ier izgleda da ie vrlo potreban...
„CORRIERE ISTRIANO" PONOVNO NAPADA „ISTRO" I EMIGRACIJU
Puljski fašistički list »Corriere Istriano« I „ svom broju od 10. o. m- donosi veliki članak posvećen našem listu i našoj emi-l
graciji. Služi se svojim poznatim načinom iznošenja stvari i svojim poznatim jezikom punim divljeg bijesa.
Obupni gospodarski položaj Idrije
Ljubljana, 7. maja 1934 (Agis). Prejeli smo pismo našega vestnega poročevalca iz Idrije, ki ga prinašamo v celoti. Res je, da so v tem pismu nekatere splošnosti, o katerih je naš list že poročal, vendar jih bomo radi njih važnosti ponovili tudi danes. Dopisnik pravi:
»Gospodarske težkoče idrijskega rudnika so danes že povsod znane. Nobene tajnosti ni, da leži danes v tržaški luki, kjer so skladišča idrijskega rudnika, ogromna zaloga živega srebra. Tega bi radi Italijani z vso silo prodali, vsaj za tako ceno, da bi z njo lahko krili stroške, ki so jih imeli s pridobivanjem. Kot pravijo so zavzemali radi tega zastoja nekateri gospodarski in politični činitelji, med njimi tudi Mussolini stališče, da se rudnik zapre vsaj za toliko časa, da se zaloge zmanjšajo ali pa popolnoma izčrpajo. Temu stališču so pa mnogi ugovarjali, v prvi vrsti oni, ki bi bili pri tem gmotno prizadeti in ki bi radi še vedno ostali na gorkih mestih v idrijski kotlinci, ne da bi jih pri tem, sicer hvalevrednem zavzemanju, gnal čut socialnosti do ubogega idrijskega delavca. Tem nasprotjem je bilo treba najti srednje poti. In se je tudi našla: upokojili so precej še sposobnih delavnih moči, znižali so število delovnih dni in še so znižali že itak nizke plače. Po svetovni vojni je bilo zaposlenih v rudniku okoli 1.200 delovnih moči. Sedaj je to število padlo na 600, kar potrjujejo tudi uradna fašistična poročila. Dočim je torej padlo število zaposlenega delavstva za nad polovico, se število ravnateljev in višjega uradništva, raznih komisarjev in sličnih funkcionar-jer, ni prav nič znižalo. Visoke režijske stroške, ki jih zahteva delo samo v rudniku, zlasti razne varovalne naprave, je bilo treba tudi kolikor mogoče znižati. Tako danes črpanje živega srebra v idrijskem rudniku ne moremo smatrati več za drugo kot za grabljenje. Italijani hočejo pograbiti iz rudnika čim več bogastva, ne da bi pri tem količkaj pazli na osebno varnost delavca. V rudniku iščejo le bogate žile, a druge plasti, ki ne vsebujejo dovolj odstotkov živega srebra, se sploh ne dotikajo. Tako računajo strokovnjaki, da bo rudnik pri takem neracionalnem gospodarstvu posloval le še kakih 20 let, da bodo vse glavne žile izčrpane.
Redukcija delavcev je zelo pomnožila število brezposelnih in zlasti prizadela veliko stiske vsej trgovini in obrti.
Javnih del ni skoro nikakih. In če kje popravljajo kako malenkost imajo prednost Furlani in le oni redki domačini, ki so včlanjeni v fašistični organizaciji. Pri obmejnih vojaških delih pa se sploh ne sme vohati niti zraka ki jih okroža. Velika potreba bi bila, da bi se obnovile nekatere stare hiše. Toda ljudje nimajo dovolj denarja. Od cestah, ki peljejo v vas Belo, Vojsko, Sp. Idrijo ter na črni vrh, grade z svo naglico razne vojaške naprave, za katere gredo naravnost bajne vsote. Posebno marljivi so ob cesti, ki pelje od Sp. Idrije do Kanomlje. Tolikp splošno o položaju.
V zadnjem času se z vso verjetnostjo širijo vesti, da je prišel od merodajnih oblasti ukaz, po katerem mora rudnik pri vseh obratih prihraniti v teku treh mesecev 1 miljon lir.
To v teh razmerah vsekakor ni malenkost. Rešitev se bo gotovo našla po starem obrazcu: reduciranje delavcev, znižanje plač itd. Februarja tega leta so vsem upokojencem odtrgali po 60 lir, vdovam pa po 30 lir mesečno. Tako bodo imeli sedaj komaj za sol in tobak. Kako naj živijo ti ljudje? Italijani'pravijo seveda, da je drugod še veliko slabše, kjer nimajo »dučeja«. Ta »dobrota« so jasno vidi na obrazih idrijskih prebivalcev.
Tudi kmetje v okolici žive v velikan skl stiski
Cene pridelkov so padle, tako da kmet ne more s tem plačati davkov. Posledica tega je, da gredo kmetje v vsej okolici Idrye, kakor tudi v mestu samem, eden za drugim, na boben. Edino, kar ima še kmet, je les. A tudi ta je zgubil precej vrednosti, ker mu dela konkurenco les !z državnih gozdov. Po teh gozdovih pr £>0.'’e secira, tako da je sedaj po raznih hribih že sama golišava, ker kjer posekajo, ne zasade novih dreves, čeprav se zelo radi bahajo s tem kako oni zelo kultivirajo neobljudene predele. Za naSe krajp seveda to ne velja.
Dotaknil bi se še h koncu občinske-„	, ga gospodarstva.
F°. 80 in161! še općinsko blagajno v ro-na j1 ^dje, je bil v njej še vedno kakšen denar, ali vsaj je bila vedno aktivna, danes je seveda občina zadolžena za par miljonov. Občinski tajniki so se menjavali kakor za stavo. Vsak seveda ni pozabil pred odhodom seči kolikor «e Je dalo, tudi v kaso. Občinski tajnik Cali garo je prišel v Idrijo, kot pravijo ljudje, tako,v da bi lahko spravil vse svo-je imetje v culico iz žepne rute. Ko je odhajal iz Idrije, seveda nekaznovan za razne sleparije, so mu vozili s kamijoni dragoceno pohištvo in drugo
Tako sem y nekaj pogledih opisal ves naš položaj. Iz katerega ne vidimo c«nCa* Kak?r zEleda nas bo letos priti-n?tia suša, tako, da ne bomo imeli niti najnujnejšega za v lonec«.
Naša kulturna kronika
EVGENIJ KUMICIC
Prigodom trideset godišnjice smrti
Rodjen u Berseču 1850 taj ie nas Istra-nin-Liburnjanin sve do svoje smrti (u Zagrebu 13 maja 1904) sačuvao u sebi sve karakteristike onih naših starih Hburnjan-skih mornara i kapitana. Uvjck pokretljiv, borben, oštar i radišan on je kroz 25 godina bio centralna ličnost hrvatskog intelektualnog društva. Pošten i beskompromisan kao i Ante Starčević on ostaje vjeran načelima svog političkog vodje i on je zadnja markantna ličnost koja drži visoko čisti stjeg onog prvog, romantičarskog, socijalnog i revolucionarnog pravaštva. A kada je to pravaštvo pošlo putem kojega on nije mogao slijediti i kada je ono prvotno impulzivno »steklištvo« postalo razvodnjeno, reakcionarno i kompromisno »pravaštvo«, tada je Kumičić. u svojoj nemoći da okrene stvari drugim tokom, postao u duši onakav kao i oni stari naši li-burnjanski principali i kapitani iza propasti jedra.
lako je njegov politički rad (kao zastupnika u hrvatskom saboru, urednika Starčevićeve »Hrvatske« i najboljeg političkog govornika Stranke prava) bio obiman, velik i za ono doba markantan, on Po tome ne bi bio postao ni ovako poznat ni ovoliko slavljen. On je danas poznat kao jedan od najvećih naših književnika onoga doba, a i u istoriji književnosti za-uzimlje dostojno mjesto.
Ako Šenoi pripada slava da je stvorio Čitalačku publiku i tako popularizirao hrvatsku knjigu, Kumičić je prvi naš književnik koji je nastojao da savremene književne evropske struje udomaći u hrvatskoj literaturi u isto vrijeme kada su se one pojavljivale u Zapadnoj Evropi. Da nije u tome potpuno uspio, nije on-kriv, jer je bilo nemoguće odjednom preći sa Šenoinog romantizma u stilu Waltera Scotta na Zolin naturalizam. Karakteristično je to što je on bezobzirno prekinuo, u prvim svojim djelima, sa starim i počeo da daje novo, premda to novo nije bilo pristupačno tadanjem hrvatskom malogradjan-skom društvu.
Učio u Berseču (osnovnu školu), u Kopru Zadru i Rijeci (gimnaziju), u Pragu (medicinu), i u Beču filozofiju. Suplent u Splitu, svršava vojsku i ide u Pariz. Na povratku živi pola godine u Veneciji, odlazi ponovno u Beč da uči romansku književnost, a odatle — 1878 — u vojsku i sudjeluje u okupaciji Bosne. Sama ta linija njegovih putovanja i nauka dokazuje nam, donekle, njegovu širinu pogleda i solidnu naobrazbu.
Kasnije daje ostavku na službi (bio je Profesor na zagrebačkoj realci) samo da se može jače posvetiti politici i književnosti. Postaje gradski zastupnik u Zagrebu i zastupnik u hrvatskom saboru; urednik »Hrvatske vile« i »Hrvatske«; piše političke članke, polemike, uspomene, pripovietke, romane i drame.
Njegova su djela pisana ovim redom:
1874 »Spljet i Pariz«, 1878 »Pod pučkom«, 1881 »Olga i Lina« i »Jelkin bosiljak«, 1882 »Neobični ljudi« i »Primorci«, 1883 »Začudjeni svatovi« i »Gospodja Sabina«, 1884 »Sirota«, 1885 »Ubilo ga vino«, 1889 »Teodora«, »Preko mora«, »Saveznice« 1 »Crn Božić«, 1890 »Otvorena srca« i »Sestre«, 1891 »Mladost ludost« i »Obiteljska tajna«, 1892 »Urota«, 1895 »Petar Zrinjski«, 1896 »Pobjeljeni grobovi«, a 1902 »Kraljica Lepa«.
Sama ta djela, bez manjih' pripovjedaka i crtica, sačinjavaju malu biblioteku, pa nam već i to svjedoči o njegovoj radinosti i ustrajnosti. Imao je inventivnog duha, sposobnost da stvori fabulu i dara za veću kompoziciju, pa je time sličan Senoi, a po bogatstvu sižea danas se mogu s njime usporediti jedino Krleža i France Bevk. Premda je tako velika plodnost obično na štetu stila, jezika i artizma uopće, on je savjesno pisao svoja djela. Studirao je je-?>k, dotjerivao rečenicu, stvarao nove riječi, pa je i s te strane mnogo doprinio razvitku književnoga jezika.
Često se Kumičića spominje kao prvo-ka našega realistu i naturalistu francuskoga Zolina tipa. Iako je to on po namje-rama on nije po djelu.On nema Zeline hladne objektivnosti; ne zalazi u dublje psiho-mške probleme, jer ni njegov temperamenat bije takav. Nacionalist i romantik u duši
on je taj francuski realizam protkao fantazijom. Dao je dobru i odlično komponiranu fabulu, a jedino u detaljima, u opisima prirode, on je potpuni realist. U »Siroti« opis ribara s djecom u ladji; u »Začudjenim svatovima« bura i razbijanje broda; u »Pod puškom« neke scene, a i u svim pripovje-stima iz Istre, dao je majstorske opise mora i života u našim primorskim istarskim selima i gradićima. Niko poslije njega nije tako dobro opisao Kvarner i more uopće, jedino bi se donekle mogli u tome s njime usporediti Car-Emin i Šibe Miličić. Rodjen deset godina iza Zole on zaista daje već 1881 u »Olgi i Lini« pokušaj naturali-stičkog romana. Ali ako pogledamo s jedne strane Francusku toga doba, a s druge strane Hrvatsku vidjet ćemo da Kumičić nije mogao da bude u tim prilikama ni realist ni naturalist. Tek iza Parnasovaca, Baudelaira i l’art pour l’artizma« Zola pobjedjuje 1877, a u to doba je u Hrvatskoj bio u razvitku tek romantizam, dok je bilo prošlo tek četrdesetak godina od Gajeve »Kratke osnove hrvatsko-slavonskog pra-vopisanja«. Razumljivo je, dakle, da Kumičić nije mogao tek četiri godine iza Zo-linog »Assommoira« (prvi roman po kojem je Zoli priznato ime i slava) uvesti odje-damput u Hrvatsku roman Zolina tipa u isto vrijeme kada se on pojavio u Francuskoj.
Ako još imamo na umu vremensku relaciju izmedju naše i francuske književnosti pa se sjetimo da je Reljkovićev »Satir« izišao iste godine kada i Rousseauov »Contrai social«, a da je Victor Hugo štampao 1822 svoje »Ode« dok u Hrvatskoj, tog doba, za vlade Meternicha i Svete Alijanse, nije bilo ni jedinstvenog književnog jezika ni pravopisa, kada to imamo na umu onda vidimo da je namjera Kumičićeva bila neostvarljiva.
★
Prilikom triđesetgođišnjice Kumičićeve smrti, koja je bila teški udarac za našu knjigu, iznijet ćemo u našem listu dvije pjesme našeg pjesnika Rikarda Katalinića Jeretova, rodjenog na istoj Istočnoj obali Istre gdje i Kumičić. Katalinić Jeretov je 1908 objelodanio u Zadru zbirku pjesama »Sa Jadrana« i knjigu posvetio miloj uspo-m?nA hrvatskog književnika Evgenija Kumičića, koji je našu Istru volio i perom prodigio. Na početku ' ove knjige pjesama »Sa Jadrana« posvetio je naš Katalinić Jeretov Evgeniju Kumičiću ovu pjesmu:
Tvoja knjiga najprva je bila,
Što mi prave pokazale pute Iz nje mi je ispričala vila Tugu Istre, njene boli ljute.
Dà ona je puna iara pjesmu U mom srcu počela da budi,
U njoj nađoh prvu, svetu česmu Rodnog piča, melem mojoj grùdi.
Ti si pao šuštao i klonò — —
Ugašene Tvoje mile zjene.
Bolno zrakom breca smrtno zvono Prati sjenu Tvoje uspomene.
Zbogom, Jenio, počivaj u miru Povrh Tvoje crne, grobne uze Moja vila spustila je liru Zbogom, Jenio, evo moje suze!
Ali ako on nije naš Zola, on je preteča realizma u hrvatskoj književnosti, a što je za nas najvažnije, on je velik hrvatski, a prvi i najveći istarski književnik. Ne samo zato što je rodjen u Istri ,već i zato što je prvi koji je Istru uveo u hrvatsku književnost. Njegova »Sirota«, »Jelkin bosiljak«, »Začudjeni svatovi« upoznali su Hrvate, a i strani svijet, s Istrom i to ne mnogo vremena iza toga kada su se Vite-ziću u bečkom parlamentu rugali što je rekao da u Istri ima Slavena i da su u većini.
Mnogi su mu i prigovarali što su u njegovim pripovjestima svi Talijani nepošteni, gulikože i razbludnici, ali u tome je Kumičić bio realist. Jer svi oni Talijani koji su se doseljavali u Liburniju dolazili su, u glavnom, iz većih, naprednijih i pokvareni-jih gradova, pa js sasvim tačno i razumljivo da je bila ogromna razlika izmedju našiti patriarhalnih, mornarsko čestitih i poštenih liburnjanskih sela i gradića i tih avanturista bez skrupula.
. Njegova je zasluga što je našim političkim i prosvjetnim radnicima u Istri prije rata bio uvelike olakšan posao. Jer oni ni-jesu morali buditi interes i ljubav za Istru u Hrvatskoj. To je prije- njih učinio Kumičić. Sigurno nije slučajno prozvana Istra »siroticom«, jer bi bilo potpuno razumljivo da je Kumičićeva »Sirota« sugerirala ljudima u Hrvatskoj taj epitet za Istru. A kako su Kumičićeva djela bila prevedena na češki i na ostale slavenske jezike (a i njemački), to se i tamo, naročito u Češkoj, preko Kumičića upoznala Istra, pa onaj uspjeh »Družbe sv. Cirila i Metoda« moramo pripisati donekle i Kumičiću. A mnogo onih »dobrovoljaca« učitelja iz Hrvatske i svećenika iz Češke u Istri prije rata, koji su odigrali časnu ulogu u našim predratnim borbama, došio je k nama pod utica-jem Kumičićevih djela.
Ako se ovih dana u mnogim listovima i Časopisima spominje Istra uz tridesetgo-dišnjicu smrti našega Jenija Sisolskoga, to moramo biti za to zahvalni uspomeni toga istarskoga najvećega književnika, beskompromisnoga političara i čestitoga čovjeka.
Tone Peruško.
0	dvadesetipetoj obljoinici smrti dragog i nezaboravnog našeg Jenia Sisolskog ispjevao je naš Katalinić Jeretov jednu spo-men-pjesmu u čakavštinl rodnog Kumičiće-vog kraja, Liturgije. Evo ove tužne pjesme, da se naši čitatelji s njome upoznadu:
Tvoj je Béréèc lepi va gàjbice lica,
Ga več grla nima. več je kanat skrila, .
A Istra je naša kakor udovica Va crne se sviti od iugi zavila.
Bašelak več salme po poneštrah svuda Boli ima puno, gorkeh silz još čuda,
I po Tvojoj zemje nigder rožic nima Ubila ih tuga, ubila ih zima.
Al va srcu roda Tvoja slika žive Zbrisale je nisu ni te magle sive.
Sisol samo čeka da se dan naš javi Sva če Istra onput Jenia svog da slavi.
Daléko od domi i ja ne znan drugo Več kraj mora iščen malo mažurane Pa je s vetron šajen, černa moja tugo,
Na Tvoj humak dragi va 've čeme dane!
1	uz ove pjesme baca i naša Istra stručak hašeika i mažurane na dragi grob Evgenija Kumičića, rodom iz Beršeča, kome je tudja sila promijenila naše staro ime - u Bersezio.
KRITIKA O ČAKAVSKOJ LIRICI
U listu »Komedija« izišla je kritika »Antologije čakavske lirike« iz pera pjesnika Stjepana Devčića, koji kaže: Izdavanje ove antologije čakavske lirike nije imalo karakter nekog manifesta (kao osnivanje provansalskog fe-libriža), ali opet smo dobili nešto dragocjeno, tipično naše i osebujno; to je narječje u kojem je napisana Marulićeva »Judita«, to je pretežno govor našeg za-sužnjenog istarskog puka. čakavština, kao i_ kajkavština, ima nekoliko govora; kao što se razlikuju kajkavske pjesme Galovića, Domjanića, Paviča i Prpiča, tamo imamo i ovdje Nazorove i Gervai-sove pjesme ispjevane na liburnijskoj, Balojtine na južnoistarskoj i Ljubićeve na čakavštini otoka Hvara. Uz ove Jezične razlike svi su pjesnici i po motivima i po načinu izražaja osebujni i samorodni. Kao uvodna pjesma štampan je »Oproštaj« Tina Ujevića. Svakako su najsnažnije Nazorove pjesme. On je bard naše rase, pjesnik prkosa i snage i općeljudske dubine, on je lirski instru-mentator našeg jezika, zadivljujući virtuoznošću, kad njime gradi oblike klasičnog metra. Mate Balota sirov je i samorodan talenat; on je pjesnik zemlje i boli sirotinjske, on bodri svoj narod što posrče u diaspori sužanjstva, klešući iz kamena likove svojeg oca i majke kao tipične pretstavnike istarskih težaka i ribara. Pere Ljubič istančani je artista, koji piše dražesne stvarce, plemenite kao starinske »pjesni Iju-vene« ili Vrazove »Đulabije«. On ele-gijski oplakuje usahle vinograde i samotne kampanile, što se javljaju sjetnim melodijama kao zamrla zvona u sutonima Rodenbachovog »mrtvog grada Bruggesa«. Njegova ostrva i ljudi puni su pečali i sirotinje, potomaka smionih morepl ovaca i tud j inskih vla-steoskih kolona. — Drago Gervais tužni je ljubavnik zasužnjene Istre: »moja zemlja umira, mrtvac na njoj leži...«, On je pretežito slikar divnih i1
nezaboravnih intimnih miniatura. — Knjizi je pridodano nekoliko lirskih narodnih pjesama, koje su po svojoj snazi ravne najboljim pjesmama iz naših drugih predjela. — U predgovoru je eks-cerptirano pismo Vladimira Nazora, koje ima naročito značenje. Stjepan Devčić
JAPLENIČARI
DRUGU A. C.
Na. križu je kovačija i oštarija misto sastanka sve Proštine kroz nju pasivaju stotine ljudi i žen. Ka lipa kumpanija se tote vavik najde i veselo je tote, pokle sunce zajde.
'Koši po noči z japnom prolaze,
muka težaka se nosi u grad
teška kopita volovska po trden kamiku gaze
i voze u grad dija naših žurnad.
U oštariji za bankon side tri km muka nikad ne gine trdi, koščati i teški su svi od driva, japna i siine.
1 oni govore za delo, ljubav i mlade za šumu i sline i noči kad oganj se loži u ken boku te siči, kad se društvo složi ki najbolje siku, ki najlipče grade.
Kroz balkun je Upo viditi njin lica sva suha i crljena, oštra su i trda, takove tuda rodi istrijanska gruda takove nan uzgoji bila japlenica.
Kad tako mež sobon progovore kako da udre sikira, kako da drivo u srcu japlenice škrca i slina upaljena puca.
U svakoj toj besidi je sila i vira i dokle su takovi, nidan njin ništav
ne more..
MATE BALOTA
DVA GLASBENA USPEHA NAŠIH ROJAKOV V INOZEMSTVU
V	marcu se je vrših v Parizu pod pokroviteljstvom »Cercle Musical Uni-versitaire« v »Grand Amphitheatre de la Sorbonne« koncert filharmoničnega kolegija »Jean de la Fontain«. Pretežni del koncerta je izpopolnil pevski zbor »Jadran« pod vodstvom pevovodje Dragotina šijanca. Ta zbor, si je nadel nalogo izvajati in širiti v Franciji izključno jugoslovanski program.
V	zvezi s tem zborom se imenuje prvič ime Drag. šijanca, rojenoga v Pulju 1. 1907., znanega že francoski javnosti zlasti po nastopu na »slavnosti narodov« v Nici, kjer je zbor »Jadran« pod njegovim vodstvom, dosegel, med 38 tekmujočimi državami, prvo mesto. Po okupaciji se je šijančev oče-profesor, preselil v Maribor, kjer se je Drago že kot otrok glasbeno udejstvoval. Komaj enajstleten deček je nastopil kot violinist. Sedemnajst let je bil star, ko je dirigiral svoj prvi meloplastični balet »Ptič Samoživ«, z opernim orkestrom mariborskega gledališča. Glasbene študije je pričel na Državnem konservatoriju v Pragi, kjer je študiral violino, kompozicijo, četrttonski sistem in diri-gentstvo. Kot sin uradniške družine se je moral sam preživljati, kar ga je pred vsem gnalo, da je dovršil študije v zelo kratkem času in s prirojenim talentom dosegel najboljše uspehe.
Danes gre njegova pot stalno navzgor in si v mednarodnem glasbenem svetu pridobiva ugled in vpliv. Brez števila koncertov in prireditev, ki jih je z uspehom vodil in se jih udeležil tn to pred izbrano glasbeno publiko obetajo našemu mlademu rojaku še lepo bodočnost. Vsekakor je malo naših ljudi doseglo v tako kratkem času, tako glasbeno kariero. V poletni sezoni 1932 je sodeloval kot glasbenik pri aranžmanu angleške poletne revije na danski obali. V jeseni istega leta je vodil štiri koncerta slovanske glasbe v Lužici. Lani je bil imenovan za dirigenta »Jadrana« v Parizu; z njim je nastopil 21 krat v Parizu in vseh večjih mestih Francije. Po prvem koncertu v Amphitheatru Sorbonne je sprejel ponudbo, da vodi tudi mednarodni zbor »Les Minnesungers«, čigar namen je zbliževati narode z vzajemnim spoznavanjem kulture, umetnosti in znanosti. V tem zboru pojo Nemci francoske, a Francozi nemške pesmi, šijanec je tudi sotrudnik »Institut Pho-netique de la Sorbonne« za slovansko folkloro. Lani je šijanec sodeloval tudi pri nekaterih filmih in dirigiral festival jugoslovanske glasbe v Parizu.
Mlademu rojaku in glasbeniku želimo mnogo uspehov.
Drugi uspeh, ki ga moramo beležiti ]e uspeh, ki ga je doživela altistka ljubljanske opere Franja Bernot-Golobova v Firencah. Bernot-Golo-bova se je rodila v Podmelcu 1. 1908. in je leta 1928. končala učiteljišče v Ljubljani. Vse svoje glasbene študije, ki jih je pričela že v III. let. učiteljišča je obiskovala v Ljubljani. Do sedaj je nastopila, s splošnim priznanjem kritike, že v več operah v pomembnejših vlogah. Kritika se izraža o njej vedno v samih superlativih. Uspele vloge so zlasti v Gotovčevi Morani, Pikovi dami itd. ter na koncertih n. pr. v Missi solemnis, Rekvijemu, Stabat mater itd.
V	Firencah pa je na XII. mednarod-
nem festivalu za sodobno glasbo (3. IV. t. 1.) kot piše znan komponist Slavko Osterc, s ciklom Gradnikovih pesmi za kontraalt in godalni kvintet, stopila v kategorijo pevk svetovnega formata. Osterc pravi, da »je te pesmi pela s takim uspehom, da nam je italijanska publika ne le odpustila, da smo Slovenci, ampak tudi to, da slovensko pojemo — in to v srcu Italije«. Osebno sta ji čestitala itali j. komponista Casella in Malipiero in doživela je ogromen aplavz. Vsi mednarodni glasbeniki in kritiki, ki so bili udeleženi, pa so se izražali naj-povoljnejše. Opajali so se od eksotičnosti in zvočnosti jezika, izjavljali celo, da tako lepega petja že dolgo vrsto let niso slišali. Pesmi je komponist Osterc spisal nalašč za izreden glasovni obseg Bernot-Golobove. Vse kritike, ki poročajo o^tem koncertu (italijanska, francoska, nemška, angleška, ameriška, češka itd.) povdarjajo superlativni uspeh nase umetnice. Tudi mi ji toplo česti-tamo!	(Agis).
PEDESETGODIŠN.HCA DRA MIHOVILA ABRAMIĆA.
Dne 12 maja navršio Je pedesetu godinu života, jedan od naših najuglednijih zemljaka, dr. Mihovil Abramić, direktor splitskog Arheološkog muzeja učenjak svjetskog glasa, rodom jz Pule Izražavamo našu najsrdačniju čestitku iubilarcu. (Na njegov život i obilan naučni rad osvrnut ćemo se opširnije u idućem broju.).
PUT DALMATINSKO-ISTARSKOG EPISKOPA U ENGLESKU
Dalmatinsko-istarski episkop dr. Irinej Đorđevii u pratnji sekretara prote St Prostrana putovao je nedavno u Englesku gdjr se zadržao desetak dana. Vladika dr. Đor-devič održao je u Ijondonu, Oksfordu. na čijem je sveučilištu završio studije i doktorirao. Cambridgeu i još nekim mjestima propovijedi. Isto tako održao je i nekoliko konferencija u Londonu i drugim mjestima. Vladika dr. Đordevič je pretsjednik udruženja prijatelja Velike Britanije » Amerike u Beogradu. On upravlja pravoslavnom crkvom u Dalmaciji, Istri (Peraju) i Trstu.
ANTIFAŠISTIČKA KONCENTRACIJA SE RAZIŠLA
HRVATSKE KOLONIJE U ABRUZZIMA SAČUVALE SU SVOJ NACIONALNI KARAKTER
G. dr. Ljubomir Maraković predavao je ovih dana u klubu Slavista zagrebačke univerze o književnosti. Osvrnuo se i na tako zvanu regionalnu književnost. On kaže, da jezično-kulturna baština Hrvata — čakavaca i Hrvata — kajkavaca nije nikakav regionalizam, već snažna srčika narodna puna vitalnosti i nešto duboko ukorjenjeno.
Prigodom jednog putovanje (pred nekoliko tjedana) srea je, predavač slučajno u Rimu nekog Hrvata, koji je potekao iz jednoga hrvatskog sela u Abruzzima. Ti su se Hrvati — kako je poznato — sklonuli pred tri stoljeća u Italiju i tvore do dana današnjega tri jezično-etnička otočića u talijanskom moru. Spomenuti Hrvat, koji se nekad zvao Lalić, n sada je Signor Lali, nosi fašistički znak, udomaćio se u talijanskoj prijestolnici, gdje je našao svoje zanimanje u jednoj velikoj knjižari, ali čuvši slučajno u jednoj kavani naše hodočasnike koji su razgovarali hrvatski, tako se dugo vrzao oko njih gutajući formalno zvukove našeg jezika, dok ga nisu pozvali da sjedne k njima. Ispostavilo se, da g. Lali govori veoma glatko hrvatski, ali hrvatski kako se govorilo u Dalmaciji pred 300 godina, jezik Zoranića i Barakovića, jezik što su ga ovi hrvatski doseljenici — bježeći pred Turcima — sobom donijeli i sačuvali do danas bez ikakve vanjske pomoći, prepušteni posvema sami sebi u posve stranom ambijentu. Pa da ovu jezičnu i narodnu svijest zovemo regionalizmom?!
O FILOZOFIJI JOŽETA MISLEJA
V 6.—7. številki »Časa« ie napisala dr. Alma Sodnik študijo z gornjim naslovom. Sicer ie avtorica o tem globokoumnem Slovencu našega Primoria že objavila v Slov. biografskem leksikonu izčrpno podobo. tu na ie razvila posebno njegov filozofski sistem in pomen v filozofski znanosti. Pred vsem nakaže Sodnikova izre-«Jno široko znanje Mislejevo (bil je priznan matematik, astronom, kemik in zdravnik: intenzivno na se ie bavil še s vprašanji duhoved. iezika in njegovih funkcii. socio-Icgiie. orava in teologije), katero ie praktično porabil v svoli centralni vedi. filozofih. Mislei skušal predvsem dokazati, da ie napačen i neveliaven princip exclusi tertii. kier ie izkliučen sleherni posredni člen med dvema nasprotnima noiavoma A in non A. Drugo na ie bilo. da prikaže vesoljstvo kot idealen primer celote, enote v mnogoterosti (ne oa. kot so trdili, da ie vesoljstvo le različnost pojavov brez notranje zveze, le skupek nasprotij). Sicer ni mogel, vsai prve teze. povsem dokazati, a dal ie sunek v novo smer. ki so io kesnelši filozofi razvijali dalje. ______________
Prema vijestima, koje su narn stigle iz Pariza Antifašistička koncentracija ne postoji više. Kako je poznato ta ie Koncentracija bila sastavljena od talijanske Socijalističke stranke, od talijanske Republikanske stranke od Generalne konfederacije rada i od Talijanske lige za zaštitu čovjeka, a u posljednje vrijeme sve se više isticala u koncentraciji organizacija »Giustizia e Libertà«. »Giustizia e Libertà« je zapravo revolucionarna organizacija, koja je provodila u ime koncentracije revolucionarnu akciju u Italiji, a bila ie vodjena iz Pariza. Radi svog aktivnog djelovanja u Italiji komitet u Parizu dobivao ie sve više na značenju i u koncentraciji je upliv tog komiteta bio sve veći. Razvijao se sve više u partiju, koja je naročito ugrožavala socijalističku partiju, jer joi je oduzimala prištaše. »Giustizia e Libertà« je pokaziva-
la tendencije zauzimanja koncentracije, a to je ostalim grupama i partijama bilo krivo, pa je radi toga došlo naročito do oštrog sukoba Socijalističke partije i komiteta »Giustizia e Libertà«. Na velikoj skupštini koncentracije 5 maja tat je spor došao do najveće napetosti i toga ie dana stvoren zaključak, da se radi toga koncentracija razilazi i da će od sada svaka grupa prestavljati samu sebe i voditi antifašističku akciju samostalno. Prestao je izlaziti i list »Libertà«, koji je bio glasilo koncentracije. Da li će se što poduzeti, da bi se našlo neki način za novu saradnju do sada neznamo Svakako taj se dogodjaj ne smije shvatiti kao slom antifašizma, nego kao epizodu, koja će možda biti i od koristi za antifašizam. Kad dobijemo detaljnije informacije o dogodjaju osvrnut ćemo se ponovno na taj raziaz koncentracije.
" - ■- ■ —
BISKUP UCELLINI - TIČE 0 ODREDBAMA
PAPE ZA UVODJENJE LATINSKOGJ JEZIKA U CRKVI
Grupa jugoslavenskih poslanika i senatora, koja je posebnim parobrodom obišla jadransku obalu bila je srdačno dočekana na Lopudu, gdje je u dočeku učestvovao i kotorski biskup Ucellini Tiče. V svom govoru on je medju ostalim govorio i o p'or-znatoj biskupskoj poslanici protiv sokolstva, kojoj se on protivio. On je tim povodom rekao i ovo:
»Znate li šta sam ja učinio kad sam tek bio imenovan biskupom? Austriìa je tada isposlovala od pape Pia X da se ukite jezik pučki (narodni) u crkvama i da se sve navrati na latinski. Prijetili su nam toliko puta. Austrija je zavela papu t on nije imao dobro mišljenje o Slavenima. Jednog dana došao je dekret o zabrani u, crkvama svakog molenja na narodnom jeziku. Kad smo bili u Rimu, mi smo rekli papi da imamo tu povlasticu otkada smo kršteni. Poslije toga papa nas je skupio da se izjasnimo kako ćemo skupa vršiti dekret. Ja sam bio najmlađi medu biskupima i kao najmlađi upitan sam da se prije svih izjasnim o tome. Ja sam rekao: Razumio sam nalog i izjavljujem kao biskup kotorski po duši:	Ne
smijem to učiniti.« Ostalo je tako do danas. Toliko može jedan biskup u katoličkoj crkvi. Ne smijem, pa duša. Taj detalj nije do sada niko znao, ali je to u spisima zabitje ženo. Meni kao biskupu kotorskom papa može jednu stvar naložiti što je izvan mog djelokruga ali što je moj djelokrug, na pri mjer zašlo sam nekoga učinio kapelanom ili kanonikom, to su moji poslovi. Kako č> to papa bolje znati nego ja? Zato kad .st' me pitali: zašto nisam potpisao Poslanicu odgovorio sam: zato što nije bila za moji biskupiju! A zašto je potpisao biskup dubrovački? — pitali su me. To su njegov poslovi. Ja sam to opet učinio po duši. Samo čovjek mora da zna kanoničko pravo Svaki kršten čovjek ima svoje dužnosti svoja prava. Kanoničko pravo radili su deset do petnaest godina. To je opet učinio papa Pio X. On je skupio kanoničko prave u jedan kodeks i taj kodeks poslao je svi ma biskupima na proučavanje, i to tri puta. Mnogi misle da papa može učiniti sve što hoće. Papa može učiniti mnogo, ako si kriv, ali ako si pravedan, ne može biti ništa.«
y>IST RA« NE ŽIVI
od tajnih fondova, — nego od sav jesnih pretplatnika
ZADEVE UČITELJEV — EMIGRANTOV
V zadnjih dveh letih ni bil skoraj noben učitelj-emigrant iz Julijske Krajine preveden v stalno, definitivno državno službo. Radi težav in varčevanja v državnem budžetu ni bilo nikakor mogoče doseči, da bi bili podpisani tozadevni odloki o prevedbi v stalnost. Okoli 25 učiteljev-emigrantov je vložilo prošnje za stalnost. Preteklo je že mnogo mesecev odkar so učitelji vložili prošnje, a rešitve še vedno ni od nikoder. Ker jim v kontraktualni službi potekajo leta z občutno razliko v prejemanju plače na njihovo škodo, seveda že s nestrpnostjo čekaj o rešitve svojih prošenj. Obračajo se na zvezno emigrantsko vodstvo z neprestanimi pospešnica-mi, da bi interveniralo za čimprejšnjo njihovo prevedbo v stalnost.
Zvezno emigrantsko vodstvo ne more odgovarati na tolike pospešnice ter
KRESOVI NA PREDVEČER SV. CIRILA IN METODA OB MEJI
»Učiteljski Tovariš« piše: Bliža se praznik slovanskih bratov sv. Cirila in Metoda. Kakor vsako leto, tako naj tudi letos in če mogoče še v mnogo večjem obsegu zaplapolajo na vseh vidnih mestih zlasti pa ob mejah, mogočni kresovi, preko naših državnih mej, ki bodo glasno oznanjali da pr eb iva tod veren rod, ki ljubi svojo grudo, ki je pripravljen braniti s svojo krvjo vsako ped svete slovenske zemlje in ki vedno misli na svoje trpeče brate onkraj mejnikov. Šolam zlasti obmejnim pripada lepa in hva-
zato tem potem obvešča vse učiteljelje-emigrante v kontraktualni službi, da stalno podvzema korake pri pristojnih centralnih prosvetnih oblasteh za njihovo prevedbo v stalnost. Te dni je ponovno predložilo spomenice in predloge za 25 učiteljev-kontraktualcev, za katere su že pripravljeni vsi odloki ter manjka le še podpis ministra, čim bodo odloki o prevedbi v stalnost podpisani bo zvezno emigrantsko vodstvo, potom lista »Istra« javilo rešitev zainteresiranim.
Zvezno emigrantsko vodstvo pa ne zanemarja tudi ostalih številnih učiteljskih zadev ter se predvsem zanima za one učitelje-emigrante, kateri že par let čakajo na nastavitev, v začetku kot kon-traktualci ali vsaj kot dnevničarji.
Iz Zveze emigrantskih organizacij.
levredna naloga, da organizirajo zažiganje kresov, ki naj bo združeno s skromnimi a prisrčnimi narodnimi prireditvami. Priprave, katere bi bilo dobro že sedaj pričeti, naj se izvršijo s pomočjo šolske mladine. Posamezne šole naj med seboj tekmujejo, katera bo zažgala večji kres. Tako tekmovanje bo gotovo v veliki meri povzdignilo narodno zavest naše šolske mladine.
VSE SOŠOLCE(KE) IN NEKDANIE DI-IAKE-IN IE TOLMINSKEGA UČITELJIŠČA
orosim, da sporočilo na spodnji naslov, ako bi se udeležili sestanka, ki bi ga imeli 15. iuliia v Ljubljani. — Venturini
Oskar, učiteli. Trzin pri Domžalah.
Viktor Car Emin :
JEDNAISTARSKA USPOMENA
Ima ih bezbroj Treba samo malo dirnuti u neku žicu, i već će da zapjeva ne jedna, nego stotina njih. — Budućnost zove naprijed, a prošlost potsjeća i opominje. — Prebirući naš stari istarski list. »Našu slogu« od 1871.. naišao sam na ovu kratku vijest:
»Prvi hrvatski Tabor u Istri. — Odbor Čitaonice kastavske razaslao je sliedeći poziv: Čitaonica kastavska sazivlje uljudno svu p. n. gospodu članove, da se marča t. g. u 3 sata popoldne sastanu u čitaoničkoj dvorani, da izaberu odbor Tabora, koji će se držati mjeseca maja 1871 i da ustanove dotični program. Odbor«.
»Naša sloga« ulazila je tada u drugu godinu svog života. Tiskala se u Trstu, prvoga i šesnaestoga u mjesecu, u četiri strane. U svom broju od 1 aprila donijela je program Tabora:
»Tabor, što će se držati 21 maja t. g. u Kastvu, raspravljat će po izdanom programu sliedeća pitanja:
1)	Protest proti sdruženia Istre i Gorice s Trstom u jednu političku vezu.
2)	Sdruženje Jugoslavenah.
3)	Uvedenje narodnog jezika u učione i urede.
4)	Razvitak pomorstva u Primorju u obće. a u Liburniji napose.
5)	Pravo slobodne luke neka se protegne i na one krajeve Istre, gdje ga još nema.
Odbor se nada mnogobrojnomu narodu iz bliza i daleka«.
Idući broj »Naše sloge« od 16 aprila ima članak: »Što su Tabori?«, iz koga donosim ovdje nekoliko rečenica.
»Englezi tim skupščinam vele Miting, naša braća Česi prozvali su ih Tabori, a mi bi im najljepše rekli: Pučki sastanci«.
»Neka nitko ne misli, da je to za nas Sloveno novo tobože pravo. Zakonom od 21 decembra (1867) nam se nije nego povratilo ono, što je u nas bio davni običaj narodni. U stara vremena naš narod što bi god činio, učinio bi na takvih sastancih. Na taj je način birao svoje bane. župane i kralje...«
»Tabori dakle nisu drugo nego starinski sabori«. »Nu razlika između dandanašnjega tabora i sabora jest ta, da sabor čini zakone, a tabor neima toga prava. Tabor ne može nego izjaviti želje naroda i na taj način biti od velike pomoći saboru i samoj vladi«.
Zati slijede upute, kako treba da se narod drži kod takvih tabora. Napis svr-
šava: »Sad dakle, braćo Hrvati, po Istri i Dalmaciji, kad evo znate, što su Tabori, gledajte se njima okoristiti, što prije to bolje«.
16 maja »Naša sloga« javlja, da je Tabor u Kastvu dozvoljen, ali nije dozvoljeno govoriti na njem ni proti sdruženju Istre, Trsta i Gorice, ni za duševno sdruženje južnih Slavena. Na tomu sastanku preostaje i bez tih dviuh točkah još dosta toga. da ovrši svoju narodnu dužnost, pak se tVrdo nadamo, da će se prvi hrvatski tabor odlikovati ne samo liepim redom, nego i brojem silna svieta sa svih stranah Istre i Primorja. Neka nam dadu naš jezik, pak smo se spasili tako!«
Preda mnom je poziv, što su ga rodoljubni Kastavci onom zgodom razaslali na mnoge strane. Poletan dokumenat, u svojoj jednostavnosti srdačan i dirljiv!
»Braćo jednokrvna!
Da pokažemo svietu. kako nam slavenska krv domoljubno srdee grije, namislili smo srni Kastavci napraviti dne 21 maja t. godine tabor, to jest sastati se pod milim nebom, pa otkriti visokoj vladi naše želje i potrebe te izjaviti, da se u svojoj istarskoj domovini ne mislimo odreći nikomu za volju svojih budi starih, budi novih pravicah.
Toga radi pozivamo vas braćo Libur-njani i vas ostala braćo Istrani s prieka Učke i sa kvarnerskih otokah. što u većem broju u ovo naše kolo. Što nas bude onaj dan više na sastanku, to će imati veću moć i silu naši zaključki.
Pa kako će naš tabor biti u granici (kunfinu). gdje se Hrvat i Slovenac kako-no slievaju u jedno tielo i jednu dušu: ta« ko pozivamo na ovaj sastanak i braću Slovence i našu rođjenu braću Hrvate.
Srdee čovjeku igra od radosti, kad promisli, kako će biti veličanstveno viđiti toliku braću, gdje su se sastala, da se dogovore i progovore o svojo] sadašnjoj i bu-slovenske će
stom preko Poklona, s one strane Učke. Bilo ih je iz Krasa, iz pazinske i porečke strane: pod Kastav su pali svi zaprašeni, od duga puta izmoreni, izgladnjeli. Kastav nije mogao da primi tu ogromnu masu naroda. pa je zbog toga zbor držan nešto niže. kod crkvice sv. Mihovila, koja se bijeli na malome humku nedaleko rođenog sela Spinčićeva. Neko deset hiljada što Istrana, što Riječana, i drugih domorodaca iz udaljenih strana sgrnulo se oko te male crkvice. na mjestu, gdje se svake godine već iz davnine držao u oktobru sajam i točilo mlado vino. Toliko svijeta nije još do tada vidio ni jedan naš narodni zbor! A protivnici i u Istri * na Rijeci radili su iz svih sila, da taj sastanak osujete. Govorili su da će Tabor Kastavštinu upropastiti, da će naprtiti narodu veću »štibru« (porez), da će svi Kastavci morati u vojnike itd. U toj vajnoj raboti isticali su se naročito neki Riječani (»riečki Ungarezi«. kako ih je nazivala »Naša sloga«). Oni su sa riječkog mosta vraćali natrag Sušačane, Trsaćane i druge, koji su se toga dana uputili Kastvu u pohode.
»Ali ako misle riječke besposlice pisala je »Naša sloga« odmah iza održana Tabora. — na taj način razdražiti braću od braće, onda neka znadu, da... ih ne će zapasti nagrada. k«joj se nadaju u toj protuslavenskoj službi«.
Riječi proročke, koje su danom prisaje-dinjenja Rijeke Italiji naišle na svoje žalosno ostvarenje. Ne samo što za onu svoju protuslavensku politiku nije Rijeka dobila nikakve nagrade, već je ona tom svojom suludom igrom sebi sama iskopala grob. Smrt Rijeke i naš je bol. ali nas tješi, što se barem za jedan dio naše Ka-stavštine ispunilo drugo proroštvo, što ga je »Naša sloga« u onim danima izrekla: »Silovit duh narodnosti, što je pokrenuo slavenskim plemenom, preći će i preko drugih zapreka, nekmo li preko riečkih »Ungareza* i njihovih zaštitnikah«. Ka-stavština sve ovako okrnjena ima svoju Jugoslaviju, dok Rijeka za svoja mahnita-
dućoj sreći. Sa slovenske će strane na nas ............._______ ^
gledati bieli Snežnik, sa istarske strma | „fa'dobila je mio ‘što "je tražila" Učka, s hrvatske sivi Velebit, a s juga^ sinje slavensko More i naši kvarnerski Otoci. Pa kako su ovo već od vajkada svjedoci naše tuge i nevolje, dao Bog da budu odsad unapred našeg napredka i sveobćeg blagostanja.
Dodjite nam, dakle, braćo. sa svih stranah, iz bliza i daleka, da se poljubimo, izgrlimo. sdružimo i složimo te da si jedan drugome podamo bratinsku desnicu svete i nerazrešive sveze. Živila Istra!
Središnji odbor«.
Osvanuo i 21 maja, dan istarskog Tabora. Sve ceste i putevi, što sa sviju strana vode u Kastav, crnili su se od silnoga mnoštva. Mnogo ie naših ljudi došlo ce-
Na sastanku, kome je pretsjedao ka-stavski glavar Rubeša. govorio je prvi pop Ernest Jelušić. Govorio je o uvedenju našeg jezika u školu i ured. Koga da ne potresu riječi, što ih je taj kastavski rodoljub i poštenjak, kao metke iz puške bacao među ono mnoštvo bespravnih?
»Gdje ti je. (narode) čovječje dostojanstvo. kad se nastoji, da ti se potomstvo zatare i trag utrne kao niemoi životinji? Gdje ti je čovječje dostojanstvo, kad se ne drži za vriedno, da ti se ni tvoje rodjeno diete odgoji u tvojem jeziku, kao da ti ne govoriš kao ljudi?... Gdje ti je čovječje dostojanstvo, kada ti na dasku kraj puta, ili na uredna ili kućna vrata pribiju pismo!
metnuti ili čak da će ti se zemlja prodati a ti. kako ne razumiješ jezika, ne znaš siromah, što je proti tvojoj koži kuie n za što ni od koga to se radi? Gdje ti ii čovječje dostojanstvo, kada te sude i osu duju. a nitko ti jezika ne zna. kao da s neumno stvorenje, koje vode na koljišće’i Gdje ti je čovječje dostojanstvo...«
Ove su riječi palile žešće od majskoj sunca, silaze u srca. prodirale u najdublje strane duše budile osjećaje do tada neoću-cene osjećaje, što su sada na jednom tražili oduške i našli su ih u zanosnom, silnorr elementarnom urnebesu, što se nakon svr* šena govora izvio iz deset hiliada grudi Jednakim oduševljenjem pozdravljen ie i drugi govornik dr. Marijan Derenčin, koji je govorio o našem pomorstvu. I drugi govornici saslušani su napetom pažnjom, i ljudi, koji su prevalili pješke neki deset, neki do dvadeset sati tegobna puta. stajali su čitavo ono vrijeme na nogama s nategnutim vratovima, a očima uprtim u govornike kao u neke proroke božje
Kako već napomenuh, na sastanku se nije smjelo govoriti o »Zbliženju južnih uavena«, alj se o tome raspredalo poslije pošto je vladin pretstavnik nekuda iščez-mio Uostalom tim duhom bio je prožet cijeli sastanak: svj govori, sve upadice, otiglo je i više pozdrava iz raznih krajeva, a »Naša sloga« spominje na prvom mjestu onaj iz »Praga...«
Liiep je ono bio majski dan, kao i onaj fj/U had smo se svi našli oko male histončke crkvice sv. Mihovila, da što svečanije proslavimo četrdesetgodišnjicti onog nezaboravnog Tabora. I tom zgodom govorili su hiljadama okupljena naroda razni govornici. Najplemenitiju riječ izgovorio je prof. Vjekoslav Spinčić. koji sada sniva svoj vječni san na groblju Sv. Luci-
Mihovih Stot'l^a'< koračala od crkvice sv.
G. 1921. I opet toplo, majsko sunce. Oko crkvice sv. Mihovila na huffik11 vrzu se pretstavnici naše i talijanske države. Udaraju granicu. Talijani bi htjeli, aa je pomaknu što više prema Kastvu. nasi što više dolje prema moru. Eno ih već Kod slavne crkvice. Na njoj ima ploča, na Kojoj je urezan onaj daleki dan prvog is' tarskog Tabora: 21 maja 1871.. Naši *e naprežu, da tu staru narodnu relikviju spase. Talijani ne dadu. i tako je crkva s malim tornjićem pala pod drugu stranu, onamo iza krvave žice. Nato je došao Čovjek sa čekićem i razbio onaj napis...
A crkvica svetog Mihovila ostala Je na svome humku sama s onim svojim tornjićem, što se katkada pred sumrak caku kao neko rasplakano oko (Sušak)	•••
Viktor Car Etni®
BROJ 19.
OBERDANK JE SLOVENSKI PRIIMEK
Pod naslovom »Zadeva Oberdank« piše »Pohod«:
V 17. štev. »Pohoda« omenja gospod Margrš, da so laški listi pisali, da dokazuje priimek Oberdank, da je imel Viljem 0. nemškega očeta. Tudi med Slovcrui sem še slišal krivo mnenje, da je priimek O. nemški. A ni tako. Kakor imajo Srbi priimek Oberkneševič (od ober knez — višji knez,- prim. ober-lačman — nadporučnik; pber-deneral; ober-bokman, ober-baša, tako *o tudi na Slovenskem priimki Ober-tavč (v Čemi in Pliberku). Ober-pohovnik (pri Prevaljah), Ober-man (pri Metliki) i dr. ki so zloženi z nemškim ober. Toda drugače je pri priimkah Obersne, Obersnel in Oberdank, ki so čisto slovenski. Prva dva sla od glagola obrsneti — obrsnili se, tj. zrediti se, odebeliti, tretji pa (Oberdank iz Obrdovnik, kakor Prisank iz Prisovnik, Osank iz Osovnik, križanki — križevniki) Pomeni kmeta, ki ima hišo ali posestvo ob brdu. — I. KOSTIAL, gimn. prof.
AUSTRIJA
JE ITALIJANIZIRALA SLAVENSKA PREZIMENA
Zagrebačke »Novosti« od 13 maja do «ose članak o kotorskom biskupu Ucelli-Piju-Tice. U početku toga članka rečeno je: »Rodio se je dne 2 augusta 1847 godine Pa otoku Lopudu kraj Dubrovnika. Otac piu se je zvao Ivan Tiče, pomorac, a maj-ba Ana rodom Miletič. Obitelj Tiče porijeklom je iz Hercegovine, odakle se je za vrijeme turske vladavine preselila na Lopud. Pad je mali Frano ušao u školu, preveli su «im prezime Tiče u Vcellini, jer su ondašnje čkole sve bile talijanske, pošlo je Austrija Podržavala talijanski jezik u školama u 0 alma čiji, jer se ona nije bojala Talijana Pego Slavena«.
»STVARI, VIDJENE SAMO U ITALIJI«
U francuskom listu »Depeche« napisao je jedan francuski novinar, koji je nedavno bio u Italiji, članak pod naslovom »Stvari Pidjene u Italiji«. Taj je članak vrlo interesantan u svim svojim detaljima. U tom članku kaže pisac i ovo:
»Neobično začudjuje kad talijanska štampa optužuje Francusku zbog njezinog pre-Heranog naoružanja, kad se vidi, da Italija na jedinstven vojnički logor. Svuda se
lùride samo vojnici, svuda samo oficiri u bajnim uniformama. Od Cunea do Torina P>oj ie kupe bio pun podoficira, koji su Pnijeli toliki zveket svojih sabalja i mamuta u vagon, da je to bilo nepodnosivo. U kavanama, u Genovi, Trstu, svugdje prate Čovjeka sablje i mamuze. Italija se igra rojnika i prisiljava da u loj igri učestvuju ’ dieca tek otkinuta s majčinih grudiju. U Pelikom tjednu pred prošlim Uskrsom, fašistički su listovi mnogo pisali s divljenjem
0	djetetu od pet godina koje je na smrtnoj Postelji tražilo pušku. Ja bih preferirao, da je tražilo svoju majku«.
JUGOSLAVENSKI AMERIČKI LIST O »ISTRI«
Tiednik »Jugoslaven«, koji izdaju u 8nieričkom gradu Detroit tamošnji jugosla-venski emigranti »iše često o stanju našeg '■aroda u Juliiskoi Krajini, pa tako u ied-'l0m od posliedniih brojeva donosi veliki »lanak pod naslovom »Naš narod pod fa-"'stima.« O našem listu donosi noticu u ,0rmi ovećeg oglasa, u koioi kaže:
. »Jugoslavenski narode u Sjedinjenim državama i Kanadi, ovime se umoljavate 8vi da se oretolaćuiete na tjednik »Istra«, m izlazi u Zagrebu, i koji je službeni 0rgan Emigranata Julske Krajine.
»ledan dio naše braće, koji su srećom 'dekli ispod čižama krvopije Mussolinija i begovih karabinera. organizovali su se i '2daiu u svrhu borbe gore spomenuti list.
»Uredništvo »Jugoslavena« preporučuje ?vai list braći i sestrama diljem Amerike
1	Kanade.
»List se štampa u hrvatskom i Slovenkom ieziku. Pretplata listu je za godinu o^na samo $ 2.00. Adresa ,ie: »Istra«. Ma-sarvkova ul. 28 Zagreb, Jugoslavia.«
Zahvaliuiemo »Jugoslavenu« na lijepoj »ažnii
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
Prosvjetni odbor.
U sporazumu sa upravom čitaonice da Trešnjevki i pročelnikom Omladinke čitaonice, neće se u ovoj sezoni odrivati više predavanja radi nastupajuće Vrućine.
Lica, koja su bila zamoljena da prijeme i održe predavanja, mole se, da koja predavanja, koja su eventualno 7eć pripremila, najave Prosvjetnom od-d°ru, kako bi se mogao odrediti probam za dojđuću sezonu početkom je-
sehi.
UPOZORENJE PJEVAČIMA
Pjevački zbor »Istre« održajc od sada iaprijed svoje pjevačke probe u ponedje-dàk i srijedu od 8 do 10 sati na veće, pa i na to upozoruju pjevači. Ujedno se po-*lvaju i ostali Istrani pjevači, da se ođa-ivu i dodju pojačati pjevački zbor, koji 5°d vodstvom dirigenta g. Zlatića vrlo °t>ro napreduje.
PREDAVANJA IZ HIGIJENE
h t>r. Dušan Jakac održao je_ u subotu ^javljeno predavanje na Trešnjevki uz Fojekcije. Radi prevelikog broja slu-predavanje se moralo održati na “dvorenom. Predavanja su primljena filèno i imala su velikog uspjeha. Čim 'kde moguće dr. Jakac će nastaviti sa Jlcnlm predavanjima, a o tome će se ikavovremeno obavijestiti članove sa lrešnjevke
TABOR" JE PODAL SVOJ OBRAČUN
ENO LETO USPEŠNEGA DELOVANJA
(Nadaljevanje).
Sledilo je poročilo dramskega odseka. Iz tega se da posneti, da je dramski odsek odraslih sicer nekoliko nazadoval v prvi vrsti zato, ker ni bilo možnosti nastopov, saj je razumljivo, da se člani tega odseka ne morejo meriti s poklicnimi igralci, niti z izvežbanimi amaterji in bi naše predstave gotovo ne bile uspešno posečane. Kljub temu pa je dramski odsek sodeloval pri vseh društvenih pomembnejših prireditvah. Napravilo se je to tako, da se je člane sklicalo kak mesec pred prireditvijo in se potrebno naštudiralo. Dramski odsek je nastopil na društveni vrtni veselici z zbornimi recitacijami in šaljivimi nastopi, sodeloval je pri akademiji v Črnomlju ob priliki emigrantskega tabora z zbornimi recitacijami in živo sliko, v Škofji Loki, najvažnejše pa je bilo njegovo sodelovanje na že omenjeni akademiji Sokola Zagreb III v Ljubljani. Sodeloval je na Silvestrovem večeru in na pustni prireditvi. Vsi nastopi so bili na dostojni višini. Iz podanega moremo razvideti, da je dramski odsek potreben in bo treba iskati potov, da se ga zopet obnovi, če je dramski odsek odraslih počival, ne morem istega trditi za mladinski pod odsek, ki v javnosti nastopa pod imenom Mladinski zbor društva »Tabor«. Temu bo treba tudi v bodoče povečati polno pažnjo. Ustanovljen je bil decembra 1932. leta in se je do danes prav lepo razvil'. Od 26 otrok, ki so se zbrali v njegovem okrilju ob ustanovitvi je danes narasel na 71 in sicer je 27 dečkov in 44 deklic. Odsek je prav lepo organiziran, kontakt s starši vedno živ. Odboru se je posrečilo pridobiti za sodelovanje tov. gdč. Vrišerjevo, ki se je z vso ljubeznijo in vnemo oklenila odseka ih lotila dela. Odslej se je odsek razdelil na dve polovici in je ena polovica pod vodstvom tov. Vrišerjeve vadila eno delo, druga pa drugo. Mladinski odsek je nastopil maja meseca 1933 z reprizo predstave »Vila z Učke gore«, letos pa je dal predstavo »Bedaka Pa vleka» 21 januarja, in 2. februarja v Delavski zbornici, obakrat pri polni dvorani. Z isto predstavo je odsek . marca 1934. gostoval v Dev. Mariji v Polju. S tega mesta se zahvaljujem za sodelovanje gdč. Vrišerjev! in vsem, ki so pomagali pri organiziranju predstave v Dev. Mariji in v Polju. Trenutno vadi gdč. Vrišerjeva igro »Punčke žive«. Druga skupina pa se pripravlja z igrico »Brez mamice«. Vseh vaj je bilo 85 s povprečno udeležbo 39. Odsek si je nabavil tudi svoje kulise in po zaslugi tov. Kanclerjeva, njenih deklet in naših tovarišic tudi precej obilno garderobo. Zato hvala tov. Kanclerjevi in vsem tovarišicam, ki so
tem pogledu gotovo storil največ. Zato se imamo v prvi vrsti zahvaliti baš njemu, ki ni štedil ne s trudom ne s časom. Tudi naš mladinski oder, pod vodstvom naših članov tov. Vrišerjeve in tov. Figarja. Je k prestižu društva mnogo doprinesel. Prepričan sem, da se bo ta odsek s časom še bolj afirmiral " korist naših svetih idealov.
Številna predavanja, ki so se vršila pod okriljem društva so prav gotovo pomagala, da se je krog naših prijateljev razširil. Smatram za svojo dolžnost, da se s tega mesta zahvalim vsem gospodom in tovarišem, ki so v društvu predavali. Iz poročila tov. tajnika oz. iz društvene korespon dence je razvidno, kako mnogovrstno in vsestransko je bilo delo odbora. Ko danes ocenjujemo delo odbora in njegove posamezne akcije, ko govorimo o uspehih in neuspehih, mislim, da ne bi bilo prav, če pri tem ne bi upoštevali predvsem onih okoliščin, ki imajo na nas vse mogočen vpliv, a to so predvsem težke življenske prilike in težki življenski problemi, pred katerimi stojimo vsi brez moči. Odbor je šel brez fraz in brez obljub ter brez neplodnih debat na delo ter se lotil nalog, ki so zapisane na prvi strani naših pravil pod naslovom »Namen društva«. Kljub najboljši volji zadostiti društvenemu programu in željam članstva v kar naj-večji meri, se je vendar moral odbor v svojem delovanju omejiti in tudi marsikatero akcijo opustiti. Priznam, da bi odbor moral izvršiti mnogo več, kot je, toda zdi se mi, da bi tudi tedaj bilo še premalo. Naša misel, naše oči so uprte tja preko Triglava in Snežnika. Ko bomo dočakali, da bo naš narod na naši sveti zemlji oškroljeni s krvjo bazov-skih junakov, svobodno dihal in živel pod isto streho z brati ob Savi in Dravi, Moravi in Vardaru, tedaj, bo tudi naša naloga v glavnem končana. Saj društvo »Tabor« prav gotovo ni ustanovljeno za druge namene, pa naj bodo to tudi politično špekulativni.
To poslovno dobo imenujemo lahko dobo konsolidacije, dobo uravnovešen j a naših želja in zahtev z realnim življenjem. Baš radi tega je bilo treba temu vprašanju posvetiti mnogo pažnje. Paziti pa je bilo treba tudi, da ne zapade društvo v mrtvilo ker za svobodno udejstvovanje v našem smislu politične prilike niso baš ugodne.
To je tudi vzrok, da je naša primorska mladina v sorazmerno velikem številu iskala polje svojega udejstvovanja v drugih organizacijah in ne pri nas. Prepričan sem sicer, da bodo vsi ti, ali vsaj večina teh prišla spontano zopet v naš tabor, ker je polje našega
pomagale. V soglasju z odborom se je j udejstvovanja v resnici nepregledno vršilo vse delo v odseku. Pomnožila se ^hvaležno in prepotrebno je tudi knjižnica dramskega odseka in]»Tabor« je danes ne samo dovršeno dej-sicer vsebuje 18 dramskih del za odra-Jstvo, ampak tudi faktor, s katerim je
treba računati.
Zato se bo moral bodoči odbor posvetiti
sle in 11 za deco«
Načelnik mandolinističnega odseka je bil zadržan, zato je podal poročilo tov. Simčič, ki je posebno ožigosal vedenje učitelja toga odseka, zaradi česar odsek kljub dobri volji članov ni mogel pokazati uspehov, kot bi jih sicer lahko. V začetku je sicer nastopal pri vseh prireditvah, ki so jih že ostali načelniki omenili, pozneje pa je bil vedno bolj zanemarjen, dokler niso končno vse vaje prenehale. Ker pa je zanimanje med člani za ta odsek še vedno živo, in posebno še, ker so na raspolago instrumenti, za katere se je izdalo mnogo denarja bo treba ta odsek zopet poživeti in mu omogočiti nastope.
Kar na tihem je med društvenimi odseki zrasel še nov, to je šahovski, ki ni sicer imel svojega načelnika, vendar pa je deloval na ta način, da so društveni člani igrali in prirejali turnirje. Skoraj vedno so bili člani tega odseka v društvenih prostorih pri šahovnicah. Ker je šahistov v društvu precej, bi bilo dobro, če se na tem občnem zboru izvoli še posebnega načelnika tega odseka, ki bo skrbel za njegov razvoj.
Načelnik izletniškega odseka je poročal, da je društvo priredilo 4 celodnevne in 3 popoldnevne izlete v bližjo in daljšo okolico ljubljansko.
Načelnik prireditvenega odseka je na kratko povzel vse prireditve, ki jih je društvo v tej poslovni dobi imelo. Društvo je imelo 27 prireditev več ali manj javnega značaja, na katerih so nastopali po večini vsi društveni odseki. Blagajniško poročilo izkazuje da je društvo imelo 74.795.60 Din prejemkov in 70.240.75 izdatkov, tako, da ostane saldo 4.554.85 Din. Skupno je bilo prometa 150.268.78 Din. Tovariš predsednik štrekelj si je kakor lansko leto, tudi letos • pridržal svojo besedo za zadnje. Poročal je: »Na zadnjem občnem zboru, ki se je vršil pred letom v teh prostorih, je bil izvoljen sedanji odbor, ki se je tekoih poslovne dobe nekoliko izpre-menil, vendar so pa smernice društvenega delovanja ostale v bistvu tudi v
sistematični akciji, da bo organiziral čete resničnih borcev, ki se bodo zavedali svojih svetih dolžnosti in svojega poslanstva. Tedaj, ko bomo imeli tudi ono našo mladino, ki danes tava in išče potov postrojeno in disciplinirano, tedaj verujte, da ne bo več daleč čas, ko bo naše primorsko Kosovo kruto maščevano.
Kot predsedniku mi v pogledu pevskega, socijalnega in dramskega odseka ne preostaja drugega pripomniti, kakor samo to, da so mnogo storili, gotovo pa bi še več, če bi bile razmere vsaj koli-kor-toliko znosne. Ni samo slučaj, da poskušamo danes svoje neuspehe opravičevati s krizo in neurejenimi razmerami. Verujte, da je res težko lačnim ljudem, brez izgledov za boljšo bodočnost, govoriti o idealih in dolžnostih človeka do sočloveka. Ugotoviti pa moram, da je v »Taboru« precejšnje število po-žrtvovalneh, pridnih in zvestih Tabor-janov in zanašajoč se nanje mirne duše lahko trdim, da bo »Tabor« uspeval. Tudi spori, ki so v društvu sem pa tja nastali, smatram, da so vsi bili manjšega značaja ter posledica mladih in zagretih ljudi.
Ugotoviti pa moram, da v društvu tekom cele poslovne dobe ni prišlo do resnejših pretresljajev. Razmerje »Tabora« do^ bratskih emigrantskih organizacij je več ali manj korektno in dobro. Stanje v tem pogledu se z ozirom na prejšnjo poslovno dobo, ni v nobenem slučaju poslabšalo, nasprotno v mnogih primerih izboljšalo, s Savezom emigrantskih udruženj smo bili ves čas v živahnem kontaktu. Opozarjali smo ga na vse pojave v emigraciji ter mu v tem pogledu predlagali tudi potrebne ukrepe, še več, Lansko leto je bil propagandni odsek Saveza v rokah Taborjanov in mislim, da ne pretiravam, če rečem, da »Taboru« ni bil v sramoto. Ne smem pa prezreti dogodka, ki se je izvršil baš sedaj v zadnjem času. Od ustanovitve »Tabora« pa tudi že prej od ustanovitve »Or-jema« smo bili na bojni nogi z društvom »Soča« v Ljubljani. Nesmiselno bi bilo
tej poslovni dobi iste Poizkušali smo iskati vzroke nesoglàsij, ki so stalno bila seznati z našimi težnjami in društve-’ — ^----------------------- . M
nim namenom čim širše mase tudi izven naših emigrantskih vrst.
Naš pevski zbor
z agilnim in požrtvovalnim pevovodjem Atov. Venturinijem na čelu je prav v
na dnevnem redu, kar je bilo prepusti-■ mo pozabljenju.
Ugotavljamo pa vsi z največjim veseljem, da so vsi ti spori danes izginili, in v dokaz tega prijateljstva je na zadnjem »Sočinem« sestanku
sodeloval naš pevski zbor, naš tovariš g. dr. Čermelj pa je imel lepo predavanje.
Prepričan sem, da govorim vsem iz srca, če trdim, da to zbližan je vsi brez izjeme iskreno pozdravljamo in zagotavljamo delegate bratske »Soče«, da mi gotovo ne bomo dali nikdar najmanjšega povoda za prelom dobrih odnošajev med »Sočo« in »Taborom«. Burno odobravanje je tov. predsednika za nekaj časa prekinilo. Nato je nadaljeval: »Potrebno je, da s tega mesta odločno poudarim, da je naš »Tabor« predvsem s svojim pevskim odsekom sodeloval na prav različnih prireditvah, in kdor trdi, da je »Tabor« samo primorsko društvo, in da že v principu odklanja vse, kar ni emigrantskega ter s tem podtika morda nehote, ali celo namenoma iz zlobe neko separatistično tendenco, ta naj ve, da ne dela usluge našim nacij o-nalnim težnjam.
Mislim, da je organizirana, pa tudi neorganizirana emigracija dala že dovolj dokazov, da je nacijonalno čuteča, da ji je prva skrb močna in enotna Jugoslavija. Povsod se sicer najdejo ljudje dvojmljivih moralnih vrednosti, tako, verjetno, tudi med nami, ali naše udejstvovanje nam daje dovoljno legitimacijo, da moremo take lekcije še a priori odločno odklanjati«. Zahvalil se je končno v imenu odbora vsem, ki so sodelovali z odborom ter pomagali društvu, zahvalil se je vsem predavateljem in tovarišem, ki so predavali, vsem društvenim dobrotnikom, prav posebno pa še emigrantskemu učiteljstvu, ki je »Taboru« vedno stalo ob strani.
Nato je dobil besedo revizijonalni odbor, v čigar imenu je govoril tov.
Ito Kolarič:
»Revizijonalni odbor je ugotovil, da je bilo delo odbora, kot ste mogli že sam) povzeti iz poročil, vseskozi požrtvovalno, kljub temu, da je slonelo v glavnem na ramenih par ljudi. Delo se je tekom poslovne dobe skušalo decentralizirati v odboru samem na ta način, da se je posebno načelnikom odsekov dodalo pomočnike. Na žalost pa se to ni obneslo in je po mnenju revizijonalnega odbora iskati krivdo v tem, ker je članstvo, ki ji bilo v to poklicano, pokazalo premalo zanimanja. Kljub temu pa je odbor izvršil svoje delo v popolno zadovoljstvo. Očiten napredek je v tej poslovni dobi pokazal socijalni odsek, kar pa je pripisati v glavnem delu celotnega odbora. Ugotoviti pa moramo, da je mandolini-stični odsek v tej poslovni dobi popolnoma odpovedal kljub vsem naporom odbora, ki ga je skušal obdržati. Popolna krivda za to leži na učitelju tega odseka g. Samarinu, ki je kot učitelj tega otseka enostavno prenehal brez vzroka s poučevanjem. Učitelja, ki bi učil brezplačno, odbor ni našel, društvo pa učitelje odsekov plačevati ne more. Moramo zato izreči vse priznanje in zahvalo učitelju pevskega zbora tov. Venturiniju, ki že od ustanovitve vodi ta zbor z vnemo in požrtvovalnostjo. Previa k o zaslužita vse priznanje in zahvalo gdč. Jelena Vrišerjeva in tov. Figar, ki se mnogo žrtvujeta za lep napredek mladinskega odseka. Končno ugotavljamo, da se društveni računi ujemajo in da so blagajniške knjige v naj lepšem redu. Tovariš predsednik je dal nato v debato vsa poročila in ker se nihče izmed navzočih ni javil, je dal končno na glasovanje predlog revizijonalnega odbora. Predlog je bil soglasno sprejet.
Vložena je bila ena kandidatna lista s nosilcem liste tov. štrekljem, podpredsednikom: Višnjevec Ivo, odborniki: Grbec Anton, Simšič Gabe, Brišček Janez, Kolarič Ito, Lakovič Marjan, Lukežič Lojze, Lasič Zvonko, Bensa Andrej, Gregorič Janko. Načelnik pevskega odseka Poljšak Viljem, dramskega odseka tov. Figar Vekoslav, prireditvenega tov. Brišček Ferdo, socijalnega tov. Bensa Andrej, šahovskega tov. Danilo Sever, izletniškega Pipan Jože, mandolinističnega Dekleva Roman. Revizorji: Dr. Čermelj Lavo, širok Albert in Venturini Fran. Ker ni bila vložena nobena druga lista, razen te, jo je dal tov. Cuder na glasovanje in jo je članstvo soglasno sprejelo.
Takoj nato zavzeme predsedniško mesto tov. Štrekelj
m se zahvali za izkazano zaupanje. Nato so občni zbor pozdravili zastopniki društev: »Soče« iz Celja, »Nanosa« in »Jadrana« iz Maribora, »Kluba Primork« iz Ljubljane, ki so vsi izrazili svoje dopa-dajenje in zadovoljstvo nad delom in udejstvovanjem mladine v društvu »Tabor« ter mu želeli še mnogo najlepšib in trajnih uspehov.
Burno pozdravljen se je h koncu zborovanja javil k besedi še predsednik Saveza g. dr. Ivan Marija Čok. ki nam je v jedernatih in navdušenih besedah orisal program vse organizirane in dolžnosti neorganizirane emigracije ter spozivom na t*e|® zaključil svoja izvajanja.
K besedi se je javil še borec za slovan-ske^ pravice v Primorju g. Andrej Ga-bršček, ki se je ravnotako navduševal na - om društva in obljubil svojo pomoč. Nato je tov. predsednik s pozivom k vztrajnemu delu za »Tabor« in našo sveto stvar zaključil občni zbejr
RAD JUGOSLOVENSKE MATICE
Glavna skupština Banovinskog odbora
VELIKI NARODNI AVIJATICARSKI MITING U BOROVU
U nedjelju 13 o. mj. održala je Ju-goslovenska Matica u Zagrebu, banovinski odbor, svoju godišnju glavnu skupštinu. Skupštinu je otvorio pretsjednik banovinskog odbora dr. Živko Petričić, ministar na raspoloženju i nar. poslanik. Dvorana Jadranske straže, u kojoj je održana skupština, bila je puna delegata i prijatelja Jugoslovenske Matice. Nekoje podružnice, kao Varaždin i Slavonska Požega, odaslale su svoje delegate, a ostale podružnice i povjereništva opunomoćili su razne prijatelje i članove iz Zagreba da ih zastupaju.
U svojem govoru dotakao se pretsjednik dr. Petričić i stanja našega naroda pod Italijom i iznio je neke simptome iz kojih zaključujemo da se naš narod tamo nacionalno održava. Predlaže da se pošalje pozdravni brzojav Nj. Vel. Kralju, što skupština oduševljeno prihvaća. Osim toga predlaže da se pismeno pozdravi bana dra Peroviča, senatora D. Trinaestića, Viktora Cara-Emina i Rikarda Katalinića Jeretova, i da im se izrazi zahvalnost na pomoći koju iskazuju Jugoslovenskoj Matici.
Tajnik g. Fran Baf čita opširan i vrlo zanimiv tajnički izvještaj, koji je saslušan najvećom pažnjom. U markantnim crtama opisuje stanje našega naroda pod Italijom, naročito se obazire na važnije dogadjaje kroz zadnju godinu. Opisuje kulturni položaj, a i ekonomsko stanje i konstatira, da se to stanje pogoršalo naročito kroz zadnju godinu. Spominje smrt Ivana Juriševića, koji je umoren u tamnici i nadodaje da se još nalazi oko 200 naših ljudi u talijanskim tamnicama. Kaže, da se naš narod brojčano, i po talijanskim statistikama, još drži, jer ono što se izgubi emigracijom, to se popunjava prirodnim prirastom pučanstva.
U dvije prošle godine došlo je k nama 556 emigranata iz Julijske Krajine. Većinu njih je Jugosl. Matica pomogla ili materijalno ili moralno. Ističe agilnost podružnica. Kroz zadnju godinu je osnovana nova podružnica u Sušaku, a povjereništva u Crikvenici, Dugoj Resi, Ivancu, Kaptolu, Oroslavlju i Pleternici. Podružnice su kroz zadnje 2 godine do-prinjele 41.000 dinara.
Iza toga čita pozdravne brzojave iz Novog Sada, Splita i Osijeka, u kojima se pozdravlja današnja skupština.
Iza toga podnašaju delegati podružnica i povjereništava izvještaje. Naročito je zapažen izvještaj delegata iz Slavonske Požege prof. Burića i izvještaj delegata iz Varaždina dr. Zvonimira Milčetića. Te dvije podružnice su bile najagilnije, imaju najveći broj članova i doprinjele su najveće doprinose.
Blagajnik učitelj Sirotić iznaša blagajnički izvještaj.
Iza podijeljenog apsolutorija prelazi se na biranje novog odbora u koji su ušla ova lica:
Pretsjednik: Dr. Živko Petričić, ministar na r. i narodni poslanik, I. pot-pretsjednik Dragutin Mičić, pukovnik u p., II. potpretsjednik: Dr. Fran Brnčić, odvjetnik. Tajnik:	Fran Baf, školski
nadzornik u p.,blagajnik: Josip Sirotić, učitelj. Odbornici: Demarin Josip, profesor i upravitelj Đačkog internata, Grabarić Ljubica, supruga banskog savjetnika u p., Jelušić-Benigar Ruža, učiteljica građanske škole, Kajin Dr. Miran, poljoprivredni referent kr. banske uprave, Magdič Marija, ravnateljica drž. ženske gradjanske škole, Mandekić dr. Vinko, profesor u p., Marčelja arh. Ivo, profesor, Pavelič dr. Ante, senator, Ražem dr. Ivo, upravitelj carinskih skladišta, Sirovatka Hinko, direktor osiguravajućeg društva Feniks, Smolčić Nikola, novinar, Stari Ivan, pretsjednik društva »Istra«, štulhofer dr. Aleksandar, odvjetnik, Trinajstič Ante, učitelj. Nadzorni odbor:	Marčac	Ante, banski
sekretar, Pilar Martin, arhitekt, Politeo dr. Ivo, odvjetnik.
Pri koncu predlaže delegat iz Slavonske Požege g. prof. Burić, da se dobrotvorima, koji uplate odjedanput 500 dinara, izda diploma. Dr. Ražem predlaže, da se prigodom Sokolskog sleta održi istarski propagandni dan. Oba predloga je skupština ustupila upravnom odboru na rješavanje.
GODIŠNJA SKUPŠTINA JUGOSLOVENSKE MATICE, PODRUŽNICE U OSIJEKU.
Osijek, 12 maja. (S). Jučer je u velikom separeu kavane Central održana godišnja glavna skupština Jugoslovenske Matice, podružnice u Osijeku, kojoj je prisustvovao velik broj iseljenika povratnika. Sastanku je pretsjedao g. Hinko Sirovatka a izvještaj je podnio g. Miroslav Friedman. Izvještaje tajnika g. Mundera i blagajnika g. dra Dinka Ermana skupština je sa zadovoljstvom primila na znanje i podijelila je starom odboru jednoglasno razrješnicu.
Prema zaključku skupštine upućeni su pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju Aleksandru I., pokrovitelju društva Nj. Vis. Kraljeviću Tomislavu, banu dru Ivi Peroviču, ministru n. r. g. dru Živku Petričiću kao pretsjedniku banovinskog odbora J. M. u Zagrebu, nadalje gg. dru Čoku u Beogradu, Milanu Marjanoviču za Savez organizacija iseljenika u Zagrebu.
U novu upravu izabrani su: pretsjednik dr. Prokopije Uzelac, potpretsjednici mr. ph. Franjo Frank, apotekar i dr. Dinko Erman, tajnici Oto Munder i Josip Svetličič, blagajnik dr. Ante Rutar. Na predlog g. dra Ermana i g. Tome Maksimoviča je izabran dugogodišnji dosadašnji pretsjednik podružnice g. Hinko Sirovatka za doživotnog začasnog pretsjednika.
Mjesni odbor aero-kluba Kraljevine Jugoslavije »Naša krila« u Borovu priredjuje u nedelju dne 20. maja o. g. veliki narodni avijatičarski miting na aerodromu firme Bata d. d. u Borovu. Celi odbor aerokluba na čelu sa svojim pretsednikom g. Tomom Maksimovičem, direktorom tvornice Bata d. d. u Borovu vrše velike pripreme za ovaj miting. Računa se, da će ovaj miting posetiti preko 30.000 duša. Prirediivači su se pobrinuli, da ceo dan bude ispunjen programom i zabavom.
Od domaćih turističkih aviona uzeće učešće svi avioni aero-klubova. »Naša krila« iz cele zemlje a osim toga sudelova-će naše vojno vazduhoplovstvo sa svojim asovima. Od inostranih dosada su se prijavili 10 čeških aviona i 4 engleska.
Bogati program ispunjen ie izmedju ostalog sa sledečim tačkama:
Celo pre podne letenie publike sa nekoliko aviona. U tom mediuvrcmenu odigraće se razne nogometne utakmice i sokolska odbojka. U 11 sati pre podne izvršiće se
posveta hangara i aerodroma vlasništvo firme Bata d d. Borovo.
Posle podne nakon pozdrava pretsedni-ka mestnog odbora aero-kluba »Naša krila« u Borovu g. Tome Maksimoviča najpre će se održavati defile svili sportskih aviona, pak grupno letenje vojničkih aviona planiranje aviona sa 1.000 metara sa ugašenim motorom. Dalje utakmica sportskih aviona, akrobacije civilnih aviona, bombardiranje naselja sa gašenjem požara od d0' brotvorne	vatrogasne čete u Borovu,
akrobacije vojničkih aviona t konačno skakanje sa padobranom.
Pošto na ovom mitingu sudeluju inosta-ni avioni, to se očekuje, da će naročitu naša vojna avijacija uzeti učešća u najvećem broju na ovom mitingu. U prvom redu računa se na naše asove gg kapetana Rupčića i poručnika Bajdaka. Za ovai miting biće organizovani posebni vozovi :Z Beograda.	Subotice,	Broda.	Župani®’
Brčko i Osijeka. Prehrana na aerodrom^ Posebne kuhinje i bife. Posle mitinga razne športske atrakcije i narodno veselje
TKO ĆE RIJEŠITI ISTARSKO PITANJE?
Predavanje u Istarskom akademskom klubu
Zagreb, 15 maja. Istarski Akademski Klub održao je dne 9. ov. mj. u klupskim prostorijama drugi redoviti članski sastanak u ljetnom semestru, na kojem je kol. Srećko Dobrila održao gornje predavanje. Poradi satne važnosti problema predavanju je prisustvovao lijepi broj akademičara, preko 50. I^re-davač je iznio ove svoje misli:
Siienjern tal. tašizma i imperijalizma s svim onim poznatim, posljedicama, koje su naš narod u Istri tako teško pogodile, pukao je još veći jaz, izmedju Slavena i Talijana u Istri. Taj je jaz postajao stoljećima, ali je u zadnjem deceniju zaoštren do skrajnosti. Naša manjina u Italiji nije kao što neke druge manjine kao na pr. njemačka manjina u Jugoslaviji. Naša manjina živi kompaktno kao i čitav naš narod od Soče do Crnog i Egejskog mora. • Postoji više mišljenja — kaže predavač — kako da se organizuje naš Savez. Ne svakako na partijskoj bazi kao što je talijanska emigracija, jer to slabi snage emigracije. No i u pogledu rješenja našeg pitanja postoje razna mišljenja u redovima naše emigracije. Tu je predavač istaknuo, da u glavnom u pogledu rješenja našeg pitanja postoje minimalisti i maksima-listi. Minimalisti rješavaju naš problem bez pomicanja granice' s nekom kulturnom autonomijom, gdje bi se našem narodu za-garantovao slobodan kulturni razvoj. No to je — po njegovoin mišljenju — besmisleno, makar to rješenje potjecalo i iz krugova talijanske antifašističke emigracije u Parizu. (Znademo dobro, da su i oni nad našim narodom u Istri provodili metode, koje se ne razlikuju puno od današnjih fašističkih. Ispravnost našeg rješenja sastoji u pomicanju granice na Soču, u maksimumu naših zahtjeva. Jedino tim rješenjem će se suzbiti talijanski imperijalizam, a talijanska manjina našla bi se u mnogo pogodnijem položaju nego što se naša danas nalazi. To maksimalističko rješenje ne diktira samo etnička kompaktnost našeg naroda s ove i one strane granice, to rješenje diktiraju privredni i ekđ1 nomski interesi našeg naroda, povrh svega nacijonalni interesi, jer gospodar Trsta
IZ KOLONIZACIJSKEGA ODSEKA SAVEZA
i Pule, suvereni je gospodar Jadrana. Mi se nikako ne možemo zadovoljiti s rješenjem što ga predlažu tal. antifašisti. To je minimalističko rješenje, ne daje nam nikakovih garancija, da bi se naš narod mogao slobodno razvijati pod antifašističkim režimom. Da li se uopće može očekivati, da će tal. antifašisti srušiti tal. fašizam? Pa kad bi se to i dogodilo, naš problem bi se mogao drukčije riješiti!
Istarski problem — kaže predavač — ne smije se shvaćati kao jedan opće čovje-čanski problem, ne smiju se prihvaćati ideje, koje s te strane rješavaju naše pitanje. To je historijska borba, koja već stoljećima traje. U toj borbi su već ustrajaie generacije i generacije. Naši su zahtjevi pravedni, naša stvar je sveta. Mi moramo zahtijevati maksimum rješenja, ne smijemo naše pravedne zahtjeve slabiti . idejama koje slabe snage naše emigracjie, koje ubijaju njenu vitalnost i borbenost .Tal. anti-fašizam ne donosi rješenje koje bi nas moglo zadovoljiti kaže predavač. Protiv talijanskog nepravednog i imperijalističkog revizionizma moramo postaviti naš pravedni revizionizam, naše pravedne zahtjeve. Zato moramo čvrsto zbiti naše emigrantske redove da možemo u danom momentu našu svetu stvar riješiti na način, koji će nas potpuno zadovoljiti.
Predavanje je saslušano s velikom pažnjom, pa je kol. predavač na koncu na-gradjen aplauzom.	N. R.
CESTARJI OB MEJI SO ŽE VEČINOMA SAMO ITALIJANI
Idrija, maja 1934. (Agis.) — Ob vsej obmejni črti so na cestah zaposje-ni že skoro sami Italijani. Domačine, kar jih niso že pred leti, stalno premeščajo v južno Italijo, na njihova mesta pa prihajajo Italijani. V mesecu marcu so bili premeščeni še ostali cestarji, ki so Slovenci iz zaposleni na cestah od Cola do Sv. Lucije tako, da je zdaj na vsem tem območju ostalo samo pet cestarjev domačinov. Vsi drugi so že Italijani. Kot zgleda, so jim tudi navadni ljudje — delavci, že preveč nezanesljivi in jim ne zaupajo.
V	bližini Djevdjelije na grški meji, v Vardarski banovini, ima svobodneoa zemljišča še za nekih 15 naseljencev. Zemlja, ki je na razpolago izvrstna, lega ter podnebje prijetno z zdravo stu-denčno vodo. Zemljišče se bo odplačevalo v več letih po povoljni ceni. Država daje gradbeni les za zidanje hiše. želeti je, da oni, ki se na tej zemlji že-
MLADINSKI ODER DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI.
ki se je na Vnebohod, dne 10 t. m. tako lepo predstavil z mladinsko spevoigro »Punčke žive« na odru Šentjakobskega gledališča v Ljubljani, nam za soboto, dne 19 t. m. pripravlja novo presenečenje.
V	proslavo materinskega dne bodo malčki na ta dan ob 8. uri zvečer vprizo-rlli v dvorani Delavske zbornice mično mladinsko spevoigro s petjem, godbo in plesi v 6 dejanjih »Brez mamice« ali »Dve Marički«, ki jo je napisala priznana avtorica Marija Grošijeva.
Mamice in očetje, botrice in botri privedite svoje malčke in varovance. Pridite vsi, ki želite preživeti nekaj srečnih in lepih trenutkov. Vstopnina od 2 do lo Din.
U FOND „ISTRE”
x. X,, Subotica.................D 20.________.
U prošlom broju objavljeno . D 32.643.85 UKUPNO D 32.663.85
le naseliti, imajo nekaj začetnega kap1' tala, da si lahko nabavijo živino in drd» inventar, ki je nujno potreben za pi'v£ leta obstoja. V Djevdjeliji je našel j en111 že nekoliko goriških vrtnarjev. Inter®' senti, ki se žele na dotični zemlji nas®' liti, naj se prijavijo odseku v društ1™ »Istra« — Zagreb.
SMRT NAŠIH ROJAKOV
Pred dobrim mesecom je umrl v Sa" rajevu naš rojak Stanko Furia p; star 25 let, doma iz Nabrežine. Pobegh1;
doma v Jugoslavijo pred peti#11 leti ter se nastanil za kratek čas v Zay grebu. Po dolgem iskanju zaslužka je pot prinesla v Francijo, kjer se r celo hotel vpisati v tujsko legijo. Km»' lu nato pa je odstopil od te namere P} se vrnil v Jugoslavijo. Nekaj časa je zaposlen v tovarni sladkorja v Bel®11} Manastir ju, nakar so ga radi bolezp; poslali v Osijek v bolnico. Obolel j® ^ jetiko, toda radi pičlih sredstev je ral iz bolnice, nakar je šel v Saraj®^0’ Kjer je umrl. Lahka mu bodi bosans»* zemlja!	(Agis)-
Prosek. 13 5 1934. V soboto 12 t. & )c nenadoma preminula v splošni bolnici,^ Irstu na posledicah operacije na .sTéjr gdč. Mira Ihintar v starosti 28 let Pokolj :e bila hči dobro znanega gostilničarja f trgovca na I^roseku Rudolfa Puntarja. hfl' to zadeti družini naše iskreno sožalje. vedno pokojno pa ohranimo v č®sl1?. , spominu! Naj ji ho lahka domača zemlilca’ ki jo je tako ljubila. — Prosečani.
f IVAN BREZIGAR.	„i
V Podgon ori Gorici je pred umrl v starosti 78 let g. Ivan Brezij Pokoinik ie bil strogo narodno zav®oev mož. ki ie vzgojil vseh svoiih 9 otrok , narodnem duhu. Bil je vnet Sokol in ,*11 niegovi otroci že v zgodnjih letih telova®' nri Sokolu. Bodi zvestemu sinu slov®115.., zemlie ohranjen med nami lep spon}!»' žalujočim preostalim naše iskreno sož®11
»Istra« tzlai.’ svakog tjedna u Petak. _ Uredništvo dinara; za inozemstvo dvostruko; za : Iva
. Uredništvo uprava nalaza se n Zagrebu, Masarykova ulica 28 II. — Broj čekovnog računa 36.789. — Prninim».	17 j	~	»5
«staffiss8«r-*3%8
odgovara Rudo» Polanovič, Zagrob, Ilica broj 131.	stara po d. d.. Zagreb, Masarykova 28a. - Za tisk»^
ca muti» moivu n v uo u u ivu ; ca Jllliurm u *	«* **** is«»**»»«. — v»;
Mihovilovin Jukićcva ul. 3C. — Za uredniš odgovara: Dr. Fran