Poštarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
lusn
GLASILO S A VEZ A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Gcaišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 e Račun Poštanske štedionice br. 57-686 e Oglasi po ceniku •
Beograd, 24 m a rt 1939 God. X © Broj 12.
SLOGI I 0TP0RN0ST!
Poseta bugarskog pretsednika vlade, g. Kjoseivanova, Ankari izazvala je duboku pozornost, ne samo u Bugarskoj i u Tur-skoj, več i u svim balkanskim državama, te u ostalom svetu. Ta pozornost je u punoj meri zaslužena, kada se uzme u obzir da se poseta zbila u vremenu kada je evropska, a može se kazati i svetska kriza još jedan put dosegla opasnu kulminaciju, i kada su u mnogim krajevima Evrope ljudi zabrinuti za sutrašnjicu. Prirod no je da u takvim prilikama još više otskače činjenica, da Pretstavnik jedne države, na području ko ji se često nazivao »ba-rutanom Evrope« učestvuje u manifestacijama najsrdačnijeg prijateljstva sa državom, sa kojom je njegov narod rani j e imao pri-Učnih sukoba, i da na taj način nekadašnja »barutana« daje pri-mer, kako se i največe suprotnosti dobrom voljom mogu pre naostiti i kako največa blagodat naroda ni je ni u oružanju ni u osvajanju, več u saradnji i uzajamnom osiguranju nezavisnosti Pred svakim koji bi iz vana hteo da remeti mir na Balkanu.
Ma da Bugarska još ni je član Balkanskog sporazuma, čitava turska štampa je jednodušna u torne, da ankarski sastanak znači isto, što i pripremni akt za ulazak Bugarske u Balkanski spora-zul. Dalekovidni otac nove Turske, Kemal Ataturk je, uz blaže-nopočivšeg Kralja Aleksandra, bio jedan od glavnih tvoraca Balkanskog sporazuma, pa je Turska i posle njegove smrti, ostala u punoj meri svesna važnosti i snage te formacije, za svoju ne-zavisnost i napredak, te za mir na Balkanu i u istočnom Mediteranu. Zato je, i pored svih potresa koji su se javili u Evrom (i možda baš z bog tih potresa!) ostala nepokolebljivo verna njegovim principima, koristeči svaku priliku da Balkanski sporazum produbi i da ga upotpuni.
Pretsednik Turske vlade, Refik Sajdam, je u zdravici upu-čenoj g. Kjoseivanovu, smatrao naročilo važnim da podvuče baš °ve reči:
»Vaša poseta ima u toliko vede značenje, što pada u vreme kad je međunarođni položaj toliko delikatan. Taj položaj traži od nas da btiđemo veoma ot pomij' a nikakva garancija za tone može da bude’ bolja, nego li je uspostava intimnosti i poverenja n največoj mogučoj meri, izrnedu balkanskih naroda.«
Dva momenta ističe, dakle, turski premijer, kao najvažnija u današnjim prilikama :	»da b u d e m o veoma o t p o r-
n i« i »da uspostavimo intimnost i poverenje u največoj meri!« 1 ne bez razloga! Dogodaji poslednjeg vremena pokazali su najbolje, da je baš pomanjkanje intimne saradnje, izrnedu onih čiji su interesi ugroženi, dovelo do teških posledica; jednako kao i kriva pretpostavka, da se nepokazi-vanjem otpornosti dade ma št a očuvati, a na j man je nezavisnost l mir u svetu. Otpornost je potrebna pre svega, na svakom koraku i kod svakog pojedinca. To ne znači tvrdoglavost niti pomanjkanje političke elastičnosti. Naprotiv! Otpornost dopušta kompromis i u najkrupnijim stvarima, ali ga ne dopušta ni u naj-manjoj sitnici, ako to može da tangira nezavisnost države i naroda. Jer nezavisnost, ili je potpuna, ili je nema. »Nezavisnost« pod tudom kontrolom je apsurd i dobra samo za one koji nisu vredni s lobode.. A ta otpornost mora da je jednodušna, od najme-rodavnijih fak tor a pa do najširih sl o jev a, i od najjače medu s a-vezničkim državama, pa do najslabije.
Odgovor bugarskog premi jer a na zdravicu g. Refik Saj-dama, bio je isto tako srdačan i u punoj meri je potvrdio njegove reči. Da li to znači da če se optimističke prognoze turske štampe u najkračem vremenu oživotvoriti, ili če biti potrebne još izvesne formalnosti i čekan ja, ni je sigurno. Ali jed no je jasno, da je u Ankari učinjen važan korak za saradnju balkanskih naroda, a u prvom redu Južnih Slovena, izrnedu čijih država več dve godi ne pošto ji ugovor o večnom prijateljstvu, a čije su veze iz dana u dan sve dublje i srdačnje.
To se moglo konstatovati i na jed noj drugo j drugo j manifestaciji, ne tako zvaničnoj, kao što je bila ona u Ankari, ali vrlo spontano j i značaj noj, — prilikom proslave 40-godišnjice Saveza bugarskog »Junaka« u Sofiji; Delegacija, što ju je na tu proslavu poslao Save z Sokola K. J., a koja se sastojala iz vrlo oglednih članova Uprave, vratila se toliko ushičena bratskim prijemom, da svi delegati jednodušno podvlače, da je sofijska manifestacija značila uzdignuče srdaca i veliku utehu za svakog dobrog Slovena, baš u ovim danima, koji su tako mračni i tako beznadni izgledali za čitavo Slovenstvo. Svi govornici, i bugarski i jugoslovenski, naročito su podvlačili baš tu slovensku i južno-slovensku solidarnost, tu istrajnost u borbi za zajedničke ideale, tu otpornost i odlučnost da se ne naseda niči jim stranim utica jima, koji bi išli za tim da pomute slogu bratskih naroda, i da ometu njihova nastojanja da se nezavisnost balkanskih država i njihov mir u punoj meri očuvaju.
Rečeno je da Balkan može da odigra značajnu ulogu u današnjo j Evropi. 1 to je tačno, bilo to drugima milo ili ne. A u to j ulozi je konstruktivna saradnja dveju južnoslovenskih država od kapital nog značenja. Slovenstvo če ipak pokazati da je sve drugo nego li inferiorno; a dvema južnoslovenskim državama na Balkanu se pruža prilika da to dokažu ispred svih.
Glavna Skupština Saveza Sokola K. J.
Savez S. K. J. uputio je svima sokolskim župama, ovu okruž-nicu:
Prema propisu člana 25 Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola Kraljevine Jugoslavije i § 1 i 15 Poslovnika glavne skup-štine, izveštavaju se br. župe, da če se, prema rešenju Izvršnog odbora Uprave Saveza, od 28 i 29 januara ove godine, glavna Skupština održati na dan 22 i 23 aprila tek. god. u Beogradu, u sokolskom domu Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, društva Beograd - Matica, — Deligrad-ska ulica br. 27.
Dnevni red, vreme i mesto po-jedinih sastanaka i prethodnih poslovanja dostaviče se br. žu parna naknadno u propisanom roku.
Mole se br. župe da ovo prime na znanje i pripreme sve što je potrebno, da se mogu pozivu na skupštinu odazvati kako treba, i ispuniti svoju dužnost.
Posebno se skreče pažnja br. župama na propise koje smo iz-ložili u okružnici od 16-1 t. g. (okr. br. 1, Sav. br. 764), s mol-bom da br. župe tiastanu da bu-du na skupštini Saveza zastup ljene, ako ne sa punim brojem, sa što večim brojem izaslanika sa pravom plasa. Ovo, koliko zbog ozbiljnih prilika u kojima se živi, toliko i zbog velikih za-dataka koji predstoje pred novim Starešinstvom. Br. župe koje budu slale veči broj izaslanika, pored starešine, bilo bi dobro ako bi bile zastupljene važnijim funkcionerima: načelnikom župe, predsed. prosv. odbora, pročel-nicima važnijih otseka (za SPP za narod. odbr. otsek, za rad na selu i streljački). Br. župe koje bi poslale mali broj izaslanika, mole se da izaslanici budu upo-znati sa svima granatna rada u župi i podele dužnosti, kako bi uspešno mogli učestvovati na sa stancima referenata svih župa i prikazati rad u svojoj župi.
Sve ostalo, kao i na koliki broj izaslanika, sa pravom gla sa, ima koja župa pravo, dosta vice se župama naknadno.
Prosvesni odbor SSKJ i analfabetski tečajevi
Jedna od glavnih gratia sokolskog rada u S. P. P. jesu analfabetski tečajevi. Naši dnevni listovi beleže s vremena na vreme rad tih analfabet-skih tečajeva po sokolskim jedinica-ma. Želeli bismo da i naša Savezna uprava dobija izveštaje o tim našim analfabetskim tečajevima. Molimo naše sokolske jedinice, neka ih skromnost ne sprečava u torne, da nam u najkračem vremenu, i to najdalje do 25 o. m., dostave te izveštaje, kako bismo ih mogli uneti u svoj glavni izveštaj. Potrebni su ovi podaci: Koliko je trajao tečaj; koliko ih je tečaj j posečivalo i koliko ih je isti svršilo. | Izveštaji treba da se upute Prosvet- j nom odboru S. S. K. J.
Poklic sa Kosova
Ove nas godine čekaju tri značajne manifestacije: poseta župa Cetinje i Skoplje Kosovu piigodcm 550 godišnjice Kosovske tragedije; jubilarni slet u Ljubljani, prigodom 75 godišnjice osnivanja prvog sokolskog društva u našoj zemlji, Ljub-i ljanskog (Južnog) Sokola; i slet primorskih župa u Sušaku.
Poseta Kosovu i prvi glavni dan jubilarnog sleta u Ljubljani padaju na isti dan — na sam Vidov dan, kada se pre 550 godina odigrala tragedija na Kosovu Polju.
Jugoslovensko Sokolstvo več se jcdanput sakupilo na Kosovu Polju. To je bilo 7 septembra 1928 godine, odmah posle pokrajinskog sleta u Skoplju, kada smo stajali na pragu 10-godišnjice osnivanja Kraljevine Jugoslavije. Tada su nas posetila brača češkoslovački, lužičkosrpski, poljski i ruski Sokoli. Svi zajedno otišli smo na Kosovo, u zaista impozantno) povorci. Ili ne, — to nije bila povorka — to je bilo sokolsko bodočašče. Tamo smo se poredali o-ko spomenika, objavili svoju sokol-sku reč i položili zakletvu vernosti najvišim sokolskim idealima. Govor naših duša cula je Kosovska devoj-ka, cula ga je Majka Jugoviča — ti plemeniti i večiti simboli največe domovinske ljubavi i največeg junaštva. Cule su nas sene mrtvih boraca i junaka. Tada je Sokolstvo ponovo u-zelo u program svog rada borbu »z a ideale pravde, bratstva i slobode, za ideale jednog i jedinstvenog, istinskog, snažnog i nesavladivog kulturnog Slovenstv a«, kako smo kazali u deklaraciji.
Kolikogod smo imali, iza onog dana, u našoj zemlji i van nje, so-Kolških priredaba, večih i mairih, na j ovaj svečani trenutak na Kosovu ni-kad nismo mogli da zaboravimo. Gdegod bili, uvek nam se probudio i naš Kosovski dan u živoj uspomeni i ponovo nam otkrio dubinu istorij-skog značenja, sadržanog u rečima naše deklaracije, da je »široki temelj čitavog našeg rada u sadašnjici i u buduč-n o s t i u j e d i n j e n j e s 1 o ve n-skog Sokolstva i Slovenstv a«.
I još danas, u našem sokolskom i porodi-nom životu, koji svaki od nas preživljava, probija kroz naše oseča-je i naše misli glas Kosova: »O n o sto je naše, ne može nam niko da oduzme; ono, što je iz smrti za život stvo-r eno, ne sme niko da ru-š i 1« — I kroz svu našu bit probija zapovest, ko>a odjekuie s Kosova več 550 godina: »S n i k i m i n i-kad ne obeščastiti svetost domovine i veličina z г t a v a, darovanih za njul«
Grobovi mrtvih Sokola, boraca i heroja imaju pravo, da ovako govore, a mi, živa brača i žive sestre, i-mamo dužnost da slušamo ovu zapoved i da živimo prema njoj. Jer nema izgovora i nema uzmicanja ni za koga, koji je naš, da ne bi shvatio reči, koje smo čuli na Kosovu i koje pokazuju pravac i svrhu našeg rada medu narodom: »Udruženi u ljubavi, hočemo s ljubavlju da po-mognemo sve one, koji su potrebni
pomoči. A u našem narodu najpre je i najviše potrebno bratstvo i lju-bav, mir i rad za vlastitu veliku bu-dučnost. Toj budučnosti žel mo da posvetimo sve svoje snage, i na delu hočemo da sakupimo čitav narod, pod jednim barjakom sokolskim, gd* neka prestanu sve strasti, gde čemo biti brat bratu i sestra sestri, i gde čemo se takmičiti u delu za opšte kulturno podizanje naroda i za meč države naše. Bezuslovno služeči i-stini i pravdi, poštenju i bratstvu, neprestano čemo dozidavati i utvr-đivati največu i najjaču tvrdavu svakog naroda: državnu nezavisnost i gradansku slobo-d u !«
I svaki, koji objektivno prosuduje prilike u našoj zemlji i gleda stvari onakve, kakve jesu, taj moia da kaže, da ima medu nama (ne mislim ovde samo na Sokolstvo!) još uvek premalo bratstva, jer su još uvek strasti raspaljene, — one strasti, koje sprečavaju zdravo takmi-čenje za opšte kulturno pod'zanje naroda i za moč države naše. Nema trpeljivosti, nema uvidevnosti, nema podređivanja ličnih težnji opštim zadačama i opštoj koristi. Sokolski ideali traže od pojedinaca i od za-jedmce mnogo i mnogo samoodri-canja, požrtvovanja, ljubavi i mnogo, mnogo pozitivne radinosti. Naš narod i nasa zemlja trebaju potpu-ne, zdrave, moralne, poštene i jake ljude. Pošto to znamo, znamo i to, kakav mora da hude Soko i kakav mora da bude sokolski vaspitni rad.
Na Kosovu smo čuli još i ovo: »Iz Slovenstva, koje je složno u Sokolstvu i sa Sokolstvom, pritiče sva moč, sva lepota i sva sre-i č a naša. Iz tvrdave slovenske sokolske radinosti i jednodušnosti, možemo braniti i čuvati ravnu i duboku crtu u značaju našeg naroda, koji je bitan i sastavan deo ogrom-nog slovenskog sveta. Samo iz višina se otvara širok obzor i pogled u dubfne.«
Ta,to su nam na Kosovu govorili grobovi mrtvih junaka, da ih ču-! **va krača • žKe sestre. Da ih сигц i da nikad na onaj govor ne zaborave, nego da ga za sva vremena zapamte i da ga prencsu od pokolenja na pokolenje tako, da duh i i snaga prošlosti ostanu živi za sve rodove i za sve vckove.
Dužnost je žive brače i sestara, da baština mrtvih heroja ostane sveta i najskupocenija, da junaštvo ne bude samo u pesmama slepih gusla-ra, nego da živo i plodno ostane u srcrma i delima našim i naše dece!
Tako nam je govorilo i zapovedalo Kosovo, dana 7 septembra 1928 godine, a tako nam govori i danas. Taj govor treba da tačno i duboko proživimo, jer samo tako se možemo najbolje i najlepše duhovno pri-premiti na one tri manifestacije, koje nas čeka-juu ovoj godini. Prema za-vetu sa Kosova trebamo da upravljamo sva svoja nastojanja, jer hočemo da ostanemo neimari i čuvari našeg zajedničkog doma, pod zašti-tom velikog genija slovenskog sokolskog bratstva 1 E. L. Gangl
Junacke i sokolske manifestacije u Sofiji
Prilikom 40-godišnjice Saveza bugarskih »Junaka .
Na poziv Savezne uprave »Junaka« naš sokolski Savez je uput:o de-legaciju koja je otputovala u Sofiju radi učestvovanja na proslavi 40-godišnjice postojanja Saveza bugarskih »Junaka«. U delegaciji su se nalazili: Prvi zamenik Starešine Saveza SKJ. brat E. L. Gangl, načelnik Saveza SKJ, br. Dr. Pihler, zatim brača Staja Stajic, Miša Stanojevič i Dr. Čip-čič, članovi Savezne uprave. Dalje je beogradsku sokolsku župu zastupao starešina, br. Dr. M. Gradojevič, a ni-šku župu starešina, br. Radovan Dimitrij evič.
Naša delegacija je bila svesrdno primljena od brače »Junaka«. Več na granici u Dragomanu bila je do-čekana od pretsednika Vitoške ju-načke oblasti brata Ivana Anastaso-va i brata ing. Nikole Nikolajeviča. U Sofiji, na samoj stanici, dočekana je od uprave »Junaka«, na čelu sa pretsedateljem, generalom Raškom Atanasovim.
U hotelu »Slovenska Beseda« o-držan je prvi sastanak delegacije i uprave »Junaka«, u 10 časova pre podne. Odmah zatim delegacija se u-putila u dvor gde se obavilo upisiva-nje u dvorsku knjigu. Posle podne obavliene su posete bugarskom Mi-tropolitu Stefanu, pretsedniku opšti-ne sofijske ing. Ivanu Ivanoviču i najzad jugoslovenskom poslaniku u Sofiji g. Momčilu Jurišiču.
Sutradan je obavljena povorka Junaka«, počevši od stadiona pa do Narodnog pozorišta, gde se održala svečana akademija. Tom prilikom je Junake i Sokole, otvarajuči aka-demiju, srdačnim govorom pozdravio pretsedatelj »Junaka«, general Raško Atanasov. Na ove pozdrave od-govorio mu je zamenik starešine na-šeg Saveza, br. E. Gangl, ovim rf čima :
Bračo Junači! Sestre Junakinje!
Došli smo medu vas, u vašu pono-jnu prestonicu, pod visokim Dilošem, da vam u ime Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije čestitamo vaš jubilej četrdesetogodišnjice postojanja centrale vaše organizacije. To je uuš »Sojuz na blgarskite gimnastičeske druže-stvata Junak.«
Da li je to samo vaš Sojuz P
/Ve. on je takoder i naš, jer srno mi jugoslovanski Sokoli zajedno s vama učlanjeni u Savezu slovenskog Sokolstva, gde od 1934 godine dalje isto osečamo, isto hočemo, ka istom cilju
težimo i za iste ideale radimo i živimo.
' Osečamo silu slovenskog sokolsko-ju-načkog bratstva, hočemo biti jaki, sme li i viteški u čuvanju slobode i samo-■ stalnosti svojih zemalja i naroda, le-zmo ka veličini Slovenstva i radimo i živimo za to, da u ogromnost Slovenstva mi Južni Sloveni, i Junači i So-i koli, unesemo sve vrline i kreposti, sve osobine i prednosti naših dveju grana na široko razgranaiom i visoko izra-slom golemom stablu slovenske lipe.
Gde god struji slovenska krv, tamo { treba da kuca i bugarsko junačko i ju-goslovensko sokolsko srce. U brai-. skom junačko-sokolskom sovenskom i kolektivu mora da se čuje glas nas Južnih Slovena i mora da se oseti plamen naših rodoljubivih duša. U tom glasu od jeku j e naša jaka volja za bratstvom, ljubavlju i slobodom, a u ovom plamenu kuje se i kali Čelik na-šeg oružja za čuvanje i odbranu sve-ga, što je naše i št o naše ostati mora!
Daš Dasil Levski — vaš besmrlni apostol slobode, kako ga vi opravdano j nazivate — prvu je gimnasi.čku dru-' žinu osnovao u selu Jenikeju, da time intuitivno dokaže, kako mora da sva i moč Južnih Slovena kipi iz vrela naše narodne snage — od tamo, gde je ko-levka narodne samobitnosti i životne energije naroda. To je bilo več godine 1865, — odmah iza osnivanja prvog ; sokolskog društva u Češkoj i odmah po osnivanju prvog sokolskog društva u Jugoslaviji.
Iz toga se vidi da su Sloveni na severu i jugu Evrope, pre punih 10 i više godina, osetili istu potrebu: Dali su narodima mogučnosl, da se vaspi-taju i pripreme za sudbonosna vremena, kada bude treba boriti se, patiti, žrtvovati se, umirali a i pobedivati za slobodu Slovena.
I kako su u oslobodilačkim borbama 1877-1878 pale premnoge žrtve bu-'• garskih vežbača, tako nije čudo, što : su protekle godine dok nisu bile rane 1 zaceljene i dok nije godine 1839 prof.
\ Jončev osnovao prvo gimnastičko dru-| štvo u Sofiji. A pel godina iza toga, i dne 15 avgusta 1898, sakupili ste se na kongresu u Sofiji, gde sle dali svo-; jim gimnastičkim društvima ime Junak i osnovalj svoj Sojuz.
Tako, eto, danas slavimo jubilej ; vaše junačke ideje, pa moramo naglasiti da su u davnoj i bliskoj prostosti, kako Junači tako i Sokoli dokazali svojim radom i životom, da su uvek stajah u službi otadžbine i naroda. A
tako mora da bude i u budučnosli. 'Večerno ni mi Sokoli ni vi Junači do-zvoliti, da nas iko razdvoji, jer kada j c srce spojeno sa srcem i kada iz dveju duša jedna vatra bukii, — mora da nam bude samo zajednički put, to jest put nacionalnog rada i bratske ljubavi!
Jedna vaša junačka pesma kaže, da »naše majke sve crno nose. crninu noše, za nama Žale.« Mi Sokoli i Junači hočemo sada drugačije junačke pesme, takove pesme, gde naše majke i sestre sve belo i erveno nose, sa nama se raduju i nama pomažu ka pobedi bralstva, za slavu i moč slovenskog sveta. Mi Junači i Sokoli ne-čemo više grobova i crninu, mi hočemo rada i života za budučnosl sviju Slovena!
I kao što je vaš Dasil Levski došao u Beograd, da tamo upozna elemente modernijeg vežbanja, tako mi od tamo
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Starešina Raško Atanasov
dolazimo k vama u Sofiju, da vam i otvorimo svoja verna sokolska srca, j da vidite i osetite stare elemente so-] kolskog bratstva i junačke vernosti. Samo tako morate da tumačite naše j čestitanje. 1 u ovom duhu vas, bračo Junači i sestre Junakinje, u ime Sa-1 veza Sokola kraljevine Jugoslavije iskreno i bratski pozdravljam. —
Zdravo! Zdravej!«
*
Odmah posle akademije, povorka »Junaka« i Sokola otišla je u kasar-
' nu I i VI pešadijskog puka, da položi vence na spomen ploče izginulih heroja bugavske vojske. Toga dana održana je i zajednička sednica u-jirave »Junaka« i naše delegacije, pod pretsedništvom brata Atanaso-va. Na ovoj sednici se raspravljalo i o svima pitanjima koja se odnose na j junačku i sokolsku organizaciju, te ) je odlučeno da se, sa jedne i sa dru-| ge Strane razmisli o svima mogučno-j stima za bližu saradnju, tako da do-
Za pretsednika odbora za podiza-nje spomenika Kralju Aleksandru u Novom Sadu, izabran je brat dr. Ig-
njat Pavlas, starešina Sokolske župe Novi Sad. Odbor za spomenik p redu -zeče živu akciju, u kojoj če naroči-to prednjačiti Sokolstvo u Vojvodini.
*
Sarajevska sokolska župa osnovala , je otsek za proučavanje sela. U tom
j otseku sakupljače se sva literatura na ; našem jeziku o radu i problemu se-; la, kao i ona koja se uopšte bavi se-I lom. Sokolska župa Sarajevo obratila j se proglasom na sva izdavačka podu-j zeča, književnike, novinare i redak-| cije novina da joj pošalju sva izda-! nja koja se odnose, na selo.
*
Sokolsko društvo Skoplje II-Haii-rijevo je izabralo za starešinu br. Bil-! bila Pavloviča i utvrdilo da je rad u j prošloj godini, u svim otsecima bio i vrlo plodan. Izveštaj o tom radu | štampan je u zasebnoj knjižici; a de-1 legati župe. brača M. Jovanovič i N. Stavrič pohvalili su rad društva. Dru-
de do izražaja uzajamna solidarnost. U tu svrhu če se provoditi: 1 česta izmena misli usmeno, — 2. Uzajam-j nost junačke i sokolske štampe ; — 3. Sastanak starešina župa i pret-sedatelja oblasti; — 4. Zajednički tečajevi; — 5. Učestvovanje na glavnim godišnjim skupštinama »Juna-
I ka« i Saveza.
Uveče je održan banket, u čast 40-godišnjih radnika u Savezu »Junaka« i u čast svih delegacija na ovoj proslavi. Tom prilikom je go-vorio i bugarski Mitropolit Stefan, poželevši »Junacima« i Sokolima da istraju u temeljitom radu i u borbi za slobodu slovenskih naroda.
Sutradan, 20 marta, naša delegacija je položila venac na grobove ! srpskih vojnika u Sofiji, a u ime bu-: garskih Junaka položio je venac i starešina Atanasov.
Na ovoj lepoj proslavi bugarskih »Junaka« je uzela učešča i delegacija ruskih emigrantskih Sokola, u ime kojih je govorio starešina Drajling. Poslednji bilten ČOS, od 14 marta, je javljao da Českosloven-| ska Obec Sokolska šalje u Sofiju svoje delegate, braču Dr. Štolca i Kepla, koji če ujedno zastupati i Savez Slovenskog Sokolstva. Medu-lim, brača Štole i Kep! nisu stigli u Sofiju. Svi govornici u Sofiji su ' isticali ideju slovenske solidarnosti i bili su popračeni oduševljenim apla-uzima Junaka i gradanstva.
štvo pokreče skurili dana i svoj list, koji če se zvati »Soko Skoplje II«, a uredivače ga brat Vladimir Pokorni-1 Salabov, društveni prcsvetar.
*
Sokolsko društvo Dakovica, je na
godišnjoj skupštini izabralo novu u-pravu u kojoj je ponova za starešinu izabran brat Vuksanovič Jakov, načelnik br. Tasovac Đorde, načelnica sestra Zorka Grkovičeva i tajnik brat Premru Franjo. Izabran je gradevin-; ski odbor za podizahje Sokolskog doma.
*
Sokolsko društvo Trogir priredilo
| je, 13 marta, dve pretstave, na koji-ma se prikazivao veliki sokolski film »Oj letni sivi sokole«. Pretstave su bile brojno posečene i film je popra-i cen burnim aklamacijama za Kralja i Jugoslaviju.
*
Diletantski otsek Sokolskog društva i Doboj priredio je, u Sokolskom domu, veoma uspelo humorističko veče-| Na programu je bilo deset raznih ta-; čaka, sve lepša od lepše. Veče je ot-vorio brat K. Matijaševič. predava-I njem o humoru, a zatim predavanjem | o štednji i Petrovoj petoljetci. Za i ovu priredbu najviše zasluga imaju j brača B. Ivanovič, A. Ogrizek i Štajdl, j i sestre A. Ivanovič, Lj. Ogrizek i B.
! Hubert. Prihod je namenjen kupovini j klavira. Preporučljivo je, da ovo ne j hude zadnja priredba ove vrste.
*
Sokolska četa Bački Monoštor je
osnovala streljački otsek, a prilikom Nedelje trezvenosti i štednje priredila je uspelu akademiju. I lutkarski otsek je veoma agilan, pa su njegove pretstave pune dece i odraslih. Za starešinu čete izabran je vrlo agilni brat, Nikola Đipanov.
*
Sokolsko društvo Vučitrn zida so-1 kolski dom, za koji je rudarsko pre-. duzeče »Trepča« votiralo pomoč od i 20.000 din.
*
Sokolska četa Filipjakov, župa Šibenik, je izložena čestim šikanacijama sa Strane protivnika Sokolstva. Tako je n. pr. koplje za društveni bar-jak bilo več više puta oštečeno, bili I su razbijeni prozori na društvu itd. Sve se to radi jireko noči, što poka-I zuje najbolje moralno junaštvo na-j padača. Prošlih dana je strgnuta i no-( va metalna društvena tabla i bačena
I	u jedan bunar, gde je docnije pro-nadena. Inače i pored tih šikanaciia. četa ustraje u svom radu.
Pregled istorije Srpskog Sokola u Sarajevu
(Nastavak)
Šesta odborska sednica održana je 15 (28) septembra. Na njoj je zaključeno da društvo učestvuje na zabavi akademičara, da se nabave brave za ladice u kojima se ostav-ljaju odela i da se prime za uteme-ljače: br. Dimitrije Matejič i br. Mihailo Trebič.
Prva vanredna odborska sednica održana je 24 septembra (7 oktobra). Sednicu je sazvao starešina društva zbog toga što je u »Srpskoj riječi« br. 205 izašla nepovoljna kritika o zabavi akademičara, na kojoj je istupao i »Srpski soko«. Izmedu ostalog tu se spominju »rda-ve vježbe«, što se svakako odnosi na društvo. Buduči da odbor »mora voditi računa o torne šta sc o sokolu u javnosti piše«, sazvana je ova sednica. Na njoj je zaključeno da se, kao satisfakcija društvu, za-traži od uredništva »Srpske riječi« pismeno očitovanje »da onom noti-com nije namjeravalo rdavo izraziti se o radu »Srpskog sokola«, nego da je ona notica proizvod nepovolj-nog dojma čitave zabave«. Iz zapisnika sedme redovne sednice od
11	(24) novembra 1910 g. vidi
se da je odboru data željena satisfakcija.
Na prvoj vanrednoj sednici je zaključeno da se ponovo osnuje sekcija za mačevanje i tamburaška sekcija, ako se prijavi dovoljan broj članova. Srpska opština treba da se
zamoli da ustupi jedan razred u Srpskoj školi, u kome bi se učilo tamburanje tri puta nedeljno. Od Pobratimstva« kupiče društvo 5 tambuia za 40 kruna. Ako se obra-zuje tamburaška sekcija, moči če se priredivati društvena posela, »kao najbolje sredstvo za medusob-no upoznavanje članova«.
Posle ove sednice održana je druga vanredna odborska sednica (bez datuma u zapisniku). Starešina je izvestio da če se vanredna skupština Srpske sokolske župe bosansko-her-cegovačke održati 23 oktobra 1910 g. Jednoglasno je zaključeno da u pogledu svečanog odela zastupnik društva iznese jrredlog, »koji odgo-vara predlogu župe fruškogorske s lom razlikom da na kapi bude če-lenka« U vezi s tačkom 3) župske skupštine društvo stoji na stanovi-šta da se pristupi »Slovenskem sokolskom savezu«. Sem toga društvo je zaključilo da iznese na žup-sku skupštinu i ove predloge: da Župa zamoli Zemaljsku vladu da dozvoli dacima da budu izvršujuči članovi Sokola; da se stane na put oskudici voda; da po mogučnosti, vode obilaze pojedina društva; da vode ispitaju da li bi se u 1911 g. mogao održati sokolski slet bosan-sko-hercegovački i, naposletku, da st izradi zajednički udžebenik.
IX.
Pre nego što je odredena vanredna skupština Župe, obratio se stare-
šina Zupe svim odbornicima Župe jednim pismom u kojem ih moli da mu jave da li bi u mesecu oktobru mogli prisustvovati skupštini. Sem loga ih upozorava da je na zadnjoj skupštini rešeno da se pitanje svečanog odela uredi u sporazumu sa Zupom fruškogorskom i Savezom sokolskih društava »Dušan Silni« iz Srbije. Pregovori su zbilja i vodeni prilikom vidovdanskog sleta u Ra-vanici, ali ostaše bez uspeha. Pošto se na starešinu obiačaju mnoga društva da se to pitanje več jednom privede kraju, te je početkom oktobra sazvao izvanrednu skupštinu.
Vanredna skupština Srpske sokolske župe bosansko-hercegovačke o-držana je 10 (23) oktobra 1910, u prostorijama Srpske pravoslavne-cr-kveno-školske opštine u Sarajevu.
Na ovoj skupštini bili su prisutni: starešina župe, zamenik stareš.ne, voda, blagajnik, revizor dr. Savo Simič, nadzornik okruga br. Šerbedži-ja, zatim br. Dimitrije Matejič is-pred sarajevskog i trebinjskog Sokola, Niko Zec ispred »Obiliča«, Miško Jovanovič ispred tuzlanskog i zvorničkog Sokola, Vlado Malič ispred Sokola u Gradiški i Bos. Du-bici, Ćesarević ispred Sokola u Ba-njoj Luci, Mihailo Pičeta ispred Sokola u Brčkom, Lazar Milič ispred Sokola u Visokom, Nikolič ispred Sokola u Bijeljini. Preko opunomo-čenika su bili zastupljena i društva u Gračanici, Bugojnu i Stocu.
Na predlog Steve Zakule, skupština je usvojila sokolsko odelo »sa nekim varijacijama. koje odgovaraju
duhu srpskog naroda«; da pantalo-r.e, počevši od kolena, budu použene, te da u obliku gamašni prelaze preko cipela; — umesto sadašnjeg po-jasa da se upotrebi tkanica u srpskoj trobojnici; — da kaput odgo-vara potpuno sokolskom, samo da bude malo dulji; — za kapu da se uzme zavratka, samo malo dublja, sa čelenkom na sredini i grbom po cr-venoj čohi: — odelo da bude sive boje; ogrtač da bude po mogučnosti iste boje, košulja ervena, a ci-pele crne.
Posle toga, starešina je upozorio da če se na povereničkom sastanku u Beogradu (t. zv. svesrpskom sokolskom sastanku) raspravljati i o svečanom odelu svih srpskih Sokola, pa je zaključeno »da danas zaključeno odijelo bude obvezatno za sve sokole, u Bosni i Hercegovini; no postigne li se sporazum u pogledu zaiedničkog odijela za sve srpske sokole, da onda mi odustanemo od svog današnjeg zaključka«. Ne postigne li se sporazum, ostaje na sna-zi zaključak ove skupštine.
Ova skupština je donela jedan va-žan zaključak: stupanje Župe u Savez slovenskog sokolstva. U pismu u-pučenom u Prag, kaže se, da »Župa smatra za osobitu čast da može javiti, da u smislu zaključka izvanredne skupštine pristupa u bratski Slovenski sokolski savez«.*)
*) Na ovaj dopis, Župa je dobila sledeči odgovor od Saveza slovenskog sokolstva: »Mileni bratri! S velikom ladosti prijali jsme zpravu, že jste
Ova vanredna skupština zabavila se i pitanjem komande. Referent je bio br. Stevo Žakula. Ali »da se u slučaju da dode do sporazuma o zajed-ničkoj komandi za sve srpske sokole, od ove komande otstupi, a ne ! liješili se to pitanje, da se onda sad j usvojena komanda štampa na trošak Zupe«.
Kao izaslanici Zupe na sastanku | u Beogradu odredeni su br. Dordo Perin i Vlado Malič. Skupština je jednoglisno zaključila da svi zaključ-ci, stvoreni na zajedničkom sastanku u Beogradu, potpuno vežu Srpsku sokolsku župu bosansko-hercego-vačku.
Pored spomenutog, ova vanredna skupština Zupe donela je i ove va-žnije zaključke ;
1) da se naredi svakom društvu da, po mogučnosti obrazuje prednja-
| čki zbor (»preodnicu«), »a najvrsnije | članove preodnice da preporuči Žu-i pi, te da ih Zupa, uz materijalnu pomoč »Prosvjete« odašalje u Prag«;
2) da Zupa zal raži od Zemaljske vlade da,'po uzoru u Hrvatskoj, dozvoli srednjoškolskoj omladini da može biti član Sokola, a da pojedina sokolska društva u mestima gde po-
pristoupili do Svazu slovanskeho Sokolstva. VitJme Vđs vrele ku společ-nč priki za čest a slavu všeho Slovanstva! Na zdar! Znamendme za predsednietvo Svazu slovankeho Sokolstva: Dr. Novotny, jedil at el. Dr Scheiner. starosta Praha, dne 22. prosince 1910.
Godišnja skupština župe Petrovgrad Primer za ugledanje!
U nedelju, 12 marta, održana je u l'etrovgradu XIX redovna godišnja skupština Sokolske župe Petrovgrad, u domu Sokolskog društva Petrov-grad-Matica. Na skupštini, kojoj su Prisustvovali pretstavnici vojnih, gra-danskih i prosvetnih vlasti, bile su zakupljene 54 jedinice, sa 60 izaslanika. Svega 14 jedinica nisu učestvovale na skupštini župe.
Od Strane Saveza SKJ. bili su kao izaslanici braća arh. Milivoj Srnilja-nič’ zam. starešine Saveza i Staja Sta-•Uč, član Uprave Saveza.
Prethodnog dana bio je radni zbor načelnika i načelnica svih jedinica, na kome su pretresena sva pitanja i Predloženo načelništvo župe. U veče Je održan bio zbor prosvetara Sok. društava i četa, na kome se rasprav-Ualo o idejnim školama, o suzbijanju nepismenosti, o sokolstvu i slovenstvu u današnjim prilikama, o vaspi-tanju žene, o zadacima za SPP i dr. Posle zbora održana je pretkonfe-rencija sa izaslanicima jedinica.
Skupštinu je otvorio starešina žu-Pe. br. dr. Miša Matič, nakon čega su upučeni pozdravni telegrami Nj. V. Kralju Petru II, g. Ministru za fi-zičko vaspitanje naroda, Savezu SKJ. 1 S- Banu Dunavske banovine. Brat Matic je zatim istakao da se u pro-šloj godini radilo naročito na ostva-rivanju zadataka za SPP, u čemu se ■le Prilično uspelo, tako da je rezultat b°lji no prošlogodišnji. Radilo se i dalje na otplačivanju duga za savez-ne prinose, u čemu se je takode prilično uspelo. Apelovao je na jedinice koje duguju, da u što kračem roku Potpuno isplate dugove.
Jednoglasno je usvojen izveštaj za g. 1938 i proračun za g. 1939, sa prihodom u svoti od, 121.500 dinara i sa tolikim rashodom. Odlučeno je da župski prinos i za g. 1939 bude: 3 dinara po članu.
Na predlog stručnog odbora je odlučeno da se XIV župski slet održi na Duhove u Beloj Crkvi, a na predaš br. Vojina Milenova je zakl.juče-10 da se na sletu izvede simbolička scena »žetva«. Na kraju je izvršen1 'Zbor nove Uprave župe, čiju listu je sastavio kandidacioni odbor, a ko.iu ie skupština jednoglasno usvojila.
Za starešinu župe izabran je pono-vo dr. Miša Matič, lekar; za zameni-ke: dr. Petar Bojanič, Bogdan Dimi-trijevič i Doka Nikolič, za tajnika Stevan Zeberan. za prosvetara Petar Mojsilovič, za blagajnika Borislav
Cvetkov, za statističara Sever Babič, za načelnika Alojz Pogačnik, za njegove, z^menike: Blagoje Strajnič, Miloš Milosavljevič i Strahinja Rajič, za načelnicu Stojanka .Vujanova, (zame-j nice: Julijana Petrovič, Biserka Bra-[ šovan i Smilja Jocjčj. Članovi Uprave su M. Čirilov, dr, J, Sremae. ■ R. Lilič, V. Gavrilovič, M. Nikolič, 2. Čip-lič, Z. Mahulja, E. Nikolič, D. Adamov, D. Popovič itd.
Posle izbora je br. arh. M.. Smilja-| nič govorio o skladnom. radu ove ! skupštine, gde se'nije pogadalo i gu-! bilo vremena oko izbora ličnosti, več je važniji bio ostali rad. Govorio je zatim o zadacima sokolstva i veličao ] našu vojsku, koja sVuda saraduje sa sokolstvom. Preporučio je sokolsku štampu i narodno-odbranbeni rad. Na kraju je izrazio uverenje da če se svi združiti i raditi na jačanju države i jedinstva i da če saradivati na va-spitanju budučih generacija. I br. Staja Stajič je zahvalio na pozaravima, apelujuči na sve da rade složno.
Starešina župe, br. dr. Matič je na kraju zahvalio na poverenju, te na-j glasio da je u župi uspostavljeno bratstvo, skladnost, sloga i harmonija, i da je milina biti starešina u tak-voj župi. Srdačno odobravanje po-1 pratilo je ovu ižjavu. Posle skupštine 1 je održan zajednički ručak izaslanika ! Saveza, župe i jedinica, u Oficirskom I domu.
2upa je štampala svoj godišnji izveštaj, koji obuhvata 60 strana. Zupa ima: 57 društava i 10 četa. Broj pripadnika iznosi: 11524. Ali u ovaj broj nisu uračunati pripadnici 5 jedinica, koje nisu podnele svoj iskaz.
st. ž.
Čitamo u ljubljanskom »Jutru«,, da j su se sva studentska kulturna društva na ljubljanskoj univerzi sporazumila da ustave sva medusobna trvenja i borbe. O torne su izdali ovaj proglas:
»Teški svetsko-politički polo-žajt u kome se preko noči našao svet, posebno mali narodi, združili su nas u jedan akademski narodni blok da time dokažemo zajedničku i neokrnjenu narodnu i državnu svest.
Združeni akademičari Aleksandrove univerze stojimo na stano-vištu da je jedino močna, na bazi jednakosti narodne pravde Slo-venaca, Hrvata i Srba, uređena Jugoslavija jedini i isključivi okvir, u kome možemo i hočemo da imamo narodno i državno življenje.
Združena slovenačka akademska omladina Aleksandrove univerze jednoglasno i odlučno iz-javljuje da se u interesu narodne solidarnosti odriče svih medusob-nih neslaganja i trvenja.«
Kao što misli i oseča omladina u 1 jubljani, ubedeni smo i znamo, da tako misli i oseča svesna i nezavisna omladina u svim našim krajevima i na svim našim Univerzitetima. Omladina se svuda pokazuje spremna da odbaci svako partizanstvo i sektaštvo pa da, bez razlike na kulturna, socijalna i ostala mišljenja i poglede, sva kao jedan čovek pokaže putokaz i primer u radu za slobodu, nezavisnost i ve-ličinu Jugoslavije. Sokolstvo se radu-je tome; jer je njemu vrhovni cilj bezbednosl i veličina naroda i otadž-bine, i hoče da saraduje sa svima zdravim konstruktivnim snagama.
Godišnja skupština župe Maribor
Sa skupštine župe u Petrovgradu : s leva, brada M. Smiljanič, M. Stanojevič, Dr. M. Matič i S. Stajic.
U. nedelju, 12 marta, održana je glavna godišnja skupština Sokolske župe Maribor, koja se pretvorila u vanrednu manifestaciju jugosloven-ske i sokolske misli.
Pre skupštine je održan zbor žup-skih prednjaka u Narodnom domu, u kome je održana i skupština župe. župski načelnik, brat Komac je naj-pre počastio uspomenu na brata Mila Veljaka, a zatim je naveo, da je župa priredila dve naročito uspele priredbe’ takmičenja u prostim gfra-nama, u kojima je uzeo učešča 191 član; i vrlo uspeli sokolski smučarski zbor u Guštanju, na kome se tak-mičilo oko 190 brače. Na zboru žup-skih prednjaka primljen je načrt bojnih takmičenja članstva i naraštaja, koji če se održati 7 maja, za sve sokolske jedinice. Osim toga prihvačen je predlog društva Studenci, da se župski slet godine 1940 održi u tom mestu. Načelništvo je izabrano isto kao i prošle godine, sa bratom Komacem i sestrom Makučevom na čelu.
Skupštinu župe je otvorio lepim | govorom dugogodišnji i zaslužni sta-; rešina, Dr. Milan Gorišek, na što su ! upučeni pozdravni telegrami Nj. V. i Kralju Petru II, Ministru za telesno | vaspitanje naroda, Savezu SKJ i bra-j tu Ganglu. Kod čitanja telegrama Kralju, skupština je burnim poklicima j pozdravila Kralja i Jugoslaviju.
Brat Gorišek je na to ocrtao živim rečima rad župe u prošloj godini, koji je prikazan u naročitoj brošuri što ju je župa, prilikom skupštine, objavila. Skupština je primila sve iz-veštaje sa odobravanjem i utvrdila da se, kroz 25 godina što župa po-stoji, u njenim redovima izvršilo o-gromno delo, za narod i otadžbinu. Največa aktivnost u prošloj godini je bila usredsredena na slet u Pragu, zatim na proslavu 20-godišnjice Jugoslavije, na skupljanje priloga za češke izbeglice i na ispunjenje zaveta' Petrove Petoletke. U prošloj godini se ustanovila i Sokolska Kreditna zadruga, koja ima vrlo važne nacionalne i odbrambene ciljeve, i koja pokazuje da če se lepo razvijati. Župa je razdeljena na 7 okružja, a u njoj marljivo rade svi otseci, pa je prošle godine bio ustanovljen i stre-ljački, jednako kao i velosipedski odsek. U župi danas ima 6.212 odraslih članova, 1960 naraštajaca i 3618 sokolske dece.
U debati je naročito došla do izra-žaja želja da se što više poradi na narodno-odbrambenom polju, obzirom na to što se župa nalazi u po-graničnom području. Odlučeno je da
se poradi na osnivanju t. zv. sokolskih gnezda i u najmanjim naselji-ma. U tom pogledu su vrlo korisne predloge učinili brača Tomažič i Ro-glič. Skupština je zaključila da za sve jedinice uvede neobvezatan kočevski dinar; zatim da se ovogodišnji opšti zbor održi u Murskoj Suboti, da se tako posveti naročita briga našem Prekomurju. Zaključeno je dalje, da se godine 1940 napravi župski izlet u Studence, a da se godine 1943 priredi pokrajinski sokolski slet u Mariboru. Da počasti uspomenu palog junaka, brata Franja Malgaja, ko ruško sokolsko okružje če ove godine, na dan sokolske pripravnosti, prirediti sastanak svih sokolskih jedinica, kod njegovog spomenika u Guštanju.
Skupštini župe prisustvovao je, u ime Saveza SKJ, brat Dr. Mladen Bel-čič, starešina župe u Varaždinu, koji je toplim rečima istakao rad mariborske župe, kao uzor čitavom sokolstvu i naglasio da nikakve prepreke ne mogu da odvrate Sokolstvo od toga da radi za oživotvorenje svog ju-goslovenskog ideala.
Na koncu je birana nova uprava, kojoj se ponovo nalazi na čelu dugogodišnji i neumorni starešina, brat Dr. Milan Gorišek. Skupština je za-vršena klicanjem Kralju i Jugoslaviji i pevanjem »Hej Sloveni!«
Sokolstvo i akcija za pošumijlvanje
Pri Ministarstvu šuma i rudnika je osnovan zemaljski Odbor za propa-gandu pošumljivanja, koji je obrazo-vao banovinske, sreske i mesne odbore. Savez SKJ. je več preporučio da naše članstvo ude u ove odbore gde god može, a naše jedinice da za-snuju zajedničku saradnju sa odbori-ma za pošumljavanje.
Ove godine zemaljski odbor je od-redio dane za sadenje drveča i pošumljavanje, od 19—31 marta.
Sve župe treba da se ovoj akciji pridruže sa svima svojim jedinicama, jer če taj zajednički rad dati povolj-ne rezultate. Savez je pozvao sve jedinice, da, ili sa odborima, ili same, održe dane pošumljavanja i sadenja vočaka.
PAŽNJA PRETPLATNICIMA !
Pošto je Državno Tužioštvo za grad Beograd svojim rešenjem KNS 1915/39. od 17 marta o. g. zabranilo prodaju i rasturanje »Sokolskog glasnika«, br. 11 od 17 marta, to molimo naše pretplatnike da oproste što taj broj nisu dobili.
stoji srednja škola sa gimnastičkom dvoranom zatraže da mogu tamo ve-žbati;
3) da se slet srpskih sokolova u Sosni i Hercegovini održi 1912 g., »a za 1911 da se pripreme čine za sudjelovanje u Zagrebu«;
4) da Zupa traži od Zemaljske vlade dozvolu za nošenje društvenih znakova, koji treba da budu »po u-7-oru znaka sarajevskog Sokola, sa-
malo manji u trobojci; kad stig-ne odobrenje, tad treba Župa dati stampati uzorna pravila i ujedno li-tografisati formulare s uputom, kako se ima postupati pri podnošenju Pravila na Vladu«;
5) da se, u pogledu vežbanja gimnastike u osnovnim školama, »Zupa stavi u sporazum sa Prosvjetnim sa-vjetom«.
Na kakvo je razumevanje Zupa Uaišla kod Zemaljske vlade u pogledu vežbanja srednjoškolske omladi-lle i nošenja društvenog znaka, vidi fe Po lome, što je za ovo dobila do-ZVolu tek u 1912 godini. Oo tome Ce biti govora docnije.
X
Buduči da je za istoriju srpskog ^okolstva u Bosni i Hercegovini va-''an t. zv. prvi svesrpski sokolski sa-*lanak u Beogradu, koji je spomenut na vanrednoj skupštini Zupe, a kako °n Kronološki pada pre sedme redovne sednice odbora »Srpskog sokola« u Sarajevu, to ću o tom sastanku dogovoriti nekoliko reči na ovom inestu.
Prvi svesrpski sokolski sastanak održan je u Beogradu 7—9 novembra 1910 g. s ovim dnevnim redom:
1) o jedinstvu srpskog sokolstva: (a) o zajedničkom radu, b) o kolu 1 nadmetača, v) o II hrvatskom sve-sokolskom sletu, g) o odelu, d) o jačanju srpskog sokolstva, d) o spo-ljašnjem jedinstvu); 2) referati iza^ slanika; — 3) izbor zastupnika za šire pretsedništvo Saveza slovenskog sokolstva.
Sastanku su prisustvovali izaslanici:	Saveza sokolskih društava
>Dušan Silni« (br. Stevan Todorovič i br. Vojislav Živanovič), Srp-ske sokolske župe fruškogorske (br. dr. Laza Popovič), Srpske sokolske župe bosansko - hercegovačke (br. Miško Jovanovič), sokolskih društava iz Dalmacije (br. Kristo Domin-kovič), sokolskih društava iz Stare Srbije i Mačedonije (br. Gliša Ele-zovič i br. Jovo Aleksič), a kao gosti bili su Franjo Hofman, načelnik, i br. Mihailo Gradojevič, sekretar Saveza sokolskih društava «Dušan Silni«.
Sastanak je otvorio i pretsedavao br. Stevan Todorovič, pozdravivši pri-sutnu braču sa željom »da ih pri radu rukovodi misao da srpsko sokolstvo mora biti jedno i istovetno, kako svojim duhom tako i spoljnom formom«.
U pogledu zajedničkog rada srpskog sokolstva izaslanici su se slo-žili u ovome: .1) da je celokupno srpsko sokolstvo jedno, kao i narod srp-ski što je jedan; — 2) odatle proizla-zi zajednički rad i medusobne veze
svih pokrajinskih organizacija srpskih;
3)	Počeci toga novog odnosa j a sa-stoje se u ovome:
a) da se svake godine održi naj-manje jedan sastanak izaslanika svih pokrajinskih sokolskih organizacija;
b) da celokupno srpsko sokolstvo prireduje s vremena na vreme srpske svesokolske sletove, a da se prvi sve-sokolski slet održi u Beogradu, 1913 godine;
v) da prema drugome, srpsko sokolstvo izlazi uvek kao celina; »da se radi na tome da zastupnici svih pokrajina srpskih i u sveslavenskom sokolskom savezu i u internacional-nom gimnastičkom savezu budu uze-ti i smatrani kao srpski, kao jedna i nedeljiva celina; isto tako, da se sprovede jedinstvo kod manifestacija pri svesokolskim sletovima, pri re-prezentacijama, bilo na vežbama, bilo u svečanim povorkama, bilo pri časti, tako da nikada ne damo sebe deliti na pokrajine, nego da smo uvek jedna celina, jedna jedinica i da na-stojimo na lome da ta celina i jedinstvo bude vidno naglaleno, poznato i priznalo«.
Za kolo nadmetača zaključeno je da bude odeljenje od šest najboljih vežbača i jednog zamenika koji če nastupiti samo onda kad treba za-slupati celokupno srpsko sokolstvo. Ovo kolo če iziči prvi put na II hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, 1911 g., a drugi put na Ul svesokolskom sletu u Pragu, 1912 g.
O	drugom hrvatskom svesokolskom sletu 1911 g. u Zagrebu odlučeno je:
1)	»da je dužnost i važna zadača srpskog sokolstva da što jače i bolje sudeluje na II hrv. svesokolskom sletu u Zagrebu 1911 g.« — 2) da se preda poklon brači Hrvatima »u op-šte ime srpsko«; — 3) da u sletskim vežbama srpsko sokolstvo bude što bolje zastupljeno; — 4) da srpsko sokolstvo učestvuje na sletu jednom zasebnom tačkom; — 5) da pre o-voga sleta »mora biti sprovedeno jedinstvo svečanog odela srpskih Sokola, jedinstvo znaka, obeležja i zastava«.
O	sokolskom odelu rešeno je: 1) da vežbačko odelo ostane isto, tj. bela majica, dugi plavi triko sa troboj-nim pojasom 5 sm. širokim i crne slape; buduči da brača iz Stare Srbije i Mačedonije ne smeju imati trobojni pojas, mogu upotrebljavati potpuno crvene, bele ili plave pojaseve; — 2) da svečano odelo bude jednako i da se sastoji iz: a) kape 8 cm visoke, crne, sa crvenim temenom, belom per-janicom od konjske strune i sa usvojenem zajedničkom značkom na sredini kape, napred ; kaputa od sive vu-nene materije, kroj na struk, pozadi rasečenog, sa dugmetima i gajtanom, dugačkim čakširima od istog sukna, crvene košulje, opasača črnog lakova-nog, črnih cipela i ogrtača od iste materije od koje je i odelo, dužine do listova. (Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu, svojom naredbom br. 44661/1 od 12 marta 1911 g. odobrila je Srpskoj sokolskoj župi bosan-sko-hercegovačkoj ovo odelo).
Brači iz Bosne i Hercegovine do-zvoljeno je da mogu imati, kao svoju
provincijalnu oznaku »dokolnike«, a brači iz Dalmacije da mogu upotrebljavati svoja dosadašnja odela, »ali sva nova odela koja se budu pravila da budu po ovom propisu«.
Da bi srpsko sokolstvo ojačalo, rešeno je, izmedu ostalog, ovo:
1) »da se na svaki način gleda da se što pre nabave stručni učitelji za sokolska centra: Sarajevo, Mostar, Skoplje i Sr. Karlovce;
2) da svaka pokrajinska organizacija priredi svake godine svoj pokrajinski sokolski slet; da se takav slet veže za velike narodne svetkovine, manifestacije, zborove i slave; jedna od glavnih tendencija takvog sleta da bude zbliženje naroda i sokolstva;
3) da susedne organizacije jedna drugu pomažu i to: sudelovanjem na sletovima, odašiljanjem prehodnika na duže vreme, prisustvovanjem na glavnim skupštinama, priredivanjem izleta i putovanja sa gostima, održava-njem jakih veza za informaciju, periodičnim saopštenjima o svemu važ-nom i spomena vrednom itd.;
4) da se pretplatom pomažu sokolski časopisi: »Sokolski glasnik Dušana Silnog« i »Srpski soko«;
5) da se izradi mapa srpskih zema-lja bez političkih granica, gde bi bila označena sva mesta gde ima Sokola, i da se na kongresu jugoslovenskih studenata u Beogradu uzme učešča i da se tom prilikom zainteresuje ornla-dma za sokolstvo«.
(Nastaviče se)
Prof. Hajrudin Curie
Rad žena u odbranbenom otseku
U društvu sam cesto pričala dve j premale bi se u pojedinim granama epizode koje su na mene ostavile du- za vodnice, koje ne zamišljamo kao bok utisak. Bilo je to u vreme teške i »komandante«, nego kao inicijalore borbe drage nam Čehoslovačke, ka- i rada, u kome sve treba podjednako da je rat smrtonosno vrebao na Ev- da učestvuju, i u kome je svaka se-ropu. Razgovarala sam o tome sa stra osposobljena da, u danom mo-ženom hrabrog čoveka i ona mi je mentu, zameni vodnicu. Ovo je nakazala: „Ako dode do rata, ubiču ročito važno u vreme rata. se«. Uskoro sam došla u dodir sa Ovo polje rada čini nam se naro-ženom jednog radnika, i ona je ka- £ito pogodno za rešavanje za nas zala »ubiću se«. Bila sam jako izne-nadena ovim rečima i razmišljala sam mnogo o tome, što je razlog da te žene, koje mnoge teške dužnosti sa uspehom obavljaju, u jednom ova-ko odlučnom momentu, kad je svaki život dragocen, biraju ono što je naj-lakše i, po našem mišljenju, najgore.
Rezultat moga razmišljanja bila je konstatacija, da ne postoji dovoljno svesti o tome, koliko su važne dužnosti žene u današnjem ratu, gde je
j toliko boinog pitanja: pitanja sesta ra nevežbačica! — Setimo se za tren
kcijom, a žene su uvek sklone da Tomažu sirotu decu, samo ako im se te prave strane pristupi. Eto, zašto ne bi iz Sokolane potekla ta pomoč ze. malu braču i sestrice? Skupiče se niožda u početku samo dve do tri Aestre, ali mali uspeh rada želju za večim, a jedan primer povlači za sobom drugi. Kada smo ih tako skupili na jednom delu rada, neče biti (eško pridobiti ih za drugi. Tako če se, možda, doči u kontakt sa Crve-nim krstom koji organizuje bolničke tečajeve, sa mesnim organizacijama
naših susreta sa njima na našim pri- j za °^ranu od vazdušnih napada, sa
ledbama, na sletovima. To su sestre naše, pa ipak — skoro nepoznate i tude. Odnosi medu nama: učtivošču izazvani korektni odnosi. A mi neće-mo više korektne odnose, nego tople i sestrinske, sokolske odnose, jer je to ono naše, zajedničko. Ta razlika se stvara po našem uverenju samo time, što se retko viđamo, pa smo prema-
zapravo njeno mesto . kakva je nje- lo u kontaktu sa njima. A mi mno
na uloga u ratu. A u tome nema na Žalost nikakve razlike izmedu onih, koje su imale mogučnosti da se intelektualno razvijaju, i onih, kojima je ta mogučnost nedostajala.
Eto, te epizode htela bih svima da ispričam i da kažem, da Sokolica zna gde je njeno mesto za slučaj potrebe, i da če sve dati od sebe, da svoje dužnosti savesno i sa ljubavi ispunjava.
Zašto u tim pitanjima nije do skora ništa konkretno preduzimano, ne možemo ispitivati. Možda je to zato, što u našoj slovenskoj prirodi leži osobina da stvarima pristupamo skoro u zadnji momenat. Glavno je, da rad odbranbenog otseka odgova-ra stvarnoj potrebi i da treba da na-ide na najšire razumevanje.
Ako je, dakle, dužnost svakog čoveka, — nasrče li se na duševnu i materijalnu kulturu njegova naroda, — da se svim silama tome suprot-stavi, još veča je dužnost pripremiti se potpuno, moralno, intelektualno i tehnički, da možemo toj dužnosti u potrebnome momentu savesno odgovoriti.
Ako pred sobom imamo jednu o-pasnost, jednog neprijatelja, kakvim smatramo rat u celosti, onda moramo toga neprijatelja poznavati u tančine, da bismo se protiv njega mogli sa uspehom boriti. Poznavati sretstva sa kojima se služi, njegove mogučnosti i posledice. Neče nam, radi toga, rat izgledati manje strašan, ali če nam naša uloga u njemu biti jasna, a naše dužnosti odredene. Tako čemo svo-jom pripravnošču moči bar da ublažimo strahote rata, kad več ne možemo da ih otklonimo; — da se branimo i da predanim radom umanji-mo mnoge strašne posledice. Eto, zašto i čemu taj rad u odbranbenom otseku!
U samom početku postavljaju se dva pitanja:	1)	kako pristupiti to-
me radu, — i 2) koga uposliti u njemu?
Prvenstveno, pristupiti tome radu ozbiljno i veoma savesno! Gotovost žene da u teškim momentima preu-zme ozbiljno svoje mesto, puno odgovornosti, treba razviti u svest o dužnosti, ko ja se rada u nama i prenosi se na one koji za nama dolaze. Ovo treba dopuniti intelektualnom spremom i tehničkom spremom.
Tako bismo	svojim dužnostima
potpuno odgovorile, — bilo ispunja-vanjem zadataka, koji su ženi priro-dom dodeljeni, a koji se manifestuju u porodičnom ili socijalnom životu; bilo da u danim momentima zamenjujemo odsutne muškarce u pojedinim, ženi pristupačnim dužnostima, koje u vreme opasnosti	mogu	biti mnogo-
brojne. O tome je lepo izloženo u Članku sestre O. Skovran (vidi »Sok. Glasnik«, od 23-ХП 1938).
Koga uposliti u taj	rad? — Sve
bez razlike! I to zato,	jer je to rad
koji služi dobru sviju nas, pa treba svi i da učestvujemo u njemu. Ide
go želimo da se sa njima nademo na jednoj liniji, u zajedničkom radu, na terenu. Želimo da nas vezuje zajed-nička težnja za nečim visim i boljim.
| Baš ovaj rad u odbranbenom otseku I pruža mogučnosti da svaka prava j žena nade svoje mesto.
’ autoklubom, koji daje besplatne šoferske kurseve, koji u vreme rata imaju važnu funkciju itd. Tako če, u toj saradnji, i naši telovežbački ča-sovi, koji su osnov i sretstvo našeg odgoja, postali postepeno pristupač-ni. Naravno da u početku ne smemo imati preterane zahteve, jer mi želimo trajne i duboke rezultate!
Svakako da če odgovorne sestre najbolje moči da pronadu pravi put za rad, a ovo su samo male sugestije, kako mi taj početak zamišljamo. Mi ne zamišljamo naše sestre kao Špartanke, koje če ratnicima davati štitove sa rečima: »S njim, ili na njemu!« ali ih zamišljamo kao vred-
Možda čete se zapitati: kako da pridobijemo te sestre, kada se skoro ne poznajemo? Treba potražiti kontakt, gledajuči široko otvorenim o-čima na prilike u kojima živimo, jer če lični kontakt daleko više doprine-ti, nego li okružnice koje obično o-staju bez odziva.
Može se početi sa socijalnom fun- I Beograd
| ne, sestrice koje če tihim, ali energičnim i predanim radom, moči da odgovore ozbiljnom zadatku, pomi-šljajuči na moralnu odgovornost, ako tome poslu ne pristupimo odmah, bez odlaganja. Pomišljajmo da se svaki gubitak u vremenu plača, možda, gubitkom naših najdražih, cenom koju nikada ne možemo nadoknaditi.
Smiljka Grbič
»Ne shvačaj ravnopravnosti tako , da se ne staraš o to, što brat koji je odreden za taj cilj, u granicama društvenih pravila od tebe traži. Jer kada bi se tako radilo, prestalo bi sva-ko uredno dejstvo i nastao haos, a svako udruženje bi bilo onemogučeno. Ravnopravnost treba da shvatiš tako, da su pred društvenim redovima i pravilima svi jednaki i da svaki treba da se tako ponaša, kao što ta pravila i taj po-redak od njega traže. Ako ti pravila i taj poredak nisu po čudi, nastoj da se pravilnim i zakonitim putem izmeni to što ti se ne dopada. Ali dok su na snazi, treba da se i ti po njima vladaš. Na to si se obvezao, već time što si stupio u društvo. Čovek si i drži se svoje reči! Ako po svom po-zvanju treba da bdiš nad pravilima društva, bdi nad njihovim smislom: ne budi sitničar, a naročito ne sekan-tan! Pokaži da ti je stalo do stvari, a ne do toga da bi jed-noga ili drugoga, ko ti se ne dopada, naljutio... Pa ako, i pored svega toga, dodeš u iskušenje da zaboraviš na brat-sku misao, seti se bar toga, da je društvo kome pripadaš i koje ti pruža toliko trajnih koristi, narodno društvo, pa da prema tome škodiš narodnom poslu ako, bilo koji od životnih uslova toga društva, podrivaš. Bratski krug, u koji stupaš, ne sme da bude za tebe škola sujete ili zavisti, več škola muževnog prijateljstva.«
Dr. Miroslav Tirš
Iz slovenskog sveta
20-GODIŠNJICA SLOVENSKOG INSTITUTA U PARIZU
Slovenski institut na Sorboni u Parizu (L’ institut d’ etudes slaves) spre-ma proslavu 20-godišnjice svog osnutka. Institut je, uz pomoč praške vlade, osnovao zaslužni francuski isto-ričar slovenstva, Ernest Denis. Pariški Slovenski institut ima, osim za-sibnoga francuskoga slavističkoga naučnog otseka, još tri samostalna narodna odbora: češko-slovački, polj-; ski i jugoslovenski odbor. Ta tri od-I bora uzdržavaju vlade ovih slovenskih država. Francuska vlada uzdrža-va zasebni ruski odbor, koji vode ruski naučnici-emigranti. Očekuje se, da če ove godine biti institut popu-njen i bugarskim odborom. Institut ima filološko, literarno i historijsko odeljenje, a organizira i predavanja o slavistici na pariškim visokim ško-lama. Institut izdaje svoj organ »Re-vues des ćtudes slaves«.
NAŠI SLOVACI O DOGAĐAJIMA
Protivno glavnom organu današnje vlade »Slovaku«, čije smo pisanje povodom obrazovanja samostalne slo-
Godišnja skupština župe Novo Mesto
U nedelju, 8 marta, održala je sokolska župa Novo Mesto glavnu go-dišnju skupštinu, na kojoj su uzeli učešča pretstavnici svih jedinica. Ma da je to najmanja župa Saveza SKJ, moglo se sa zadovoljstvom konstato-vati da je njen rad bio obilan te da su baš protivnosti koje su se u toj župi ukazale protiv Sokolstva, još ja-če zbile sokolske redove. Tako se na pr. povečao broj naraštajaca i sokolske dece, upravo zbog akcije koju protivnici vode protiv Sokolstva.
Skupštinu je otvorio starešina, br. Dr. Vasič, koji je u toplom govoru istakao odlučnost Sokola da istraju u svom radu i da odole svim iskuše-njima. Setio se dogadaja u bratskoj Čehoslovačkoj i predložio da se bra-či i sestrama, koji su bili premešteni u druge krajeve, pošalju telegrami bratske solidarnosti.
Skupština je zaključila da uvede što više prednjačkih tečajeva, kako bi se odgojio što veči broj prednjaka, koji su toliko potrebni jedinicama. Osim toga je zaključeno da se održi stalni letnji slet u Vavti Vasi i u Žužemberku, prilikom 20-godišnjice po-stojanja obih društava. Isto tako če se održati okružni slet Mirnskog o-
vačke države i raspada čehoslovačke alnom stanju bi odgovaralo kada bi	države, zabeležili u prošlom broju.
sve sestre poznavale sav materijal sa	»Narodna Jednota«, glavni organ ju-
kojim se mora raditi, a vodilje da	goslovenskih Slovaka, koji izlazi u	i kružja u Št. Rupertu,
odrede, prema prilikama i sposobno- Bačkom Petrovcu, u jednom članku, U ime Saveza SKJ, prisustvovao je stima, kojim delom toga rada i kada	punom bola i nostalgije, komentari-	| skupštini Savezni	načelnik brat	Dr.
če se sestre baviti. Tako bi tokom	še poslednje dogadaje. Članak ima	j Pihler, koji je u	lepom	govoru	po-
vremena sve sestre prošle kroz sve	naslov »Tragedija naših dana, — Živi,	hvalio rad župe i	istakao	važnost so-
faze toga rada. Pogodne sestre pri- ! živi duh slovenski!«.
Godišnja skupština župe Kranj
Pišu nam iz Kranja:
Skupščijia Sokolske župe Kranj je I bila v nedeljo dne 5. marca. Po pred-hodnjem zaupnem sestanku, kjer so i se predelala vsa poročila, ki so bila natisnjena v »Gorenjskem Sokolu«, se j je v lepo okrašeni telovadnici Narod-I nega doma pričela glavna skupščina, na katero so prihiteli številni delegati iz 33 edinic naše obmejne župe. Sokolski pevski zbor iz Kranja je za uvod zapel državno himno, takoj na to pa je otvoril skupščino župni starešina, brat Špicar, z nagovorom v katerem se je predvsem spominjal največjega praznika Sokolstva, vse-sokolskega zleta v Pragi. Pri tom pa ni mogel mimo usodnih dogodkov, ki so doleteli naše brate, Čehe. Spominjal se je v lepih besedah tudi umrlih bratov in sester zlasti br. Djura Paunkoviča in župnega podstarešine brata Fr. Dolenca. Oddane so bile tudi pozdravne brzojavke Nj. V. Kralju Petru II., Savezu SKJ in Ministru za telesno vzgojo naroda.
Iz poročil je bilo razvidno kako ogromno delo se je izvršilo v pretečenem letu. Od številnih društvenih, okrožnih in župnih prireditev, ki so bile vse posvečene jubileju 20-letnice ustanovitve države, so vse brez razlike uspele. Posebej pa je treba o-meniti krasno izpadli župni zlet v Radovljici, župne orodne in lahkoatletske tekme v Kranju, kolesarske bojne tekme v Preddvoru, smučarske mladinske tekme v Kranjski gori. Kako pestro je delo v gorenjski župi nam kažejo tudi številni odseki, tako prosvetni, socijalni, narodno-obramb-ni, zdravstveni in odsek za SPP. Porast pa zaznamuje župa tudi v številu pripadnikov, ki jih šteje danes v svojih vrstah 5055. Tudi Sokolska kreditna zadruga v Radovljici, ki je bila ustanovljena z namenom, da navaja članstvo k štednji in podpira gospodarsko osamosvojitev, kaže že prve sadove.
Delegati župe so sklenili, da bo letošnji župni zlet dne 18. junija na Bledu, župne tekme pa bodo 21. maja v Kranju. Župa bo razvila tudi svoj župni prapor.
Z aklamacijo je bila sprejeta nova uprava, ki jo je kandidacijski odbor predlagal Savezu SKJ v potvrditev. Za starešino in prosvetarja je bil ponovno izvoljen br. špicar Jaka, podstarešine bratje dr. Obersnel Maks, Završnik Stanko in Horvat Rudolf, za tajnika brat Cvar Josip, za namestnika tajnika brat Likar Zmago, za načelnika brat Beznik Vinko, za namestnike bratje Žgur Mirko, Pristov Janko, Završnik Bine, za načelnico sestra Horvat Lojzka, za namestnice sestre Hafnar Anica, Pečnik Emica, Jemc Jožica.
Ob zaključku so vsi navzoči zapeli himno »Hej Slovani« in »Pesem sokolskih legij«.
Kod Nemaike manjine u Jugoslaviji
Novosadski »Dan« javlja da su za Nemačku otputovali parlamentarni i pretstavnici jugosl. Nemaca, i to gg. dr. Georg Grasl, jugoslov. senator, i narodni poslanici Franc Ham, poslanik kulskog sreza i dr. Jožef Trischler, poslanik bačko-palanačkog sreza. G. dr. Hans Ertl, poslanik odžačkog sreza, za koga su glasali skoro svi nemački gradani odžačkog sreza, nije im se pridružio, jer ga vostvo ne-mačke stranke ne priznaje za legitim-nog pretstavnika nemačke manjine u Jugoslaviji.
»Dan« javlja takoder, da je u Fi-lipovu održan sastanak Nemačkog Prosvetnog Saveza, na kome su uče-stvovali mnogi pretstavnici »Kultur-bunda« iz Novog Sada. Geslo sastan-ka je bilo »Jedan narod, jedna volja, jedan put«. G. Harvaks je izjavio da nemački način shvatanja treba da dode do izražaja. Isti list javlja, da je u Kuli ing. Šprajcer održao predavanje u Kulturbundu, o važnosti rasizma
I kolskog rada u današnjim vremenima. za nemački narod.
Iz slovenskog Sokolstva
GLASOVI SOKOLSKE ŠTAMPE
Poslednji brojevi čeških sokolskih listova, koje smo primili, jesu »So-; koiski vestnik«, glavni organ ČOS od 15 marta i »Vjestnik sokolske župe Vihodočeske«, za mesec mart. Ovaj poslednji ima na uvodnom mestu članak o putevima češkog Sokolstva, u kome kaže: »Treba raditi bez obzira na sve dogadaje; treba radom uči u godinu 1939, u nove decenije i nova stoleča. Jer narod je večan, i mi Sokoli radimo za tu večnost. Ne mari ako u tom radu dobijemo teške žu-ljeve i naidemo na velike prepreke. Naš rad je potreban, ne samo u go-dini 1939, več i u budučim decenija-ma i čak do konca sveta«. — »Sokolski vjestnik« u svom poslednjem broju donosi mnoge vesti iz jugosloven-skog Sokolstva, a naročito beleži članke i vesti »Sokolskog Glasnika«. Tako na pr. piše:
»Svakome, ko u nas hoče da govori o sokolsko/' štampi, pre-poručamo da uzme u ruke >SOKOLSKI GLASNIK« i da vidi kako on piše. Novo god Ute »SOKOLSKOG GLASNIKA« pokazU-je se kao odlično, a kada se čl-taoci i merodavni faktori u sokolstvu naviknu na takav list, onda če tek pokazati prave rezultate. Prema tome i mi najbolje vidimo, kako bi mogle i kod nas da izgledaju sokolske novine I kako bi imali o čemu da pišu*-
VESTI IZ Č. O. S.
Poslednji bilten ČOS, što smo ga primili, a koji nosi datum 13 marta, ima tri značajne vesti. U prvoj javlja, da če se meseca maja provesti izbor za pretsedništvo Československe Obce Sokolske; a u drugoj da mu-žejni otsek ČOS prireduje naročitu izložbu, u kojoj če prikazati kolika je bila sokolska pomoč u borbi za oslobodenje Slovaka, i kako su Pre 20 godina, prilikom upada boljševika, Sokoli pomogli da zaštite Siovačku. Treča vest javlja, da muzejni otsek ČOS drži sačuvane različite uspomene jedinica iz zemljišta koje je prošle jeseni pripojeno Nemačkoj, te da če ih čuvati kod sebe, dok im se ne od-ledi drugo mesto.
IZ ISTORIJE SLOVAČKOG SOKOLSTVA
»Slovenski Sokol« koji izlazi u A-merici, donosi zanimljivi članak Slovaka, Jana Matloha, o tome, kako je godine 1882 bio u Čikagu u Severo-američkoj Uniji osnovan prvi slovač-ki Soko, koji je ujedno pretstavljao i prvo slovačko sokolsko društvo, što je ikada postojalo. U članku se iznosi kako Slovacima, koji su se tada nalazili pod madžarskom vlašču, nije bilo dozvoljeno da osnivaju sokolska društva, baš zato što su madžarske vlasti u tim društvima videle najod-lučnije pobornike za slobodu i neza-visnost Slovaka. Medutim, ugledni slovački kulturni radnici uvidali su korist od Sokolstva pa, kada nisu mogli da ga razviju u otadžbini, počeli su da osnivaju sokolska društva medu svojim emigrantima u Americi. Prvi slovački Sokol u Čikagu osnovan je 30 oktobra 1892. A prvi veliki uspeh imao je, odmah godinu dana docnije, na velikoj svetskoj ko-lumbijskoj izložbi u toj varoši. Osni-vanje toga društva značilo je početak osnivanja čitavog niza slovačkih sokolskih društava u Americi.
AMERIČKI SLOVACI ZA OTADŽBINU
Zvanični bilten ČOS javlja, da su članovi Slovačkog Sokola u Severo-američkoj Uniji, do konca januara, sakupili za nacionalnu pomoč Češko* slovačkom narodu, 3,471.000 Kč.
STRANA PROPAGANDA U KOČEVJU
List »Naša misel« donosi članak o prilikama u Kočevju, te navodi da je strana propaganda u ovim krajevima veoma snažna. U službi strane propagande su radnici, sveštenici i li* stovi. Sve je upereno u cilju da se ruši naš čovek nacionalno i privred-lio. List apeluje za slogu svih Slove-naca u Kočevju.
Igiesno vaspitanje u stranom Važnost rada Streljačkos otieka SSKJ
svetu
odbrambeno vaspitanje u
EVROPI
Predkadrovsko odbrambeno vaspi-lanje uvada se več pomalo u čitavo.i Evropi. Šem Nemačke, Italije i ostalih zemalja, koje se više manje auto-ntativno upravljaju, a gde predkadrovsko odbrambeno vaspitanje pret-stavlja jednu od glavnih tačaka u njihovom programu, bilo je to vaspitanje vlastitom inicijativom uvedeno več ranije i u Litvi i Estoniji. Tako-der u Poljskoj ono ima več staru tradiciju i vodeno je ca godine 1926. Preko Državnog ureda za telesno vaspitanje i vojničku pripremu, koji JP podreden Ministarstvu narodne odbrane. Jugoslavija je pretkadrov-sko odbrambeno vaspitanje zavela g. 1933, kada i českoslovačka. Odbram-heno vaspitanje su zavele takoder Madarska, Bugarska, Rumunija i Grčka. Naprotiv, u Francuskoj, sve do nedavno nije poklonjena naročita Pažnja predkadrovskom vaspitanju, ah je u poslednje vreme učinjen nagli obrat, pa čitava gimnastička dednost biva sve više podredena voj-ničkim ciljevima. U Švajcarskoj je u-vedena jedino nastava iz gadanja u školama, dok se u Holandiji i Belgi-11 °dbranbeno vaspitanje provodi još uvek jedino dobrovoljno. I u Eu-kleskoj se vlada još uvek ustručava segne u pitanje odbrambenog va-"Pdanja. Do sada se o tome staraju sanio privatna udruženja, koja su Poduprta od države. Jedino u skandinavskim državama gimnastička delat-■‘ost još uvek ima prilično malo veze ^a odbrambenim vaspitanjem.
GRANICE ZA ATLETIČARE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA 1940
.Ured Medunarodnog atletskog sadeža več je odredio mere za kvalifi-kaciju natecatelja na olimpijskim i-Krama 1940. Mnogo su povečane granite koje su važile za igre, 1936, u Ga bi neki takmičar mogao n eštvovati na popodnevnim finalnim u akmjCatna, morače tokom predna-lecanja postiči harem ove mere:
Godišnji izveštaj o radii
Referent streljačkog otseka Sa-veza SKJ, br. pukovnik Dim Pavlovič podneo je Savezu izvestai/ o radu otseka u g. 1938, iz koga vadimo ovaj značajni uvod o važnosti i značenju rada u tom otseku.
Rad streljačkog otseka u 1938 godini bio je plodan. Streljaštvo u sokolstvu pravilno se shvata i sve više hvata korena. Sokoli če u bu-duče moči sa punim pravom da ko-riste čl. 42 i 49 Zakona o ustroj-slvu vojske i mornarice, po kojima je predvidena povlastica skračenoga roka u vojsci i mornarici svima onim sokolima, koji su kao aktivni članovi vežbači proveli najmanje 3 godine, i koji budu položili prethodni ispit iz odbranbene obuke.
Jedan od najvažnijih predmeta programa za ovaj ispit je nastava za gadanje puškom i automatskim pi-štoljem.
Pa, i da nije gornje povlastice, dcgađaji u svetu, baš u ovom vremenu, zahtevaju od nas, da budemo spremni, te da se u danom momentu možemo staviti na branik Kralja i Otadžbine. Sveti Amanet Blaženo-j počivšeg Kralja Mučenika, mora se bez pogovora ispuniti do poslednjeg 1 daha.
Streljaštvo, pored toga što je naš Racionalni šport, jeste i zanat iz odbranbene obuke, lcroz koju svaki So-i ko treba da prode.
Pa i pored toga, moramo ovde i-stači, da ima još takvih sokolskih jedinica koje nisu shvatile u potpu-nosti značaj našeg poduhvata, usled
čega su u velikom zastoju. Večina je postigla zavidan uspeh, dok ima sokolskih župa kod kojih ni jedna jedinica nema organizovan streljački otsek.
Još jednom napominjemo, da pu-I šku treba smatrati kao i svaku dru-. gu spravu. Ne mora se uvek raditi | sa vojničkom puškom, več se može ! početi sa drvenom, vazdušnom, ma-{ lokalibarskom, pa tek onda preči na | vojničku pušku. Glavno je da se j piedu sve odredbe iz nastave za gadanje i nauči gađanju.
Streljački otsek ne treba smatrati kao naročito telo po jedinicama.
! Nekih naročitih časova za obuku ni-i je potrebno, več se ona izvodi upo-redo sa ostalim vežbama. Na izleti-šte, logorovanje i letovalište, treba uvek poneti puške, i kad god se u-kaže prilika vršiti vežbe i gađanja.
Sa ovom godinom otpočeče utak-mice u gađanju, počevši od društa-va i četa, kroz župe do Saveza. Tek onda če se zapaziti koliko draži i lepote ima ova grana viteškog športa. Svi učesnici na bvim utakmica-ma biče vidno istaknuti a pobedioci još i nagradeni. ;
Zbog ovoga mi apelujemo na one jedinice, koje su malo, ili nisu još nista na ovom polju uradile, da do početka ovogodišnjeg takmičenja pristupe radu.
Sve što nije jasno, ili se pojave kakve smetnje, streljački otsek na-čelništva S.S.K.J., je spreman da bratskim sokolskim jedinicama od-mah i nebrojeno puta objasni i iza-de u susret.
 	4	______________
Produžni tečaj u Belom župsko takmičenje. Žatim ,ie s teča.i-
Manadim	'	cima inlProvizirana	.jedna sjednica
ndlldalllU	j	prednjačkog zbora	i s njima je sa-
I svoj	drugi ovogodišnji	tečaj	odr-	1	stavljen jedan uzorat^ program javne
žala je Sokolska župa Osijek	u	Be-	1	vežbe.
Helsinki Berlin
1940
Skakanje u visinu 187 cm Skakanje u daljinu 720 cm Skakanje s motkom 390 cm Troskok	14.50	m
Bacanje diska 45.00 m Račan je kopija 65.00 m Bacanje kladiva 49.00 m
1936 185 cm 715 cm 380 cm
14.00 m
44.00 m
60.00 m
46.00 m
TAKMIČENJE NEMAČKA—MADŽARSKA
U nedelju, 19 marta, održano je u Basovi takmičenje izmedu nemačke i Madžarske gimnastičke momčadi. Ovo tfeče zemaljsko takmičenje izmedu Nemačke i Madžarske, dobila je ne-mačka momčad, sa 350 bodova pre-uia 340.9. Takmičenje je privuklo ve-hki broj publike, a bio je prisutan i Pretsednik madžarskog gimnastičkog Saveza, dr. Šukovati, kao i pretstav-n'k nemačkog sportskog vočstva, ^raf Šalemburg. Kao najbolji vežbač Pokazao se Nemac Valter Štefens, ko--i‘ je odnio 118.1 bodova. Zatim Kreč ■sa 116.4 i Inocenc sa 116.3 bodova. Za Pjuna slede još dva Nemca, a tek on-dolazi Madžar Santa, koji je uzeo *estc mesto.
KINA, JAPAN I HELSINKI
Javljaju iz Tokija, da je jedan na-r°dni poslanik u japanskom parlamentu uputio interpelaciju na vladu, u Eojoj je pitao, kako to da je Ki-tla> dakle pobedena zemlja, odlučila ^a Pošalje na Olimpijadu u Helsinki ^rojnu momčad, sa čitavim nizom a-Reta, dok naprotiv Japan, koji pret-stavlja pobedničku naciju, još nije ni-5ta odlučio, kako da bde zastupljen na Olimpijadi. Ministar Hirose je od-jt°vorio, da vlada ne smatra da je od-uka u tom pogledu tako hitna, bez obzira na momčad koju če poslati Kina.
! lom Manastiru, jer se nalazi u nepo-| srednoj bližini samog Osijeka, a so-| kolski dom je veoma podesan, pa u njemu tečajci imaju nastanbu. Na tečaj su primljena samo ona brada, ko-| ja su več prošla kroz neki tečaj ili | koja imaju najmanje 2 godine pred-njačke prakse; od kojih je 11 prošle godine pohadalo početnički tečaj. To su brača: Gudurič Boško. Štajnfeld Stjepan, Đuranić Josip, Magaraš Živko, Geto Ivan, Ribič Obrad, Jankovič Lazar, Kolarevič Ljubiša. Endres Franjo, Kolarič Eugen, Vukovič Blagoja, Vunderlih Ivan i Burnik Vladimir.
Naročita svrha ovome tečaju bila je priprema tečajaca za polaganje društvenog prednjačkog ispita. Na tečaju je improviziran društveni prednjački ispit, koji je trajao 5 sati, sa pismenim, teorijskim i praktič-kim delom, tako da su tečajci imali prilike da se upoznaju sa načinom ispitivanja i Sta se sve u glavnom na tom ispitu zahteva od kandidata. Naučeno je 14 narodnih kola, zatim pe-vanje 5 sokolskih koračnica, preko 20 igara i mnoge raznolikosti. Savla-dano je takmičarsko gradivo za ovo-godišnje opšte župsko takmičenje, naučene su sve četiri proste članske vežbe i dve naraštajske. Na uzornim vezbačim satovima povereno je teča.j-cima da, pod nadzorom, vode vrste, a isto tako i ceo vežbači sat. Predeno je s njima i gradivo za usmeno
Tečaj je trajao od 9 do 18 marta, a održano je 90 sati. Vodio ga je brat Kalman župski prednjak iz Bje-lovara, a predavali su još brača: lla-kovac, Šlijepčevič, Krulj, dr. Dodig. ing. Kvapil, Kolarov, Jankovič i Vičič. Tečaj je završen uobičajenorn opro-štajnom veselicom.
B. S.
PREDNJAČKI I PROSVETNI TEČAJ U MARIBORU
Pišu nam iz Maribora:
V času od 27. II. do 9. 111. 1939. se ie vršil v Sokolskem domu društva Maribor-Matica, župni prednjaški tečaj, katerega se je udeležilo 39 bratov in sester iz 26 edinic. Tečajniki
1 so prisostvovali 49. praktičnim in 45 , teoretičnim uram. Razen tega so tečajniki hospitovali 3 krat v raznih j oddelkih Sok. društva Maribor — Ma-i tiče. Priredil se je tudi 1 večer stre-! 1 jan ja.
Kot nadaljevanje tega tečaja se je vršil 10. in 11. marta prosvetni tečaj, i z 18. urami. Tega tečaja se je udeležilo 47 bratov in sester.
V tečajih je predavalo in vadilo I 26 predavateljev, odnosno vaditeljev.
Uspeh je bil prav zadovoljiv in nade-! jati se je, da bodo udeleženci prav j uspešno delovali v svojih edinicah, utrjevali in širili sokolsko idejo.
Tečaj za ocfbranu od napada iz vazduha u Sarajevu
»Sokolski glasnik« je javio pre iz-vesnog vremena, da je Sokolska župa Sarajevo pokrenula veoma aktuel-nu akciju, t. j. da je počela pripre-mati svoje članstvo u narodno-od-branbenom pravcu. Za ovaj rad formiran je posebni, Narodno-odbranbe-ni otsek, u Načelništvu Župe, u koji su ušli večim delom stručnjaci za pojedine grane ovog važnog otseka.
U toku 9 mesečnog rada, ovaj otsek je uspeo da osnuje preko 10 ve-losipedskih otseka, koji rade po na-ročitom »Priručniku za rad sokolskih velosipedskih otseka«; pet Sokola ap-solviralo je jedriličarski kurs, a nedavno je održan jednomesečni tečaj za prednjake, — za odbranu od napada iz vazduha.
Ovaj tečaj održavan je naveče, u domu društva Sarajevo Matica, a pohadalo ga je 30 prednjaka društva, j zajedno sa načelnikom, i sa 3 pred-j njačice. Počeo je 6 februara, a zavr-! šen je 10 marta.
Na tečaju, koga je vodio brat pro-] fesor Dr. Gligič Milutin, predavala se; j organizacija prve pomoči zatrovanim I od bojnih otrova, raspoznavanje svih vrsta bojnih otrova i način zaštite od njih, organizacija zaštite od napada iz vazduha, izrada skloništa (ličnih i skupnih), uništavanje bojnih otrova, kamuflaža, mere za čuvanje namir-nica od trovanja, objavljivanje opas-j nosti od bojnih otrova, obaveštajna služba, evakuacija stanovništva i t. d. i Pored toga je održano više časova j iz anatomije i fiziologije čovečjeg te-I la i iz ukazivanja prve pomoči.
Kao što se vidi, materijal tečaja je \ bio ogroman, a i potreban da se o-I sposobi 30 Sokola za plemenitu akci-I ju, koja tek hvata korena u redovi-j ma sarajevske Župe. Svršeni tečajci I ovoga tečaja, uskoro če polagati is-I pite pred naročitom komisijom, na-kon čega če im se staviti u dužnost, da znanje stečeno na ovome tečaju prošire i na ostalu braču, u vežbaoni-! ci i van nje.
Sad se radi na tome, da se sa celokupnim članstvom društva Sarajevo Matica, održe posebni tečajevi za odbranu od napada iz vazduha. Ako taj posao bude na vreme dovršen, vero-vatno če sami sarajevski Sokoli or-ganizovati jedan »vazdušni napad« na Sarajevo i sprovesti organizaciju od-I brane, sa izučenim članstvom.
Por toga, Načelništvo Župe održa-vače takve tečajeve i za jedinice iz unutrašnjosti, pa če, na taj način, do krajaPetrove Petoljetke, osposobiti članstvo za korisnu službu Kralju, narodu i Jugoslaviji!
Petrova petoletnica u župi Mostar
U red najaktivnih sokolskih župa na izvršenju zaveta u Sokolsko.i Pe-trovoj Petoletnici spada nesumnjivo Sokolska župa Mostar. Veoma agilna župska uprava na čelu sa pozna-tim i istaknutim nacionalnim radni-kom, Čedom Miličem, svesrdno se za-laže da se svi zaveti dati u Sokolsko.i Petrovoj Petoletnici izvrše. U tom pravcu razvijen je i rad u prošloj godini, što se veoma lepo vidi iz iz-i vešta.ia koji je sokolska župa Mostar j izdala prilikom poziva na kupštinu župe, koja se držala 18 i 19 marta.
Iz pomenutog izveštaja vidi se da je u Sokolsko.i Petrovoj Petoletnici u sokolsko.i župi Mostar uradeno sledeče:
Dovršeno je ili kupljeno 18 sokolskih domova, u gradnji se nalazi 15 domova. Nabavljeno je 16 sokolskih zastava, sada ih svega ima 93 komada. Uredeno je 12 sokolskih letnjih vežbališta, sada ih svega ima 33. Tri jedinice imaju uredene vočne rasad-ivke. Drvored pored ulica zasadile su 33 čete. Podignuto je 2 spomenika. Podignute su tri spomen-ploče. Uredeno je 1257 vočnjaka sa najmanje po 50 vočaka. Zasadeno je 57.391 vočka. Zasadena su 54 šumska gaja, koji nose naziv »Petrovi gajevi«. Kraljevo drvo zasadio ie 421 član. Sum-
I skog drveča zasadeno je 22.204 ko-I mada. Trijerske stanice osnovane su j u 8 jedinica. Bolju stoku nabavilo je 399 domačina. U SPP nabavljeno je 6 razboja za tkanje. Preslice za vunu nabavilo je 379 sokolskih poledica. U 13 sokolskih četa imaju hambarevi za žito i u 2 kotarevi za seno. U SPP izradile su jedinice sokolske župe Mostar 33 odmarališta, 10 zborista, posumili 24 dvorišta bo-gomolja i 43 groblja. Napravili su 10 mostova, 46 perala i 2 lokve za pojenje stoke. Članovi sokolskih jedi-: nica uredili su 1780 vrtova za povr-I ce. Pčelarstvo se neobično brzo širi.
I Članovi jedinica nabavili su 2504 modernih košnica. Mnogi članovi nabavili su semenje raznog cveča i zasadili 13 dvorišta. Održano je 19 nedelja Sokolske Petrove Petoletnice u četama i 2 u društvima. Nema člana sokolske jedinice, koji nije okrečio svoju kuču. Lični zavet u SPP izvršilo je 1023 člana u 26 sokolskih četa. Uređeno je 55 voda u bezvodnim kiajevima krša. Od članova i nara-štajaca zavetovalo se ličnim zavetom 4.490 ili 47%.
To je rad na izvršenju zaveta Sokolske Petrove Petoletke, a još mnogo i mnogo poslova izvršeno je u ovoj naprednoj sokolskoj župi, koja služi za primer drugim sokolskim žu-pama.
I. Sedlaček
Izbirne utakmice za sastav vrste za Pariz
U nedelju, 19 marta održane su u Ljubljani Prve izbirne utakmice za sastav naše ekipe za Pariz, za zapad-ne župe. Utakmice su u svakom pogledu uspele. Od 60 mogučih bodova postigli su: I) Grilc Konrad, Celje 53,5;	-	2)	Pristov	Janez,	Jesenice
51,4; — 3) Forte Miro, Ljubljana 50,9;
- 4) Boltižar Stjepan, Zagreb 50,7;
5) Gregorga Boris, Ljubljana 49,8;
6) Skrbinšek, Ljubljana 46,5; — i 7) Potokar Milan, Ljubljana 40.0; — I 8) Bizjak Janez, Trbovlje 37,8 itd.
U nedelju 26 o. m. če se održati u Zemunu drugi deo Prvih izbirnih u-I takmica za istočne župe, za sastav sokolske gimnastičke vrste, koja če se 13 maja o. g. takmičiti sa najbo-Ijim francuskim gimnastičarima u Parizu.
Pažnja!
Uskršni broj „Sokolskog Glasnika"
Uskršnji broj »Sokolskog Glasnika« izaćiće 7 aprila, U POVE-ĆANOM OPSEGU, — u 6.000 egzemplara, — sa mnogo za-nimljivih priloga, iz pera najbo-Ijih sokolskih i ostalih naših pi-saca, te sa mnogo zanimljivih vesti i ostalog važnog, sokolskog i novinskog materijala. Broj ce biti i lepo ilustrovan, a imaće priličan broj oglasa od mnogih ustanova i firmi, koje su uvidele važnost oglašivanja u »Sokolskom Glasniku«.
Upozoravamo stoga sve interesente, da se več sada pobrinu : za oglase u uskršnjem broju. Jednako kao što molimo svu 1 braču poverenike i svu ostalu braču, kojima procvat sokolske ; štampe leži na srcu, da za taj i broj nastoje pribaviti što veči I broj oglasa! U koliko više oglasa list dobije, u toliko če veči biti njegov opseg i toliko če lakše uredniku uspeti, da taj broj učini reprezentativnim za naš sokolski život i našu sokol-sku ideologiju.
Ovim putem molimo također i naše uvažene saradnike, da
nam se jave za taj broj.
Sokolska četa Suvi Dol, kod Lipljana, podiže dom, za koga je, od Mi-nistarstva poljoprivrede, dobila gra-devinski materijal, 11 iznosu od 22.000 dinara.
Strana 6
SOKOLSKI GLASNIK
GOd. X — broj 12
Zanimljivosti iz doma i sveta
Slovenski institut na Sorboni u Parizu, pokreće biblioteku jugosloven »kih pisaca, u francuskom prevodu. To je prva biblioteka naših književnika na francuskom jeziku. Kao prve knjige predvidena su dela Bore Stankoviča, Cankara, Andrica, Krleže itd.
*
Sekretar engleskog admiraliteta, Gofrej Šekspir, je izjavio u Donjem domu. da se engleska ratna mornarica u prošloj budžetskoj godini povečala za 43 nove lade, a u tokii ove go-dine budžetske da če biti uvedeno u službu još 60 novih lađa. U toku idu-če budžetske godine če biti uzeto u izgradnju 200 novih lada. Mornarički sekretar je naročito naglasio, da engleska vlada još uvek stoji na gledi-štu, da je flota za nju mnogo važnija od avijacije. Utvrdeno je, naime, da se avionskim napadima, ma kako strašni bili, ipak ne može slomiti ot-porna snaga nekog naroda; dok bi naprotiv. u momentu kada bi Engleska izgubila prevlast na moru, to za nju značilo neizbežnu katastrofu. Engleska ima danas 15 prvoklasnih ve-hkih linijskih lada, od kojih su samo tri gradene pre rata, a njena mornarica je u stanju da odoli bilo kakvoj koaliciji. Na koncu je nadodao da je i produkcija teških topova kroz zadnje tri godine u Engleskoj dvadeset puta veča nego ranije.
*
»Daily Expres« javlja, da če Velika Britanija izgraditi tri nova Gibralta-ra na dalekom istoku. Predvida se izdatak od 5 miliona funti za jedan lanac tvrdava u Singapuru, na ostrvu Cejlonu i u Adenu, u Arabiji. Te tvrdave bi imale velike avionske baze i zadatak da, za slučaj rata, osi-guraju veze Engleske sa čitavim da-lekim istokom. Pomorska baza u Singapuru je stajala več 7 miliona funti, a za njen dovršetak predvideno je još preko 2 miliuna funti. Tvrdi se, da če to hiti najsnažnija pomorska baza u svetu.
U poljsko] javnosti ponovno se i-»tiče zahtev za kolonijama, koga naročito propagira Pomorska i koloni-jalna liga u Varšavi. Ističe se «da je Poljska u veliko prenaseljena zemlja i da je poljski elemenat prisiljen da se seli. Poljska nema dovoljno sirovi-na, zbog čega je nemoguče da se razvije industralizacija i urbanizacija. Poljska danas broji 35 miliona Stanovnika. a kroz par decenija če imati 45 miliona, pa se ne zna kuda če s 1 njima. Za uvoz sirovina Poljska troši velike sume, i zato traži da joj se odrede u Africi kolonije, koje bi mogla da iskoristi za svoju industriju. Problem poljskih kolonija nema ni-kakve veze sa poljskim Jevrejima. jer Poljska traži kolonije isključivo za poljsko pučanstvo.
*
Bugarska vlada je izradila opsežan plan za poboljšanje prometnih sred-stava na Dunavu i na Crnom Moru.
Tako se na pr. izraduje veliko prista-uište u Nesebi, na Crnom Moru, a pristaništa u Sozopolu i Burgasu se proširuju i usavršavaju. Sad se zida veliki most u Varni; a ove godine biče dovršen i bugarski deo feribota, koji spaja Ruse sa Giurgijom, a za koji je bugarska vlada utrošila 30 miliona leva. Dunavska plovidba če ove godine biti pojačana sa tri putničke, 4 trgovačke i 3 šlepne lade. Osiin toga spremaju se več načrti za zidanje mosta blizu Svištova, koji bi spajao Bugarsku i Rumuniju.
»Lidove Noviny« javljaju, da je u štampariji Doma slepaca u Zemunu objavljeno predavanje N. Bartuloviča
o	Karlu Čapeku, u esperantskom prevodu i u izdanju za slepce. Prevod i izdanje je izradio upravnik doma slepih, brat Veljko Ramadanovič, koji je več pre toga, na isti način preveo i objavio komemorativno predavanje o Masariku od N. Bartuloviča. Češki h-stovi ističu, da su oba predavanja po-slata sviin slepačkim zavodima u celom svetu.
Naša umetnost u svetu
Naša umetnost postizava iz dana u dan sve veče uspehe u inozemstvu.
U praškim i bratislavskim pozorišti-ma daju se Nušičeve komedije, a nedavno je na državnoj operi u Minhe-nu prikazivan balet zagrebačkog mu-zičara F. Lhotke, »Davo na selu«, o kome čitava minhenska štampa piše sa največim pohvalama. Kod prika- | zivanja toga baleta istakli su se i naši baletski umetnici, supruzi Mlakar. — Još tri naše odlične baletkinje po-stizavaju naročite uspehe u veoma udaljenim krajevima sveta. Tako na pr. Vera Milčinovič-Tašamira nastupa j sa velikim uspehom na turneji u Ka- | liforniji, izvodeči u prvom redu naše j nacionalne igre; Mija Čorak Slaven-ska nastupa sa istim uspehom na ču-venoj Metropolitan operi u Njujor-ku; a Anka Roje pobire pohvale od najuglednijih listova u Australiji, gde sada gostuje.
Direktor beogradske opere Lovro Matačič otputovao je u Pariz, gde mu je ukazana naročita čast, da na tamošnjoj »Opera Comique« dirigira opere »Lujza« i »Verter«. Istovreme-no javljaju iz Zagreba, da če čuvena milanska »Skala« ove godine izvoditi dela našeg muzičara Borisa Papando-pula. — Naša muzika nailazi na sve veče simpatije u stranom svetu, tako da je i najpoznatije muzičko društvo u Buenos Airesu uvrstilo u svoj pro-i gram dela naših kompozitora, Ostr-ca, Papandopula i Žebra. Na nedav-nom festivalu za modernu muziku u Varšavi izvodila su se dela Milojevi-ča i Vučkoviča, a u aprilu če se, na drugom festivalu u Varšavi, izvoditi dela naših kompozitora Osterca i Rističa. 1 poznata beogradska pevačica, Bahrija Nuri Hadžič, gostovala je nedavno u Poznanju, Krakovu i Varšavi, te pobrala .iednodušne pohvale kritike.
Praško »Narodni divadlo« je odlu-čilo, da če ovoga proleča, na velikom festivalu izvesti Gunduličevu »Du-bravku«, sa muzikom Jakova Gotov-
ca
Slovenački pianist, Ivan Noč, je pri-’edio u poslednje vreme čitav niz uspelih koncerata u Rimu, Milanu i j Veneciji. Noč izvodi i kompozicije ju-goslovenskih muzičara, pa ga itali- i janska kritika u velike hvali, tako I da je angažovan več za seriju kon- 1 cerata u novembru.
Poznati zagrebački slikar, Maksimilijan Vanka, prirediče polovinom marta veliku izložbu svojih radova u Nju Jorku, gde je več imao čitav niz uspeha.
Jeste (i
poslali pretplatu za „Sokolski Glasnik'1!
Sokolski radnik traži name-štenje. Ima blagajnički i belež- j nički ispit. Kao dečak nastra- | dao je zbog patriotskog držanja. Javiti Uredništvu »Sokol-skog Glasnika«.
Razne vesti o Českoj
»Daily Expres« javlja, da je, na dan ulaska nemačkih četa u Češku j i Moravsku, oko hiljadu čeških aero-plana odletelo u Poljsku, Rumuniju i | Rusiju. Kod preuzimanja čeških aerodroma, nemački vojnici nisu našli ni benzina ni ulja, jer je sve bilo pušte-I no u zemlju.
Isti list javlja da je, još pre okupacije Češke, Francuska sklopila tajni j ugovor sa Rumunijom, prema kome j če Rumunija čitavu svoju produkciju i petroleja prodavati Francuskoj.
»Agencija Stefani« javlja iz Londona, da tamošnji češki diplomatski pretstavnici nisu hteli da predadu Nemcima ni poslanstvo ni konzulate I u Engleskoj, a isto tako ni u Francu-I skoj. u Americi i u Rusiji. Sada se javlja iz Varšave da se to isto dogodilo i u Poljskoj, te da se čak poljski | poslanik za Češku ponovo vrača u Prag.
Sadržina sokolskih listova
»OKO SOKOLOVO«
Broj za mesec mart ovog organa sokolske župe Beograd, ima veoma obilan sadržaj. U njemu se nalaze sledeči članci: Čuvanje autoriteta,. od Dušana B. Jovanoviča; — Rad soko-lice iz varoši na selu. od smiljke Gr-bič; — Poleti (pesma) od Dr. Voj. V.
| Rašiča ; — Tridesetogodišnjica spaja-I nza Beogradskog Sokola i »Dušana Silnog«, od Miloša A. Vasiča; — Drugo pismo župskog odbora za rad na selu, od inž. Svet. Vučkoviča; — Sokolska izložba u Valjevu ; — Guslar j sokolske Petrove petoljetke; — Stu-j dentski mirovni odbor Sokolskoj žu-pi Beograd; — Iz Sokolske župe Su-j šak—Rijeka; — Osnivanje Ljubljan-I skog Sokola; — Štrosmajerova pro-I slava u Valjevu i prilog: Godišnji iz-veštaj Sokolske župe Beograd o radu u 1938 godini.
»ČUVAJMO JUGOSLAVIJU«
Broj za mesec februar ovog vesni-ka sokolske župe Karlovac donosi sledeči sadržaj: Godišn.ia skupština So-1 kolske župe Karlovac, — Takmičenja u poznavanju Sokolstva, —- Milosavljevič: IX župski prednjački tečaj za vode sokolskih četa. — M. D.: Za-boravili su, — J. B.: Iz Sokolske župe Sušak—Rijeka, —- Iz naših jedini-ca i razne sokolske vesti.
»BRATSTVO«
Broj za mesec februar ovog glasnika župe Osijek, donosi ovaj sadržaj: Vera, ljubav i mržnja, — Viktor Ladenhauzer: Koja nam korist od takmičenja?; — Karel Čapek: Kojim pravcem ide razvitak?; — Treba li menjati sokolski program?; — Naši ! najpreči zadaci; — Župski slet 1939;
I — II medužupske utakmice; razne sokolske vesti, pesme i prilog, pod naslovom »Naš naraštaj čita i piše«.
»NAŠA RADOST«
Broj za mart ovog organa Saveza SKJ, za sokolsku decu ima veoma o-! bilan sadržaj. U njemu se nalaze član-] ci i pesme, koje nose naslove: Zbogom zima, — Oj Sloveni, — Bojan, 1 — Povest o Janezu, Coprežu in kra-
ljici palčkov, — Proletni dani dvojice daka, — O neskromni vijolici, — Život na selu u martu, — Pavliha, — Kroz Saharu, — Prolječe se budi, — Nekaj resničnih o slonu, — Resnične zgodbe o različnih živalih, — Zakaj živijo opice na drevesih, — Vidite ih, Sokoliči, — Nobelova zadužbina i bratska ljubav; — razne sokolske vesti i prilog »Našim mališanima«.
Književnost
»OPŠTA TAKMIČENJA ZA
ČLANOVE I NARAŠTAJ 1939«
Opšta takmičenja za članove i naraštaj 1939 godine, takmičarski red, program i upute za ocenjivanje, iza-šli su iz štampe. Knjiga se poručuje kod Saveza SKJ, Beograd, pošt. fah 342, a cena joj je Din. 5.— Uz knji-gu se dobiju i takmičarske liste. Same liste prodaju se po 25 para po | komadu, takoder kod Saveza SKJ.
Knjigu »Opšta takmičenja« treba da nabavi svaka jedinica, svaki vodnik naraštaja i članova, te svaki član Stručnog odbora župe i svaki sudija za opšta takmičenja. Knjiga se šalje samo uz unapred poslati novac, u po-štanskim markama, ili na čekovni račun Saveza.
KNJIGA O JAPANU I MONGOLIJI
Brat d-r Milutin Velimirovič, član Sokolskog društva Jagodina, u svom putopisu »Po Japanu i Mongoliji«,
kao dobar poznavalac života na Isto-
ku, dao je vernu sliku Japana i ob-jasnio mnoge potrebne stvari, tako da če čitaocu, posle pročitanja dela, biti potpuno jasne prilike na Istoku, nekadašn.ii i današnji sukobi.
Knjiga je napisana vrlo zanimljivo
i	čita se bez predaha, tako da čitalac
i	ne oseča da čitajuči uči geografijo
i	istoriju jedne zemlje mnogo bolj« nego iz ma kojeg udžbenika, a ne cseti nikakav napor. Zato ovo delo preporučamo našim sestrama i na-šoj brači, kao i ostalim čitaocim* »Sokolskog glasnika«.
Knjigu je izdala Francusko-srpska knjižara A. M. Popoviča, Beograd Cena joj je 30 dinara.
Jagodina	Sava Toholj
Jugoslovenski savez košarke i odbojke
Jugoslaviju zastupa u Medunarod-nom savezu za košarku (Basketball)1 u Rimu, Savez Sokola K. J. Na poslednjem Zboru načelnika i načelnica u Beogradu, odlučeno je da Savez Sokola osnuje posebni nacionalni savez košarke i odbojke. Sada se u Na-čelništvu Saveza i u interesiranint krugovima u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Varaždinu i Sušaku proučava načrt saveznih pravila, i krajem aprila biče sazvana konstituirajuča skup-ština toga saveza. Ovogodišnje prvenstvo Evrope u košarci održače se, od 21 do 28 maja, u glavnom gradu Litve, Kaunasu.
SOKOLI - SOKOLICE!
MOJ KROJAČKI SALON
———————q———m——————штш^ттттштт
U KRALJA ALEKSANDRA ULICI BR. 116. snahdeo sani prvoklasnini vrstama štofova za odela, kostime i mantlove. Svi sokoli i sokolice, uživaju /0°/a popusta za štof, pribor, šivenje odela, kostima i mantlove. Izrada prvoklasna, cene solidne, usluga tačna.
Za poverenje moli
Ivan D. Živković
krojač, član sok. društva Beograd III Kralja Aleksandra ul. br. 116
Saveznu sokolsku, prosvetnu, telovežbačku I naraštajsku reviju „SOKO“, treba da pretplati svaki dobar Soko !
DRŽAVNA KLASNA LUTRIJA
Državna klasna lutrija pustila je u prodaju srečke 38 kola sa unekoliko izmenjenim planom.
Cena srečkama za svaku klasu sledeča je: jedna cela Din. 200.—; jedna polovina Din. 100.—; i jedna četvrtina Din. 50.—.
Ukupna vrednost dobitaka, i pored iste količine izdatih srečaka i iste cene srečkama, povečana je na
Din, 65,000.000.—
U svih pet klasa ima sedam premija i to: od Din.
2.000.000.—; 1,000.000.—; 3 po 500.000.— i 2 po 300.000.—. Pored ovih premija ima sledečih večih dobitaka: 7
po 200.000.—; 16 po 100.000.—; 17 po 80.000.—; 17 po
60.000.—; 19 po 50.000—; 17 po 40.000.—; kao i veliki broj drugih večih dobitaka.
U V klasi ovoga kola uveden je veliki broj dobitaka, koji ranije nisu postojali, i to: od Din. 24.000.—; 16.000.—; i 12.000.—.
Smišljenom raspodelom dobivenog novca, povečan je u V klasi broj dobitaka iznad uloga od 1743 na 2028 dobitaka, te če na taj način u skoro svakom večem mestu naše Kraljevine pasti bar po jedan veči dobitak ili premija.
U najsrečnijem slučaju mogučim spajanjem prerpija i dobitaka u V klasi, može se dobiti na jednoj celoj srečki
Din, 3,200.000,—
Za isplatu dobitaka jamči Država Kraljevine Jugoslavije.
Srečke se mogu dobiti kod ovlaščenih prodavaca i njihovih potprodavaca, kojih ima skoro u svirna večim mestima.
Bliža uputstva sa lutrijskim planom i opštim pravilima dobijaju se na zahtev besplatno kod svih ovlaščenih prodavaca srečaka.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovica 6) — Ureduje redakcioni odbor fPretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protic,
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Šlamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.