I# To 0 '(i': ÌJixté» s*7	VO
D^o^alcova 6/II LJUBLJAB
] 40.
V Zagrebu, 12. oktobra 1934.
Pojedin! bro’ r*«5! ’ 30 d?tiara
1	Mi	PUP»^ A r~		'
ZA 18 DINARA	H	1 ZA 18 dinara
dobit ćete dvije emigrantske edi-	pPpfl	1 veliki »JADRANSKI KALENDAR«
čije, ako naručite obe zajedno:	gpjfeH JjSiBr	I sa 200 stranica štiva i šezdeset
veliki »JADRANSKI KALENDAR«	I	slika i mali luksuzni džepni ka-
i mali džepni kalendar »SOČA«.	RrraW	I	lendar »SOČA« sa svim potreb-
	^ .Mm?	iMBk 1	nlm podacima.
V	fm	IlTl lili	l	j
GLASI IO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
l;;-	'
■ '	'P r-..	■
■■ ■ , • : ■ ; ; .

■ »•'.	-•.-I-; ■
vfi ;’'V
M
mm
1
ii»'
POGINUO JE KRALJ JUGOSLAVENA
ALEKSANDAR lì
.V-.:
-- • ■
‘'ipll
■* ' * '
,fc ■
«	lifc.'-si.

K
mmMi
te
' -
:'y^ U;. ■
"r''4?Vr.&>V.
" V,4;; V-;	'
«m
•	'tj-/
: •	'■■•V;';-...
-i‘4‘•'V .,
■»
W#
;jSk-
rt .	*.y ••• .	.
mššm
■
:\:r-yy
m I
mn
w '-1 '
M ■
K’-r V.'./v
: : ■ - .1.

s
j te--*
IM«

■iiil
CHell Jugoslavenski narod zadesio Je golemi udarac. Udarac Je to, koji nećemo nikada preboljeti, Jer Je nestalo onoga, koji je u Jugoslavenskom narodu bio doista Najveći. Pao Je Veliki Kralj Jugoslavena, Kralj Heroj i Državnik. Poginuo Je mučeničkom smrću u momentu, kad Je svojim posjetom savezničkoj Francuskoj htio da doprinese usavršenju svog životnog djela, u momentu, kad Je poduzimao Još Jedan veliki korak u interesu svoje zemlje i svoga naroda, kao i u Interesu čitave Evrope. Veliki Junak u ratu. On kao veliki državnik posljednjih nekoliko godina u vanjsko] politici stvara djela, kojima Je bio cilj što bolja organizacija mira. I sada na putu u Francusku, gdje Je imao da učini mnogo u
interesu mira i medjunarodnog zbližavanja, On pada od zločinačke ruke. Atentat na Nj Vel. Kralja Aleksandra bio Je zato i atentat na Jugoslaviju i Jugoslavene i atentat na svjetski mir. Nestalo je Jednoga od Onih, koji uistinu žele mir, koji ne žele da se vrate ratne grozote, da se ljudi tnedju-sobno ubijaju. On, koji Je svim tim grozotama gledao godinama u lice. On, kome se ne može zanijekati najveće junaštvo. On je s najvećim žarom radio na očuvanju mira. Ko ga je mogao ubiti? Ubili su ga oni, kojima su takva nastojanja bila na putu. Oni, koji ne žele mir. Ali ti su se u svojim računima prevarili. Ne samo da će Jugoslaveni nastaviti veliko djelo svog Kralja, nego Je danas i čitava Evropa v
svom zgražanju zbog groznog atentata na strani Jugoslavije 1 na strani Francuske, koje su za mir žrtvovale Kralja Aleksandra i ministra Barthoua. Francuska I Jugoslavija, koje su danas vezane najdragocjenijom svojom krvlju postaju bedem mira, postaju temeljem Jedne nove evropske organizacije, koja će značiti preporod Evrope. Poslijeratna historija ulazi u drugu svoju veliku fazu, obilježena imenom Velikog Vladara svih Jugoslavena, palog za stvar mira, za stvar civilizacije, za stvar čovječanstva.
Nek Je vječna slava Viteškom Kralju Jugoslavena, velikom borcu za sreću Jugoslavije, za medjunarodnu pravdu 1 mir!



i;- v; :*
f.m- :+■ ■ A V


Mitm
mn
Afte
IPSS?;
■i-.->v.. ^
, ; - ‘.- i: ' ^ :• . p.
ìwnnn. >;
MUSSOLINIJEV GOVOR U MILANU
U svom velikom govoru, koji je odriao Mussolini 7 oktobra u Milanu, on je medju ostalim rekao i ovo:
»Ja (a pred vama djelomice prokrstariti preko horizonta ograničivši se na zemlje koje graniče s nama i prema kojima treba da imamo stav koji ne može da bude stav indiferentnosti, nego ili slav neprijateljstva ili stav prijateljstva. Počnimo od Istoka prema Zapadu. Jasno je, da nema velikih mogučnosti da poboljšamo naše odnose sa susjedima preko Snježnika i preko Jadrana, dok budu i dalje bjesnite preko novina polemike, koje nas pogadjaju u najživlji dio našega mesa. Prvi uslov za jednu politiku prijateljstva, koja se ne bi zaledila u diplomatskim protokolima već bi prodrla, bar malo u srce masa, prvi uslov jeste da se ni najmanje ne dovodi u sumnju hrabrost one talijanske vojske, koja se borila za sve, koja je ostavila komade mesa u rovovima Krasa, u rovovima Makedonije i u rovovima B linji ja ; koja je dala preko 600.000 mrtvih za zajedničku pobjedu, za pobjedu koja je počela da bude zajednička tek u junu i na obalama Pjave. Ipak mi koji se osjećamo jaki i koji smo jaki možemo da pružimo još jedanput mogućnost sporazuma, za koji postoje tačni i stvarni uslovi.«
Pariški »Echo de Pariš« osvrće se na govor pretsjednika talijanske vlade, održan u Milanu. Diplomatski suradnik Pcrtinax odmah u početku svoga članka veli, da taj govor pretsjednika talijanske vlade ne može u-miriti Francusku. Pisac članka postavlja pitanje, na koji način Mussolini misli vodili medjunarodne pregovore. Odmah sam odgovara na to pitanje ovako:
»Sto se tiče Jugoslavije, Mussolini po posljednji put kaže, da je sporazum moguć. Medjutim traži kao uvjet, da se sa druge strane Jadrana napusti kampanja protiv glasa talijanske vojske, jer da ta kampanja po-gadja u živac cio talijanski narod. Da U se ta kampanja nastavlja? Ako se nastavlja, mi onda ne možemo zaboraviti, da je tu kampanju otpočeo jedan talijanski list u Zadru i nastavlja jedna talijanska radiostanica u Bariju, a članci listova u Jugoslaviji, koliko su god bili oštri, bili su samo odgovor na to. Izmedju te dvije zemlje ne postoji nikakav konkretan spor. veli i Mussolini. 1932 godine je jugoslavenska vlada dala talijanskim optantima u Dalmaciji, kojih ima svega 4000, povlastica bez prece-denta. Medjutim živi 600.000 Jug o-slovena na talijanskom zemljištu, a njima nije dana čak ni jedna od olakšica, koje su nedavno dane stanovnicima Južnog T ir o-l a. Prema tome vodja talijanskoga naroda nema za što da se žali na Jugoslaviju. Su-radjivanje tih dviju zemalja će doći, ako Italija prisna teritorijsko jedinstvo i nacionalno dobro Jugoslavije. Ako Italija priznaje, kako to veli Mussolini, nezavisnost Austrije, zašto je Mussolini odbio, da se spo-razumije sa državama, koje su u tom pitanju taicodjer jednako zainteresovane. Zašto je onda Mussolini dao Alojsiju instrukcije, da u Ženevi odbija sporazum u pitanjima, kojima je bio cilj, da se sačuva ta nezavisnost? Talijanska se vlada nada, da će dobiti ustupaka u Africi, ah ni po čemu se ne vidi, što bi Italija bila voljna da dade Francuskoj!«
Osvrćući se na govor g. Mussolinija g. Hervè u pariškom listu »Victoire« piše izmedju ostalog:
»Smijem li ovdje reći da spoljna politika g. Mussolinija izgleda kratkovidnija nego njegova unutrašnja politika i da mi njegov revizionizam u pitanju ugovora o miru izgleda lišen smjelosti i da se zaustavio na pola puta? »Naši dobri prijatelji i rodjaci Talijani, nalaze se u istom stanju nervoze kao i mi u pogledu Njemačke ali oni su pored toga u takvom stanju i s obzirom na države nasljednice bivše imperije Habsburške«.
G. Vladimir D' Ormesson komentariše govor g. Mussolinija u »Figaru« i izmedju ostalog pita, da li je tačno ono što je g. Mussolini rekao, da je on posljednji put sad nudio sporazum Jugoslaviji. G. Vladimir Ormesson se pita, da to nije možda prvi put? Ali pisac članka ipak je zadovoljan što je uspješno podvučena ideja sporazuma. Pisac se ujedno osvrće i na Glasove po kojima bi Francuska imala da izvrši neku vrstu arbitraže izmedju jugosla-vije i Italije. G Vladimir Ormesson nalazi da je ta riječ vrlo nezgodna. »Arbiter, veli pisac, to onda znači sudija. Medjutim, mi nemamo da sudimo ni Italiji ni Jugoslaviji. Uostalom, mi smo saveznici i prijatelji Jugoslavije Mi smo prema tome u vrlo dobrom položaju da možemo pružiti u interesu evropskog mira svoje u-sluge u cilju olakšavanja jadranskog stišavan ja i zbliženja izmedju dvaju susjeda.«
Saint Brice se u »Journalu« osvrće i na onaj dio govora g. Mussolinija koji se tiče Jugoslavije, nalazeći da oštri ton u kome je g. Mussolini govorio o Jugoslaviji nije mnogo podesan kad se on tiče jednog tako ponosnog naroda kao što je jugoslavenski.
G. Bernus piše u listu »Journal des Debate« o g. Mussolinijt i odmah u početku napominje da se govor ima tumačiti obazrivo. Pišući o onome dijelu govora koji s e tiče Jugoslavije, g. Bernus kaže da je g. Mussolini ipak nagovijestio mogućnost talijans ko-j u go slovenskog sporazuma ali pisac članka pita
LAV SVETOGA MARKA TJERA DIVLJE HORDE SLAVENA
MARŠAL BADOGLIO POČASNI GRAĐANIN GORICE
Otkriće spomenika na Sabotinu - Govor nadbiskupa Margottija Napadaji načelnika Pascolija na Slavene
Trst, oktobra. — 30 septembra je na svečan način otkriven spomenik pa-lima na Sabotinu. Na tu proslavu je došla vojska, mnogi generali, bivši vojnici 77 i 78 regimente koji su bili u borbama na Sabotinu za vrijeme rata, sve vlasti itd.
Don Morando, bivši oficir, blagoslo-. vio je spomenik, uz asistenciju don Altana, kapelana milicije.
Iza osvećenja govorio je novi gorički nadbiskup Margotti.
On je govorio o junaštvu i slavi talijanskog vojnika i njegovih vođa koji s su ga vodili k pobjedi (prema »Picco-1 lu«), a iza toga je bilo svečano prima-nje u općini.
Načelnik Pascoli je predao maršalu Badogliu, bivšem komandantu trupa, koje su se borile na Sabotinu, povelju j na pergameni kojom se imenuje Ba-1 doglia počasnim građaninom Gorice.! On je, uz ostalo, rekao da je
lav svetog Marka potjerao svojom » rikom divlje horde Slavena i Nijemaca,
koje su se bile spustile iz divljih sjevernih šuma na sunčano tlo Italije.
Naši očevi su čuvali talijanstvo ovoga grada od zasjeda i požuda onih Slavena, koji još i danas, u svojoj nemoći bacaju bijesnu pjenu svoje nezahvalne balkanske duše na našu slavnu vojsku.
Tu je prisutan i naš seljak, kaže dalje Pascoli, koji se za vrijeme rata stoički pustio strijeljati za svoje talijan-stvo ( ? ! )
General Badoglio je na to odgovorio u istom duhu. Aludirajući na rat s istočnim susjedom, rekao je:
»Ovom prilikom obraćam sa ovog ognjišta talijanstva misao odanosti kralju i Duceu, koji sa tolikom simpatijom gleda u vojsku. Usput spominjem da će u najbližoj budućnosti obasjati nova slava našu junačku vojsku. Narod može punim povjerenjem gledati u novi izlazak talijanskog sunca«.
Cijela ta proslava prošla je u potpuno antislavenskom i ratnom duhu.
Premetačine i zaplijene hrvatskih knjiga na Roveriji
Prijetnje karabinjera radi Karabinjeri otimlju
Pula, oktobra 1934. Ovih dana su karabinijeri banuli iznenada u kuću Vrtačić Ivanu iz Juršića. Tražili su da im dade pismo, koje je toga dana dobio od sina iz Jugoslavije. Vrtaćić im je pismo dao. Iza toga su karabinjeri preokrenuli cijelu kuću. Našli su par hrvatskih knjiga i »Istarske narodne pjesme«, koje su zaplijenili.
Iza toga su otišli u Divšiće i tu su izvršili temeljitu premetačinu u kući Bašćića Mate. Kada nisu kod njega ništa našli, pozvali su ga u svoju kasarnu i tu je brigadjer na njega vikao i zahtijevao da mu preda hrvatske knjige i pisma iz Jugoslavije. Kada nije ništa mogao dobiti, zaprijetio je Bašćiću, da će ga tužiti prefektu u Puli.
pozdrava iz Jugoslavije privatna pisma
Toga dana su biil pozvani u kasarnu i Brščić Ivan, Juršić Prane, kantunjer Jože, Josip Macan i Lovre Velikanja, svi iz Juršića Njih je u pismu iz Jugoslavije pozdravio sin Vrtačić Ivana. Oni su se morali pravdati da nemaju sa Vr-taćićem nikakovih veza, ali karabinjer im nije vjerovao. Javio je »slučaj« prefektu u Puli, pa će se ti nevini ljudi morati ovih dana pravdati i pred prefektom radi tog pozdrava, kojega oni nisu nikako prouzrokovati.
Narod je pod mučnom impresijom tih dogodjaja i svak se boji da primi pismo od koga rodjaka iz Jugoslavije, jer karabinjeri paze na pošti i oduzi-mlju svako pismo koje stigne.
Karabinerji ubili nekega Vidmarja
iz Godoviča
Idrija, 9 oktobra 1934. (Agis.) — V Godoviču so imeli pred kakimi desetimi dnevi poroko. Ko so se gostje veseli vračali zvečer domov, se je neki Vidmar iz Godoviča preveč približal vojaškim utrdbam, katere stražijo karabinerji. Ker se baje ni hote) ustaviti, ali ni slišal, kar se za gotovo še ne ve, je karabiner po pozivu začel streljati na nesrečnega človeka,
ter ga ranil z več streli. Rane so bile tako nevarne, da je nesrečnež obležal na mestu mrtav.
Točnlb podatkov o tem nesrečnem dogodku, ki je stal dragoceno življenje enega našega človeka, do sedaj še nimamo.
Tako se je število žrtev krvavega fašističnega režima zopet povečalo.
ŠE O ARETACIJAH V ČRNEM VRHU
Gorica, 9 oktobra 1934. (Agis.) — V zadnjem času smo dobili zopet nove vesti o obširnih aretacijah, ki so bile izvršene pred kratkem v Črnem vrhu in okolici. Kot smo zvedli, so bile trije izmed aretirancev po nekaj dnevih izpuščeni na svobodo, med *em ko so vse druge obdržali. Dosedaj nam je znano samo to, da so izpustili dne 3. t. m.
Trije aretiraci izpuščeni.
Rudolfa Viktorija iz goriških zaporov.
Za ostala dva pa nam imena niso znana Baje je bil izpuščen Poženel Dominik, tod: ta vest ni potrjena. Zvedeli smo nadalje da sta bila aretirana med drugimi posest nik Rudolf Dominik, star 49 let, iz Crneg: vrha in cestar Rudolf Jakob, star 31 let h Črnega vrha.
TRI MJESECA ZATVORA I 1.356 LIRA GLOBE ZA POKUŠAJ PEČENJA RAKIJE
Trst, oktobra. — U Gorici je osu-djen Mihelič Jože iz Pedrova kod Ri-hemberga na 3 mjeseca zatvora, 1.356 lira globe i plaćanje sudbenih troškova radi toga što je uhvaćen od finanaca pri pokušaju pečenja rakije.
DEVET MJESECI ZATVORA I 10.408 LIRA GLOBE ZA 12 LITARA RAKIJE
Trst, oktobra. — U Gorici su ovih dana osudjeni Mihael Zelinšček, Božo Kodromac i Josip JeroniČ radi toga, što su bez dozvole ispekli 12 litara rakije. Osudjeni su svaki na 3 mjeseca tamnice, a povrh toga sva trojica zajedno na 10.408 lira globe i plaćanje troškova.
POGRANIČNA MILICIJA REDUCIRANA ZA 80%?
Rijeka, oktobra. Ovih dana je došlo naredjenje, da se ima otpustiti 80% pogranične milicije (milizia confinaria). Ta je naredba i provedena. Otpušteni pogranični milicijoneri su jasno time nezadovoljni, i svoje negodovanje pokazuju, gdjegod im se pruži prilika. Računa se, da su vlasti poduzele te mjere u svrhu štednje, (pag)
10.589 lira globe za 6 prò» kriomčarenih volova
Trst, oktobra. Franc i Viktor Trošt iz Predgriže kod Idrije osudjeni su od goričkog suda na 10.589 lira globe radi toga, što su iz Jugoslavije doveli šest volova.
UHAPŠEN RADI PRELAZA GRANICE
Trst, oktobra. U Brestovici je uhapšen Blažič Volfgang pok. Antona, star 26 godina, i odveden Je u zatvor Uhapsili su ga karabinjeri iz Opatjeg sela radi toga, što je optužen da je bio prešao u Jugoslaviju bez putnice.
OBLJETNICA SMRTI ZLOGLASNOG FAŠISTIČKOG UČITELJA SOTTOSANTIJA
Trst, oktobra. — »Popolo di Trieste« od 3 o. m j. donaša: »Sutra se na-vršava pet godina od junačke smrti crne košulje Francesca Sottosantija. Uzbudljiva misao svih fašista je okrenuta našem mučeniku«.
Sottosanti je bio onaj fašistički učitelj koji je pljuvao našoj djeci u usta i koji je jedne noći nađen prostrijelje-ne glave.
zašto g. Mussolini kaže da sporazum nudi »posljednji put«. Inače, g. Bernus vjeruje u mogućnost sporazuma.
Interesantan je odjek Mussolinijeva govora u Njemačkoj. Glavni Hitlerov list »VOl-kischer Beobachter« je dodao od strane redakcije u pasusu gdje g. Mussolini govor'
o nepovoljnom pisanju jugoslavenske štampe o Italiji slijedeće: »Ovi napadi jugoslavenske štampe su, kao što je poznato, bih samo neminovna posljedica krupnih ispada fašističke štampe protiv Jugoslavije«,
TALIJANSKA „POSUJILNICA” U POSTOJNI I JUGOSLAVIJA, KOJA GLEDA
Blagoslov zgrade i Ducea. — Govor prefekta Tienga.
Trst, oktobra. — Koncem prošlog mjeseca je svečano osvećena zgrada filijale »Cassa di risparmio triestina« u Postojni. Koliku važnost pridaje fašizam toj ustanovi, iza uništenja naših zadruga, vidi se i po tome što je blagoslovu prisustvovao i prefekt Tiengo, a blagoslov je izvršio postojnski dekan.
Dekan je blagoslovio zgradu i na koncu sazvao božji blagoslov na sav talijanski narod, na kralja i na Mussolinija.
Iza toga je govorio prefekt Tiengo. On je u svome govoru, između ostaloga, rekao:
»Vaš rad je vidan i proziran kao što su prozirna stakla na vašim prozorima. Takovi moraju da budu svi Talijani, ispravni i pošteni, naročito na ovoj svetoj granici domovine, gdje sve bilježe neprijatelji domovine, a naročito neispravnosti«.
Prvi »zaključak« toga dana je bio taj što je pretsjeđnik »posujilnice« Trevisani darovao fašističkoj pripomoćnoj akciji 5.000 lira na račun svečano otvorenog zavoda .
BIVŠI FAŠISTIČKI SEKRETAR ISTRE RELLI SELI U TRST
Pula, oktobra. — Bivši fašistički sekretar za Istru Giovanni Relli seli ovih dana u Trst. U Trstu su mu dali jedan sporedan plaćeni posao, kao svojedobno Giunti, da ga utješe radi gubitka položaja pokrajinskog sekretara.
OPATIJA JE PRODALA TRAMVAJ LJUBLJANI
Sušak, oktobra. — Već smo javili da je Opatija bila ponudila ljubljanskoj općini 20 tramvajskih vagona na prodaju. Dozna-jemo da je ovih dana posao zaključen, te da je već počela Opatija s izručivanjem vagona Ljubljani.
Čim smo prvi put bili javili o toj prodaji, u Opatiji i na Rijeci je bila nastala uzbuna. Fašisti su se našli povredjenima tom prodajom i intervenirali su da se ta kupovina poništi, jer da se time krnji čast Italije. — Čim je sada došlo do te prodaje' znači da se Opatija zbilja nalazi u slabim vodama.
IZ UREDNIŠTVA
MNOGE VIJESTI IZ JULIJSKE KRAJINE I PAR ČLANAKA MORALI SMO IZ OVOGA BROJA IZOSTAVITI, PA MOLIMO NAŠE IZVJESTITELJE I SARADNIKE DA SE STRPE DO IDUĆEG BROJA.
REDAKCIJA.
KALENDARI
JUGOSLOVENSKE MATICE ZA GODINU 1935
izašli su iz štampe prije nekoliko dana. Prodaju se:
1. Veliki stolni 1 zidni tjedni kalendar po 12 Din.
2. Mali džepni kalendar po 2 Din komad.
Kalendari su ukusno opremljeni 1 prò-davaju se u korist promicanja ciljeva »Ju-gosiovenske Matice« koja se brine za naše sunarodnjake, koji su morali da napuste svoju rodnu grudu. Džepni se kalendari osobito preporučuju Školskoj omladini, a stolni i zidni svakome uredu i svako] rodoljubivoj kući.
Kalendari se naručuju kod izdavača: Jugoslovenska Matica, Zagreb Varšavska (Samostanska) ni. 6. — Tei. 75-43.
ZA 1S DINARA
DVA EMIGRANTSKA KALENDARA Veliki emigrantski »Jadranski kalendar« i mali džepni kalendar »Soča« za samih osamnaest dinara dobije svatko ko naruči oba kalendara zajedno. Kada se naruče oba kalendara mi sami plaćamo poštarinu, tako da obje edicije dajemo zapravo za 15 dinara. Za tu svotu ne dobije se nigdj® veliku knjigu sa preko 200 stranica teksta i šezdeset ilustracija i džepni kalendar na finom papiru sa mnoštvo^1 slika, statistika i svih mogućih Podataka.
Osim toga su to potpuno naši emigrantski kalendari, koji tretiraju naša pitanja i u kojima su podaci i štivo takovi da interesiraju svakoga emigranta« Osim koristi koje daju te edicije raznim uputama, u njima se nalazi i zabavnoga i naučnoga štiva, koje se nalazi na dostojnoj naučnoj i umjetničkoj visi«1' Obje knjige izlaze iz štampe dana, pa ih naručite čim prije. Timc vršite ujedno i svoju emigrantsku dužnost.
USTIP CI
x De Cicco — kavaljer
Iz Pule nam javljaju da je famozni me-dulinski učitelj De Cicco postao »Cavaliere del ordine della Corona d’Italia*. To odlikovanje je uslijedilo odmah iza kampanje u »Corriere istriano* protiv naših sela na Puljštini. Tu kampanju je bio poveo De Cicco uz pomoć svoga šurjaka, koji sjedi u redakciji »Corriera*. — Sada je došla i nagrada.
Ujedno je De Cicco premješten u Pulu za učitelja. Njegovo mjesto u Medulinu će valjda zauzeti učitelj Martič iz Liinjana, rodom sa Krka, koji je još gori, ako je to moguće, od De Cicca.
Kada bi De Ciccavi pretpostavljeni znali što je on govorio o disciplini i junaštvu milicije kada se povratio sa manevara (gdje je sudjelovao kao centurione) na Učki, sigurno bi se par puta promislili prije nego bi ga odlikovali »kavaljerstvom*.
Poljsko - talijanski komplimenti
Puljski »Corriere istriano* od 27 septembra donaša članak pod naslovom »Un regimento di Mussolini vale piu di tutta la Piccola Intesa* (Jedna Mussolinijeva regimenta vrijedi više od cjelokupne Male antante). U tom članku citira pisanje poljskog lista »Ku-rier Polsky*. u kojem se kaže da politička rješenja u Evropi zavise o Italiji, jer Evropom drma — Mussolinijeva vojska. Kakva Mala antanta, kakav Beneš, kakav Hitler. Dosta je jedan Mussolinijev puk, pa da se svi — zajedno sa Malom antantam — sakriju.
— To — kaže »Corriere* — pišu Poljaci — o kada to kažu Poljaci onda mora da je tako.
Mi donašamo tu vijest bez komentara. Stavljamo je — mjesto svakog komentara — u »Uštipke«.
lađe Iskarioti iz Zadra
Zadarski »San Marco* donosi popis za-darskih izbačenih i kažnjenih fašista. »San Marco* iz nazivlje Judama Iskarijotima, jer da su, kao Talijani, izdali domovinu. Evo imena tih »Juda iz Kariota«:
Anto Stipe ević, Petar Stipi ević, Božo Krstić, Musap Milan, Ratković Josip, Kotlar Eugeni), Jelenković Anton, Ratković Petar, Petani Simun, Mazija Anton i Maršan Um-bert.	.
Medju svim tim fašistima, eto, ni jednoga sa talijanskim prezimenom. A s takovim prezimenima puni »San Marco* svake sedmice svoje stupce, jer u Zadru drugih nema.
Ako »San Marco* hoće da traži Jude može da ih nadje i u svojoj redakciji — i to one prave — čiji djedovi još nose kuparan i crvenu kapicu. — Ali za »San Marco* je i crvena kapica znak talijansiva — pa on na temelju te »logike* ima uvijek pravo.
„0?’jesna" dječurlija u
Puli
Pod Um naslovom (Infanzia petulante) donosi »Corriere istriano* jedan člančič u kojem kaže.
»Jedna objesna grupa dječurlije izmedju 8 i 10 godina ide po kavanama i perivojima i traži od gostiju milostinju. Kada se ta dječurlija namjeri na kakovog stranca scena postaje još gora i antipatični ja. Pozivljemo policiju da učini reda medju tom objesnom dječurlijom, i neka im se to zabrani, kako ne bi sramotili Pulu sa tim antipatičnim običajima*.
Za »Corriere* su to »objesna* dječurlija i »antipatični* običaji. »Corriere* bi bio mnogo manje antipatičan gradjanima Pule kada ne bi na taj način pisao o toj gladnoj, a ne objesnoj djeci, i kada bi preporučio neke druge mjere za otstranjenje toga zla, a ne intervenciju policije.
Da — ali to je u stilu Mrakovog fašističkog poslaništva.
POTURČENA RAJA.
»II Popolo di Trieste* piše:
»Sada tek doznajemo za žalost, koja je zadesila poštovanog profesora Ervinia P o-cara iz Gorice, brata našeg neprežaljenog kolege Sofronia Pocarinija. ..*
Dakle: jedan brat se zove Pokar, a drugi se zvao Pocarini. Pa da nije ta naša nesretna Julijska Krajina slična nekadanjoj turskoj Bosni. Jer i tamo se jedan brat zvao Jovo a drugi Mehmed i od toga su nastali Jovanoviči i Mehmedoviči, baš kao i ovi naši Pokori i Pokarini.
LITTORIA - NOVI NEUSPEH !
INSPEKTOR KAPELANA FAŠISTIČKE MILICIJE POČAŠĆEN OD SVETOG OCA PAPE
Trst, oktobra. 1934. — Tršćanski »II 3opolo« od 6 o. mi., iavlja da ie Sv. Otac 5apa svojim dekretom od 22 septembra menovao svojim kućnim prelatom Gr. Uf. )on Michelangela Rubina, generalnog inspektora svih kapelana fašističke milicije. Popolo« kaže: »Tako i Crkva kao i vlada djeni djelo dobra, koje salezijanac Don dubino vrši, nagradivši njegovu živu i >lagotvornu aktivnost«.
List »Istra« je u svoje vrijeme domo opširniji prikaz te aktivnosti don Rubina i litirao je njegov: izjave, koje su u skladu s ratničkim mentalitetom fašističke milicije.
Ljubljana, 6 okt. 1934. (Agis). Fašistično časopisje je bilo v zadnjem času polno kričečih naslovov, polno slavospevov in polno slik o Littoriji. Iz vsega se je dalo razsoditi, da gre za veliko stvar in za dogodek, kot jih je malo.
Izsušeno močvirje nižje Rima in vsa dela okoli njega so že nekaj let bila ena glavnih atrakcij, s katero je fašizem vzdrževal ljudstvo v pričakovanju in s katero ju tudi povzročil, da napetost in zanimanje zanj ni odnehalo. Italija je prenaseljena. Ko so se zaprle meje drugih držav, ko je gospodarska depresija po vsem svetu prignala na tisoče izseljencev nazaj domov, je postal ta problem prenaseljenosti za Italijo še bolj pereč. Za fašizem je bila torej ena prvih nalog, da poleg vsega že z ozirom na dejstvo, ker je velik del Apeninskega polotoka neplodovit, preskrbi ljudstvu dovolj rodovitne in plodne zemlje. Ker bi bilo doma to vprašanje v celoti nerešljivo, je obrnil del svoje pozornosti tudi preko mej. Celih 10 let in še več pa je ostajal fašizem pri izvajanju svojega političnega programa. S svojimi političnimi pertur-bacijami, s skoki z ene na drugo stran v zunanji politiki, pa se je popolnoma oddaljil od rešitve tega vprašanja s to edino možnostjo. Njegova ekspanzija, nasilna v vseh početkih, je odbila vsako prijateljstvo s sosedi. Ker se na ta način ni dalo rešiti prenaseljenosti, je bilo treba nujno skrbeti za druge načine in to, da se da čim več možnosti za oploditev čim večjih kompleksov neplodne zemlje. Znani so vsi mogoči ukrepi in nagrade za krčenje kršne zemlje in gmajn, kar pa je bilo še vse premalo. Ljudstvo je po nad desetletnem delu fašizma zahtevalo več: uresničitev vsaj dela obljub, zahtevalo je, da se preide od političnega dela h gospodarskemu in socialnemu, s čimer naj bi tudi fašizem vsaj deloma opravičil svoj obstoj.
Mussolini je dal izsušiti močvirje, ki ga je namaklo morje. Delo danes še ni popolnoma končano, a na že izsušeni zemlji so bili pobrani prvi plodovi in pred nami vstaja v glavnem videz bodočega celotnega dela in uspeha. Kmalu, ko je bil del močvirja izsušen, je postavil Mussolini temelje za novo mesto, ki ga je krstil z imenom Littoria. Danes to mesto že stoji, moderno, z ravnimi in širokimi ulicami, vsem higijeničnim in sodobnim zahtevam ustrezajočimi stanovanjskimi stavbami, s posebno impozantnim magistratom in s čisto v novem slogu zidano cerkvijo. Beograjska »Politika« pravi, ko piše koncem avgusta o tem: »Če bi sodili po Littoriji, katere ulice so asfaltirane, a hiše naravnost monumentalne palače, bi si mislili, da je standard italijanskega meščana mnogo višji od angleškega ali nemškega. Toda o tej zablodi nas prepriča takoj jedilni list prve restavracije, kjer ne morejo postreči z drugim kot z makaroni in fetučini (rezanci), brez mesa in zelenjave«. Ta, na, prvi videz še ne tako močan argument, deloma kaže o položaju mestnega in okoliškega prebivalstva.
Mussolini je s tem hotel na hitro pristopiti k rešavanju tega težavnega gospodarskega problema in pokazati, kako ga namerava reševati. Mimogrede pa smo se h koncu prejšnjega odstavka dotaknili že enega dejstva, ki vsaj deloma pokazuje pravo sliko. O neuspehu samem pa bi bilo še prezgodaj govoriti, dokler ne dovolj povdarimo vsega, kar je fašizem polagal in kar je fašizem pričakoval od tega prvega »znaka« zbolšanja položaja in naj večjega uspeha fašistične gospodarske politike.« Po predvidevanju vladajočih naj bi baš Littori j a tvorila oni temeljni kamen, ki naj bi bil jasen porok za vso nadaljno gospodarsko politiko, porok, da so temelji fašističnega gospodarstva zdravi in da bo pot v tej
| smeri trdna in uspeh gotov. V tem smislu je bila usmerjena tudi vsa organiza-|cija fašističnega časopisja. Ta je hotela in hoče ustvariti med ljudstvom, ki se o resničnem položaju ne more prepričati, sliko o velikanskem neuspehu. Toda take stvari navadno ne uidejo zunanjemu svetu izpred oči. Danes kot nikoli pazno slede fašizmu in zlasti njegovemu gospo-darskemu udejstvovanju. Vsak napove-dan dogodek, ki naj bi kazal na gospo-| darsko zboljšanje pa danes v tem sploš-: nem kaosu, zbudi vseobčo pozornost. In tu so se porodili prvi dvomi o resničnem uspehu in prve ugotvitve o resničnem i položaju. Iskazalo se je, da izsušena zemlja sama ne more nuditi nikakih po-! gojev za uspešno in plodno kmetijstvo. Zito, radi peščene morske podlage in radi pomanjkanja dežja ne more uspevati ter dokončno dozoreti. Mesto lepega rumenega žitnega klasja, se vidi ob času zoritve ožgano bilje. Vrtov z rožami ni videti, že danes je jasno, da zemlja ne bo mogla nuditi onega, kar so pričakovali in obstoja celo bojazen, da se niti sama ne bo mogla vzdržavati. Kmetje, bivši bojevniki, katerim je Mussolini podaril to zemljo, »ker so se žrtvovali za domovino« in jih naselil v mestu in okolici, bodo le s silo in muko vezani na to zemljo. Pomagalo jim se le malo ali nič. Eden zunanjih znakov položaja kot je danes, je jasno na kratko že opisan v citirani »Politiki«: »Med modernimi palačami in siromašnim prebivalstvom je velika disharmonija, kar pada že na prvi pogled v oči. Littoria je razdeljena vojakom, siromašnim ljudem, prepadlega obraza in slabo oblečenim, med tem ko so littori j ske hiže po zunanjem in notranjem izgledu take, kot bi bile grajene za vojne dobičkarje. Vse je do podrobnosti urejeno, po zakonih najmodernejše tehnike. Le ljudje, ki so v teh hišah, ki hodijo po ulicah, zgledajo kot da niso za vse te udobnosti in za red, pa če hočete tudi za to čistoto«.
že teh par dejstev vrže pravo senco na toliko opevani »uspeh«, če se pa ozremo še na drugo stran, se nam bo razgalila še bolj vsa resnica o položaju, če se h koncu vprašamo namreč še po tem: kje je dobil režim sredstva, da je lahko izsušil močvirje in postavil na njem tako moderno mesto? Ali je to morda iz preostankov blagostanja ostalega italijen-skega ljudstva? Ne! Celo desetletje je fašizem postopoma nalagal vedno večja in večja bremena na ramena ljudstva. V tem se je pokazal strokovnjaka. Končno je moral vsaj deloma pomiriti nestrpnost mas. Zaletel se je v izsuševanje. Saj niso niti tako daleč preiskali, da'bi ùgotóvill kakovost žemlje in položaj z ozirom na klimo. Končno pa vendar tako novo mestece z nekaj tisoč prebivalci in ta košček izsušene zemlje še ni nikak znak, ki ga smemo smatrati za resen korak k splošnemu zboljšanju. Ali bo lahko fašizem v današnjem obupnem gospodarskem položaju še dalje šel po tej poti in vse to umetno vzdrževal? če na eni strani vzame ogromni masi, da se da par ljudem, s tem še ni rešeno prav nič. Položaj italijanskega ljudstva se dnevno slabša, že to dejstvo samo vsebuje vse ostale argumente.
Littorija je danes le eden mnogih, a najbolj vidnih dokazov, kako se gospo-darslci položaj ne zboljšaje, kako ga fašizem, kljub temu, da se vsaj na zunaj trudi nekaj pokazati, ne bo nikoli zboljšal. šele kadar se bodo gradila taka mesta ob veselju vsega ljudstva, ki bo samo od sebe pokladalo kamne, bo značilo tako delo uspeh. Danes, ko se je gradilo vse spremljano s kletvami izsesanega in izmozganega malega človeka pomeni In bo v zgodovini pomenilo kot neuspeh. In ta neuspeh bo padel v zgodovini v breme fašizmu.	— šk —
ŠTIRINAJSTO LETO KOROŠKEGA PLEBISCITA
Ljubljana, 6 oktobra 1934. (Agis) Jesenski meseci so za naš narod polni žalostnih obletnic. Obnavljajo se spomini na črne dneve naše zgodovine, ki se vrste: 6. september, 10 oktober, 17. oktober, 12. november itd.
Med te črne dneve je žapisana tudi žalostna obletnica koroškega plebiscita, ki nam je odtrgal kos naj lepše slovenske zemlje, slovensko Koroško, štirinajsto leto bo poteklo 10. t. m., to bo štirinajsta obletnica koroškega plebiscita, ki nam je odvzel in zasužnjil sto tisoč Slovencev. Koroški Slovenci so za Slovenci in Hrvati v Julijski Benečiji najbolj zatirani del našega naroda v tujini. Avstrijski Nemci, so ob prevratu obljubili koroškim Slovencem svobodo in vse pravice, kar jim danes več ne priznajo. Odvzeli so jim slovensko šolo, izgnali slovensko učiteljstvo, izgnali zavedno inteligenco, iztisnili slovensko besedo iz vseh uradov, iztisniti jo hočejo celo iz cerkve in slovenskih domov in danes gospodarijo nad brezpravno rajo popolnoma samovoljno. Tudi narodna pesem jim je na poti, zatreti jo hočejo in uničiti našega človeka kulturno in gospodarsko.
Kljub nepretrganemu stoletnemu nemškemu raznarodovalnemu pritisku pa nam je slovenska Koroška v ponos. Zavedni Korošci se niso ustrašili žuganja in besnega nasilstva ob plebiscitu in so z nad petnajst tisoč glasovi dokazali, da so in hočejo ostati. Vsi poskusi v štirinajstih letih, da bi zatrli slovensko narodno pesem in izgnali slovensko besedo iz kmečkih domov, niso nič izdali. In tako čaka na osvoboditev poleg šesto tisoč Slovencev in Hrvatov v Julijski Krajini tudi čez sto tisoč Slovencev v Avstriji.
PREDAVANJE DRUŠTVA »TABOR« U LJUBLJANI
U četvrtak ie društvo »Tabor« u Ljubljani priredilo predavanje »Bilanca 14. obletnici _ Koroškega plebiscita«. Predavanje je održano u predavaoni realke u Vegovoj ulici.
Tallianstvo Julijske Krajine
Pronevjerenje u bEagafni istarske pokrajinske uprave i novi porezi
Nova pokrajinska uprava.
Pula, oktobra. — U kasi pokrajinske uprave otkrio se veliki manjak. Prefekt je smijenio staru upravu i raspisao nove, vrlo velike, naknadne poreze (sovrimposte), kako bi se taj manjak nadoknadilo. Na taj načm će fašističke grijehe platiti naš narod plaćanjem novih poreza i taksa. Kada se znade koliko je Is+ra, a naročito Pula i okolica,, osiromašena i pod kakovim fiskalnim teretima stenje stanovništvo, onda se bojimo da će to novo breme narod teško podnijeti.
Da se duhovi umire postavljena je nova pokrajinska uprava. Novi pretsjednik i odbornici imaju tu (i jedinu) kvalifikaciju da su fašisti od 1920 godine i da su mladi. Nova uprava je sastavljena od slijedećih fašista.
Artus' Lodovico, pretsjednik, Donelli Lino potpretsjednik, Rizzi Niccolo Marti-noli (Martinolić) Niccolo (iz Lošinja), Mil-levoi Pietro (iz Labina), dr. Polesini iz Poreča, dr. Scampicchio iz Kopra. Gabrielli (Gabrielić) iz Pazina i dr. Stagni (Stanič) iz Pule, kojemu je tek 27 godina-
OBLJETNICA SMRTI RIJEČKOG RENEGATA SENATORA GROSIĆA.
Rijeka, oktobra. — Prošlog ponedjeljka po podne je jedna grupa od pret-stavnika vlasti i fašističke stranke otišla u povorci na groblje da komemorira pokojnog senatora Grosića. Povorku su predvodile općinska i pokrajinska fašistička zastava. Položeni su i vijenci općine i pokrajine, a podevta Gigante je prozvao Grosića imenom, našto su prisutni odgovorili: »Presente«.
Pokojni Grosić je bio iz Draguća. u Is-stri. »Vedetta« piše tom prigodom da je Grošić bio »Sommo cittadino, assertore magnanimo e mirabile dell’ italianità di Fiume e del Carnaro di Dante, animatore, incitatore, guida« itd. itd. Znamo medju-tim, da je bio običan renegat, izdajica svog naroda.
»TALIJANSTVO« MALTE I »TALIJ AN-STVO« JULIJSKE KRAJINE Talijanski advokati na Malti protestiraju.
U znak protesta što je ukinut talijanski jezik na sudovima, talijanski advokati sa Malte nisu prisustvovali prvom sudskom zasjedanju ove sezone. Izglasali su rezoluciju na britansku javnost u kojoj kažu da se obraćaju na javnost, jer od vlade ne očekuju pomod.
Pozivlju se na britansku kulturu i kažu da svaki narod pa koliko malen bio. Ima prava da živi i napreduje u okviru svojo narodnosti. Akt ukidanja talijanskog jezika, kažu dalje, obara prestiž 1 povjerenje naroda u sud i ad-mlnisti aciju, i to krši sve principe kul-ture i civilizacije.
Tu rezoluciju donašaju sve fašistički novine, pa tako * one u Juiijskoj Krajini koje svakodnevno pišu o potrebi da se naš narod u granicama Italiie uništi.
Naša kulturna kronika
OB DEVEDESETO) ROJSTNEM DNEVU SIMONA GREGORČIČA
Naša dolžnost je, da se spominjamo dni v katerih so nam vzeli našo zemljo, naša dolžnost pa je tudi, da se spominjamo dni, ki so nam dali velikih moz. Eden takih naših mož je bil tudi pesnik _ prerok Simon Gregorčič, čigar devetdeseti rojstni dan praznujemo 15. t. m.
»Goriški slavček« tako so ga nazivah, saj je tudi zaslužil ta naslov, se je rodil 15. oktobra 1844 na Vršnem št. 17 pod Krnom ob levem bregu Soče, kot sin preprostega kmeta. Spoznali so v ujem nadarjenega dečka in ko je odrasel ljudski šoli, so nagovorili očeta, da ga je poslal v goriško srednjo šolo.
Leta 1864. je položil gimnazisko maturo in ker ni imel sredstev, da bi se posvetil jezikoslovju, se je po daijšem no tranjem boju odločil in stopil v bogoslovje. Za časa bogoslovnih studij jč Gregorčič pridno sodeloval pri rokopi snemu listu »Sloga«, ki so ga izdajali bogoslovci sami. Leta 1867. je zaključil bogoslovne študije in v jeseni istega leta je pel novo mašo v Libusnjem. Naslednje leto je nastopil službo kot kaplan v Kobaridu, kjer je ostal pet let. Tu je Gregorčič preživel najlepša leta svojega službovanja. Takratni kobariški dekan Jer-še mu ni bil samo duhovni sobrat, ampak skrbel je za mladega, a bolnega kaplana prav po očetovsko. Tu je sklend prijateljstvo z notarjem Gruntarjem, ki mu je ostal tudi potem, ko je Gregorčič odšel iz Kobarida, iskren prijatelj, njegov svetovalec, nekak mecen in zagovornik. Gruden je izdal tudi prvi zvezek njegovih »Poezij«, ki so Gregorčiču dale veliko ne le v gmotnem oziru, ampak tudi zadoščenje za mnoge slabe sodbe in prezir. Slovensko ljudstvo je namreč v nekaj mesecih pokunilo vso naklado izdanega zvezka in tako najlepse dokazalo, kaj mu je bil Gregorčič.
Slovenski javnosti je Gregorčič znan kot pesnik. Za tedanjo dobo in razmere v slovenski literaturi je bil mladi pesnik res pravi »slavček« in je postal najbolj popularen pesnik slovenskega ljudstva kar dokazujejo mnoge njegove pesmi, ki so ponarodele. Za našo ozl° d°n^?vmS ie Greeorčič mnogo naredil tudi v drugem pogledu. Zlasti prva leta se je mnogo udejstvoval v delu za narodni preporod V Kobaridu je, ko je bil tam kot kaplan, ustanovil čitalnico in ji bU du hovni vodja. V njej je prirejal ljudske igre. Bila je to doba citalniskih »besed« in Gregorčič se je tu udejstvoval tudi kot pevovodja. Pa tudi kasneje, ko j odšel iz Kobarida, se je ude^,V0V^1vJ prosvetnem življenju. Saj ni bilo vec„e slovesnosti na Goriškem brez Simona Gregorčiča. Ob takih prilikah so govorili razni narodni delavci v nevezani besedi, Gregorčič pa je za take slovesnosti pisa.1 pesmi in jih ponajveč tudi sam recitiral. Nič čudnega, če so verzi mladega pesnika vžigali ljudstvo in ga spodbujali, saj je b') Gregorčič ' oko prisrčen, dober m priprost v besedi, kot je bil v značaju Po-
5?iri,P3aSa	vISer!
je pozneje delal kot korektor.
Iz Kobarida je Gregorčič odšel 1873. kot kaplan v Rihemberg, kjer se mu e vedno tožilo po iepern p.anmskcni svet . Pa tudi njegovo zdravje m bilo kos naporni službi, ki jo je zahtevalo mesto kaplana v rlhemberški župniji. Ko je bil v Rihemberku, zahajal v Gorico, iyer se je sestajal s prijateljem Franom Erjavcem, Pagharuzzijem — Krilanom in drugimi ožjimi znanci. Ker ni zmogel službe, je zaprosil za začasni pokoj in se leta 1882. naselil kot vikar na Gradišču nad Prvačino. Ob odhodu iz Rihember-ga ga je občina imenovala za častnega elana, kar je dokaz, da je bil tudi tu splošno priljubljen in spoštovan. Na Gradišču si je kupil posestvo, ki ga je leta 1903. prodal stopil v pehoj in se preselil v Gorico. Gregorčičevo posestvo na Gradišču pa je danes v tujih in če se ne motimo, v laških rokah.
V Gorici je bolehal, pisal in urejeval svoje pesmi ter živel sam zase; zadela ga je kap, dobil je pljučnico in 24. septembra 1906 ga je smrt rešila trpljenja.
O Gregorčičevi zadnji poti je A. Gaberšček v svojem drugem delu »Goriških Slovencev« napisal nekaj strani in pravi
med drugim:	.	.
»Neštete množice našega ljudstva iz Gorice, okolice in dežele in tudi deputacije iz raznih krajev Slovenije so prihajale kropit našega umrlega planinskega slavca. Prišel je tudi nadškof in knez. Dolgo časa je molil ob odru, gledal pesniku v obraz, težko se je zadrževal joka. Toliko solza resnične žalosti ni bilo kmalu izplakanih ob kakem mrtvaškem odru. Po mestu je viselo iz mnogih his veliko črnih zastav. Naslikal ga je prof. Gvajc, fotografiral Anton Jerkič, kipar Peruzzi iz Ljubljane pa mu je po naročilu župana Ivana Hribarja vzel masko. V nedeljo zvečer so zaprli krsto. »Dalje navaja Gaberšček imenoma osebnosti, ki so iz raznih krajev prišle na pogreb. Gregorčiča so z vozom peljali iz Gorice po soški dolini. Po poti so razne vasi prirejale sprejeme vse do Kobarida od koder so ga odpeljali na Libušnje, kjer so
ga pokopali. Za svojega glavnega dediča je Gregorčič v oporoki določil »šolski dom«.
--- »Šolski dom«. Svojemu narodu pa
je zapusti) neprecenljiv zaklad svojih pesmi, katerih število presega 250 in od katerih je večina doživela že več izdaj. Zato veljajo Gregorčiču stihi Val. Vodnika:
»... dovolj bo spomina, ki ga pesmi pojo.«
Tako kot se je Gregorčič približal s svojimi pesmimi življenju in duši našega, zlasti primorskega človeka, se je le še Ko-
sovel. V pesmih zadnjega občufnimo vso trpkost našega Krasa, v Gregorčičevih pa vse veličastvo njegovega planinskega sveta ob Sočinih biegovih. O njegovi najlepši rodoljubni pesmi »Soči« pravi dr. Ivan Pregelj: »Svoj mogočen poudarek je doživela pesem kot »preroška« v letih svetovne vojske. Pa nam je v Jugoslaviji pesem zdaj prav tako živa, ket ie bila Gregorčiču. Kot taka sodi med slovenske kulturne narodne spomenike«. Njen prvi del se je uresničil med tem ko drugi del še čaka na uresničitev in z njim mi vsi! Agis.
JUBI1EJ ELVIRE KRALJEVE (TRŠĆANSKI SLOVENSKI TEATAR
DR. HENRIK TUMA 0 BENEŠKOJ SLOVENIJI
Dne 4 oktobra slavila je mariborska glumica Elvira Kraljeva, naša zemljakinja, petnaestgodišnjicu svojeg umjetničkog rada. Tim povodom pisale su novine o njezinom umjetničkom radu i lijepim uspjesima. Radivoj Rehar piše 5 o. m. medju ostalim u ljubljanskom »Jutru« u članku o Elviri Kraljevoj i ovo:
» Na pot življenja je stopila v tistem solnčnem in šumnem Trstu ob naši Adriji, ki je imel za seboj veliko gledališko tradicijo in občutljivo vzgojeno publiko, italijansko in tudi že slovensko. V tistem Trstu, kjer je pred in deloma še po svetovni vojni delovalo edino slovensko poklicno gledališče, ki ni prejemalo nobenih javnih podpor; slovensko gledališče, ki je živelo polno življenje celo v času, ko je bilo ljubljansko deželno zaprto in je bil v njem kino!
Nič ni torej čudnega, ako nam je prav to slovensko tržaško gledališče dalo celo vrsto danes vodilnih igralk in igralcev, ki so raztreseni po Jugoslaviji in izven njenih meja, in vzbudilo v vrsti drugih hrepenenje po gledališki umetnosti, med njimi tudi pri naši tedaj še mladi in neusmerjeni .vlr’,Kraljevi. In da je rojena za svečenico 1 alije, je pokazala že s svojimi ranimi nastopi na diletantskih odrih in ob raznih prireditvah, kjer je zlasti z deklamacijami vzbujala vseplošno pozornost, iako jo je potem pripeljala življenska pot kot hčerko begunca v Maribor, daleč cd solnčnega in šumnega Trsta, z meje na jugu na meju na severu kjer je našla svoje poslanstvo.«
»DECA IŠČE KRALJA
MATTALA,,
je naslov otroški igri, ki jo je napisal Drago Lavrenčič. Založilo jo je Društvo »Tabor« v Ljubljani.
Igra prikazuje v zelo dobrem razpletu dejanja trpljenje naše dece v italijanskih šolah, ki zanjo pomenijo mučilnice. Po mnenju priznanih mladinskih pisateljev je igra jako primerna za vsakovrstne mladinske nastope, in jo moremo prav toplo priporočiti posebno našim učiteljem.
Cena knjižici je samo Din 4.—. Naroča se pri Društvu »Tabor« v Ljubljani (poštni predal 308).
Segajte pridno po tej knjižici in priporočajte jo svojim znancem.
STROHAL
O ČAKAVSKOM NARJEČJU
»Obzor« od 7 augusta 1934 donio je u podlistku interesantan članak prof. Rudolfa Strabala pod naslovom »Čakavsko narječje«, u kojem su izneseni početci čakav-štine i prvi literarni tragovi u čakavštini.
»OBZOR« O MATI BALOTI
Pod naslovom »Mate Balota bard čakavske lirike« donosi zagrebački »Obzor« od 29 septembra feljton, koji je potpisan sa M. O U tom feljtonu govori se s najvećim divljenjem i priznanjem o poeziji našeg Mate Balote, analiziraju se njegovi stihovi i konstatuje, da su Balotine pjesme po svojoj ljepoti, jakosti i čovječanskom osjećaju jedan od najljepših i najjačih dokumenata savremene hrvatske književnosti. »Obzor« od 5 oktobra donosi drugi članak o Baloti od istog pisca.
U oktobarskom broju ljubljanskog »Planinskog Vestnika« dr. Henrik Tuma nastavlja s opisivanjem Beneške Slovenije. Uz njegov zanimiv i vrlo informativan članak nalazi se i pregledna zemljopisna karta za orijentaciju po Beneško) Sloveniji.
Djela Ferda Delaka
»Novi List«, koji izlazi u Buenos Airesu, javlja, da je tamošnji Ljudski oder uprizorio 25 septembra Cankarovog »Hlapca Jerneja« u dramatizaciji našeg Ferde Delaka. Priredba je uspjela i dvorana »Garibaldi« (1?) u kojoj se je pretstava priredila bila je puna.
Ljubljanski »Slovenec« donio je članak, u kojem govori o filmu nedavnog ljubljanskog festivala, koji je izradjen pod režijom Delaka. O režiji filma »Slovenec« govori s najvećim priznanjem i kaže, da je taj film režiran tako dobro, da ne zaostaje za sličnom internacionalnom produkcijom. Zasluga je to spretnog i talentovanog Delaka, koji je na polju filmske režije imao i ranije lijepih uspjeha. I beogradska »Politika« piše povoljno o režiji Delaka.
MATKO BRAJŠA RAŠAN
Povodom smrti Istarskog komponiste Matka Bralše Rašana izišli su u dnevno] štampi lijepi članci o njemu. Donijele su oveće članke »Novosti«, »Obzor« i »Narodne Novine«. U »Narodnim Novinama« piše o Brajši poznati komponista Antun DobronIĆ i govor! o njemu vrlo toplo i s priznanjem za njegov muzički rad naročito za rad na sakupljanju narodnog folklora u Istri. Kaže, da ie potrebno, da se njegova ostavština, kao i sve ono što je Brajša sa tog terena objavio, sakupi i stručno definitivno sredi ! objavi 1 preda muzičkoj javnosti kao izvor za naše nove stvaralačke mu-zlčko-nacionalne podvige.
Izjava g. Dragovana Šepića
Molim uredništvo »Istre«, da mi uvrsti slijedeću izjavu-
Ovih je dana Omladinska Nacionalistička Biblioteka Velik-» Jugoslavija izdala knjigu »Istra, zemlja muka«. Kad sam pročitao tu kniig- vidio sam da je to. osim uvodne riječi i statističkog pregleda, doslovce prepisana moja brošura »Zemlja muka« izdana u Parizu 1932. godine.
Da se prenese doslovce čitava brošura, ja nisam nikome dao dozvolu. Dobrila Srećko, koji je jedan od pokretača biblioteke Velika Jugoslavija došao je da me pita tek, smije li se služiti materijalom moje brošure. Nisam mogao drugo da mu odgovorim nego to, da na materijal o našem pitanju nema nitko monopol, prema tome ni ja, i da se može svatko njime služiti. Pozvolic sam mu takodjer, da materijal preradi, ali nikako da ga doslovce prenese. Izgleda da je Dcbrila shvatio, da služiti se materijalom znači prepisivati već izdane knjige. To pak nije dozvoljeno i ovime dajem izjavu, da s pokretačima omladinske biblioteke, koja je izdala knjigu ISTRA ZEMLJA MUKA nemam nikakve veze i da je materijal u toj knjizi osim uvodne riječi i statističkog pregleda, bez moje dozvole doslovce prepisana brošura Zemlja muka izdata u Parizu 1932. godine.
Zahvaljujem najljepše na uvrštenju.
___________ Dragovan Šeplć.
SKAUTIZAM I HEROJSTVO VLADIMIRA GORJANA
Proslava četverogodišnjice skau tske čete »Vladimira Gortana«
Zagreb, oktobra. — Koncem prošlog mjeseca proslavila je IV skautska četa »Vladimira Gortana« četvrtu godinu svoga osnutka. Uvodni govor na proslavi održao je vodja čete Viktor Koljač, student prava, o značenju toga dana i naziva »Vladimir Gortan«. Iza toga je bilo dijeljenje nagrada najboljim skau tima, koji su se istakli na ovogodišnjem logorovanju u Žirovnici:
Tom prilikom čitamo u dnevnoj štampi o proslavi te obljetnice i ove retke:
»Pred četiri godine osnovana je u Zagrebu jedna nova skautska četa, četa »Vladimira Gortana«. Samo pp sebi ne bi to bilb od većega značenja jer se to u skautskome pokretu, koji je još mlad i tek u razvitku dogadja često. Od mnogo je veće važnosti činjenica da je četa izabrala za svoga zaštitnika i uzor istarskoga borca, čovjeka, koji je — priznajmo — neznatan, malen i ni-
kakav veleum. Ali baš time pokazali su skauti te čete da oni poštuju hrabrost svoga zaštitnika, njegovu plemenitu žrtvu za oslobodjenje potlačenih sunarodnjaka, pokazali su tima, da oni takodjer žele — uzevši njega za uzor — biti pioniri velikoga oslobodjenja čitavoga svijeta^ od rata, pokvarenosti, nepoštenja^ i nečovječnosti.
Izabravši Vladimira Gortana za zaštitnika priznali su mu , veličinu svrstavši ga u red heroja, ne samo naših negp i svjetske povijesti, odali su počast njemu- kojega su neke strane štampe nazivali »zločincem«. Ovo shvaćanje da njemu usprkos protivnoga mišljenja, pripada mjesto u oslobodilačkoj historiji našega naroda osudile su talijanske novine povodom vrlo lijepoga edj- u našim novinama. U prvom redu žestoko napada na četu i vlasti, koje »takove stvari« dopuštaju »Lavoro fascista«, o čemu je »Istra« pisala.«
ANTUN MOTIKA DOBIO JE STIPENDIJU ZA FRANCUSKU
Poznati istarski slikar Antun Motika koji je u posljednje vrijeme imao mnogo lijepih uspjeha, a do sada je služio kao profesor u Mostaru, dobio je stipendiju da može na studije u Pariz, gdje je već izvjesno vrijeme bio.
USPJEH SLIKARA FRANCA KLEMENČIČA
Naš primorski slikar Franc Klemenčič izložio je svoja novija djela u Ljubljani i doživio uspjeh. Kritika ističe njegov velik napredak, produbljenje i novu snagu. Sad je slobodniji u stvaranju, svjež i neposredan, kaže »Slovenec«.
ANTE DUKIć NA POLJSKOM
Septembarski broj »Poljsko-jugoslo-venskog pregleda« iz Poznanja donosi u poljskom prevodu Stanislawa Bombow-skoga pjesmu Ante Dukića »Vrelo« iz zbirke »Od osvita do sutona«.
KOMEMORATIVNA SJEDNICA „ISTRE” U ZAGREBU
U srijedu 10. o. mj. u 7 sati naveče održao je odbor društva »Istre« u Zagrebu, uz sudjelovanje mnogobrojnog članstva, ko-memorativnu sjednicu u slavu blagopokojnog Kralja. Žalobnu sjednicu je otvorio pretsjednik Stari, a komemorativni govor je održao potpretsjednik društva dr. Miran Kajin.
Iza toga je zaključeno da se žalobni sastanak svih emigranata održi u petak 12
o.	mj. u 19 sati u »Kolu«.
ŽALOBNI SASTANAK ISTRANA
Poživilu se svi emigranti da dodlu na žalobni sastanak za blagopokojnim Kraljem Aleksandrom, koji će se održati u petak 12 o. ml. u 19 sati u »Kolu«.
ČLANSKI SESTANEK V KARLOVCU
Emigrantsko dru... ,u »Istra-Trst-Go-rica« v Karlovcu poziva vse članstvo kakor t-đi prijatelje društva na članski sestanek ki se vrši dne 14 t. m. (v nedeljo) v mali dvorani gradske vječnice in na katerem se bode raspravljalo sledeči dnevni red.
1.	Proslava rapalskega dne.
2.	Posvetitev društvene zastave.
Začetek članskega sestanka točno ob
3 popoldne.
VJENČANJA
Ujčič Tugomil, profesor gimnazije u Rumi, vjenčao se u Beogradu, u mjesecu augustu ove godine, sa Verom Mirčić. kandidatom filozofije, kćerkom upravnika Opće državne bolnice u Beogradu. — Od srca čestitamo!
Ovih dana se u Ljubljani vjenčao naš dr. Branko Verčen, potpretsjednik mariborskog emigrantskog društva »Nanos«, sa gospodjicom Milenom Engelman, poznatom sokolskom radnicom iz Ljubljane. Mladom paru iskreno čestitamo.
PO SMRTI ING. GRGE ŠKABIGA
Javili smo vam već o tragičnoj smrti našeg člana g. inž. Grge škabića. Umro je od upale mozga, a pokopan je brez naše pratnje radi priljepćivosti bolesti.
Članovi »Istre« njegovi kolege i prijatelji duboko dirnuti njegovom sudbinom ipak su mu dostojno iskazali zadnje poštovanje. Kolege sa Poljoprivredne ogledne stanice održali su mu zadušnice 5. X, a »Istra« 6. X. Na ovim zadušnicama, a naročito na onoj što je »Istra« priredila, prisustvovali su članovi »Istre«, njegovi kolege, te odaslanstva »Narodne odbrane«, »čirilo-metodove« podružnice i J. K. »Krasa«.
U nedjelju pošli smo svi skupa, u dva velika autobusa, na groblje »Lovri-nac« da se s njime oprostimo i grob mu iskitimo. Pa su se od njega oprostili dirljivim goiorima njegov šef, %• ing. Gazzari u ime činovništva, potpretsjednik »Istre g. S. Vrdoljak, a u im® »Krasa« g. dr. šestan.
Na grob smo mu postavili dva vijenca i mnogo cvijeća.
»Istra« će urediti njegov grob i skr-biće se da bude uredno održavan.
Neka mu je trajna uspomena, a ožalošćenoj braći u tužnoj Istri naše topi® saučešće.
U FOND „ISTRE”
Grlii Vlado, freisi, policije
Varaidin ..................Din	iOO-^-
ssa rasprodano blokove Grbac Jakob, Maribor	....	»	l0.-~
Bavčar Vinico, vlakovodja,
Murska Sobota.............. »
U prošlom broju objavljeno , »
Ukupno . . . Din 33.772-M
•Istra, izlaii svakoa tiedna n petali. _ Uredništvo uprava nalaze sa o Zagreba, Masarykova alleasti n-	Premiata: Za ctiehi gudinu 50 dinara: za po godina «
d'amia inozemstvo dvesiruko; za Ameriko 2 dolara na godinu. - Oglasi«« ratunajn po rioni k - V,as”kai. s.a^fninaJoeo^lovi.k8^4*' Mas!ir’kov5 -'28 11. Telel, br. 67-80. I Urednik : Ive Mibovilovió. Jakičeva ul. 30. — Za urcdništ-J odgovara: Dr. Fran g^rs^Hudoif PoUnovič ^ZagrebT IMca brot 131. JoBOslovensko Stampe d. d.. Zagreb, Masarykova 28a. — Za tlak*'*