KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 45 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. APRILA 1924
PATENTNI SPIS BR. 1850.
Otto Reimann, trgovac, Berlin-Charlottenburg.
Postupak za bojadisanje i impregnisanje drvela na živom drveću.
Prijava od 7. juna 1922.	Važi od 1. maja 1923.
Bilo je poznato već i do sada da se u živo drveće unesu tečnosti za konzervisanje na taj način, što se iz drveća pomoću testere iseku čitavi „isečcf, ili se pak sekirom odvaljuju t. zv. „odsečci“, ili se najzad drveće nabuši, pa se na tim mestima drvo opkoli jednim san-dučetom u kome se nalazi tečnost za impregnisanje koju drvo sad polako upija. Ako se htelo da materijal bude skroz i skroz impre-gnisan, onda je bilo potrebno da se ti isečci, odsečci ili rupe naprave na raznim mestima i u raznim visinama na živom drvetu, da bi drvo u svima svojim delovima t. j. na celom preseku bilo natopljeno tečnošću za impreg-nisanje. Efekat bi bio isti kad bi se mesto tečnosti za impregnisanje uzimala kakva boja za obojadisavanje drveta. Pri takvom postupanju postoji naročito jedna nezgoda, a to je, da je veliki deo tog skupocenog drveta išao u štetu, jer kao što je već rečeno, da bi celo drvo bilo obojeno morali su ovi isečci, odsečci i rupe biti načinjeni u raznim visinama. Ovaj postupak nije dakle našao nikakve praktične primene.
Predmet ovog pronalaska je postupak, koji dozvoljava, da se na jedan prost i pouzdan način sprovede boja ili t. si. kroz drvo, ali tako, da živo drvo n svom celom preseku bude obojeno, dakle skroz i skroz sve do gornjih grana. Pri tome gubitak u drvetu u donjem delu stabla — koji prestavlja najveću vrednost — nije gotovo nikakav, jer se materijal stabla samo na jednom jedinom mestu napada i to ako se uopšte hoće govoriti o gubitku u drvetu — može se reći, da taj
gubitak ivnosi svega nekoliko santimetara dužine.
Taj nov postupak sastoji se u tome, što se popreko kroz živo stablo drveta izbuše paralelne rupe i to shodno neposredno iznad površine zemljine u horizontalnom ili približno horizontalnom položaju. Na taj način postaje jedan niz rupa koji je rasporedjen po celom preseku stabla. Na istoj visini stabla napravljen je još jedan niz rupa tako, da se prvim sklapa izvesan ugao, te se pojedine rupe ukrštaju. Ova dva niza rupa daju preseku izgled rešetke. Sad se otvori pojedinih nizova rupa zapuše podesnim sredstvima spolja na kori, a kroz jedan otvor ili više njih sprovodi se pomoću prirodnog ili veštačkog pritiska boja iz rezervoara. Ta se boja u pojedinim nizovima rupa podeli na ceo presek drveta, penje se u njemu kao i sokovi i oboji drvo skroz i skroz odgovarajućom bojom.
Pored ova dva niza rupa može nešto iznad njih biti rasporedjen još jedan takav dvostruki niz rupa i u tom slučaju je korisno ovaj drugi red vezati sa prvim pomoću jednog koso izbušenog otvora ili pomoću više njih. Upotrebivši istovremeno više različitih boja može se na taj način dobiti na pr. šareno drvo. Istim postupkom može se mesto boje raspodeliti i neko sredstvo za impregnisanje.
Patentni zahtevi:
1. postupak za bojadisanje i impregnisanje drveta na živom drveću, nazačen time, što se na stablu drveta neposredno iznad površine
Din. a*—
zemljine a u istoj horizontalnoj ravni izbuše dva niza otvora koji se ukrštaju, tako da je presek drveta rešetkasto podeljen; pri torne se otvori spolja zatvore i kroz jedan ili više njih sprovodi se boja prirodnim ili veštačkim
pritiskom, i ta se boja isto tako kao i sok penje u stablu i oboji drvo skroz i skroz.
2. Postupak po zahtevu pod 1. naznačen time, što su izbušene rupe paralelne jedna drugoj.