KRALJE


HIIV
4^
4
/
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 57 (1)
V
OTENACA
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 10. marta 1923,
PATENTNI SPIS BR. 721.
Charles Lćpine, Turin, Italija.
Film sastavljen iz raznih kinematografskih snimaka i aparat za njihovo
direktno gledanje.
Prijava od 14. marta 1921.
Važi od 1. aprila 1922.
Pravo prvenstva od 9. maja 1919. (Italija).
Predmet ovog pronalaska je lil m sastavljen iz raznih kinematografskih 'snimaka koji imaju isti predmet ili ne a obuhvata isto tako i aparat koji se upotrebljava za direktno gledanje filma a eventualno i za njegove projekcije.
Na priloženom crtežu, datom primera radi:
Sl. 1, 3 i 5 pokazuju s lica tri načina ostvarenja sastavljenog filma koji je predmet ovog pronalaska.
Sl. 2 i 4 jesu šematieki bočni izgled filmova predstavljenih u slikama 1 i 3
Sl. 6 je vertikalni presek po liniji A-A, sl. 7 aparata koji daje viziju sastavljenog filma a eventualno i njegovu projekciju.
Sl. 7 jeste presek upravan na sl 6. '
Sl. 8 je njen izgled s lica.
Sl. 9 pokazuje način upotrebe aparata radi projekcije.
Sl. 10. je presek analog sl. 7 i pokazuje izmenjenu konstrukciju.
Sl. 11 je presek koji odgovara liniji B-B sl. 10.
Sl. 12 pokazuje jednu drugu izmenjenu konstrukciju.
Sl. 13. je presek po liniji C-C sl. 12.
Fiim koji je predmet ovoga pronalaska do-bija se sukcesivnim skupljanjem raznih kinematografskih snimaka koji pripadaju, ili ne, ostalom predmetu ili su eventualno odvojeni opisajućim natpisima svake slike ili serija slika. Ovaj film može da bude sastavljen i od snimaka koji nemaju nikakav odredjen odnos kao što može da dude sastavljen od snimaka koji imaju izvestan odnos; na pr. ovi snimci mogu da prikazuju glavna mesta nekog predmeta ili kinematografske scene i tako daju neku vrstu kratkog pregleda. Sastavljanje ovih snimaka može da se izvrši bilo direktno lepljenjem ivica jednog na drugi dva uzastopna snimka, bilo indirektno, pomoću sredstva za držanje na kome se snimci lepe ili utvrdjuju na kakav bilo način. Možda se za tabrikovanje rečenog složenog filma, a glavnom upotrebljavaju mnogobrojni otpadci koji se dobijaju u fabrikama kinematografskih filmova za vreme sastavljanja raznih scena koji daju jednu radnju ili jedan jedini predmet, očigledno je, da se takodje mogu da iskoriste i obični fdmovi odvajajući snimke iz kojih su sastavljeni i ponovo ih sastavljati na
5.	DIN.
kakav bilo način da bi obrazovali više složenih snimaka.
Kao što se vidi na sl 1 do 5 složen tilm 1 sastavljen je skupljanjem više raznih kine-rnatogratskih snimaka (a), (b), (c), (d), i t d. Ovo skupljanje može da se vrši na pr.: lepljenjem snimaka na dve pobočne pantljike 2 od celuloida ili kakve druge pogodne materije kao što je pokazano na si. 1; ili pak direktnim lepljenjem raznih snimaka jednog za drugim ovlašnom superpozicijom kao što je pokazano na si. 2. Isto tako kod načina za skupljanje po sl. 1 razni snimei mogu da se ovlašno superpoziraju da bi se eventualno izbeglo naglo savijanje pobočnih pantljika 2 na mestima gde je izvršeno sastavljanje izme-dju dva uzastopna snimka, što može da proizvede prekid, da stavljanje može da se izvrši provlačenjem konca d kpoz rupice 4 raznih snimaka, kao što je pokazano na slici 3, koji mogu da budu zalepljeni ili ne za snimke. Sastavljanje može da se izvrši i pomoću metalnih kopčica koje se utvrdjuju u obližnje rupice dva uzastopna snimka ili pak na sasvim drugi način.
Film koji može da se sastavi od jednog broja, koliki taj bio. snimaka eventualno odvojenih, objašnjavajućim tek.1 tovima predmeta svakog snimka ili svake serije snimaka, završava se jednim pojasom 5 dovoljne dužine čiji se kraj može da obavije, kao što je označeno pod 5' tako da obrazuje sredstvo za vezivanje kao doboš u dispozitivu za direktno gledanje ili projekciju kao što ćemo niže objasniti.
Dispozitiv za direktno gledanje složenog f.lma, sastavljen je (sl. G do 8) od jedne duguljaste kutije 6 najbolje od metalnog [leha koja se zatvara jednim poklopcem, koji se može da skida 26. U kutiji, na njenim krajevima, nameštena su dva doboša 7 koji se okreću na paralelnim tšupljim osovinama 8, koji su u vezi (solidarni) na dnu kutije. Svaki doboš 7 ima na svojoj periferiji po jedan prorez 27 kome odgovara jedan razrez 28 na jednom doboševom dnu. Kroz prorez 27 meće se u razrez 28 kraj 5 složenog filma i obavljeni deo 5. Ovaj pak o-lanjajući se iznutra na zidu periferije doboša osigurava vezivanje filmova za doboš. Film 1 vezan tako svojim krajevima za oba doboša 7 odvaja se u blizini zadnjeg zida kutije, gde se nalazi prorez 29. Na suprotnom zidu kutije 9, prema prorezu 29, name tano je, prema rupi 30 na kutiji jedno konvergentno sočivo dovoljne žižne daljine da bi se snimci na filmu mogli direktno da posmatraju. Ovo se sočivo utvr-djuje na rečeni zid, na siguran način, na pr.: pomoću jezička 1.0, Doboši 7 okreću se po-
moću dugmadi 11 čije osovine 12 slobodno prolaze kroz rupe na poklopcu 26 i ulaze u odgovarajuće šuplje osovine 8. Jedan lakat 31 koji svaka osovina 12 ima, ulazi u jednu rupu iz serije 32 koje se nalaze na prednjem zidu svakog doboša i tako osigurava slaganje izmedju doboša 1 odgovarajućeg dugmeta za okretanje.
Kada se film 1 namesti u aparat gore opisan kao što pokazuje slika 7, a poklopac 26 metnut na svoje mesto, vodeći računa da lak-tovi 31 osovine 12 ulaze u rupe 32, može se pokretajuei jedno ili drugo dugme 11 u pravcu označenom pomoću strelica, tdm 1 da odvija u jednom iii drugom smislu i da se tako kroz sočivo 9 posmatraju razni snimci koji sastavljaju fdm redom kako se ovi snimci budu pojavljivali pred prozor 29.
Povlačenje tilma može takodje da se vrši pomoću jednog dugmeta za kretanje kao što je pokaznim u variantama slika 10 do 13. Prema si. 10 i 11, dugme 11 slaže se centralnim zupčastim točkom 17 koji se zakačuje o lateralne zupčaste točkove 18 okrećući se na malim osovinama 33 koje imaju poluge ili prate 34 namenjene da ulaze u jednu od rupa 28 doboša 7 da bi ih' pokretale.
Prema dispoziciji slike 12 i 13, dugme 11 slaže se sa užljebljenim čekrkom 19 koji, pomoću elastičnog kajiša 22 eventualno zategnut pomoću točki;a za zatezanje 21, okreće drugi točak 20 na osovini 35. Točkovi 19 i 20 imaju klinove 34 koji imaju za zadatke da udjn u jednu od rupa 28 doboša 7. Prema ovim dvema dispozicijama, okrećući dugme 11 u jednom ili drugom smislu, lilm se povlači sam u jednom ili drugom smislu.
Aparat gore opisan može isto tako da služi za projekciju snimaka na filmu. U tome cilju, aparat može da se utvrdi (si. 9) na podesan način, na jednom nepokretnom postolju 13. Sa strane prozora 29, namesti se jedan svet-losni izvor 14, na pr. električna lampa nameštena u zaklonu 15 kakvog bilo oblika, dok, sa stpane sočiva 9, koje tunkcioniše kao objektiv za projekciju, stavlja se na dovoljnom ostojanju, jedan zaklon 16, na kome će se projektovati snimak obuhvaćen kroz prozor 29. Povlačeći film bilo u jednom ili drugom smislu, može se tako istvariti jedno za drugim projikcija sviju snimaka od kojih je film sastavljen.
Jasno je, daje oblik dispozitiva za direktno gledanje ili projekciju gore opisan dat jedino radi primera jer složen film može da se po-smatra ili projektuje sa svakim pogodnim aparatom.
Jasno je u ostalom da predstavljen pronalazak nije nikako ograničen što se tiče tačnih
dispozicija opisanih i predstavljenih, već cla će, ne udaljiijući se od svoga principa, moći da podnese sve variante, koje po;rebe i okolnosti u praksi mogu da smatraju korisnim ili potrebnim.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Složen film naznačen time. što je sastavljen od nekog broja odvojenih kinemato-gratskih slika koje pripadaju, ili ne, jednom istom predmetu, sakupljene jedne za drugom na neki način, a eventualno odvojene opisanim naslovima o predmetu koji se predstavlja u svakom snimku ili serijama snimaka.
2.	Složen film prema 1 naznačen time, što se skup rečenih snimaka završava na krajevima jednim pojasom koji ima sredstva za vezu za doboše kod dispozitiva za direktno gledanje ili projekciju rečenog filma, ova sredstva eventualno mogu da budu u umota-vanju kraja ivčenog p jasa.
3.	Složen film prema 1, naznačen time, što se sastavljanje raznih snimaka (lobija lepljenjem susednih ivica, ovlašno superpozirauih od ovih snimuka.
4.	Složen tilm prema 1, naznačen time, što se sastavljanje razih snimaka spojeni kraj sa krajem ili ovlašno namešteni jedan na drugi, vrši lepljenjem ovih snimaka na dve lateralne (bočne) pantljike.
5.	Složen film prema 1, naznačen time, što se sastavljanje raznih snimaka dobija pomoću dva kanapa provučena kroz lateralne (bočne) rupice snimaka i zalepljene ili ne za ove poslednje.
6.	Složen film prema I, naznačen time, što se sastavljanje raznih snimaka ostvaruje pomoću metalnih kopčica uvučenih u susedne rupice dva uzastopna snimka.
7.	Aparat za direktno gledanje složenog filma prema 1, naznačen time, št) podrazu-me.-a dva doboša za zavijanje tilma, name-štena u jednoj kutiji sa pokrttaim poklopcem koja imi prosti sredstva ili složena za pokretanje spolja rečenih d boša, od kojih jedan tunkcioniše kao raznosač a drugi kao zavijač ili obratno tako da proizvode redom izlaženje svakoga snimka ns tilmu pred prozorom napravljenim na jednom od zidova na kutiji prema jednom svetlosnom sistemu pred-vidjenom na protivnom zidu i kroz koji se može da posmatra s ad snimak.
8.	Aparat prema 7, da se o-tvari projekcija složen 'g filma, naznačen je kombinacijom rečenog ap rata, koji je utvrdjen na jedan nepokretan nislon, sa jednim izvorom svetlosti koji osvetljava snimak obuhvaćen prozorom i od jednog platna koje prima projekto-vanu sliku od optičkog sistema.



.
■
■
• •
S
'
.
.
' ' 'T "	■ ■	>
■
'
■
.
<





.
■






Ad patent broj 7ZJ.
Fig. L

T'ig. 6.
6
Ađ patent tjroJ 721.
30
/
9
\
U
















FUf.lO
Fixy.l2 C 19
20