rostarina plaćena u gotovom God. VI. Broj 2. Zagreb, 12. Januara 1934. Pojedin! broj stoji 1.50 dinara Naš apel za sabiranje hiljadu novih pretplatnika već je donio neke rezultate: mnogi naši pretplatnici prigodom obnavljanja pretplate u novoj godini šalju nam imena novih pretplatnika. 1 vi možete to da učinite. Pomislite malo i sjetite se ko od vaših prijatelja voli Julijsku Krajinu, a ne prima naš list. Idite k njemu, upozorite ga i preporučite inu da se pretplati. GlASIIO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE n „LAPORTA ORIENTALE* F f},a?ku »Prebivalstvo Julijske Krajine * esetletju 1921—31«, koji je izišao u bo--tcnom broju »Istre«, dr Lavo Čermelj, na smetju statistike »Centralnog statističkog u-t eda« u Rimu dokazuje dvije stvari: kroj naših sunarodnjaka Krajini u desetgodina od 1921 do tJ31 nije nipošto smanjio, nego da ]e, naprotiv, usprkos velikom iseljavanju, o-s ao na prijašnjoj visini, ako se nije čak i povećao, jer je prirodni prirast na-n 'e1 nar0^n Idkav, da nadmašuje iseljiva- i, drugo, da js broj talijanskog stanovništva ostao na dosadanjoj visini jedino zahva-imuči doseljivanju iz starih provincija Italije i jakim vojnim posadama, koje imaju svoje sjedište u Julijskoj Krajini. le su činjenice vrlo utješljive, jer bilo bi upravo katastrofalno, kad bi stvari stajale obratno, naime, kad bi prirodni prirast našega naroda u Julijskoj Krajini padao u-poreda s onako velikom emigracijom Jugo-slovena iz tih krajeva. Prirodni prirast nekako nadoknadjuje ono što se gubi emigrantom, i brojčano ostajemo još uvijek prema Talijanima u onom odnosu, u kojem smo stajali ranije, a taj je omjer za nas, kad se stvari objektivno prosudjuju, povoljan. To što dr. Lavo Čermelj zaključuje i dokazuje brojkama odnosi se na čitavu Julij-sku Krajinu općenito. Medjutim razni krajevi Julijske Krajine prikazuju se u tom pogledu različito. Za svaku općinu pojedinačno ne bi se moglo ustvrditi ono isto što kaže dr. Čermelj za čitavu Julijsku Krajinu opienito. Ima naime općina, u kojima je ranije, prije nego je Italija došla u naše krajeve stanje stvari bilo sasvim drugačije nego danas. Ima čak i nekih negda naših 0 p ć in a, u kojima neprirodno raste broj talijanskih stanovnika, a broj našeg stanovništva jedva se održava na visini neke normale i nekog prirodnog otpora ili čak pada. To se naročito opaža u onom geograf-skom pasu, koji je uz granicu prama Jugoslaviji i na kojem se najviše opažaju u-mjetni utjecaji jednog smišljenog sistema: taj pogranični pas italijanizira se, tu nerazmjerno raste broj talijanskog stanovništva, a naše stanovništvo u nekim općinama raste tek za mali procenat, dok u drugim za nekoliko procenata čak i pada. To padanje i rastenje našeg elementa ne da se doduše razabrati iz statističkih rubrika, nad kojima bi stajalo »Slaveni« i »Talijani«, nego se to mora ispitivati prema karakteru pojedinih citiranih općina, da li su one, po našem znanju seljačke, to jest slavenske ili su varoške i gradjanske, pa prema tome u mijenjanju njihovog brojčanog stanja utječe dqseljivanjo talijanskog činov-ništva, radništva, vojske itd. O ovoj temi naišli smo na interesantne podatke u tršćanskoj reviji »L a Porta O-ricntale« (sa august i septembar 1933). Ta revija, koju uredjuju Bruno Coceani, Federico Pagnacco i Giuseppe Stefani, odlikuje se naročitom zadaćom. U naslovu joj stoji: »Revija za studije o ratu i o problemima julijanskim i dalmatinski m«. U toj reviji naišli smo na članak pod naslovom »Appunti geografici sulla funzione di frontiera* potpisan imenom Gustavo Cu min. To je čitava jedna opširna studija, u kojoj ima 1 raznog drugog materijala od vrijednosti, nu sad nas najviše interesujo onaj dio, u ■ojem Cumin govori o etnografskim, narodnosnim vromjenama. koje nastaju u krajevima uz granicu otkako je Italija u Julijskoj Krajini Cumin kaže, da je u narodnom pogledu nova talijanska granica izvazvala »znatne promjene«. S talijanskog stajališta te su Z™?™* pozitivne«, to znači, da uz Tn “ rn'1le broj talijanskog stanovništva. Ì nM°>'°m mišljenju vrlo važno, ako i,, j U °!>z,r »drugorodno pučanstvo r i , Pniđ'W iwd onih političkih pokreta u Jugoslaviji, kon su imali već nekoliko puta odjeka u Julii sitoj Krajini«. Zalo se granica jača talijanskim elementom. Organizacijom granice »dovedene su u graničnu zonu i u teritorije k o-je su u neposrednoj blisini 'gra-nrce znatne množine talijanskih elemenata« Pisac kaže nidalje, da tu dolaze naročito u obzir državni činovnici raznih struka, željezničari vojnici pripad-nici raznih vojnih korpusa talijanski trgov-;l .d Svi su se ti Talijani smjestili u »c en- ’flVla koje je nova granica valo- z oval a«. U postojnskoj zoni, na pri-u većini su te talijanske grupacije ne-s atntne, u koliko zadržavanje tih elemenata u pograničnoj zoni nije permanentno, ali n-vijric oni koji odlaze nadomješlavaju se od-mah novim talijanskim elementima. Tuko, Kiue Cumin, broj talijanskog elementa ni u l oslojnštini ne pada »nego čak ima izgleda u porast*. Interesantno j. ono što kaže Cu-tnm o dolini Soče: »V dolini So*e opaža se, DETALJI O MUCEBOCKDJ SMETI IVANA JURIŠEVIĆA Tko je kriv za hapšenje Juriševića i njegovih drugova? Vodice, januara 1934. U vezi s ranijim vijestima o tragičnoj i mučeničkoj smrti Ivana Juriševića, koji je umoren u tršćanskoj tamnici kod Jezuita, javìjamo vam još nekoje detalje, koji rasvjetljuju taj strašan dogodjaj. S Juriševićem su bili uhapšeni i njegovi drugovi Gaberšnik i Rupena. Nakon toliko dana zatvora vratio se ovih dana iz zatvora kući Gaberšnik. On je bio zatvoren sam za sebe i nije za čitavo vrijeme zatvora znao za ostalu dvojicu drugova. Njega su iz Coronea odvezli u Kopar i napokon na Rijeku, odakle se vratio kući. I po njegovom tijelu može da se vidi, da je i on bio mučen na zvjerski način. Kako smo vam ranije javili, ta trojica mladića bila su uhapšena zato, jer su posjekli navodno Arnaldova stabalca, a Juri-ševića su još povrh toga imali na sumnji, da je jugoslavenski špijun... Arnaldova stabalca bila su posječena na jednom dijelu crkvenog zemljišta, koje se nalazi ispod našeg sela. Kako saznajemo s najpouzdanije strane, za hapšenje Juriševića i njego- vih drugova snosi krivnju onaj, koji je po Kristovom naučavanju dužan da se brine za spas ljudskih duša, koji ima da pase stado svoje. Sva Ćićarija okrivljuje našeg župnika za hapšenje. On je tužio mladiće, da su na crkvenom zemljištu posjekli Arnaldova stabalca. Ova činjenica izazvala je razumljivo veliko ogorčenje u čitavom našem kraju i u dušama našeg naroda događja se u povodu toga upravo grozna borba. Kako možemo poslije toga da slušamo u crkvi njegovu riječ, kako možemo da imamo povjerenja u toga čovjeka, koji je indirektno kriv za sve ono što se dogodilo s jednim mladim čovjekom, koga danas nema više medju živima, jer je podlegao u zatvoru mukama? U crkvi, dok nam taj lažni božji namjesnik govori riječi božje ljubavi, mi pred svojim očima vidimo okrvavljeni lik Ivana Juriševića. Mi u tom svećeniku vidimo običnog policijskog konfidenta, i naše se duše napunjaju sve većom i većom mržnjom. Završavamo ovaj dopis s poklikom: neka je vječna slava našem velikom mučeniku Ivanu Juriševiću! ARETACIJA AKADEMIČARKE LOJSKE BRUSOVE Zvabili so jo čez mejo in aretirali Hoterdršica, 4. januarja 1934. — (Agis.) — Za božične počitnice se je napotila akademičarka rojakinja Lojska Brusova v Hoterdršico ob italijanski meji k svojim sorodnikom. Ko se je sprehajala ob meji in je bila v bližini italijanske obmejne stražnice, joj je neki finančni stražnik, ki joj je bržkone na videz poznal, naprosil, naj mu raztolmači, prošnjo nekega Slovenca, ki ni znal italijansko kar je tudi radevolje storila. Ker pa stražnik ni mogel sam ustreči prošnji kmeta, je poslal njega in njo k maršalu v italijansko stražnico, ki je stala t.z-kaj metrov od meje. Brusova tega sprva ni hotela, ker ni imela propustnice. ko Pa ji ie ta zagotovil, da gre lahko brez skrbi preko, je v to privolila. Toda, ko je svoj posel opravila, je maršal ni pustil več nazaj. Odpeljali so jo v Godovič, je tam nekaj časa obdržali v zaporu, nato pa odvedli v idrijske zapore. Od tu so telefonirali na goriško prefekturo, ki pa je ugotovila da je Brusova že črtana iz italijanskega državljanstva in da torej ni vzroka, da bi jo še dalje držali v zaporu. Po tej ugotovitvi so se aretiranki opravičili in jo spremili z avtomobi-iom do meje. IVAN KARLOVIC IZ KLANE U RIMSKOM ZATVORU čeka raspravu pred specijalnim tribunalom Klana, januara 1934. Pred godinu dana »Istra« je pisala o misterijoznom slu-čaju hapšenja, koje se dogodilo ovdje uz granicu. Bio je uhapšen mladi Ivan Karlo-vić iz Klane samo zato, jer se približio mjestu uz granicu gdje se podižu ratne utvrde. Dugo se nije znalo za njega, jer su ga karabinjeri odveli a da nikoga od njegovih nisu o tome obavjestili. Mnogo dana iza tihapšenja javio se iz zatvora u Kopru jednom kartom. Sad saznajemo, da je on iz Kopra pred neko vrijeme prevezen u Rim. Javio se naime iz rimskog zatvora pred božične praznike jednim listom. Po svemu izgleda, da on u Rimu čeka proces pred specijalnim tribunalom. Interesira nas njegov proces, jer u čitavom našem kraju vlada najčvršće uvjerenje, da taj mladić nije pod Bogom ništa skrivio, da bi morao u zatvor, a kamo li pred Specijalni tribuna!. Bojimo se ipak za njega, jer imamo iskustva iz dosadanjih osuda, koje su pale. a da ljudi osudjeni na teške tamnice nisu ta-kodjer ništa počinili i da im ni tribunal uišla nije dokazao. KAKO POSTOPAJO ITALIJANSKE OBMEJNE OBLASTI Jugoslovanska moka in finančni stražniki Postojna, januarja 1934. (Agis). — Pred božičnimi prazniki je mnogo naših ljudi iz obmejnih krajev nakupilo moko na jugoslovanski strani. Čeprav so imeli posebne. od italijanski oblasti izdane izkaznice. ki omogočuiejo našim ljudem kretanje z ene strani meje na drugo stran in tudi kupovanje živilskih potrebščin v Jugoslaviji — seveda v določeni množini — jih italij obmeine straže niso pustile v Italijo z moko. Kupljeno moko. gotovo namenjeno za božične praznike, so morali na zahtevo obmeinib straž raztresti po snegu ob meji ŠE UMGBGLHE NE PUSTIJO NA MIRU Trst. 15. decembra 1933. (Agis). Hrovatin France iz Nove Sušice pri Košani že dali časa boleha na umobolnosti. Sele v zadnjem času mu je šlo na bolje Vendar so mu italijanske oblasti poskrbele, da ue bo ozdravel. Radi nekih dobljenih pisem, so letošnjo pomlad pregledovali karabinerji. s političnim komisarjem Belluomo iz št. Petra, pisavo vseh vaščanov in zaitevaii tudi od Hrovatina. da napiše od komisarja narekovane besede. Ko je ta zahteval pojasnila o tem, kaj piše. mu je komisar odgovoril z udarcem v obraz, da se je revež opotekel in padel na tla. kjer ie dobil še brco. Poleg tega je bil predan sodišču, ki mu je naložilo 200 lir kazni. Udarec in denarna kazen sta tako vplivali na Hrovatina, da se mu je ponovno omračil um in da je moral v umobolnico. OSUDA ZBOO PRELAZA PREKO GRANICE BEZ PUTNICE. Rijeka, januara 1934. — Riječka pre tura osudila je na 3 mjeseca zatvora i 3000 lira globe Miju B a n č i ć a, starog 22 godili^ seljaka iz Žminja u Istri, jer je prešao4 granicu za Jugoslaviju bez putnice, ÒSUDA ZBOG ZAKAŠNJENJA NA STAVNJU. Rijeka, januara 1934. — Na Rijeci je bio osudjen na šest mjeseci zatvora Franjo K i n k e I a. star 22 godine, iz Matulja. jer je zakasnio na stavnju. DEVET MJESECI ZATVORA ZBOG STAROG REVOLVERA. Italija se boli 1 starog revolvera. Pula, januara 1934. — U posljednje vrijeme već smo više puta zabi.ježili osude naših ljudi zbog nekog starog oružja, koje se kod njih nadje. Te osude nisu lake. nego naprotiv vrlo stroge. 1 sad ovih dana osudjen je u Kopru na devet mjeseci i pet dana zatvora te na globu 1400 lira i snošenja sudskih troškova Stjepan Radin iz jednog sela kod Buja. jer mu je nadjen u kući jedan stari revolver. KER JE SHRANIL RAZSTRELIVO. MORA V ZAPOR Postojna, januarja 1934. (Agis). V Št. Vidu pri Cerknem so zaprli nekega kmeta. Dva delavca, zaposlena pri vojaških utrjevalnih delih ob meji, sta prosila kmeta, če bi lahko pustila pri njem razstrelivo, da ga jima ne bi bilo treba nositi domov in drugi dan spet nazaj. Kmet jima ie, nič hudega sluteč, ugodil. Toda drugega dne je imel že na vse zgodaj preiskavo in čeprav se je na vse načine branil, mu ni nič pomagalo. Da sta razstrelivo pustila pri njem delavca, ki sta tudi potvrdila, mu niso hoteli verjeti in so ga odgnali v zapore. Pred prazniki se je vršil pioti njemu proces, ki pa je bil preložen raci pomanjkanja dokazov- TUDI RUSKI EMIGRANTU SO ITALIJI NEVARNI Trsi. januana 1934. (A g i sl. Ruskemu violinskemu profesorju Sevčeniku so prepovedali koncert, ki ga je nameraval prirediti v Idriji. Vzrok prepovedi ni znan, vendar pa su mu rekli, da lahko povsod prireja koncerte kjer hoče, le vzhodno od Soče naj ne sili pieveč. Mislimo da ie c tem več kot utemeljena prepoved uz taj proces doseljavanja novih pograničnih elemenata, i imigracija Furlana, koji obnavljaju staru tendenciju penetratili! i ostaju stalno u onim varošima ...« Cumin kaže i ovo: »Ali ne samo u većim varošima, nego i u manjim centrima u pograničnoj zoni, talijanski je elemenat uvijek prisutan Općinske vlasti, učitelji i razni vojni korpusi policijskog nadzora formiraju već prema veličini centra talijanske grupe više ili manje brojne. Te skupine dobivaju važnu funkciju u širenju talijan s k o g jezika, koji je danas poznat, makar i slabo, u čitavoj zoni, pa i tamo, gdje je ranije bio sasvim nepoznat.« Pisac te studije govori i o iseljivanju jugoslavenskog pučanstva pa kaže: »Uporedo s napredovanjem talijanskog elementa opazilo se u čitavoj drugorodnoj zoni jaku tendenc i j u o pada n j a, koje proizlazi u velikom dijelu od jake emigracije. Taj fenomen je uzrokovan, pored teških prilika, u kojima se danas nalazi tamošnje pučanstvo (pad cijena poljoprivrednih i stočarskih proizvoda, a tako isto i šumskih, potpuni, zastoj u drvnoj industriji) takodjer i zbog političkih razloga.« Na temelju statistike od 21 aprila 1931 Cumin leonslatuje u skoro svim općinama istočne Julijske Krajine opadanje ili samo mali porast pučanstva. Iznimka su one opčine, koje imaju kao glavno mjesto ili u ka- nove granice dobio važniju administrativnu ili stratešku funkciju To znači, da su ta mjesta, ti centri postali jači samo zato, jer se u njih d o $ e l j u-ju talijanski elementi. Cumin piše, da se dogadja ono, što se dogadjalo i u vrijeme starog rimskog carstva. Dižu se pogranične tvrdjave u Trvižu, Tolminu, Idriji, Vipavi, Ajdovščini, Postojni, Bistrici do Vo-loskog. »TJ tim centrima, kaže pisac, nalaze se glavne snage granične organizacije i u njima su najjače skupine Talijana. Ti centri pokazuju stvarno prema statistici i najveći procentualni porast pučanstva.« Od 1921 do 1931 porasla je na primjer općina Bovec, bez mjesta Bovec, samo za 0.7 posto, dok je samo mjesto Bovec zbog velikog priliva Talijana u službi organizacije granice, poraslo za čitavih 36.7 posto! Tolmin je sam porasao zbog dolaska mnogih Talijana za 37.1 posto, a ostala općina bez Tolmina je čak pala za 5.4 posto. Vipavska općina bez Vipave je pala za 6.9 posto, a. samo mjesto Vipava zbog velikog broja doseljenih Talijana porasla je na dvostruko, to jest za 106.5 posto. Postojna grad je porasla za 65.2 posto, a općina Postojna bez grada je porasla samo za 4.7 posto. Ilirska Bistrica varoš je porasla za 67 6 posto, a općina bez Ilirske Bistrice je porasla samo za 0.5 posto. I tako dalje. To sve navodi Cumin u reviji »Porta Orientale« i dolazi do »pozitivnih« eaklju- jima je obuhvaćen neki centar koji je zbog čaka sa talijanskog gledišta: »Posljedica svih o v ih pojava je ta, da se dogadja znatna promjena u etnografskim prilikama u Julijskoj Krajini, sve u prilog ‘talijanskog element a« Na lo smo htjeli ovim člankom upozoriti. I ako se prema statistikama, kako smo u početku istakli, naš broj u Julijskoj Krajini općenito dobro drži, ovo što se dogadja u onom pasu, koji je neposredno uz granicu zaslužuje naročitu pažnju, jer se tamo do-gadjaju stvari, koje doista mijenjaju etnografsko lice najvažnijih naših naselja, onih varoši i centara, u kojima je ranije bila sva naša kullurno-nacionalna snaga. Talijanski elemenat u Vipavi, Bistrici, Tolminu, Bovcu, Postojni, Ajdovščini, naglo raste. To je pojava, koju moramo pratiti iz njezinog početka, da bismo kasnije mogli izvući što temeljitije zaključke, kad zato vrijeme dodje. Tješimo se ipak da je čitava ta talijanska imigracija u tom pograničnom pasu vrlo umjetne i nestabilne naravi i da će njezin utjecaj biti ti svakom pogledu ograničen. Onaj narod medjutim, koji je tamo rodjen i koji drži planinska sela, ostat će, i veseli nas, da se održava bar na onoj visini, na kojoj je negda bio. Nacionalni karakter jedne zemlje nikada ne obilježavaju finansi, oružnici, ljudi, koji živu u kasarnama, činovnici kuferaši i željezničari, pa neće to biti od presudne važnosti ni za po-nratiični nas Julijske Krajine (im.' STRANA 2. ŽIVLJENJE PO PRESTANI KAZNI OZIROM ARSIMI Trst. 3. januarja 1934. (A g i s) Iz fa-šističnih zaporov se vračajo v zadnjem času naši politični obsojenci, ki so bili kaznovani na daljšo dobo. Nekaj takih se je vrnilo iz ječe po zadnji amnestiji. Vsi ti bivši politični kaznjenci pa delajo še danes fašistom velik strah in zato gledajo, da se jih ponovno čimpreje rešijo in odkrižajo. Ječa jih ni spreobrnila, ostali so kar so bili, novih »zločincev« pa se tudi fašisti kar tako ne morejo izmisliti. Zato prvo kar je, je to. da jih enostavno zopet konfinirajo radi »varnosti. miru in reda v državi« kot pravijo, drugo pa je to, da ostanejo doma pod policijskim nadzorstvom internirani in se ne smejo nikamor ganiti ter se vsako toliko javiti pri policijskih oblasteh. Položaj, ki ga imajo jc neznosen in je znan že iz mnogih drugih slučajev. Zelo pa se je udomačil v zadnjem času običaj, da predlagajo takim političnim »svobodnjakom« izselitev in jim nudijo vse ugodnosti pri nabavi potnega lista. Jasno je, da večina to odkloni, vendar pa se mora marsikdo prej ali slej udati, zlasti ko posta, ne življenje izven ječe neznosnejše od tistega v ječi. ĆE FAŠISTI »zagotovijo« drži. Reka, decembra 1933. — (Agis.) — Družinski oče Viktor J e 1 a r č i ć iz Trnovega, star 34 let, in po poklicu tapetnih je bil že lansko leto več mesecov v zaporu kot protifašistični element. Z amnestijo je bil končno osvobojen in se je vrnil domov, kjer so mu politična oblastva zagotovila, da mu ne bodo delali več sitnosti. V začetku decembra pa je bil iz neznanih vzrokov in kljub zagotovilu, ponovno aretiran in odveden v bistriške zapore. Omenjeni je, ko se je vrnil iz ječe, prosil za ponovno dovoljenje trgovine za prodajo pohištva. Prošnjo mu je zavrnila prva, kot druga inštanca z motivacijo, da taka trgovina ni potrebna niti v Trnovem in niti v Bistrici. Met tem pa je v Bistrici otvoril trgovino s pohištvom neki jud iz Reke. Ta je bil fašizmu gotovo bolj naklonjen. ITALIJANSKI DUHOVNIKI V SLOVANSKIH ŽUPNIJAH I ”ŽENSKI m“PI1E8ANJAJ0 R Ì h P n h p r Lr iurumrJo ICì'lA ( \ c 1 VRAĆANJE PREZIMENA RIJEČKIH PO RODICA U TALIJANSKU FORMU Rijeka, januara 1934. Riječka »Vedetta d’Italia« prenosi iz službene »Gazzetta Ufficiale« spisak onih riječkih porodica, koje su promijenile svoja dosadanja slavenska (ili madjarska) prezimena u talijanska, ili kako se to službeno naziva, koje su svojim prezimenima opet dale — »vratile talijansku formu«. Medju tim prezimenima nalaze se: Giuseppe Valenčič, koji će se odsad zvati Valenti, Marija Blažič u Basilani, Petar Ka-štelić u Castelli. Franjo Puc u Pucci. Josip Smerdel u Rovani, Viktor Lukšić u Lucchesi, Berczi (Madjar) u Bertini, Josip Nikšiću Nicoli. Antun Ćekada u Cecada. Ruggero Šikić u Secchi. Hromatka u Omegiani (što važi i za njegovu ženu Anu Hrvatin). Ovo »vraćanje u talijansku formu« slavenskih prezimena, koja nikad nisu imala ništa sa talijanštinom, kao što su sva pome-nuta prezimena, predstavlja najveću porugu za suvremenu civilizaciju, pa nas interesuje samo kao besprimjerna komedija- Interesantno će biti da vidimo, kakvu je to nekad »talijansku formu« imalo na pr. prezime federalnog fašističkog sekretara za riječku provinciju dr. Grbca (Gherbaz), kad i on odluči. da svojem prezimenu »vrati predjašnju, talijansku formu«... U PAZINU JE UMRO COSTANTINO COSTANTINI. Pazin, januara 1934. — Na Novu godinu umro je u Pazinu advokat Costantino Costantini, pazinski podnačeinik. Bio je 21 godinu pretsjednik općinskog vijeća, član školskih odbora i pretsjednik mnogih talijanskih udruženja. Od 1900 do 1914 bio je zastupnikom u pokrajinskom odboru u Poreču za Pazin i Labin. Poslije rata bio je najprije komesar, a kasnije ie postao prvim načelnikom Pazina. U novije vrijeme bio je vicepodesta Pazina, pretsjednik agrarne škole, »Casse rurale« itd. Isticao se uvijek u borbi protiv našega naroda u Istri i zato ga sad u povodu njegove smrti i spominjemo. FASISTIĆKA STAMPA I TALIJANSKA PROPAGANDA NA NAŠEM KRASU. Trst, januara 1934. — Jaka poduzeća (ako uopće još takvih ima u Trstu...) moraju da uzdržavaju fašističku štampu i sve ostale publikacije. Ne samo da moraju davati svote kao subvenciju, oglase itd., nego moraju uzeti i jedan stanoviti broj pretplata. Do sada je'na to reflektirao u prvom redu tršćanski list »II Popolo di Trieste«. A sad je počeo da iskorištava poduzeća i tvrtke u Trstu i Mussolinijev list »II Popolo d’ Italia«, koji izlazi u Milanu. To je Musolinijev list i ko bi odbio da ga pomogne, taj bi gadno stradao. Tako tršćanske »Assicurazioni Generali« uzimaju oko stotinu primjeraka toga lista. Od toga su 93 broja stavljena na dispoziciju tršćanskom federalnom fašističkom sekretaru Perusinu, koji je odredio da se te pretplate podijele po kraškim selima u svrhu propagande. U svakom selu po jedan seljak dužan je da prima »Popolo d' Italia« i da ga daje drugima da čitaju, da bi se širila fašistička lalijanska misao po slavenskim selima. POŠALJITE PRETPLATU Upravitelj goriške nadškofije Sirotti je na tiho spravil v škofijo šest duhov, nikov iz stare Italije pod naslovom ba-lilskih kaplanov. To so duhovniki, ki naj bi skrbeli za krščanski pouk med otroci, včlanjenimi v fašistični mladinski organizaciji »Balilla«. že v zadnjih številkah smo omenili, da so bili ti italijanski duhovniki poslani v povsem slovenske župnije, ki jih upravljajo slovenski duhovniki. Iz reške škofije nam zdaj poročajo, da se je tudi v tej škofiji naselil en tak balilski duhovnik, in sicer Giuseppe Graci. Prišel je že pred nekaj meseci v Trnovo pri Ilirski Bistrici. Med verniki se je kmalu razširil glas, da je g. Graci prišel celo brez vsakega dokazila, da je duhovnik. Verniki gledajo z nezaupanjem na te priseljene duhovnike, ki so državni plačanci in katerih namen je v prvi vrsti ta, da zasejejo razdor med otroci slovenskih staršev in domačim župnikom. G. Graci ima kakor večina vseh teh balilskih kaplanov naslov učitelja. V resnici je to šolski učitelj, kakor so drugod učitelj i-laiki. Obenem pa poučuje veronauk; v ostalem je v Italiji navada, da poučujejo veronauk učitelji-laiki. Kmalu po Gracijevem prihodu se je po vsej fari raznesel glas o incidentu med novim »kaplanom« in samostanskim duhovnikom, ki poučuje šolske otroke veronauk v župnišču, ker je veronauk v slovenskem jeziku v šoli prepovedan. Slovenski duhovniki so v velikih skrbeh za krščansko vzgojo otrok. Ne strašijo se truda, ki je zvezan s poučevanjem verstva izven šole. Tako je n. pr. domači duhovnik šel čakat šolske otroke pred šolo, da bi jih od tam odvedel v župnišče, kjer naj bi se učili spoznavati Kristusa in njegovo besedo. Ko so otroci prišli iz šole, se je pojavil med njimi g. Graci. V navzočnosti otrok je apostrof irai slovenskega duhovnika: »Kaj pa vi tukaj čakate?« Ko mu je župnik odgovoril, da je prišel po otroke, da bi jih peljal v župnijsko sobo, da bi jih tam učil verstvo, mu je g. Graci odgovoril: »Za danes ne bo krščanskega nauka, za naprej pa bomo videli. Poučujem ga že jaz in to naj zadostuje«. Ko so otroci hoteli za domačim duhovnikom, jim je kaplan Graci branil. Otroci so se ustrašili, ker je pač Graci njihov učitelj. Le nekaj otrok je odšlo z domačim duhovnikom. Vest o tem dogodku se Je seveda takoj raznesla po vsej občini in je napravila na vse vernike zelo mučen vtis. Ti se vprašujejo, ali ni že dovolj domači duhovnik ali je treba še drugega, ki je v službi italijanske politike? Ali ni domači duhovnik pravi katoliški duhovnik, ki je vreden vsega zaupanja in ki so ga tudi postavila pristojna cerkvena oblastva? Ali ne obstoji samo ena katoliška Cerkev, se vprašujejo ljudje, kateri so podrejeni vsi katoliški' duhovniki? Kako more torej takšen italijanski kaplan delovati na lastno odgovornost? DOMACI DUHOVNIKI TUDI NA NOVI Ko je Italijanska vlada s posebnim dekretom obljubila kredit za večje število italijanskih duhovnikov, ki naj bi otišli kot kateheti na Južno Tirolsko v povsem nemške fare, je nemški tisk zagnal velikanski krik in vik. V zadevi so posredovali celo nemški škofje in nemški katoliški listi so objavili poročilo, da je Vatikan naročil tirolskim škofom, naj ne dajo jurisdikcije tem italijanskim duhovnikom. Končno pa je tridentinski škof Endrici vendar dovolil desetorici duhovnikov, da so se naselili v nemškem delu njegove škofije. Sirottl je šest italijanskih duhovnikov kar na tihem vtihotapil v slovenske kraje in sedmega imamo sedaj v reški škofiji. ZELANDIJI Domače prebivalstvo na Novi Zelan diji ni doslej imelo katoliških duhovnikov. Pač pa so imeli protestanti domače duhovnike. Katoliška cerkev stavi za dosego duhovniškega stanu visoke zahteve, predvsem glede kobrazbe, nadalje zahteva od njih, da se ne poročijo. Te zahteve so se zdele domačemu dijaštvu prehude in prav radi tega je moralo ostati domače ljudstvo dolgo brez lastnih duhovnikov. Toda katoličani so vedno bolj in bolj zahtevali lastne domače duhovnike, ki edini morejo uspešno širiti Kristusovo besedo. Misijonarji so radi tega podvojili propagando med di-jaštvom in vse kaže, da bo Nova Zelandija v najkrajšem času dobila lastne domače duhovnike. Misijonska propaganda v tem smislu je namreč uspela. Javilo se je več požrtvovalnih dijakov, ki so pripravljeni posvetiti svoje življenje Kristusu. Tako na Novi Zelandiji... Zakaj bi potem Jugoslovani v Italiji ne imeli pravice do lastnih duhovnikov? (»Ponedeljski Slovenec«) SLOVENSKO PJEVANJE ZABRANJENO, A TALIJANSKO UVEDENO. Veliko veselje talijanske štampe. Pula, januara 1934. — Fašizam ima rijetke uspjehe na Koparštini. Tamo su prilike teške za fašizam. Naš se narod ne da. Teror je medjutim takav, da se ipak nešto postizava. Pali su mnogi mrtvi, sela su opustjela, oni koji su bili otporniji protjerani su preko granice ili su u zatvorima. I kad u takvim prilikama fašisti nešto postignu u tim našim selima na Koparštini, onda su vrlo radosni, onda se o tome piše i u novinama. Tako su ovih dana (2 januara) donijeli »Corriere Istriano« i »Piccolo« vijest pod naslovom »Cosi va bene«! u kojoj se kaže, daje poslije toliko godina rada pučanstvo u Šmarju kod Kopra imalo napokon »sreću« da prošloga Božića prisustvuje u crkvi crkvenom pjevanju, zborova iz Šmarja i Pomnjana. Pjevane su mise u četiri glasa, a i druge pobožne pjesme. Novine ističu, da je značenje tih zborova tim veća, ako se uzme, da su sastavljeni od novih elemenata, koji su se formirali u posljednju godinu dana, a izišli iz onih »slovenskih crkvenih zborova, kojj nisu mogli dati ni u liturgijskom ni u umjetničkom pogledu povjerenja u uspjeh i koji su već davno izgubili pravo na opstanak«... Tako talijanska štampa govori o bivšim zborovima, iz kojih se je otjeralo one, koji se nisu htjeli pokoriti da pjevaju talijanski j iskoristilo one, koji su morali iz bilo kojih razloga, da se pokore i da pristanu na talijansko crkveno pjevanje. Kako novine pišu najveću zaslugu zato imaju učitelji Tulio Antonio i Oscar Fogazzaro. Prvi je zaslužan zato, jer je učinio, da se na bazi starog slovenskog pjevačkog društva stvori novo talijansko, s drugi zato, jer je uspostavio suradnju s Šmarjem t u Pom-rjanu u sama dva mjeseca organizovao zbor »-bijelih« glasova od samih dječaka tamošnje škole. »Cosi va bene!« PADRE MODITTI PROPAGIRA FAŠIZAM PO KOPARŠTINI. Trst, januara 1934. — U Kopru i okolici održao je ovih dana prodike neki Padre Modotti i naročito je veličao fašizam i Dučea, koji je »usrećio Italiju, a naročito Julijsku Krajinu«. On govori o Mussoliniju i fašizmu istim riječima i jednakim bijesom, kao i najgori milicionerski prvaci s nožem za pasom. R i h e n b e rk, januarja 1934. (Agis). »Zenski svet«, ki je že nad leto dni prepovedan v Italiji in seveda predvsem v našiii krajih, še vedno straši tukoišnje oblasti. Po Rihemberku in po okoliških vasicah od časa do časa preiskujejo hiše it» delajo sitnosti bivšim naročnicam »Ženskega sveta«. Največ neprijatnosti imajo seveda bivše pover-jenice lista. DOPOLAVORO NE MOŽE DA RAZVIJA POŽELJAN RAD JER SLAVENI U PROVINCIJI NE POZNAJU DOVOLJNO TALIJANSKI JEZIK Trst, januara 1934. Tršćanski »Popolo« piše o radu organizacije »Dopolavoro« u goričkoj pokrajini, pa medju ostalim govori i o propagandi putem diletantskih kazališta. U članku se kaže, da je taj rad težak, jer u selima po go-nekoj pokrajini narod ne pozna talijanski jezik. Bilježimo to ne kao kuriozum, nego kao momenat, koji potvrdjuje ono, što mi uvijek tvrdimo: da je Italija došla u zemlju, koja nije njezina.. PROPADANJE NAŠEGA GOSPODARSTVA Tolmin, januarja 1934. (A g i s). Dobro vemo. da take in slične vesti, k'i vam jih pišemo, vedno in vedno napolnjujejo stolpce v »Istri« iti da radi tega niso več nove. niti zanimive. Vemo tudi. da je danes tako, kakor pri nas po vseh ostalih naših krajih pod Italijo, vendar se čutimo vsaj nekoliko olajšane, da potožimo svoje gorje tistim, ki nas razumejo. In to nam je mogoče edino le v »Istri«. Gospodarska blaginja našega trga gre posebno zadnje čase rakovo pot. Tolmin, ki je bil svoj čas središče trgovine za bovški, kobariški in podbrški kot ter za vso Tolminsko, je danes ostal brez vsakega trgovskega prometa. Mlekarstvo, ki je takorekoč preživljalo vso Tolminsko in vse kraje višje od Tolmina, je z ostalo trgovino že zdavnaj uničeno. Prej tako živahen trgovski promet preko Tolmina je popolnoma zamrl... Čedad je pritegnil nase ves promet iz kobariškega in bovškega kota. gorica pa iz podbrškega, tako da ie ostala Tolminu le Tolminska. ki pa ne nudi nič drugega več, kot mizerijo. Tolminske gostilne in trgovine v kolikor so se še obdržale so brez obiskovalcev. Mnogi domačini so prej oddajali uradnikom, dijakom in drugim sobe odnosno stanovanja danes pa stoji vse prazno. Davčne obremenitve in dolgovi pa rastejo vedno in vedno. Zadnje čase ie že na več krajih zapel boben. Tako je bila preLavoratc-re« osiguran, nadoknadi štetu, to jest isplati osigurninu. Oko toga je nastao spor. Tribunal je tužbu odbio, dokazujući, da slučaj političkog požara ne dolazi u obzir u ođredjivanju ima li osiguravajuće društvo da Isplati oštetu Ape-lacija je potvrdila ono, što je tribunal izrekao. A onda je stvar išla kasaciji. I kasači ja je ipak riješila, da apelacija Ponovno ispita slučaj. Moglo bi se dogoditi, da »Riunione Adriatica« bude osuđjena na isplatu oštete, koju traže pravni nasljednici »Lavoratora«. ITALIJANSKA JUNAŠTVA SPOMINI. KI HH IE TREBA VEČKRAT OBUDITI. Nemški »Bilder Weit« z dne 3. decem-bra 1933. prinaša skupino slik bivšega avstrijskega brodovlja in obuja spomine na uničeno Avstrijo. Mem drugim opisuje tudi usodo avstrijske okiopnice »Viribus Uni- tis«, ki so jo po uporu zavzeli .insostevgn-SKi mornarji in razvili na nji jugosl za-? .V0-, Xore' Talijani so jo po junaške m boju, kljub temu, da je bila v rokah njihovi.! takratnih zaveznikov, junaško uničili s tf111- so ie v luki nodminiralil! Italijani skušajo na vse načine prikazati to v drugačni luči. ki je za njih ugodna. Toda je že tako, zgodovina se ne da potvarjati, posebno ne tisti dogodki, ki še niso daleč nami. _ (A g i s). VSE ZA MIR. G o rje a, decembra 1933. (Agis.) - V Standrezu pri Gorici so izredno velike vojašnice, zgrajene še iz predvojne dobe. Ita-iijam so jih močno preuredili in modernizi- i YAadnJ™ easu pa 3*dajo. poleg že obstoječih, .še dve veliki poslopji. Preure-aii‘ bodo tudi velik kompleks bližnjih zemljišča za vojaška vežbališča. »JUTRI GREM V ITALIJO« Idrija, decembra 1933. (Agis), Čeprav oni. kj so zaposleni pri utrievalnih delih na meji ne smejo drugače zapustiti dela kri s spremstvom, se vendar včasih zgodi, da kdo slučajno uide ali zaide z meje v kakšno na-šo vas. Tako se je zgodilo pred prazniki da je nek delavec iz južnih krajev prìYel v'na-se mesto Ni se mogel načuditi ko e videl kf nfh^0 hlŠah’ kier ®,,raševal ^ orijentacu jo nihče ne razume. Ko je bil že ves preula- fe vprašal Ski V ■"Ši ,e za razumeli. Povedal ;kH6 SPi0-h j6 in če ie M™ Italije. 6' da ,e ze koni:‘al z delom v utrd- verietMn ir"1,1' P0Vedali kie da "i mogel vartn n r» Po venomer ponavlial' »Domam dožrci F i i ' Vtrallu' k0 da * med !>a-nr/,? u )e. nad po leta neprenehoma za- ntkiV kr°S' k' S° mu ga P^Pisovali oblas»- kombatenti poklanjaju puške BALILAMA. Tako Italija radi za mir... ... P a i at januara 1934. — Pretsjednik talijanskog udruženja bivših ratnih boraca naredio je svim podružnicama te organizacije, da izvrše u što kraće vriieme svečano predavanje pušaka odjeljenjima balilske organizacije u svojim mjestima. To se či-počast Paiima u ratu. Ta simbolična rnfnČru0St,,ma đa b,ude ncko vezivanje latničke slave u prošlosti s ratničkom misli budućnosti Svaka puška, koju mali baile dobivaju nos; na kundaku napisano ime jednog vojmka palog u ratu za slo-bodu Julijske Krajine... fašistička dobrovoljačka MANIFESTACIJA. r s t, januara. Mussolini je sazvao direktorij saveza ratnih dobrovoljaca kome je dao upute za veliku dobrovoljačku manifestaciju, koja će se održati u Rimu 24 maja o. Na ovim manifestacijama sudjelovat će 10.000 ratnih dobrovoljaca TRŠĆANSKI FAŠIZAM je UGROŽEN MALO JE KOJEMU NARODU PRAVEDNOM i NEDUŽNOM ZANIJEKANA PRAVDA, KAO ŠTO ŠE T0 S NAŠI DOGADJA — ŠAPUTANJIMA Povodom jednoga disciplinskog postupka Trst, januara 1934. — Fašistički federalni sekretar za tršćansku pokrajinu kaznio je displinski fašistu Bruna Be-ne detti ja time, da ne smije kroz šest mjeseci fašistički djelovati, »jer je raznosio neistinite vijesti«. Povodom te displinske kazne tršćanski »Popolo« piše, da je dobro da se tako postupa protiv širitelja neistinitih vijesti, jer je u posljednje vrijeme u Trstu fašizam ugrožen tim šaputanjima po barovima i kavanama. Fašisti sami postali su klevetnici, ogovaraju jedni druge i raznose alarmantne vijesti sad o ovome sad 0 onome. Treba uzeti bič i očistiti ozračje! Ta šaputanja naročito podgrija-vaju nekoje neosnovane nade u — promjene ... Tako kaže »Popolo« i upozorava, da je oko »Piazza Unita« i suviše tih ka.vana. u kojima se ogovara i šapuće koješta, a naročito je medju njima jedna opasna i — suvišna. Drugim riječima rečeno, ima tamo jedna kavana, u kojoj se sastaju većinom fašistički nezadovoljnici, pa je treba zatvoriti. To se može razabrati po riječi »suvišna«. »CORRIERE ISTRIANO« NAPADA POINCAREA. Francuski državnik duboko 3e uvrijedio Italiju. Pula, januara 1934. — Puljski list »Coi riere Istriano« od 4 o. mj. donosi članak, u kojem napada francuskog državnika Poincarea, koli je izdao prošlih dana jednu novu kniigu svojih političkih uspomena. U toj knjizi Poincaré govori o talijanskim zahtjevima po svršetku rata i ističe, kako su Talijan* tražili više nego što su imali pravo da traže Puljski list zato 1 kaže, da su memoari Poincarea puni zlobe i podlosti (pieno di malignita e vigliaccheria). 1 ostali talijanski listovi donose ovih dana izvatke iz memoara g. Poincarea i kritikuju ona mjesta, gdje je Poincaré »opalio« Italiju. Ali tim citiranjem i tim' kritikama talijanska štampa postizava sasvim obratne rezultate: čitatelji, koji ne bi mače doznali možda nikada što je Poincaré rekao o Italiji, tako to doznaju i misle o stvarima kako im se svidi. U Puli čak i sami Talijani kažu, da je na]veča nesreća o tome, što Poincaré i njemu sl’čni nisu mogi1 da utječu u svoje vrijeme tako. da Italija nikada ne dodje u Julijsku Krajinu. BOŽIČNA FAŠISTIČKA PROPAGANDA U BRESTOVICI »Kad budem velik ići ću Dučeu«. Gorica, januara 1934. — U azilu za odnarodjivanje slovenske djece u Brestovici priredjena je fašistička božićnica s darovima i recitacijama fašističkih pjesmica. Jedin^ slovensko dijete re-'dovalo je pjesmu »Sono un balilla*, a drugo govor »Kad budem velik ić; ću Dučeu«. Djeca su bila v crnim košuljama. MONOPOL NA CIVILIZACIJU. Shvaćanje »Popola d’ Italia«. Trst januara 1934. — Fašistička štampa stalrn se razbacuje rječju »civilizacija« Izgleda da fašistički žurnahsti i nemaju pravog pojmi o značenju 1 zamašitosti pojma »civilizacija«. »Popolo d’ Italia« je u svom broiu od 21 decembra u svom uvodnom članku napisao ovu himalajski gorostasnu glupost: »leđna ie istina: civilizacija, to je po-iam, koi: samo Mussolini ispravno shvaća«. Vi b rekh: kako ga shvaća vidi se naj-bjiiie po onoj politici, koju provodi u Ju-ijsk.ii Kraiini. Bazovica... TUČNJAVA U KRCtal I PROCES ZBOG „ . PADA LIRE. Gorica, ianuara 1934. — U Gorici je vodjen proces protiv Jo§ipa Kosmačina, starog 23 godine iz Breginja. Njega je optužio krčmar Modrijančič, da mu je u tučnjavi nan o tjelesne povrede. Do tučnjave u njegovoj gostioni došlo ie, navodno krivnjom Kosmačina. kad ie taj pred nekoliko mjeseci iedne večeri došao 1 donio vijest ~ , lira tako loše stoji, da će strahovito pasti. Ta ie vijest izazvala takvo raspoloženje, da je došlo do tučnjave Bit će, da se u gostioni našao reko kome to nije bilo po volji, kakav tasista ili renegat. Sud ipak nije mogao Kosmačina da osudi, jer nije imao dokaza. TRIPOLIS IMADE DVA GUVERNERA! Maršal Balbo otputovao je u Tripolis da Preuzme dužnost guvernera Tripolitanije. Dosadašnji guverner maršal Badoglio stigao je u Italiju i neočekivano je kraljevskim dekretom koji je ovih dana objav-lien, imenovan počasnim guvernerom Tripolitanije Tako će ova talijanska kolonija od sada imati dva guvernera od kojih će Jedan na:me maršal Balbo vršiti guverner-sku vlast, dok će marša Badoglio ostati titulami guverner. POSLEDICE MRAZA. Vreme, decembra 1933. (Agis.) — Mraz, ki je pritisni! zadnje dneve v naših krajih je povzročil marsikatero prezgodnjo smrt, zlasti pri starejših ljudeh. Radi poledenele ceste Vreme—Ribnica, se je prevrnilo 5 avtomobilov preko cestnega nasipa. Pri tem se je ponesrečilo tudi precej ljii3J To ne kažemo mi za naš narod u Julijskoj Krajini, nego je to izreka iz manifesta Talijana na Malti . . . Maltežani, pa ipak nas se boje! Svi znadu, da pcncsna duša naroda, koja se ne može podvrgnuti i pogaziti, čeka uvijek spremna, da se uhvati u koštac za svoja prava za latinstvo Malte. Neprijatelji osjećaju da smo kompaktni, pa i ako vaše zastave ne vijore na vjetru, vi ih imate u srcima, gdje ih ljubomorno čuvate i jednoga dana vi ćete pobijediti.« Tako i u ovom stilu i s ovakvim mislima nastavlja se apel. Radi se o Talijanima na Malti. Mi u Julijškoj Krajini čitajući taj apel mislili smo svoje: riječi su nas dirale, jer smo u njima nalazili odjek naših istinskih ideala i naših nada u slobodu a u isto vrijeme opažali smo svu imfamiju onih, koji podupiru malteški iredentizam, dok u isto vrijeme gaze daleko brutalnije nego Englezi Maltežane, naš narod u Julijskoj Krajini, Ne, dragi Maltežani, ne stoji ono, što vi kažete, da nema na zemlji kraja, gdje stvari stoje lošije nego kod vas na Malti. Sjetite se na Julijsku Krajinu, gdje je baš Vaša Italija bacila, civilizaciju tako pod noge, da baš zbog toga ne može nikome da imponira i da od nikoga ne traži zaštitu za Vas na Malti. Zar ima takvog obraza Italija poslije Gortana i Bazovice? Zar vjerujete da to u Engleskoj ne znadu? I zar ne vidite da baš zato Englezi imaju odvažnosti, da vas gnječe. Vama se osvećuje ono, što Italija čini s nama u Julijskoj Krajini. Trst, januara 1934. — Talijanska štampa sva bez iznimke, sigurno po nared jen ju iz Mussolinijevog presbiroa, donosi na vidljivom mjestu jedan apel, koji su uputili vodje talijanskog pokreta na Malti. Naslov apela u »Giornale d’ Italia« je sličan našem naslovu u ovoj vijesti. Apel je potpisan od vodja nacionalističkog pokreta na Malti Uga Misfuđa i Enrica Mizzija. U tom.se apelu medju ostalim kaže i ovo: »Nasilja, koja se čine nad našim narodom, uzimajući mu pravo na slobodan nacionalni život, pravo na jezik i nacionalni kulturni razvoj, nije nas oborilo, nego naprotiv podvostručilo je našu borbenost i našu akcionu snagu, a time i vjeru u pobjedu naše stvari. Bog je kroz usta svog sina Krista, blagoslivljajući žedne rekao, da će njihova žedja minuti, da će proći i nebo i zemlja, ali da će njegove riječi ostati. Malo je kojem narodu pravednom i nedužnom kao našem zanijekana pravda, kao što se našem narodu to dogadja. Parlamenat je bio zatvoren, a ministri su sitom otpušteni. Poslanici su lišeni svoje vlasti, koju ste im vi legitimno daii, da se brinu za vas. Zabranjene su javne skupštine, reducirana je štampa, vrši se nadzor nad našim sastancima, broje se vaši dahovi, vi ste podvrgnuti jednom stanju stvari, koje se ne može uporediti sa stanjem niti u zemljama, koje su naj-nazadnije u civilizaciji. i\ — Tršćansko pučanstvo u svijetlu fašističke statistike Zanimive cifre o iseljivanju i đcseljivanju u prošlosti 1 < i sada šnjesti Trst, januara 1934. — »Piccolo« od 6 januara donosi članak, u kojem objavljuje mnogo statističkog materijala, koji je dobiven iz »Centralnog statističkog ureda« u Rimu. Taj je statistički materijal dakle službene naravi i zato naročito interesantan. Najprije se kaže u tom članku, da je Trst prema statistici cd 1931 imao 249.574 stanovnika, uračunavši i strance i vojnike. Prema brojenju od 1910 Trst je imao te godine 229.510 stanovnika. Prema tome broj pučanstva je narasao za 20 hiljada. Ali treba reći, da je taj porast postignut već 1914 pred ratom. Prema statistici od 1931 cd ukupnog broja stanovništva rod jenih u Trstu je bilo 133.294, u ostaloj tršćanskoj pokrajini 8547, u ostalim pokrajinama Julijske Krajine, puljskoj, goričkoj, riječkoj i zadarskoj (bez videmske) 43.259 osoba. Iz ostalih pokrajina Italije bilo je 1931 u Trstu 49.040 ljudi, rod jenih u talijanskim kolonijama 59 osoba, rod jenih u stranim državama 15*514 osoba. Prema tome 1931 bilo je u Trstu 130.000 ljudi cirka rod jenih u samom Trstu, cirka 50.000 redjenih u pokrajinama Julijske Krajine i 50.000 ljudi doseljenih iz stare Italije. Od Talijana iz stare Italije bilo je 1931 godine u Trstu 7160 ljudi rodjenih u provinciji Puglie, 3253 rodjenih u Siciliji, u Emiliji i Ro-magni 8053, u Lombardiji 2581, u Napulju i Campaniji 2487, u Toscani 2080, u Pijemontu 1631, u Marche 1437, u provincijama Roma i Lazio 1205, u Abruzzi-ma 1101, u Sardiniji 1061. u Liguriji 984, u Kalabriji 865, u Umbriji 542, u Luca-niji ili staroj Basilicati 500 itd. Kako vidimo po toj službenoj statistici broj Talijana iz stare Italije u Trstu nije malen. Od ukupnog broja može se reći jedna je petina Talijana iz stare Italije. Ti Talijani tvore srž talijanstva Trsta, jer je ono ostalo pučanstvo većim dije- lom samo po spoljašnjosti talijanske narodnosti. U članku, koji citiramo govori se i o doseljivanju u Trst u predratno doba, pa se govori, kako su u Trst dolazili mnogi Slaveni iz zaledja. Prema statistici od 1910 bilo je u Trstu rodjenih 130.728, a 22.192 stanovnika bila su ro-djena u goričkoj pokrajini i na Krasu, 20.285 u Istri, 1910 bilo je u Trstu 26.842 stanovnika rodjena u stranim državama. Iz bivše Kranjske bilo je prije rata u Trstu 11.423 stanovnika. Iz Štajerske ih je bilo 4105. Iz Dalmacije je bilo u Trstu 5110 ljudi, iz Beča i gornje Austrije 1804, iz Bosne 1455, iz Tirola i Veralberga 1340, iz Gornje Austrije 274, iz Moravske 704, iz Galicije 501 itd. Kako vidimo po ovim brojkama nema pravo talijanska štampa, kad ističe, da je Trst gubio prije rata talijanski karakter samo zato, jer je navala imigranata iz slavenskog zaledja bila velika. Cifre su jasne i može po njima da se vidi, da je danas u Trstu više Talijana iz stare Italije, nego li je 1910 bilo ljudi, koji su bili iz Kranjske, Štajerske i Dalmacije i Bosne. Talijanska statistika sama dovodi talijansku agitaciju u laž. Prema toj statistici, koju donosi »Piccolo« vidimo, da je 1910 u Trstu 118.959 ljudi izjavilo, da je njihov uobičajeni jezik talijanski, čak, kad bi te izjave odgovarale stvarnom stanju, za slavenstvo Trsta to još nije bilo katastrofalno, ako se uzme, da je ukupan broj stanovništva bio 229.510. Svakako bar polovicu onih, koji su izjavili, da im je jezik talijanski, govorili su u kućama slovenski ili, su bili slovenskog porijekla. Onih su godina bile prilike u Trstu još takve, da se talijanstvo falsifikova-lo, ali kad bi se bila statistika pravila neposredno pred ratom, stvari bi bile i s te vanjske statističke strane izgledale drugačije. DVE AFERI Prodajanje ovsa iz vojaških skladišč Sovodnje pri Gorici, 4. januarja 1934. (Agis) — Letošnjo jesen je po So-vodniah in okoliških vaseh prodajal neki Devetak Peter iz Sovodenj večje količine ovsa znatno pod normalno ceno. Ljudje šo se tega blaga sprva branili, vendar pa. ker je prodajal oves kar javno, ne da bi to pred oblastjo skrival, so se otresli nezaupljivosti in začeli blago kupovati. Sele čez 2 meseca se ie izkazalo, da v tej zadevi nj bilo vse v redu Devetaka so aretirali in odvedli v zapor. Z njim vred pa so aretirali tudi nekega vojaškega kapetana, maršala in več drugih oficirjev. Izkazalo sebe namreč, da so ti jemali iz vojaškega skladišča blago in Ka potem prodajali med ljudstvo. Devetak, ki ni vedel, da prodaja poneverieno voiaško blago, je bil čez nekaj tednov izpuščen, ostali pa so bili postav- ljeni pred vojaško sodišče. Vsi ti, med katerimi ni bilo nobenega Slovenca, so bi.i sicer degradirani, toda ostali so nekaznovani Sploh so hotele italijanske oblasti vso to stvar zamolčati in so se na vso moc trudile, da ne pride v javnost. Tistim pa, ki so to vedeli, so pojasnjevali, da ie bila to le nekaka pomota, da so oficirji delali prav za prav po naročilu v korist države itd Oves so smeli kupci obdržati. AFERA V VRSTAH MILICIJE Postojna, 8 januara 1934. (Agis).— V Razdrtem ori Postojni ie bilo aretiranih več uglednih častnikov fašističke milice, med njimi tudi neki italijanski agent Brioso Aretiranci so bili baje vpleteni v neko veliko tihotapsko afero. Oblasti o zadevi previdno molče. ,,, «KM fiWóS1:,« r' I w »riMel!™. NOVI TRGOVINSKI SPORAZUM IZME9JU ITALIJE I JUGOSLAVIJE Trst, januara. Dne 4 januara u palači Venezia pretsjednik talijanske vlade Mussolini, jugoslovenski poslanik u Rimu g. Dučić i g. Pilja, šef jugosloven-ske delegacije, potpisali dodatak trgovinskom ugovoru od 25 IV 1932 odnosno ugovoru o trgovini i navigaciji od 1924 godine. Tim povodom donose talijanske novine članke, koji su značajni pa ih citiramo u izvatku. Novom trgovinskom sporazumu talijan-sko-jugoslavenskom. koji je ovih dana potpisan u Rimu, daje »Lavoro Fascista« slijedeći interesantan komentari Ovaj sporazum imao bi izvrsno poslužiti poboljšanju vrijednosti trgovinske izmjene izmediu Italije i Jugoslavije. Sporazum ima naročitu važnost za uzgajatelje stoke. Pošto će uvoz u Italiju jugoslavenske 'stoke biti kontigentiran i odgovarajuća vrijednost biti kalkulirar.a ne više po grlu nego po težini, može se predvidjeti, da će doći do povišenja cijena stoci u Italiji. Ovo povišenje odgovarat će uglavnom povišenju carine na stoku u korist stočarstva, tako da će to odgovarati potrebama unutrašnje trgovine a ne će otežavati prilike. Drži se, da će u najkraće vrijeme otpočeti i trgovinski pregovori Italije s Ma-djarskom Talijanske carine s Madjarskom vinkulirane su na način da će se uskoro moći staviti na snagu nove carine o kojima je već postignut sporazum s Rumunjskom. ' Ovi sporazumi pokazuju, da nacionalna vlada nastoji da zaštiti nacionalnu produkciju vodeći računa o opravdanim potrebama drugih država. Treba napokon očekivati da će poboljšanje u trgovinskim odnosima talijanskn-jugosiavenskim dovesti do poboljšanja i u potiličkim odnosima Do tog poboljšanja može se doći ekonomskim putem koji je najsigurniji i najvažniji. Tako piše »Lavoro fascista«, a »Tribuna« u jednom članku ističe važnost dopunskih trgovačkih sporazuma koje ie Italija zaključila sa Jugoslavijom. Rumunjskom i Švicarskon.. S ove tri države Italija ima već odavno urediene trgovinske odnose. S Jugoslavijom je zaključila ugovor trgovinski 11. srpnja 1924., sa Rumunjskom 25 veljače 1930, ? sa Švicarskom 27. siječnja 1923 Nova situacija u trgovačkim odnosima koju je stvorila teška ekonomska kriza iziskivala je da se ovi ugovori dopune i prilagode novim prilikama. U posljednje tri godine učinjen je znatan napredak. Sa Rumunjskom i Švicarskom trgovački ugovori su dopunjeni i revidirani već 1931., a s Jugoslavijom je zaključen dopunski sporazum 1932 Sada su konačno sa sve tri ove države zaključeni novi dopunski sporazumi koji dovode u sklad ne samo trgovinske odnose nego i carinske tarife. »Tribuna« zatim iznosi statističke podatke ' iz trgovinskih bilanca sa Jugoslavijom, Rumunjskom i Švicarskom, te na koncu izražava nadu da će robni promat medju ovim državama na osnovu ovih sporazuma znatno ojačati. TAL1JANSKO-JUGOSLA VENSKA TRGOVINA. Prema izvještajima talijanskih listova posljednji podaci o talijansko—jugoslavenskoj trgovini razvijaju se sve povoljnije za Italiju. Prema podacima za prvih devet mjeseci prošle godine uvezeno je u Italiju iz Jugoslavije robe u vrijednosti od 139 milijuna lira, dok je u to vrijeme izvezeno iz Italije u Jugoslaviju robe u vrijednosti od 93 milijuna lira, te je u tom periodu deficit talijanske trgovinske izmjene s Jugoslavijom iznosio samo 46 milijuna lira. U istom periodu pretprošle godine 1932 talijanski uvoz izjiosio je 191 milijun lira, a izvoz 84 milijuna lira, te je u tom periodu deficit na štetu Italije iznosio 107 milijuna lira. Talijanski listovi sa zadovoljstvom ističu ovo poboljšanje u trgovinskoj izmjeni s Jugoslavijom. Čim stupi na snagu sada sklopljeni sporazum o dopuni trgovinskog ugovora ovo poboljšanje za Italiju bit će još veća. Ručak u čast jugoslovenske delegacije Državni podtajnik za korporacije Asquini priredio je objed u počast jugoslovenske delegacije za trgovinske pregovore. Objedu je prisustvovao i jugoslovenski poslanik u Rimu g. Dučić sa osobljem poslanstva. Sa talijanske strane prisustvovali su objedu šef talijanske delegacije opunomoćeni ministar Cancarelli, generalni direktor ministarstva trgovine Anchilotti, generalni direktor carina Bagli, trgovački atašej talijanskog poslanstva u Beogradu Benedetto i viši činovnici ministarstva korporacija i ministarstva poljoprivrede. DEMANTI ZLONAMJERNIH TALIJANSKIH VIJESTI Trst, 1 januara Današnji talijanski •listovi donose slijedeće saopćenje jugo-slovenskog poslanstva u Rimu: Nekoji rimski listovi objavili su posljednjih dana vijesti iz Beča o vanrednim mjerama koje da su bile preduzete prigodom boravka Njih. Vel. Kralja i Kraljice Jugoslavije u Zagrebu i o tobožnjem otkriću atentata koji da je bio pripreman u jednom predgradju. Jugoslovensko poslanstvo po naredjenju svoje vlade izjavljuje, da su ove zlonamjerne vijesti ootpuno izmišljene. Istarskim »ama ja i pad NEUSPEHI ITALIJANSKEGA FAŠIZMA: RfllAMAnirMA n»PMvi)-i(A Novi državni proračun: 3 miljarde primanjkljaja Mlečanima prijetila opasnost U 49 broju »Istre« od 8 decembra 1933 čitali ste u članku »Istarskim šumama prijeti opasnost« uzbudljivu vijest, da fašistički nasilnici kane istrijebiti šume u Istri, jer se drvo ne može prodavati ni u besci-jenje, a sada čujte, kako se mletačka republika, barem zadnji čas (1777) malo prije svoje propasti (1799), pobrinula za spas 1 uzgoj istarskih šuma, pošto ih je nekoliko stoljeća uništavala i bila gotovo uništila. Na osnovu izvještaja »đobrostojnika vlastelina Barbuna Vicenca Morosini, gospodara orsana, odabrana za pohoditi dubrave u državi Istriji«, »prikazanog priuz-višenom Kolegiju vrh dubrava«, koji sačinjavahu »nadstojnici Prosper Val-marana, Jerolim Zustinian i Ivan Minotto s potajnikom Ivanom Filippi«, sastavljeno je opširno >Naređenje piluzviše-nog kolegija vrh dubrava dneva 16. prosinca 1777. zastražu, nauku, i težanje dubrava države od I s t r i j e«, koje je bilo »potvrđeno s na-redbami priuzvišenoga senata 22. studenoga 1777. i 23. travnja 1778.«, a odmah zatim u godini 1778. takodjer štampano u Mlecima »po sinovim pokojnoga Ivana Antuna Pi-nelli, utještenikom duždovim« u zasebnoj knjižici od 80 strana na jeziku talijanskom i hrvatskom. Tu se nalazi i ova važna rečenica: »Kako bude ovo (Naređenje) potvrđeno pohvalom priuzvišenoga senata, uštampat će se talijanski i ilirički, da se može bolje razumiti, i poslat će se vlactelinom provi-durim, duhovnikom, sudcim, županom, glavarom, saltarim ili stražaninom posobnih gradova, gradca, sela, općina države (Istre) za njegovo proglašenje, i svakomu potribno bude za temeljito izvršenje njegovo i opslu-ženje«. Da su ondašnji gospodari Istre imali daleko više smisla za šume i takta prema narodu, pokazuje i ova zaglavna odredba u onoj knjižici : »Hotijući principova odluka, da ovo Naređenje ima imati potpuno svoju svrhu ispunjenjem izvrsnim proviđenja potribitih uzdržavanih u istomu, bit će dužnost osobita duhovnika očitovati ono svake godine od oltara na misu prosinca na blagdan u najveću skupu puka, da se ne može ikada reči od podložnika, da nije to znao, na koju svrhu jesu (župnici) ponukovanl u svako vrime stavljati u srce podložnika škodu priveliku, koju se čini principu (duždu, republici) šteteći dubrave i stabla sahranjena za općene potribe« (naime za gradnju brodova u državnom orsanu ili arsenalu) Početak Naređenja glasi: »Budući bile razglašene od razmišljenja primudrih starešina naših toliko puta _ ponovljene snažne zakone radi uzdržanja 1 težanja dubrava općenih i osobitih svršeno sahranjenih za potribite uzroke i na službu orsana, u svako vrime priuzvišeni senat bdi na to i opravi ovu stvar vrlo potribitu. »Naređenja u sebi toliko pametna i korisna, koja u prošasto vrime bila su odlučena, imala su se ploditi dobro istih raz mišljenih providnih svrha; da pričinjenja nagla i opačina himbena ljudska svagdano zamjerila na štetu stabla duba, rasada, busa i mladih stabla mnogo veće ne bi bila zamjerila svakim marljivim načinom na uvriđenje skladna i podobna priuzvišenih poglastva. »Zato budući se poznana veoma teža bez-ređa nepodnosiva i zle običaje upuštene u državi Istrije, koje navlastito namnožeći se, odnimu plodnost zemlja pričinjenih dubra-vastih, kako našemu kolegiju bi prikazano od đobrostojnika vlastelina gospodina Barbuna Vicenca Morosini, gospodara nad or sana, odabrana za pohoditi istu državu, dali na izvršenje čaščenih zapovidi priuzvišenoga senata izgovorenih u svomu naređenju 27. travnja 1775. Naređenjem ovim pri-glašuje se zakone dubravaste i uporedu i one nove nauke težanja 1 straže, koji bi mogli na svrhu odnjeti toliko žestoka opa-činstva i obla(k)šati i uzdržati obilne plode dobrih duba potribitih za morske potribe 1 učuvatl dubrave od iskorjenja i preuzeća i braniti rasade, mala stabla i panje od po-košenja, očehnuća grana i od lupeština mrženih i jošter za sjediniti ležanje veće korisno i dobrovoljnost priljubljenih podložnika. »Dakle da brez dvoslovlja bude svakomu očitovan zakon, a osobito onim, kojem pristojat će se ispuniti dužnosti naprćene u slidoćih poglavih, očituje se odluku svršenu principa. »Ovo Naređenje, koje samo unaprida imat će se Ispuniti, razvrćujući prijašnja, za ukloniti zle običaje, koji drugačije ishodu od mnoštva zakona, od vlastelina vladaoca i kapitana od Kapodistrije 1 od vladanja njegovih i jošter od vlastelina Kapo di Raspo u svomu vladanju činit će se pn: glasiti jednokrat na godište, gdi se razglasi sa zvekom trublje u dnevu najsvetašnjemu miseca prosinca on čas većega skupa puka, kriposno priporučeći njegovo izvršenje I jubostvu i razboru vladanja od Raspa određenoga u državi, koje imat će providni spravno himbene opačine 1 lupeštine u du; bravah učinjeno i poslati pripis svih opo-viđenja vladanja orsana za ona proviđenja, koja oblast priuzvišenoga serata bude domisliti korisna za uzdržanje koristi republike.« Dalje slijedi pet »poglavja« ovoga Naređenja (»vrh gospodara dubrava, gradca, gradova, sela, općina, redovnika i mista redovniških i druge vrste čeljadi« na str. II »za gradove, gradce, sela, općine 1 po krajine« na str. 25., »za skočače iliti stra- Ljubljana, januara 1934. (A g i s). — V fašističnem parlamentu, odborih in senatu so se pričele diskusije o novem državnem proračunu za leto 1934./1935. Potek teh razprav bo skrajšan, ker bo ta skupščina. kot ie jasno, razpuščena in bodo razpisane nove volitve. Mussolini pripravlja novo »ustavo«. Bna komedija več! V načrtu za nov proračun ie 20 miliardi 636,000.000 lir izdatkov in 17.662,000.000 lir dohodkov. Glavni izdatki so: za finančno ministrstvo 10.186,000.000 za voino ministrstvo: vojska 2.520,000.000 . vojna mornarica 1.184,000.000 vojna avijacija 750,000.000 Izdatki za prosveto znašajo 1.575,000.000. Proračun izkazuj e torej okoli 3 miljarde lir primanjkljaja. Državni dolg se je v teku tega proračunskega leta dvignil za celih 6 miljard, kar se razvidi tudi iz proračuna finančnega ministrstva, ki ie letos večji za 300 miljonov lir To odgovarja (no 5 %-nem obrestova-nju) svoti za odplačevanje obresti, ki bo uporabljena za izplačilo novega dolga. Stroški za vojsko znašajo 25 % celokupnega proračuna. V »parlamentu«» so pričeli z debatami v zadevi novega proračuna. Toda to niso debate o proračunu, o ev spremembah in sličnem ampak le brezplodne govorance in slavospevi. Da bi kdo predlagal kako spremembo, dopolnilo ali da bi kdo kritiziral le posamezne točke v predlogu, ni niti misliti. Tudi ne bi bilo varno. V dvanajstem letu fašistične vlade v Italiji se ni posrečilo temu režimu vzpostaviti ravnotežje o državnem proračunu. Niti ogromno znižanje plač. povišanje davkov, nove takse itd. niso pomagale. Prva polovica letošnjega proračuna (proračunsko leto traja Italiji od 1. julija do 30. junija) izkazuje že 1.926.000.000 lir primanjkljaja. Fašizem, ki naj bi prinesel Italiji rešitev zlasti na gospodarskem poliu, se vedno bolj pogreza v položaj, iz katerega bo izhod izredno težak, če ne nemogoč. Kljub vsemu ni do-sedai nikjer dosegel resničnega uspeha. Beda narašča, brezposelnost se veča m ljudstvo vedno bolj trpi. Sistem fašizma preživlja v Italiji teške čase in vprašanje je, kako jih bo preživel. Mussolini išče novih izhodov za podaljšanje življenja svo-jemu režimu. O temu pričajo novi načrti o izpremembi ustave in slično. Pomoč indu- striji. ki preživlja težke čase. naj bi se nudila z novo ustanovljenim »Zavodom za industrijsko obnovo«. Kapitalisti danes neradi nalagajo svoj denar v papirjih z izpreme-njajočo se vrednostjo ter s tem neradi prevzamejo nase riziko. Ta zavod naj bi to disharmonijo na tržišču ublažil. On kupuje in vpisuje delnice raznih industrijskih podjetij. a izdaja s svoje strani obligacije. Tako kapitalisti še ie neposredno sodelu-jelo pri industrijski delavnosti in ne prevzemajo nase nikakega rizika, ker garantira država za izdane obligacije. Na te obligacije so predvidene stalne obresti in lastniki obligacij imalo pravico tudi na eventuelne dobičke, če bi divedendo delnic, ki jih ima zavod, prešle višino stalnih obresti. Kako se bo to obneslo, je vprašanje. Vprašanje obstoji v glavnem v tem, koliko časa bo država lahko na eni strani podpirala indù-strijo samo. na drugi strani pa plačevala po tem zavodu obresti in vračala vložen denar Zgleda, da je to injekcija trulemu truplu fašističnega sistema. Tudi nova bitka za »izvoz«, ki jo žele nekateri bolj napredni laški časopisi ne bo nič pomagala. Pred Mussolinijem zija prepad in treba ga bo ali preskočiti, ali pa kar bo lažje — pasti vanj. VESTI IZ ITALIJE Za zatiranje jetike, ki se v Italiji zelo širi. ie bilo zbranih 13 'A miljonov lir (2 miliona več kot lani in 6 miljonov več kot leta 1931) Tržaška pokrajina je nabrala 100.000. Reška 153.000, Goriška 86.000, Puljska 75.000. Porazmerno so dah naši kraji največ. Katere jezike se učijo Itali-i a n i. se razvidi iz statistike Statističnega osrednjega zavoda v Rimu, ki .ugotavlja, da se ie leta 1931./1932. učilo tujih jezikov 100.929 učencev Od teh je naredilo izpite 85.512. 62.000 učencev se je učilo francoskega jezika 20.000 angleškega, 14.000 nemškega 2.700 španskega, 375 srbohrvaškega i n 328 s I o v e n s k e g a. Da krije deficit v državnem proračunu, je sklenila banka Banca d’Italia na inicijativo Mussolinija razpisati novo notranje posojilo za 4 miljarde lir. V to svr-ho bodo izdali nove državne bone na 9 let s 4 %-nim obrestovanjem. Stari boni bodo lahko zamenjani s temi novimi. S jiodpiso-vanjem posojila bodo začeli 10 januarja t. 1. — (Agi s). NEKAJ ŠTEVILK IZ TRSTA •i. j__~XÌMSMrvtiXKmi rarli n V Trstu je brezposelnost proti koncu leta spet znatno narasla, kakor nam kažejo naslednje številke: Od 1. I. do 30. IX. 1931. je bilo 20.000 brezposelnih; od 1. I. do 30. IX. 1932. je bilo 25.000 brezposelnih; od 1. I. do 30. IX. 1933. je bilo 30-325 brezposelnih. Seveda, tako po uradnih statistikah! Upoštevani pa niso oni brezposelni, ki niso včlanjeni v fašističnih organizacijah. Med tem. ko je brezposelnost v zadnjih treh letih naraslo skoro za polovico, so podpore za brezposelne skrčili od lir 1,264.874 leta 1931. na lir 1,225.769 v telu 1932. in na 880.000 lir preteklem letu. Napredek Trsta gre tudi tem pogledu svojo smer. (A g i s). RADNE PRILIKE U TRSTU Trst, januara 1934. — »Popolo di Trieste« piše u jednom članku protiv onih tvrtka, koje imaju posla u svojim kancelarijama, pa umjesto, da uzmu nove radne sile, daju svojem činovništvu da radi u pre-kovremenim satovima i to je posebna pia-ča. »Popolo« kaže, da tome treba stati na kraj, jer je Trst pun nezaposlenih činovnika, koji čekaju koru kruha. To treba ukinuti i radi drugih razloga. Mladi ljudi bez posla, kaže »Popolo«, nemogu da stvaraju familije, nemogu da radjaju djecu, i tako Trst propada, a to je i protiv one politike. koju provodi Benito Mussolini. TUJSKI PROMET Uradnika statistika beleži, da ie bilo prvih devetih mesecih leta 1933. v tržaških hotelih 17.412 tujcev več ko v istem raz dobju leta 1931. Ta porast pa ni prinesel tr-žačanom zadovljivega poviška denarne strani tega prometa kajti tujci so pustili v tržaških hotelih komaj 1.000 lir več ko v letu 1931. Če imajo vse »battaglie« v Italiji take uspehe, potem se fašistični režim ne more bahati z napredkom. (A g i s). POLICIJSKI TEROR U RAZNI KRAJEVIMA ITALIJE Fašističke vlasti u borbi sa antifašizmom Agencija »Informazione Italiana« iz Ztt-richa javlja nam: Prošlih su dana provedena fnnoga hapšenja u Rimu i to medju radništvom, koje se buni zbog zaoštrenih ekonomskih prilika. Došlo je do pobuna na raznim mjestima i radnici su demonstrirali protiv režima, koji ih tlači. Do aretacija došlo je i u Pesaru. lamo skupilo 15 radnika, da se malo zabave. Oni su priredili malu zabavu. Policija je zato saznala i pomislivši, da se radi bogzna o kakvom antidržavnom komplotu, provalila je u lokal i pohapsila sve prisutne. Trojica su puštena na slobodu, a ostali se nalaze i dalje u zatvoru, pa se računa, da će biti predvedeni pred Specijalni tribunal za _ zaštitu države... Do hapšenja antifašista došlo je posljed- njih dana i u Sesto Calende, Castelletto Ticinese i u Barazzo. U Livornu su u augustu bili uhapšeni radnici Renzo Tamberi, Garibaldo Benifei, Mario Corsi i Giovanni Martelli. U decembru bili su sudjeni pred Specijalnim tribunalom i sudjeni su svaki na 2 godine zatvora, jer su, navodno, dijelili letake, u kojima se govorilo protiv režima. U Italiji svaki fašista smije da počinja svakakve prepotencije, da napastuje i muči onoga, ko nije fašista, a da zato nikada ne biva kažnjen. Ako neko ko nije fašista uvrijedi, takne ili ubije jednog fašistu, osuda je teška. Tako je ovih dana bio osudjen na 27 godina zatvora pred sudom u Chieti neki De Cola, koji je ubio u ličnoj obrani fašističkog milicionera Cesara Perfetija. MUSSOLINIJEVA „DEMOGRAFSKA BITKA" NIKAKO NE USPJEVA Italiji broj radjania naglo pada. — Priznanje MussoUnijevog lista. Trst, januara 1934. — Fašistička kampanja, kojoj je cilj povećanje broja poro-djaja ne uspijeva. Ekonomske prilike su takve, da se Talijani ne množe onako kao što su se ranije množili. Fašizam je i tu ostavio svoie tragove. Sve one mjere, koje je Mussolini od.echo, uzaludne su. Danas već i sama fašistička štampa mora to priznati. Neki dan je Mussolinijev list »II Popolo d’ Italia« demo članak, u kojem kaže: »Fenomen demografske dekadencije razvija se ubrzan,m ritmom, naročito u velikim gradovima, a i u malim takodjer. u sjevernoj Italiji. Smrt nara, a malo se novih gradjana ladja Eto, prema podacima za novembar za I orino: u novembru 1932 rodilo se 638 novih gradjana a 1933 samo 580. Dne 12 decemb-a, kad su torinske novine donijele *u statistiku rodilo se u Torinu 14 djece, a umrlo je 27 osoba U Trstu broj pučanstva takodjer pada U Genovi je u novembru deficit od 12 ljudi. Ako se stvari ne izmijene može se mirno predvidjeti, da će mnogi tabianski gradovi opu-stjeti. Mnogi protivnici 'ašizma već su kon-statovali, da demografska politika Italije nije uspjela. Uzalud je to pobijati, kad to cifre dokazuju. Do pred nekoliko godina moglo se reći. da ie talijanski narod, narod. koji nema piostora za život. Za nekoliko godina govorit će se, da prostora ne manjka, ali da manjka ljudi.« Tako piše Mussolinijevo lično glasilo »Popolo d Italia«. Mi to priznanje iznosimo u doslovnom prevodu, jer ie doista vrlo karakteristično. Naročito ona posljednja rečenica po kojoj se vidi kako je Mussolini zabrinut što za nekoliko godinu ne će više moći da se bori za proš renie Italije; Čitav je talijanski imperijalizam baziran na paroli, da je sadašnja Italija prenapučena. Ako broj stanovništva bude i dalje padao Italija ne će imati pravo da traži kolonije, da traži Dalmaciju lun s i t. d. A n, rat se ne može voditi, ako nema mnogo vojnika. To su Mussolinijeve brige... PRIMER PADANJA ROJSTEV Mussolinijeva demografska vojna ni nik. er imela zaželjenih uspehov. Ves razvoj gre celo v nasprotno smer Število roistev pada. Padanja rojstev pa ni tako problem fašistične Italije kot naših krajev ki se poleg tega še nikakor niso mogli popraviti od posledic vojne. Značilen primer zato je Vrtojba. Tu je bilo pred vojno od 90 do 100 rojstev na leto. Danes ie to število padlo na 30, kar pomeni za 2/3. Zlasti pa ie padlo v zadnjih nekaj letih, dočim ie takoj po vojni še dosegalo predvojne številke. (A g is). FAŠIZAM BARBARIZUJE ITALIJU. Knližare stare 160 godina propadaju... Trst, januara 1934. — U Torinu je pala pod stečaj Libreria Bocca. Neko će reći: »Pa što ie to, stečaj više, stečaj manje? ...« Alt i ako u Italiji ima na hiljade stečajeva mjesečno (i svaki mjesec sve više i više) stečaj ove knjižare vrlo je karakterističan. Libreria Bocca bila je osnovana godine 1775., To je najstarija knjižara u Italiji... To je u svoje vrijeme bila najpoznatije nakladno poduzeće u Evro-pi;- A danas, pod fašizmom: stečaj! Vlasnici knjižare bili su nepoćudni fašizmu, pa je i to, pored teških ekonomskih prilika, pospješilo njihovu propast. I tako fašizam pomalo vodi Italiju punoj barbarizaciji. BORBA IZMED.IU RIMA I MILANA. Trst, januara 1934. — Svi su talijanski listovi dobili naredjeuje, kojim se zabranjuje. da se Milano u člancima i vije-sfma nazivlje »moralnom prestolnicom« Italije. Tako se naime često nazivao Mussolini to više ne trpi, jer je on sada nasljednik rimskih imperatora i tć stvarno i moralno prestolnica Italije Z MUSSOLINIJEVE MIZE PADAJO DROBTINICE Postojna, januarja. (A g i s) Letos semačih trgovinah, do določenih vsot. Menda . . . »»--u-! ~~i« m,.a; s0 morale ravno radi tega matere v košan- ski občini prinesti svoje otroke (dojenčke) v občinski urad. kjer so jih pregledali in najbrže tudi ugotovili, kateri izmed otrok »zasluži« navečjo nagrado. je izkazal Mussolini zelo radodarnega. Tudi naši ljudje so bili deležni več njegovih nagrad: novoporočenci, novorojenci itd. Nekateri so dobili PO 100 in več lir. Nagrade so razdeljevali podeštatje in sicer tako. da so vsakemu nagrajencu otvorili kredite v do- žanine dubrava općenih i posobnih« na str. 35., »za kapitane odovuda i odonuda od rike Quieta« na str. 43., . »za nadstojanje, koje će se narediti na poslovanje i ležanje dubrava, na izvršenje općenih, rednih, sva-kolitnih liječenja i odsičenja narednih i na svake potribe dubravaste« na str. 53.), u kojima imade vrlo značajnih odredaba, no i ovo je već posve dosta, da se vidi razlika između ondašnjih i sadašnjih vrhov- nih gospodara istarskih šuma. Kako je u ovoj knjižici službenog izdanja štampan* također izvorni tekst Naređenja (»Terminazione«) na talijanskom jeziku, mogu ga sadašnji prvaci nacionalne ekonomijo i regeneracijo u Istri sa starim cav. Canđussi-Giarđom na ’čelu lako pročitati i uporediti sa svojim prijedlogom o potrebi uništenja istarskih šuma. Nikola Zie. u Rimu tamo je i V ITALIJI ZOPET ZNIŽANJE PLAČ. Na podlagi .posebnega gospodarskega načrta je ukazal Mussolini radikalno reduciranje stroškov produkcije, da bo Italija lahko uspešno konkurirala s tujim blagom. V to svrho bodo znižali vse plače in cene življenjskim potrebščinam. Sličen ukrep se je v Italiji izvršil leta 1930 ko ie Mussolinji znižal plače delavcem in nameščencem za 12 %. stanarino in cene živil na za 10%. — (A g is) GROZAN ZLOČIN JEDNOG FAŠISTIČKOG ^ PRVAKA. Trst, januara 1934. — Torinski list »Štampa« donosi opis jednog strašnog zločina, koji se dogodio u selu Titignano kod Pise. Tamo su u svom stanu ubijeni bogati muž j žena. Umoreni su udarcima »ranku-na«. Zločin je izvršen radi grabeža, Kon-statovalo se, da je zločin izvršio Ranieri Garzella, sin bogatog industrijalca u Na-vachiu 1 vodja tamošnjih fašističkih organizacija. Oarzela je u čitavom onom kraju vrlo poznat zbog svojih podviga i terora u Škvadrističko doba. On ie vodio fašističke bande zajedno s onim fašističkim vo-djom Carosijem, koji je svoju ljubavnicu isjekao na komade i spalio je u peći. Garzella je bio oficir milicije... ISTARSKI PREFEKT U BARBANI I LABINU. Pula. januara 1934, Istarski prefekt Cimoroni počeo je da obilazi istarska sela. Tako je 3 o. mj. došao u Barbanu, te se interesovao za političku situaciju i raspoloženje naroda, a onda je otišao u Labin. BROJ 2. Naša kulturna kronika O ROJAKU BOGOMIRU MAGAJNI Dr. Bogomir Magajna ta LSi^r!; 2-!kiS0 me Pridali na re«'r?7 S rirmfedAjV n.ovelicl »Senca Kste-in ko MaB1ai)nove knjige novel, knjigo ni ?UCjY odPrl danes telo kaJmr Ho "'I Strani’ me j® sprele-MaPainr kidn%Vldim pred tistega Uicl MnikrP- ^ P.ovestl' novele in prav-rio ri^°J rojak Je- vendar se mi zdi, do.tega. hipa še nisem je z^iim? apS njegove «sanke. Kaj rlsniiloi sAh ,:,e res takšna mehka Kkadu^, kakršna zvoni iz njego- ter\/ fn i,?vni a del? Ali pa 5e samo li-čtem ijudem zato, da jih z zvo- tn nrW1 be*ede »čara ter zapusti na-kor on hiVPUSt1oin 56 boli žalostne, ka-vnrnlvo^1 pr^? J’ako sem se večkrat ga nožnii U7 fa bi Vedel zakai- Nisem ga poznal. Zato se ne čudim da ea morda mnogi ne bodo nikoli’ spoznali kipnko^0d° S^dlli samo po t®"1* kar jo rntPiin ’ zdravega, in koristnega ustvaril v svojem življenju. zelo ?£uàno& b0m° P° VSem tem sodm v riisi ^.star šele 30 let. v teh dneh. y - .kl. 1°. j? težko opisati. In izdal povesti 26 4 kn;|lse’ javlja dve novi kpJak° P1°dovit. pisatelj je lahko vsa-Wo ?dU cast- Magajna je razen tega prišel «med nas kot nov tip pisatelja. Pričel je govoriti ljudem nepo-sredno kot dobrim ljudem in kot somišljenikom. Dr. B. Magajna še v svo-jih 30. letih kot pisatelj ne prizna med ljuomi zunanjih razlik. Le tu pa tam s?.di» ebsoja in kaznuje v svojih pove-®V,P- To;da ti njegovi obsojenci niso nikdar tako živi, kakor so živi njegovi °tr?ei’ .dekleta, študentje, emi-granti, politični mučeniki v ječah in mve usod. čez vso Maga j novo umet-nost Je razlit gorak optimizem. obletnici se nam je že priljubil kcd otrok, ki v tem širokom vrtu sveta siplje rož na stezo človeku, kakršen je lahko samo čist otrok in kakršen do morda nekoč po svoli duši rp« ničen človek. Včasi bi Prajši č'utihna le! bi njegov zdravniški nož, včasi bi rajši slišali pesem in krik borbe za človeka in za nov svet. Mnogi se bojimo njegove nežnosti, ki je šibkim poguba. Takrat vemo, da je samo močnim mogoče izraziti tudi svetožalje, samo takšen pisatelj poglobi v nas, kar smo občutili. Ko smo dobili v roke »Primorske novele« in potem roman »Gornje mesto« novele »Bratje in sestre«, odlomek nove povesti, dolgo povest v Vigredi, se je vselej ponovilo pričakovanje, da nam Magajna pokaže z novim delom novo poglavje življenja. Brali smo kakor zavzeti in nismo tratili ur, čeprav naših želja ni uslišal. Bil je in ostal pesnik nastroja. On piše in ustvarja iz drugega, svojega sveta. Od tam govori in se približuje svetu, kjer smo mi. .... Takšne vrste pisatelj je Magajna še kot mož, in kot človek je menda tudi takšen. Umetnost mu je čist svet, kjer se rajajo in zveličujejo sanje. Za-to je pri njem usoda vseh trpečih lepa. življenje, trpljenje jih je povišalo, kakor jih poveličuje v vsakdanji resničnosti. # Zato tudi najostrejši kritiki hvalijo Magajnove realistične novele, n. pr. »Slivarico«, »Bokavška«, mnogim je pa všeč tudi njegova mladinska pravljica »Brkonja čeljustnik«, dočim v romanu hvalijo pred vsem psihološko odlično podano duševnost junakovo. Na tem prehodu iz podob v resničen svet stoji Magajna, zato so njegova dela vsak dan močnejša in globlja, kolikor se bolj zaostruje meja in kolikor osebno bolj zori v resničnost. Njegova pot je strma in razgledana, lepa in svetla. Magajnova beseda bo gotovo še močnejša, kakor je bila doslej, takrat, ko bo lahko izpel neposredno svojo neuklonjivo radost nad lepoto človeka in domačega kraja. I. G. MAGAJNI OB TRIDESET LETU. Ni sicer važno to. da poteka trideset let a vsekakoga ne bi bilo na mestu, da bi ožji krog šel kar tako mimo obletnice tovariša, katerega ime je v tesni zvezi z delom primorske emigracije. Magajna je naš, kot je malokdo tako naš od vseh tistih kulturnih delavcev, ki so morali iz svojih domov. Ro-dij se je v Vremski dolini 13. januarja pred tridesetimi leti. Iz nje je prinesel vse tiste lastnosti, ki ga danes vrste med prve naših mlajših prozaistov. Ni čuda, da se mu je ta. ravno ta dobna tako vcepila v misel iz značaj, saj kdor jo je videl le enkrat, mu ne bo zginila iz spomina. Tudi Magajnov smeh optimistično gledanje na svet, zaupanje v bodočnost je tam doma. Študiral le Magajna v Ljubljani in končal medicino v Zagrebu. Sedaj živi kot zdravnik v Ljubljani. Do sedaj je izdal štiri knjige, in sicer: »Primorske novele«. »Bratje in sestre«, »Gornje mesto« in »Brkonja Čeljustnik«. Pripravljen pa ima nov roman »Graničarji«, ki bo izšel prihodnje leto v Mohorjevi družbi v 50 tisoč izvodih. Poleg teh je napisal mnogo novel in črtic, ki so raztresene po raznih slovenskih kulturnih revijah. Iz vseh njegovih del veje duh našega človeka. Vemo. da če bi danes Magajno opozorili: »Magajna, trideseto prihaja, trideseto«, bi nam s širokim nasmehom odgovoril: »Kaj je to proti večnosti, prijatelji«. Res trideset let ni nič proti večnosti. Za človeka pa pomeni to pol življenja. Zatoprav nič ne dvomimo, da bo druga polovica ravno tak^ plodovita in koristna za nas vse. Magajna, še mnogo let, srečnih in veselih! MAGAJNA V PREVODNI LITERATURI. Iraški »Narodni listy« iz 16. prosinca prinašajo v prevodu Magajnovo črto »Ha-Ja VvV;ićf, v Povodu ge. Mile Scholleo-™atljnski list Udruženja jugoslov. min ri nei pnnafa v prevodu Magajnovo PrnvHtnk nPr-Vir0: »Brk<>nia Čeljustnik«. 1'av hca bo izšla pozneje tudi v ponatisu vjmjigi z ilustracijami Božidarja Jakca NASI KNJIŽEVNIKI V SLOV. REVIJAH Decemberske številke slovenskih kul-.•urnih literarnih revij so prinesle med dru-Tako je mtlOK:o prisPevkov naših rojakov. „ Ljubljanski zvon prinesel Bevkovo povest: Križem po ulicah, A. Budal priobčuje kritiko o Bevkovih »Romali11 n jakovih« Ozdaia Goriška Matica 1933). O knjigi pravi: »Bogata snov je v tej knrKv laJfta.,.Kl1?biie in 1,0li umetniško, ka-zbirki nfr^0 Podobni slovenski noPeir ja!ie S0»deU,ie še k Grakor z oceno I etra Lipperta: »Od duše do duše«. . » _ Doni In svet prinaša 5 pesmi Bogom la Faturja- »Plesalcev g,b« »Sonet Smrti«, »Sor.e hrepenenja«. »Sonet o ženi« in »Sonet ločitve! ;., pesem Jože Lovrenčiča »Pogovor«. . , Sodobnost priobčuje članek Borisa Furlana: »Leta odločitve« in obširno kritiko Magajnovesn li parnoga delovanja (napisal jo je Jostpvi-umar), ki pa se nam ne zdi povsem stvarna likahmbilared?ugČaačnada bÌ °b drU“h pri‘- nTi,nvranc? B?vk^'»uda ura«, ki bo glav-učenimieSit- jtn.ika 1934-. Bogdan Kazak: »z Viktor ò!;iudrni i.6 križ«, povest iz Trente, Portret FrnC: ’Ugasnil te«. France Gorše: cceno Bevkn 3 Bevka' %d kritikami pa: »VeHki Tom«*6 ,povesti 'Železna kača« in vrenčiča S* (napisal v- S.), in Jože Lovrenčiča romana: »Publius in Hispala«. »Ljudski rfed3 i-!o/anka teana Grahorja: dalje čhn?i FÌl5ÌeVn *0pera in opereta«, skainUMctri Ferda Delaka: »Domača film-SKa industrija« in F. D.-a: »Dva obiska v naivečjem filmskem ateljeju v Evropi« »Politično gledališče«. Naš rod mladinski list pesem Karla Široka: »Marija na gon« m Zdravka Ocvirka: »Božično«. BRAJŠINE PJESME NA KONCERTU U KRIŽEVCIMA Na blagdan Tri Kralja davalo je doma-ce pjevačko društvo u Križevcima — obra-zovno obrtničko pjevačko društvo »Kalnik« svoj vokalni konaerat. Na programu je pored ostalin kompozitora bio zastupan i naš ugledni kompozitor Malko Brajša-Rašan sa dvjema pjesmama: »Na Jadranu« i »Odjeka». Križevački izvjestitelj zagrebačkog »Jutarnjeg lista« spominje da šu se Brajšine pjesme dopale publici, osobito pak prva Brajšina kompozicija, svečana i dostojanstvena kantata: »Na Jadranu«. KOMPOZICIJE IVANA GRBCA. U vlastitoj nakladi štampao je poznati naš kompozitor u Zagrebu g. Ivan Grbec kompoziciju »Sonatinu« za klavir. Kritika se o toj kompoziciji izražava povoljno. U Zagrebu je izišla revijalna zbirka omladinske muzike »Grlica« koju je izdao naš Srećko Kumar. Medju ostalim kompozicijama u toj je zbirci i jedna Ivana Grbca. O DEMARINOVOJ KNJIZI I O KNJIZI »NAŠI ONSTRAN MEJE«. Profesorski »Glasnik« za decembar 1933 donosi vrlo povoljan prikaz knjige »Materinji jezik u savremenoj školi« od Josipa Demarina, iz pera dra Ilije Mamuzića. Isti broj toga glasnika donosi isto tako povoljan Prikaz knjige »Naši onstran meje« koja je nedavno izišla u Ljubljani KONCERT PRIMORSKIH SKLADATELJEV Kakor javljajo ljubljanski časopisi, bo priredilo znano pevsko društvo »Ljubljanski zvon« 15 t. m. v tukajšnji filharmonični dvorani vokalni koncert. Izvajalo bo skladbe primorskih skladateljev. Oživele bodo pesmi naših tvorcev, ki so in bodo ostali priče kulturnih teženj in sile tvornosti našega ljudstva, ki je danes politično odtrgano. Tudi med nami je še marsikdo, ki je poznal tega ali onega skladatelja. Premnogo je pesmi, ki jih pozna že vsakdo. Iz prešnje dobe je znan zlasti Volarič, ke je postal nad vse popularen. Pa tudi Vilhar, Kocijančič in drugi zaslužijo, da pridejo njihova dela iz arhivov. Saj so po mnenju nekega znanega glasbenika to močni stebri slovenske produktivne vokalne glazbe, da smo lahko ponosni nanje. Zanimanje zanje postaja zadnje čase vedno večje. Poleg tega koncerta bo kmalu drugi, ki bo posvetil svojo pozornost takozvani či-talniški dobi, pri čemer bodo prišli močno v poštev tudi skladatelji s Pri morskega. KRITIKE O MOTIKI I PAVLOVCU. Povodom izložbe naših slikara Motike i Pavlovca s grupom Babič—Becič—Miše, piše zagrebačka »Omladina«: »Antun Motika, rodom Istranin, jedna je od najinteresantnijih pojava čitavom našem novijem slikarskom životu. On je pjesnik vanredno finih i rafiniranih boja, koji svoju umjetnost izražava sasvim intimno i subjektivno. On slika svakodnevne sasvim obične i jednostavne stvari, kao na pr. zakutak u nekoj sobi ili kakvu vazu s jednostavnim cvijećem na prozoru, ali upravo pri tome pokazuje, kako u umjetnosti nije važan objekt, t. j. predmet prikazivanja, već samo način, na koji nešto prikazuje- A u tom« je Motika vanredan, jer umije svojim kistom oživjeti sve te sasvim priproste pojave i prikazati ih kao kakve skupocjene starinske svilene tkanine pune raskošnih boja, pune svijetla, u kojima se zrcali prava umjetnička duša, velik talenat i velika budućnost. Mladi Slovenac Franjo Pavlovec je izložio čitav niz vrlo uspjelih i zanimljivih pejsaža iz svoje domovine. Kod njega udara u oči naročito njegov kolorit, u kojemu dominira zelena, modra i žuta boja; od ovoga mladog slikara očekujemo s pravom još daleko veće rezultate«. O Motiki se izašao u almanahu »Kolo Matice Hrvatske« za 1934 esej dra Slavka Batušića. I inače je slikarska kritika posvetila u posljednje vrijeme veliku pažnju tom našem mladom umjetniku. ANTE DEFRANCESCHI U SVJETSKOM! PEDAGOŠKOM ZBORNIKU. Ravnatelj Ukrajinskog naučnog instituta u Berlinu, dr. Ivan Mirčuk u svom je dosadašnjem naučnom radu u nekoliko navrata pisao o jugoslavenskom duhovnom životu i to na poljskom, češkom, ukrajinskom i njemačkom jeziku. Za miinstersku enciklopediju pedagogike napisao je dr. Ivan Mirčuk veoma značajnu sintetičku raspravu pod natpisom: žDie Padagogik der Slawen im Jahliun-dert«, prikaz svoje slavenske pedogije ne ograničuje samo na to, da iznese dominantne struje ili njihovu problematiku, nego on podvrgava analizi svwe nove pokušaje rije-šavanja glavnih pitanja, osvrće se i na povijest, da tako bude jasnija sadašnjost, te i na priirjenu teorije u praksi. Za izradu o suvremenom stanju pedagogike u Jugoslaviji služio se autor s glasovitim djelom nestora čeških pedagoga dra Otakara Kadnera »Povijest Pedagogike« (Prag, 1924.) i Stanojevićevom enciklopedijom Srba, Hrvata i Slovenaca (Zagreb, 1925). Osim toga nekoje mu je podatke dao hrvatski profesor Franjo Novljan, koji se nalazio u Pragu, kada je autor proučavao povijest češke pedagogike. U obilnoj studiji naše pedagogike autor govori j o našim pedagoškim piscima. Od zagrebačkih pedagoških radnika spominje samo dra )uru Turića, Zlatka Špoljara, Sa-liha Ljubinčića i Antu Defranceschija. To je vidan uspjeh našeg istarskog pedagoškog radnika i znak. da se njegov rad cijeni, kad se njegovo ime unosi u svjetsku enciklopediju. Mi mu čestitamo! KNJIGE GORIČKE »MOHORJEVE •DRUŽBE« ZA 1934 Gorička »Mohorjeva družba« izdala je za 1934 ove knjige: 1. »Svetoletni koledar« za 1934. 2. »živi oganj« (život i rad pape Pi-ja X. 3. »Ovčar Marko« seljačka pripovijest od Janeza Jalena. 4. »Leteče copate«, dječja knjiga od Janeza Rozencveta. 5. »Proti novim svetovom...« knjiga o geografiji i historiji američkih zemalja. Iduće godine kani »Mohorjeva družba« izdati ove knjige: 1. »Sveti Vincencij Pavelski«, životopis, napisao dr. Anton Zdešar. 2. »Skozi ameriške pragozde«, pripovijest od Ivana Brežnika. 3. Jednu seljačku pripovijest. 4. »Domači -zdravnik«. 5. Koledar. Pet knjiga za Jugoslaviju Din 30.— preporučeno 4 dinara više. Plaća se kod Poštanske štedionice .................. broj 20.446. POGOVOR S SNEŽNIKOM Snežnik kroz okno gleda me ves čas, kalio pero mi teče po papirju ... »Minljivi, majhni smo proti vsemirju to tvoje črkanje, in ti, in jaz...« Ti, ki komolce si razprl in rame udobno sklonil, pa si še visok, da s tčmenom zadevaš se v obok — je mera tudi, zate? — »Tudi zame. Danes in jutri in še nekaj časa ponosni kopljemo se v vsaki zori, a pisano človeku je in gori: imena nič, spomina več, ni glasa! Mi tu živi učakali smo grozo — človek in gora, mesto, trg in vas — da izgubili smo svoj krst in glas — veš, da se zovem zdaj Monte Nevoso?.. .< Jas& slišim, vidim, čutim, vem ... Jaz slišim ure: čas bijó; zvonove daljne: dan zvoni-vodi poslušam pod zemlji: za svoje rojstvo se bori. Jaz vidim solze, ki teki sirotam z bledih, velih lic, iztegnjenih rok sto in sto tam iz Trbovelj, Jesenic. Jaz čutim v srcu tisoč ran vse strele izza naših mej — In bazoviškega poglej! — Jaz vem, kje je naš glavni slan, in nočem stran, in nočem stran! OTON ZUPANČIČ. ... Najveći slovenski pjesnik Oton Župančič objavio je prošlih dana ove dvije pjesme, prvu u božičnom broju beogradske »Politike«, a drugu u 1 broju 1934 »Srpskog književnog glasnika«. Prenosimo ih, da t naši čitatelji budu dionici ove velike umjetnosti i da osjete svu ljubav, koju veliki pjesnik ima za našu nesretnu zemlju. pismòJaloti Va Zagrebu, januara 1934 Dragi Mate! Ne poznivan Te, ma Te morda boje po-znivan nego sveki drugi. Nis Te videi, ma vidin Te skrozi na mozi, kako da si od stekla, zač vidin skroz Tvoje pisni, da Ti je serce velo i dobro — dobro kako naša mat Istra. I ni Ti tribi čudo pisat. Va malo besed da se čudo toga rei, a ja bin Ti samo jedinu besedu atei rei: nisi marei poi tako delgo od nas, va ravnice od Vojvodini, va meglu ravnic, ne, moral si ostat ovài pol nas, mej nami, na kunfinu, bliže rojeno! pesti zemje, bliže moru... Ce Te tamo ne boli jače serce? Svejeno: grad je grad a m ga nad naše selo, i sil’ tamo 'deje va gradu, si V bliže — va gradu si. Sveki je grad plisniv i niš ni dobra va njemu, i va svekom gradu su u svih judi postoli luštri kako cvancikt i kapati široki kako vriče va svekom gradu tomobili trube kako osli na našem Krasu, samo če su naši osli živi i tverdoglavi i dobri (kako kad), a tomobili su i ono malo duše, ke je bilo u čo-vika z grada požerali ...I kako va jenoj Tvojoj pisni dela naš čovik »obračun, s gospodinom Benedetom tako bimo svi mi, ki smo prišli ze sela v grad, morali jeden-put udelat obračun z gradoni Ce to ni bedasto: davat gradu — gnjilon i plisnivon — šempre dobru, čevjenu kri i su dušu Ì Pot *' muku, a grad žere i ne pita niš!? Zač ne bi i grad dal nan čegod?! Do kada će ’vo bit ovako, Male? Razmisli malo piši mi... Kako i san znaš za par dan će Ti se na stolu nać jena knjiga. Knjiga pisan, ke su spivane z gelbin serca svih onih naših judi, ki se pate po gradih bez senca, bes mora i bez jidar, ki se pate po gradih — gradih bez duše — i ki muku muče, da skutlaju kigod Sold i da pridu za Vezen aV sa Božić doma, da se napju dobra vina ’z bulca-leti i pojidu bokunič pravoga sira i pre-sneca i dobra kruha spečena pod čripon. I va svekoj pisni češ nać bokunič čemera i tugi... a san ćeš štuč svoje pisni ovako na kupu morda i zaplakat... pomislit ćeš na svoju semju, na mulcu, ku si prepatii kad Ti je materi koza krepala i na roštu-nju ka se je čula po naših crikvah va ve-lilcoj šetemani... a kada pomisliš na svoju brižnu mater boju od kruha (ne znan je na water dragu sirotu, tuga će Ti serce stisnut kako obruč od terna... t... Mate — ja niman besed... Ma otel bin Ti reč samo jenu besedu: če Ti ni žal, da si šel tako delgo?!... Na post ovih svetih blagdeni ja sen, Mate, čudo mislel na Te. Ne gre mi v glavu, nikako, da si mogel ud tako delgo... morda, da inenje terpišl... Ma muka je svegdi jenaka! Doma ne biš lil ni ovài ni tamo: ovdi biš istešo bil — malo bliže! I morda biš ovdi bil više od koristi, — onin ki su ostali doma — nego tamo!... Ovako, nan ni drugoga, nego želit da prideš simo, a Ti — udelaj kako znaš!... Ovo sen Ti pismo napisal, da znaš kako mi ovuda mislimo na Te... moral sen Ti napisat, zač mt serce ni dalo mira ni pokoja i otel bin, da mi na njega i odgovoriš. I kad budeš prijel knjigu ne ogluši se nego piši na ’vi Joj, kako si, kako živeš. • * »da znamo kako naša grana, na moru zelena, cvete na ravnicah... čekan, da nan odgovoriš. Cn misliš, bil već jedenput bilo vrime, da zdvignemo ankori. z' gelbin ovih blatnih ravnic i se pelnimi jidri za-,, T . ,,. bordižamo svun forcun va naše dragi, va U lij UDII ani, C6K. kih toš ni tisehnula mažurana,. A Mate& iacinto VETÌBN1CAN1N. SVETI VEČER V „TABORU" Cenjeni gospod urednik! Od raznih naših emigrantskih društev dobivate poročila o pogostitvi brezposelnih ob priliki božiča. Ne bilo bi prav če bi se prezrla božičnica, ki jo je v Ljubljani priredilo društvo »Tabor« skupno z »Odborom za begunce«. Preko 140 nas je bilo. še lina je marsikateri izmed nas obhajal ta večer pri domačem ognjišču v svoji rojstni vasi. Kar nas je sedelo ta večer za mizo, smo se vsi poznali — sorodna usoda skrbi za to. »Tabor« nas je povabil z namenom, da nas vsaj za nekaj ur udruži v domačem krogu ter nas tako iztrga iz objema osamljenosti in otožnosti, ki se baš na ta večer najostreje polašča brezdomca. Mnogo naših je sedelo ta večer pri bogatejše obloženi mizi, mi bi se pa bili zadovoljili s še skromnejšo večerjo, da nam je le bilo dano preživeti ta večer v krogu svojih domačih. Lepa je bila misel »Tabora«, da se nas je spomnil in zbral na vsakomur dragi večer. Sveti večer! V naših vaseh tih vsled krutega jarma fašizma, v nas tih in skromen vsled hrepenenja po domači grudi. Naše tam preko in nas pa druži klic, klic zemlje, ki je pila kri Gorta-n a in bazovskih mučenikov ! Prav dobro sta razumela ta večer hrepenenje naše duše, predsednik gospod štrekelj in gospod načelnik Sancin, ki sta se v prisrčnima govoroma spomnila nekdanjih lepih časov in dala duška trdni veri, da ni več daleč čas ko bomo na sveti večer zbrani pod domačim krovom. Večer je potekel v najlepšem tovarištvu in prisrčnosti, ter zapustil v nas najbolji utis, kljub temu, da mnogi izmed nas niso vedeli, kje bodo prihodnji dan večerjali, smo se razhajali žarečih, obrazov. Iz oči je sijala vera, da se bo vresničila naša želja. Bo se, ker hočemo! MLADINSKA PRIREDITEV DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI V nedeljo dne 21 t. m. bo ob 20 uri u Delavski zbornici priredilo društvo »Tabor« s svojim mladinskim dramskim odsekom mladinski večer »Malo za res malo za šalo«. Na sporedu bo dramski prizor Slovensko Kosovo, slika Pomladno kramljanje, Franceta Bevka pravljica Bedak Pavlek in razne deklamacije. Pri prireditvi bosta sodelovala tudi društveni pevski in mandolinističkL zbor. čisti dobiček prireditve je namenjen brezposelnim brezdomcem. Mladina Vas vabi, pridite med njo! RAD OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« ZA VRIJEME BOŽIĆNIH PRAZNIKA. Rad Omladinske Sekcije niti za vrijeme božičnih praznika nije prestao. Tako je Sekcija imala svoj redoviti članski sastanak dne 21 decembra i tom je zgodom Jo ža Vidmar reciti ao dvije božićnje novele od Cirila Kosmača (»V znamenju rojstva« i »Božično pismo iz celice 589«). A u četvrtak dne 4 januara održala ie Sekcija svoj prvi članski sastanak u ovoj godini. Na ovom sastanku je održao veoma uspjelo predavanje gosp. Ante Iveša o temi »Istra i Jugoslavija«. Oba predavanja bila su dobro posjećena. Na Badnje veče priredila je Omladinska Sekcija zajedno sa Istarskim Akademskim Klubom večeru za svoje članove. Osim toga priredila je Sekcija na Stjepanje 26 decembra vrlo uspjelu čajanku sa plesom, jednake čajanke priredili smo i na Tri Kralja 6 i u nedjelju 7 o. mj. Sve te čajanke uspjele su u moralnom i materijalnom pogledu. Taj uspjeh treba u prvom redu pripisati mandolinističkom zboru Sekcije. Zbor mandolinista koji je tek pred kratko vrijeme počeo sa intenzivnim radom pokazuje velike uspjehe. Moramo konstatirati da se pokazuje kod zbora upravo kolosalan napredak. Mi oval naš zbor pozdravljamo i nadamo se da će u buduće postići još mnogo i mnogo uspjeha bude li se nastavilo sa započetim radom. Buduća čajanka održat će se u nedjelju dne 14 o. mj. u društvenim prostorijama, Boškovićeva 40, u 4 sata poslije podne. Pozivaju se članovi i prijatelji Sekcije da u što većem bioju dodju na ovu našu čajanku. ________ PLES »PRIMORSKOG HRVATA« NA TRSATA U KORIST ISTRANA U subotu na blagdan Sv. Tri Kralja, dne 6 o. mj. priredilo je ovo društvo ples u svim prostorijama Narodne Čitaonice na Trsatu Cista dobit ove priredbe namijenjena je sušačkom Udruženju istarskih izbjeglica. _______ PREDAVANJE O TRPLJENJU PRIMORSKE ŽENE. V društvenih prostorih celjske »Soče« v Narodnem domu bo predavala v petek 12. t. m. ob 20 gdja Zorka Potratova p trpljenju primorske žene in o italijanskih ženah. ,0 VTISIH IZ PRIMORJA" Predavanje v Mariboru Dne 28. decembra sta priredili društvi »Nanos« in »Jadran« širši sestanek s predavanjem tov. Dr. V. »O vtisih iz Primorja«. Predavatelj, ki je bil sam še pred kratkim v Primorju, nam je podal v glavnih obrisih smernice za proučevanje našega naroda v Primorju. V svojem % urnem predavanju nam je obrazložil obupne razmere naših kmetov v Primorju vsled pritiska in brezobzirnega iztirjevanja davkov od strani tamkajšnje oblasti. Po predavanju je tov. Kralj Marino otvoril debato, v katero so posegali razen predavatelja, tov. Kralj M., g. podžupan Golouh, Dr. Fornazarič, Dr. Rapotec, Dr. Cerkvenič in Dr. Šorli. Nadvse zanimiva in stvarna debata se je končno zaključila s sklepom, da se bodo odslej vršili ti sestanki vsaj vsakih 14 dni v mali dvorani Narodnega doma. Tu se bedo razglabljali posamezni problemi naših ljudi v. Primorju. Namen teh predavanj pa bodi zbirališče vseh Primorcev, katerih je v Mariboru nad 7000 in je sramota, kot je rtékdo omenil na predavanju, da se je izmed tolikih zbralo koli 200 Primorcev, kar je veliko premalo za center primorske emigracije. Zelo nas veseli, da vidimo našo mlado generacijo skupno nastopati z starejšo v vseh širših vprašanjih in upamo, da se bo ta skupnost držala v naprej, ker le tako bomo lahko dosegli one cilje katere smo si začr tali. -bo. SILVESTROVANJE LJUBLJANSKE „SOČE" POIZVEDOVANJE. Pahor Josip, zidar doma baje iz Solkana pri Gorici, jugoslovanski dobrovoljac na solunski fronti, je dobil pred kratkem dobro-voijačko uvjerenje, katero se nahaja pn Zvezi dobrovoljcev v Ljubljani. Kdor ve za njegov naslov, naj ga javi, odnosno, naj se sam zglasi pri Uredništvu in Upravi »Istre«, podružnica Ljubljana, Erjavčeva cesta 4a. (Agi.s) V natlačeni dvorani OUZD je ljubljanska »Soča« praznovala prehod Iz starega v novo leto s svojo zelo posrečeno prireditvijo. Okretni tamburaši so brenkanjem naših narodnih pesmi zabavali svoje poslušalce med izvajanjem srečno izbranega programa — šaljivimi prizori in priložnostnimi deklamacijami do polnoči, a veselo rajanje je trajalo vse do jutra. S spretno šogovastjo je v poeziji ocenila gospa Mara Fakincva društveno delovanje naj agilne j ših Sočanov, posebno predsednika dr. D. Puca, blagajnika Sfiligoja, tajnika Simčiča, predsednika prireditvenega odseka čotarja, »mame in ata« Klavora itd. Razposajeno zadovoljstvo je zavelo med »Sočani« in njihovimi prijatelji pri »lepem kvartetu starih devic«, katere so pobožno urezale svoj slavospev sladki kavi in mnogo smeha je vzbudilo junaško »čez-dajanje« zapeljive stare koketke in kofetke. Tudi šaljivi solospevi na čast prvi Evi so bili zabavni. Veliki »Ciciban in čebela« (ali pravzaprav že debelo brenčeči črmlj) sta tudi zadovolavjila občinstvo. Resni polnočni govor Urbančiča Alojzija je pa bil himna ljubezni do očetovega doma in materine sladke govorice v neodrešeni domovini. Izražal je ganljiva iskrena voščila onim našim dragim, razžaljenim in ponižanim tam preko. Tudi tem mora za velikim petkom napočiti velika noč secundum seripturas svetih življenjskih knjig in del naših klicarjev, prerokov in vodnikov: Gregorčič, Gradnik, Kosovel onstran in Prešeren, Cankar, Zupančič tostran granice. Res sijajen užitek s krasnim recitiranjem njih preroških stihov z najglobokejšim poetiškim tolmačenjem v smislu naših hrepenenj ter vzornih smernic narodnega in državnega edinstva, kakor tudi sokolske miselnosti! »Soča« piše v svojo dnevno kronika zopet srečno petnajsto Silvestrovanje izven svoje rodne grude. Iskreno hrepenimo, da bi se uresničile govornikove nacionalne želje in voščila Sočinega predsednika dr. Puca, kakor tudi opol-nočni alegorično prikazani prehod iz starega v novo leto: Leto 1934 naj nas reši težke gospodarske depresije in prinese izboljšanje težkih gospodarskih priliK. I NASI MRTVI 1 f Fran Prelovec STARE IDRIJSKE KORENINE ODHAJAJO .... Predzadnji dan minulega leta umrl je v Ljubljani, zadet od možganske kapi Idrijčan gosp. Franjo Prelovec, sodni nadoficijal v pokoju. Mož, ki ga je v Idriji vsakdo poznal in tudi po nekdanjem Notranjskem in Primorskem je bil poznana osebnost, dočakal je lepo starost 78 let. Na sodišču v Idriji, kjer je v »gradu« obavi j al službo skoro 45 let, je imel vedno priliko našim ljudem izkazati mnogo dobrega. Bil je pristopen vsakomur in šel je na roko, kjer se je dalo. Njegovo resno prizadevanje k dobremu in njegov nasvet v kritičnih momentih je našem ljudstvu vedno koristil. Energičen, resen, ali vedno dobrohoten, to je bil njegov nastop. Kot stara idrijska korenina je ostal vedno odkritega narodnega značaja ter je tudi v tem duhu vzrastla njegova številna obitelj. Skoro pred upokojitvijo pred 10 leti so se morali sodni uradniki podvreči izpitu iz italijanščine, na stara leta se je je nekako lotil ali mu nikakor, pa niti v krajših stvareh, ni šla v glavo. Po upokojitvi je rad obiskaval svoje stare prijatelje, posebno one iz Bosne »1878«. 1927 mu je umrla soproga in tudi vrsta prijateljev se je počela redčiti tako, da je zadnja leta ostal v Idriji skoro osamljen. Družbe ni bilo, otroci so bili preko, po slovenskih časopisih pa mu je bilo najhuje. Končno se je pred 2 in pol leti preselil v Jugoslavijo, najprej na Sušak, odtod pa v Ljubljano. Hotel je imeti zadnje dneve malo svobode in miru. Ali tedaj ga je prijela neizprosna skleroza. Za njim žaluje poleg pevovodje Zor-kota še 5 sinov širom Jugoslavije in hčerka, ki je z njim skupa zapustila Italijo. Pokopali so ga na Novo leto popoldan. Dokaz, kako je bil spoStovan in priljubljen, bila je vsa ona množica, ki ga je spremila na pokopališče pri Sv. Križu. Domala vsa v Ljubljani živeča idrijska kolonija in drugi znanci so jasno dokazali, kako so ga cenili, ko so pokojnika po skrajno slabi cesti spremljali na zadnji poti. Pred hišo na Starem trgu, v cerkvi na pokopališču in na grobu odpel je zbor pevcev »Ljubljanskega zvona« in drugih društev žalo-stlnke In ob zadnjih odmevih pri grobu smo se poslovili od vzornega moža, ki mu ni bilo dano, da se odpočije v svoji toliko ljubljeni Idriji. Naj v miru počiva! f Benedikt Poniž Ljubljana, januarja. Dne 6. t. m. je umrl v zavetišču Sv. Jožefa v Ljubljani znani naš rojak Benedikt Poniž, učitelj v pokoju. Rouil se je v Ajdovščini lete 1851. Po dokončanih študijah je poučeval na vadnici v Gorici in Kopru, še predčasno pa je moral radi na- glušnosti v pokoj. Po svetovni vojni Je živel v Gorici. 1931 leta pa se ie naselil v Zavetišču sv. Jožefa v Ljubljani. Pokojni je bil zelo zaveden Slovenac, znan po mno-gostranskom udejstvovanju, na kulturnem polju. Bil je že od vsega početka navdušen Slovan in je zato rad potoval po slovanskih deželah. Prehodil je peš Srbijo, Črno goro, Bolgarijo in Rusijo, pa tudi ostalo Evropo in celo sev. Afriko. Po svojem značaju je bil vedno veder in vesel in ako izvzamemo naglušnost, vedno čil in zdrav. V 83 letu pa ga je pobrala plučnica. Naš list je zgubil z njim gotovo svojega najzvestejšega bralca in naročnika. Nestrpno je čakal vsak teden njenega izida in že prej je navadno večkrat prišel v lokal naše podružnice ter hotel zvedeti, kaj bo prihodnja številka prinesla' novega. Vsaka vest ga je prevzela in ni mogel skrivati svojega srda, ki ga je imel do zatiralca našega ljudstva. Na svojih potovanjih po Italiji je dodobra spoznal italijansko de. lovno ljudstvo ter bil zato prepričan, da sedanji položaj nikakor ni v skladu s težnjami velike večine italijanskega naroda. Gibanju in delu emigracije ie sledil z največjo pozornostjo. Rad ie tudi pripovedoval o nacionalnem delu v Gorici, ki se ga je udeleževal v svoji mladosti. Edina želja mu je bila še, da bi zopet videl svojo zemljo in ljudstvo svobodno. Žal, se mu ta želja ni izponiia. Lahka mu bodi slovenska zemlja! (Agis) f Mirko Koršič Dne 5 januarja ob 3 zjutrah je umrl zadet od kapi naš rojak Mirko Koršič, kazenski sodnik ljubljanskega okrožnega so-dišta. Njegova nenadna smrt je globoko pretresla, vse, ki so poznali pokojnika. Doma je bil iz Gorice. Pravo je študiral v Pragu. Po študijah se je posvetil sodnij-skemu poklicu. Služboval je v Trstu v Podgradu in v Gorici, kjer so ga italijanske oblasti leta 1923 odpustile iz službe. Potem je otvoril v Gorici odvetniško pisarno. Toda radi neprestnih neprilik s strani faš. oblasti se je leta 1931 preselil v Ljubljano in dobil mesto sodnika pri okr sodišču. Preostalim naše sožalje! (Agis) SASTANAK DRUŠTVA „ISTRA" U ZAGREBU Društvo »Istra« održaje u nedjelju 14. januara u 10 sati ujutro u društvenim prostorijama, Boškovićeva 40 članski sastanak na koji poziva članove da u čim većem broju prisustvuju tom sastanku, koji je zadnji pred glavnom skupštinom. Odbor. GLASOVI ŠTAMPE NJEMAČKA ŠTAMPA O VATIKANU List »Der Reichsbote« (Berlin, 10 decembra) donosi prikaz jedne brošure koja je prije kratkog vremena izašla u Insbrucku, a koja je upućena katoličkoj javnosti. Predmet brošure je »teški položaj njemačkih i jugoslovanskih katolika u Italiji«, koji brošuru izdaju. Ovaj dokumenat zaslužuje pažnju kao Prilog manjinskom pitanju. Pisac počinje sa katoličkim danom u Beču, te iz činjenice da su i druge narodnosti učestvovale na ovoj proslavi zaključuje, da čuvanje narodnosti mora bitj sveta dužnost za svakog kršćanina i katolika. Time je poštivanje tudje narodnosti uzeo za polaznu tačku svojih razmatranja. Govoreći o mirnom sredjivanju prilika u Srednjoj Evropi kaže da je tome glavna smetnja sudbina njemačkih i jugoslovanskih manjina u Italiji. Nabraja zatim čitav niz metoda za odnarodjivanje kojim su izloženi manjine u Južnom Tirolu i Julijskoj Veneciji. Od 900 njemačkih i jugoslovanskih škola, koje ie posjećivalo 80.000 učenika, ne postoji sada nijedna. Jugoslovanskim katolicima zabranjena je čak i katolička akcija. Ne postoje više nj pobožnj listovi u narodnom jeziku. Spominje i jednu zvaničnu naredbu po kojoj roditelji ne smiju svojoj djeci da daju netaiijanska imena. Zbog toga se jugoslovanske i njemačke manjine obraćaju katoličkoj crkvi, dakle Papi. Vatikan treba da osudi metod odnarodji-vanja. Vatikan treba da omogući vjersku slobodu. Vatikan treba da spriječi učešće svećenika u odnarodjivanju. Pisac navodi izreku Pape Pia XI od aprila 1928. po kojoj je »prirodna i nadprirodna dužnost svih katolika da vrše sve vjerske manifestacije na materinjem jeziku«. Završava riječima: »Kako su mali izgledi na uniju crkava, kad evangelisti i pravoslavni moraju da uvide, kakva je žalosna sudbina njemačkog i jugoslovenskog naroda u Italiji, kako svećenici i vjernici moraju zbog svoje ljubavi prema materinjem jeziku da pate čak i u crkvi«. U FOND „ISTRE” HIMEN. 26. decembra 1933 se je v Škofji Loki poročil postoniski rojak Fran Geržeij narednik pri I. plan. polku v Škofji Loki, z gospodično Ivo Langerholčevo iz Škofje Loke. Tovarišu Geržeiju, ki je znan kot dober delavec, ki kljub svojemu dolgemu bivanju v Jugoslaviji ni pozabil svoje prave domo-vjne, in njegovi mladi ženi želimo v njunem zakonu vso srečo. ♦ • !U pr- se ie poroCil v Kranju rojak Viktor Hrovatin, požrtvovalni predsednik Kluba primorskih akademikov z rniate njo Marijo Pegan. Čestitamo. 1 Ova rubrika naslavlja se i ove godine pod devizom: »Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna redovito u normalnom formatu.* Bilježimo ova nova imena plemenitih darovatelja : Dr. Vrtovec Josip, Maribor . X. X. . . . , , Jugoslavenska Matica, podružnica Čakovec .... TankovU *Joso, Solin . . . Dr. I. Božii, konzul u Bra-ili, mjesto vijenca na grob svog bivšeg profesora Bro- liha............................ ZdunaUeva Mileva, Skoplje Din. Jugoslavenska Matica, podružnica Varaždin za rasprodane blokove .... Dr. Dinko Trinajsta, Vrbnik X. X. — Novi Sad .... Sajina Ivo, Maribor . . . Fobie Božidar, Sv. Rok . ! Manda Rudolf, Split . Drnjevié Bogdan, Zadnik . Roman Banko, Gjenovié . Dr. Mikuletič, Celje, za svojega klijenta Mezek Fran-ca iz neke poravnave Odbor društva Soče v Celju k°d doprinos odbornikov iz dveh odborovih sej v decembru J933 V prošlom broju objavljeno Ukupno Din 29.333.35 Din 50.— Din 20.— Din 50.— Din 15.— Din 100.— Din. 50.— Din 100.- Din 140.— Din 25.— Din 25.— Din 5,— Din 30.— Din 10 — Din 10.— Din 50- Dm 22- Din 28.631 3A JEDNA LIJEPA INICIJATIVA CELJSKE .. . . »SOĆE«. Na inicijativu dra Mikuletiča odbor celj-sKe »Soče« je zaključio da će svaki odpornik na koncu svake sjednice dati »za •?“ ls‘re,< Po jedan dinar. U jednom Pismu, kojim nam je to javljeno, pišu nam: »To je malenkost, ali u jednoj godini nabrat će se svotica i kad bi tako radili fuj. emigrantski odbori, sabrao bi se 'lepi novac. A da 0 moralnoj strani toga 1 ne govorimo...« Mi ovu inicijativu bilježimo s najvećim zadovoljstvom i ističemo primjer celjske «trnw*’ k°,a- ®.uv:iiek Prednjačila u kon-s ruktivnom 1 istinskom radu za našu stvar. n„£l)U SU ^ažn(ist mše«a Usta od prvog Početka najbolje shvaćali. Zahvaljujemo se nalrnir' fl,ske *So(^ i zbog materijalne gesta kdll n«2')0, Zbi0iI nioralne strane tog gesta, koji nas je vrlo obrado\ao. i™?.*™ vs r.„,... dinar«; te P01 Zagreb,