SOKOLSKI GLASNIK
л	n	C 1	1	1	1*	*	I	1	"л	ff	Izlazi 1., 11. i 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i upravu
Urgćm uftVCZ3 иОКОШ Kr^IJCVlIlC JUJ^OSlclVlJti *J u Ljubljani, Narodni dom « Telefoni 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po cenika
God. I.
Ljubljana, 1. augusta 1930.
Broj 18.
Kako je to bilo pri sudaru na Jadranu
Pismo jedne čehoslovačke Sokolice.
Poznato je, da je pred nekoliko dana u jednom italijanskem listu iz* išla izjava komandanta lađe »France* sco Morosini«, kojom je ovaj, smo* gavši tek sada izvesnu kuražu, i u meri valjda da bi se nekako rehibili* tovao, pokušao da jednim nečuvenim načinom zbaei- krivnju za sudar na na* šu lađu »Karađorđe«.
Ma koliko je ta izjava bezobzirno smiona, drska i deplasirana, ona je ipak i interesantna, što u nizu svojih kontradikcija sa samom sobom i sa sa* mim faktom, u stručnom pogledu užasno dezavuiše svog auktora, oda* vajući jasnu svedodžbu njegove nan* tičko*navigacijske spreme i sposobno* sti. Ova izjava, koja je inače kod svih uzbudila opravdano gnušanje, prošla je kroz vatreno rešeto naših pomorskih vukova i od nje nije ostalo ni pljeve. Kako če ta gorka istina prijati koman* dantu, to nam je svejedno, samo važ* 1,0 je to, da tu postoje samo dve mo* guenosti: ili stručna nesposobnost, ili*
—	nešto teže. Tertium nori datur.
I da bi izvesne svoje navode pred laičkim svetom učinio verovatnijim. taj komandant poziva se čak i na to* božnje svedočanstvo Sokola (curiosa tratellanza!). Urbi et orbi poznato je, što su sve o tom Sokoli izjavili. Ta dovoljno bi bilo samo ono u čehoslo* vaćkoj štampi. I kad .je baš reč o So* kolima, ne če biti na odmet da ovi o tome još koju pregovore.
»Vestnik Sokolsky«, u 30. broju od 24. o. m., donosi od sestre Božene Su* chankove iz Chucne jedan zanimiv do* pis, u kojem ova posve iskreno, pri* prosto i naravno opisuje grozovit su* dar lade »Francesca Morosinia« sa na* šim >jKarađorđem«. Mi to pismo ovde prenosimo:
»Obračam se Vama i veoma Vas molim, 'da u ime nas svih, Sokola i So* kolica, koji smo se prigodom katastro* fe lade »Karadorde« spasili, isporu* čite kapetanu Romanu Prodanu našu zahvalu, koji je pravočasno krenuo la* dom na peščano tlo i tako nas sve spa* sio od očite smrti.
Bila sam budna i videla sam sve. Ležala sam sa suprugom na palubi, daleko nekoliko metara od kraja, gde nas je pogodila vražja italijanska lađa. Nekoliko časa pre bila sam u blagovaoni II. razreda^ te sam se pro* šetala po tom fatalnom prostoru. Le* zalo je tamo mnogo Sokola i Sokolica.
Imali smo neobično lepu udobnost i mirno more; zavila sam se u plet i ogrtač, uredila sve i gledala na morđ, promatrajuči jednu krasnu zvezdu, koja je tako jasno sjala, kako još ni* kada to nosani videla. U tom razmiš* janju i tešeči se što ču posetiti kčerke i unuke, koji su na Rabu. počela je najednom naša lada škripati. Skočila sam i tik nase lade videla sam jednu
u ,	,1 ,vc? smo doživeli udarac
italijanska lada je morala voziti silnom brzinom, izgledalo je, kao da je vre* bala na našu, jer ja je pre nišam opa* zila, iako sam bila budna i šetala po toj strani. Ta tuda lada bila je pri* bližno triput veča nego naša i mogla nas je posve lako da raspolovi, sa ta* kovom šilom je navalila na nas. Sko* čila sam k mužu, probudila sam ga i strašni su bili ti prvi trenuci. Niti moj №už, a ni ja ne znamo plivati, gledala sam očitu smrt u moru. Bregovi su se naime videli, ipak za nas je to bila strašna daljina. Medutim culi smo ka* ko stroj več radi, što nas je u nekoliko primirilo, a prišao nam je i jedan mor* »ar,tc nas umirivao. Ipak. kad su po* n , e-xlla bosonoge žene beže, kriče i m<)rala sam stisnuti zube da se , T' C^i poželela takove grozo* ^Prijatelju, kad sam vi* dela pred nama čoveka ranjene glave
,z k°'c, mu i V krv. Poljakinje su se tresle , vriskale, naročilo kad se ,c na ladi ugasnulo svetlo, a što je zna* čilo, da je voda prodrla n Strojeve ali tada je nasa lada vec ležala na tv-* dom. Hvala prisutnosti duha kapetana Romana Prodana. Uzeli su nas na' tu vražju ladu, odveli su ladieama najore ranjene, zatim žene i deeu, ja sam če* kala na muza. Kad sam uvidela da se jada više ne nagiba, spremila sam u kovčeg odela, jastuke i pokrivaee, uze* |a sam novac koliko sam ga u kovčegu J^ala i pošla sam s mužem u ladicu Cz prtljage. Tek na italijanskoj lađi
počele su mi se tresti noge i postalo mi je mučno, ali iza dve čašice konjaka i kako su nas s nečim trli po slepoči* cam i pod nosom, ponešto sam se op o* ravila da sam se držala na nogama.
Na ladi su se odigravale strašne scene, neopisive; žene su bežale boso* noge i u košuljama iz kajita. U Zadru nije se smeo s 1 te italijanske lade nitko udaljiti, niti toliko da bi mogao obavestiti svoje da je zdrav ili ranjen. I što nas se najteže dojmilo, da su na ladi medu nas postavili italijanske po* licajce, koji su nas nadzirali kao zlo* čince. Svi smo 'bili toliko žalosni i sa* trveni te smo nestrpljivo očekivali ju* goslovensku lađu »Slovenac«, koja je s nama otplovila prema Sušaku.
Kčerkama i unucima nismo se mo* gli svratiti, jer se »Slovenac« na Rabu nije ustavljao, a drugi dan nebi za celi svet sela više u ladu, tako sam bila srečna, što se več nalazim na kraju.
Na povratku zaustavili smo se u Glini. Sva Glina je bila presenečena, kad se saznalo da smo brodolomci sa lade »Karadorde«; dolazili su da nas pitaju, da li što trebamo, da li imamo dovoljno novaca. Ta susretljivost bila nam je toliko mila! Mi smo na puto* vanju sve platili, ništa nam se nije iz* gubilo. Moj muž ima samo malu ranu na kolenu, nekoliko modrica i ruka ga boli.
Večna škoda za one, koji su ovaj sudar platili svojim životom i što se više ne će povratiti.«
rakoder i 2,()„ broj »Vestnika So* koiskog«, povodom katastrofe »Kara* dorda« u pašmanskom kanalu, doneo je na uvodnom mestu članak pod na* slovom: »Nesreča na Jadranu«.
U tome članku, pored odavanja pošte poginulim i povređenima stoji izmedu ostalog:
»Po bplim, čistim i oduševljenim uspomenama divnih svečanosti u Beo* gradu kanula je velika, ervena kap krvi. Brača i sestre, koji su privatno otišli na izlet po krasnom i sunčanom Ja* dranu. usred lepe zvezdane noči na* padnuti su od podmukle smrti. Dve sestre životom su platile izlet, a više njih je povredeno.
I cška žalost ugušila je pesmu ra* dosti i pobede. Ali ervena krv mrtvih i ranjenih nije bila samo svedok jed* ne velike nesreče. Ona krv postala je pečat na ugovoru o bratskoj ljubavi jugcslovcnskog i čehoslovačkog Sokol* stva. Taj je pečat velik, svež i nesalo* miv. Odmah po prvim vestima o ne* sreči postarala su se jugoslovenska brača Sokoli za pomoč svima postra* dalima. Priskočila je u pomoč i jugo* slovenska vlada. Pomagao je narod.
Bratstvo oba naroda prošlo je kroz oganj krvavog ispita i pobedilo je.
S toga ervena krv žrtava jadran* ske nesreče nije samo težak i bolan gubitak več i svedočanstvo o bratstvu dva slovenska naroda.
Neka je večito bratstvo Jugosla* vije i čehoslovačke. Nazdar Sokolstvu oba zbratimljena naroda!«
Protest italijanskog poslanika u Pragu
Neoficielni protest italijanskog poslanika u Pragu povodom pisanja čehcslcvačke štampe ostavio je u če* hoslcvačkoj javnosti mučan utisak. To se vitli i po još oštrijem pisanju štam* pe. Tako u jednom od večernih bro* jeva »Narodni Listy« medu ostalim donose:
»Mi sumnjamo, da bi g. italijan* ski poslanik postupao prema želji tr* ščanskog »Piceola«, a još manje misli* mo, da se može našoj štampi diktirati kakvo stanovište da zauzme o kata* strofi. Mi smo, istina, slovenska štam* pa, ali nismo u Istri, nego u Pragu.
Nama zameraju, što Jadran nazi* varno jugoslovenskim morem. Smelo je i smešno tvrditi — kažu Italijani — da na istočnoj obali jadranskog mora, medu Istrom i Crnom Gorom žive Slo* veni. To dokazuju običaji, jezik i ra* sa Stanovnika. ,
Ovo mogu pričati u Italiji, ali kod nas ne — pišu »Narodni Listy«. Od Istre do Crne gore mi se svugde mo* žemo sporazumeti sa stanovištvom, koje tamo živi, svojim, t. j. slovenskim jezikom. Običaji toga naroda su nama bliski. Mi smo jedna duša, jedna krv. Dalmacija i Primorje su najčistiji slo* venski krajevi u celoj Jugoslaviji. Kao odgovor na italijanske tvrdnje može* mo reči samo ovo: »Službena stitistika italijanskog ministarstva inostranih dela od 1927. god. navodi broj Itali* jana, koji žive u Dalmaciji. Ona kaže, da ih je 6800. Ali mi znamo da ih je još manje.
No kada se več kod italijanske štampe iznenada pojavio interes za pitanje manjina, mi nemarno ništa pro* tiv toga. Konstatujemo fakat, da u Istri i Gorici žive oko 600.000 Slovena,
lišenih svih kultrunih prava. Njihove škole su pozatvarane, štampa obustav* ljena, konfiskovani kulturni fondovi, raspuštena društva. Njihovi učitelji i sveštenici su pozatvarani. Ukratko, postupa se sa njima kao sa robljem, na način koji u celom svetu u XX. ve* ku nema primera.
Dobro je rečeno, pa odkuda toli* ka uzbuna i zloba? Zato, što naši So* koli idu u Jugoslaviju, u jugoslovenski Dubrovnik, u jugoslovenski Split. Da, bili su tamo i iči če opet, kada to opet bude potrebno. Mi čemo poči svojima, u slcbodne kuče, u slovensku zemlju, na jugoslovenski Jadran. Nikog se ta* mo ne treba da bojimo — završavaju »Narodni Listy« — sem, možda, noč* nog susreta sa nekakvim »Francescom Morosiniem«.
VIKTOR LADENHAUSER (Šibenik):
Saradnja škole i društava pri telesnom obrazovanju
omladine
Odnos izmedu rada škole i sokol* skih te raznih drugih sportskih dru* stava oko fizičkog obrazovanja omla* dine nastaje iz dana u dan sve težnji. Nastojanja države i privatne inieija* tive nađoše se na jednoj staži, koja vodi zajedničkom cilju. No ne doga* da se to samo kod nas. I u drugim državama postoji, ako ne jednak slu* čaj, a ono bar sličan. U jednom broju nemačkog časopisa za telesno ob razo* vanje novoga doba, koji nosi naslov »Deutsches Schulturnen« izašao je članak pod naslovom »Škola ili dru* štvo?«, u kome se do u detalje obra* duje baš pitanje odnosa škole i dru* štava u pitanju telesnog obrazovanja omladine. Nece biti na odmet da se i naša sokolska javnost upozna sa mi* slima iznesenim u tome članku, koje se potpuno odnose na prilike kod nas.
Kakvu zadaču imade telovežba u školi, a kakovu u sokolskim i drugim sportskim društvima? Na to pitanje potrebno je pre svega odgovoriti, jer se u pozvanim krugovima nalazi u tom pitanju na najrazličitija — cesto puta sasvim oprečna — mišljenja. Do* bar deo roditelja pozdravlja i pod* upire nastojanja svoje dece oko nji* hovog telesnog obrazovanja, jer u tim nastojanjima vidi zdravu protutežu današnjem načinu života, koji nam i suviše troši živce i slabi telo, a time i radnu sposobnost celokupnog našeg organizma; isto tako, a možda i češče, čujemo glas onih roditelja, koji naj* oštrije osuduju stav današnje omladi* ne prema pitanju telesnog obrazova* nja, jer u tome vide samo sredstvo, koje im odvodi deeu od drugih, po njihovom mišljenju, važnijih zadata* k.a. — Krugovi, kojima je naročito stalo do telesnog obrazovanja omladi* ne često puta osuđuju školu, koja da ne posvečuje telovežbi potrebnu paž* nju, jer da u našim, naročito srednjim školama, provode telovežbu lica, koja ne samo da nemaju opče pedagoške spreme, nego kojima često puta manj* ka i potrebna stručna sprema. — Ško* la opet sa svoje strane vidi u sokol* skim i sportskim društvima zapreku svome redovnom radu, jer da ta dru* štva i suviše zaokupljuju omladinu svojim raznim priredbama' i nastupi* ma, da ona po malo gubi smisao i v o*
1 ju za sistematsko telesno vežbanje u školi — Omladina sama još je neod* lučnija u zauzimanju stava prema so* kolskim, odnosno sportskim društvi* ma. Ona ili uopče nema smisla za te* lesno vežbanje, ili je obratno i suviše zagrejana, zbog čega — nezadovoljna radom u školi — spremna je na naj* oštriju kritiku, ako se slučajno rad u školi potpuno ne podudara sa nači* nom vežbanja u pojedinim društvima.
Sve te oprečnosti na žalost pošto* je i naravno sprečavaju često puta neophodno potrebnu saradnju svih faktora, što je u interesu unaprediva* nja telovežbe tako poželjno. U čemu leže dublji razlozi, zbog kojih dolazi do tako diametralno oprečnih mišlje* n ja? Bez dvojbe u tome, što manjka obostrano razumevanje i shvatanje za rad i osebine svakog pojedinog. Kada dvojica čine jedno te isto, ne mora to uvek biti jednako; i zbog toga se ni ne može reči: telpvežba je telovežba. Zadača što ju škola postavlja pri te
lesnom obrazovanju omladine bitno se razlikuje od one, što ju postavlja* ju sokolska i sportska društva, kada osnivaju odeljenja pomladka, jer su su preduveti rada u školi sasvim dru* gačiji od onih u sokolskim i sportskim društvima Ako želimo prikazati od* nos izmedu škole i društava, onda možemo to učiniti samo u tom slučaju, ako prethodno iznosemo sve osnovne razlike toga rada.
Postavim:) li najpre pitanje: Sa kakovim uiatcrijalom rasp» lažu ško-ic, a kakovim društva kada počinju sa radom? U školu delazi celokupna omladina. Tu se’ ne čini razlika izmedu snažne i slabe dece, izmedu takove, koja imaju izvesnu predispoziciju za telovežbu i onih rodenih »bubanata«, kojima je samo knjiga sve i sva, iz* medu onih bistrih i otvorenih učenika i onih koji teže i sporije misle, a na školama na kojima je provedena koe dukaeija čak samo delomiee izmedu muškaraca i ženskih. Omladina jednog školskog razreda, sa možda 50 i više glava, stavlja pred učitelja telovežbe zajiaču, da povede računa o raznoli* kosti karaktera, nadarenosti i telesnih predispozicija. Drugačije je to u ode* lenjima pomladka u društvima. Pola* ženje škole je obavezatno barem u osnovnoj školi kroz osam godina, a kasnijc samo uvetno. Međutim postati član pomladka kakovog sokolskog ili sportskog društva ovisi o volji samo* ga deteta. Na taj način dolazimo do čirijenice, da srazmerno vrlo malen deo dece, koja su obavezana polaziti školu, pored škole vežba i u raznim društvima. Taj maleni deo predstav* lja bez sumnje prirodni izbor onih, koji imaju posebnu naklonost i predi* spoziciju za telovežbu. 1 zbog toga, što se u društvima provodi redovno specijalizacija, pruža se omladini pri lika da se več unapred opredeli za takovo društvo, koje se bavi samo onom vrstom telesnog vežbanja, koje najviše odgovara sklonostima poje* dinca. To znači da če pojedinci oda* brati sokolsko, sportsko, nogometsicc, veslačko, plivačko ili kakovo drugo društvo. Time pretpostavlja priliv u pomladak pojedinih društava još jaču
i finiju selekeiju.
Ako si možemo pretstaviti u čemu se razlikuje jedan školski razred od odelenja pomladka,onda čemo shvatiti da razred uzet kao celina mora oče* kivati od svoga učitelja telovežbe druge pobude i zadače, nego odelenja pomladka od svoga prednjaka ili tre* nera. Prifodno odabiranje mladih čla* nova daje društvu mogučnost da od* mah i neposredno, imajuči pred oči* ma odredeni cilj, pristupi svome radu i bez oklevanja da započne sa obra* divanjem forme i tehnike vežbanja, jednom rečju razvijanjem jednog kva* litativnog rada. Škola nasprot mora predhodno da obavi vrlo težak i ne* zahvalan posao; ona mora u deci bez volje da probudi interes za telovežbu, u slabih da razvije uverenje u moguč* nost sticanja i razvijanja telesne sna* ge, u plašijivih jaku volju i to sve sa* mim vežbanjem. Praktični rad .'Mnog razreda mora dakle biti tako udešen, da pored svoje čiste praktične vež* bovne vrednosti imade još uvek jako naglašenu notu pridobivanja za samu
telovežbu. Moramo priznati da je ta zadača uzeta kao delo vaspitanja i te kako komplicirana.
Sye to što smo napred rekli o ma* terijalu s kojim radimo vredi isto i o vežbovnoj gradi, koju čemo upotrebiti. Premda je jedna od bitnih zadača ško* le buditi kod učenika trajan interes za telovežbu, kako je to i napred iz* neseno, ipak se mora stalno pred oči* ma imati činjenica, da če se to postiči samo onda, ako se budemo služili sa naj raznoliki jim vežbovnim materija* lom, što nam ga pruža naš vežbovni sistem, kako bi mogli održati veze sa svim granama telesnog vežbanja, što če bez sumnje i te kako podizati inte* res učenika. Prema tome ne sme biti škole, koja če se baviti samo jednom granom telovežbe. Pri izboru vežbov* ne grade u školi smemo se rukovoditi samo jednim kriterijem: obuhvatiti sve što odgovara detetu, a, u tim granica* ma se opet dotači svega što bi bilo u stanju podiči kod učenika interes i ličnu saradnju. Sve što omladini pri* redu j e vešelje, što neposredno potice njihovu volju za delovanje u tom pravcu imade moč primamljivosti i prema tome prava da zauzme mesto u školskoj telovežbi. Dete malo pita za to, kako deluje pojedina vežba na njega. Ono više vodi računa da li mu se neka vežba svida po formi ili ne.
0 privlačivosti vežbanja moraju dru* štva voditi manje brige nego škola, jer čim se je neko opredelio za neko društvo, on je time izabrao baš ona* kovo vežbanje, koje mu najviše odgo* vara po vrsti i po načinu izvodenja, on znade što hoče i što .treba vežbati. Pitanje: Što treba s omladinom vežba* ti? — koje pitanje je od presudne važnosti u školi, rešila su društva več time, što su u svoj program unele iz* vtsne grane telovežbe.
Iz svega toga nepobitno sledi, da način rada u školi i društvima mora biti različit. Predpostavke, s kojima „ odelenje pomladka poeinje vežbati, mora škola tek usaditi u svoje učeni* ke. Njena prva zadača sastojače se prema tome, da pod jednu kapu strpa sve one različite predispozicije i spo* sobnosti, na koje nalazimo u jednom razredu i razred kao takav vaspitati za zajednički rad, te nači puta na ko* me če moči da rade slabi i jaki, oni s voljom i bez volje, odvažni i strašljivi zajednički sa mnogo veselja i radosti. Sastav razreda sili nas da se pri ratfu prilagodimo najslabijiina, od kojih on* da polazimo sve više. Zato če se škola kloniti svih onih grana telovežbe, koje iziskivaju bilo naročitu fizičku sposob* nost, bilo velike materijalne izdatke, a provodiče samo one grane, koje se mogu lahko pmktički, a opet sa mno* go koristi po vežbače izvoditi. Sve to otpada kod vežbanja u društvima, jer ona su izborom izvesnih grana teles* nog vežbanja osigiirala i sredstva za njihovo uspešno izvodenje. Zato če se u društvima moči bez poteškoča pri* stupiti temeljitem uvežbavanju poje* dmih grana po svim pravilima, dok če škola u tome nešto zaostati. Jakom specijalizacijom igrače pobeda u dru* štvima veču ulogu nego u školi. Istina je, da i škola nastoji postiči maksimum dejstva, ali to imade u školi sasvim drugi karakter. U školi se ne če po* beda meriti bodovima, centimetrima i sekundama, nego če glavno merilo biti relacija izmedu drugova jednoga razreda. Ona se proteže više na sve grane telovežbe, koje se u školi goje
1 imade više karakter svestranosti. Polazeči sa čisto školskoga stanovišta više treba da se ceni svestranost nego rekorderstvo u pojedinim granama na račun drugih. Koti društava je to dru* gačije, jer je za njih rekorderstvo go* tovo uvet opstanka. Društvo, koje nije postiglo nikakovih pobeda i uspeha sa svojim odelenjima, gubi ugled, a time se onemogučuje u radu.
Ta raznolikost u načinu rada na* ravno da če se odraziva ti u uspesima, u kojima treba taj ratl da se pokaže. Slika jednog vežbajučeg razreda bitno se razlikuje od vežbanja odelenja pomladka. Igranje nogometa ili ruko* meta u školi pokazivače možda izveš* ne greške, koje odgovarajuči pomla* tlak kojeg nogometnog ili rukometnog kluba ne bi nikada činio. Vežbanje na spravama u razredu nosi sasvim drugi karakter nego vežbanje na spravama u Sokolu. Za neko društvo čini njiho* va grana vežbanja po načinu izvode* nja i pt) postignutim rezultatima bit društvenog života. Naprotiv škola sme i mora posmatrati telesno obrazo* vanje kao deo opčeg školskog obrazo* vanja. Telesno obrezovanje u školi vidi svoj ideal oličen u ličnosti harmo* nički vaspitanoj telesno, duševno i du
-	 ROSI	J	A	•	FONSIER	♦	DRUŠTVO	ZA	OSIGURANJE	I	REOSIGURANJE	♦	BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
*f* Br. dr. Rudis-Jičinsky
ČOS je primila iz Amerike tužnu vest, da je tamo umro brat dr. J. Ru* diš,Jičinsky, jedan od najodličnijih voda čehoslovačkog sokolskog i na* rodnog pokreta u Americi. Rodio se 15. maja 1862. u Jičinju. God. 1884. je došao u Ameriku, gde je počeo ne* umorno raditi u češkom Soko.stvu i od svega početka radio je na ujedinje* nju češkog i slovačkag Sokola. Od 1904 do 1919. god. je bio urednik »»Američkog Sokola«. Mnogo je pisao
o	Sokolstvu i u stranim, naročito ame> ričkiin novinama. Kad je buknuo svet* ski rat, skupio je češke lekare u Arne; riei i odveo ih u Srbiju i Crnu goru. a sam je lečio srpske ranjenike u Skop* lju. Kasnije je bio i član medunarodne komisije, koja je imala da utvrdi zver* stva Austrijanaea i Bugara u Srbiji. God 1916. morao je zbog okupacije napustiti Srbiju i vrativši se u Udru* žene države severoameričke p ropu to* vao je celu Ameriku i skoro u svim sokolskim društvima držao predava* nja o teškoj nesreči, koja je zadesila Srbiju. God. 1919. potvovo napusti Ameriku i ode sa američkim Grvenim krstom u pomoč čehoslovačkim legi* jama u Sibiriju, kojima je pomagao svim svojim snagama. U Irkutsku bio je teško ranjen na glavi, zbog čega je bolovao za celog života. — Bratu So* kolu, koji je u najtežim danima svet* skog rata stajao na strani našeg naro* da i koji je dobrotu svog sokolskog srca platio dugogodišnjim trpljenjem: Večnaja pamjat!
Američko Sokolstvo i sve-sokolski slet u Pragu
Junijski broj »Sokola Američ* kog«, organa Američke Obce Sokolske donosi na uvodnom mestu članak »Spremajte se za IX. slet u Pragu« u kojem dava razne informacije o sve* sokolskom sletu u Pragu. Iz članka vi* dimo, da je II. svesokolski slet u Pra* gu god. 1887. posetilo 287 čeških So* kola iz Amerike, VII. svesokolski slet god. 1920. — 750 osoba, VIII. svesokol* ski siet god. 1926. več 1501) osoba. Iz* gleda, da če doči god. 1932. u Prag preko 2000 američkih Sokola.
Poljski Sokoli o sletu u Beogradu
Dne 27. jula u prostorijama var* šavskog Sokola, varšavska sokolska župa održala je jedno veče na kome su pretstavnici poljskog Sokola, koji su sudelovali na svesokolskom sletu u Beogradu, podneli izveštaj o svojim utiscima sa sleta. Prostorije Sokola bile su prepune. Večeru je prisustvo* valo oko 500 poljskih Sokola i Soko* lica.
Sekretar poljskog Sokola br. Bo* guslavski prikazao je u svom izveštaju rad i nastojanje poljskih sokolskih or* ganizacija oko učešča poljskih Sokola na svesokolskom sletu u Beogradu. Zatim je referisao o putu poljskih So* kola kroz Madžarsku i o madžarskoj propagandi za reviziju madžarske gra* niee. Madžari su prema poljskim Soko* lima bili vrlo predusretljivi na celom njihovom putu kroz Madžarsku.
Poljski Sokoli 'bili su u Subotici vrlo srdačno i bratski dočekani i oni
hovno. Dok se plodonosan rad oko telesnog obrazovanja u školi dade za* misliti samo kao rad koji se stalno iz* menjuje, sa obrazovanjem u drugim strukama školskoga rada, može se rad u društvima razvijati samostalno bez obzira na bilo kakove obaveze. Ne samo telovežba, nego vaskoliko škol* sko obrezovanje treba tako da deluje na formiranje dečjeg shvatanja, da ono ne smatra telovežbu za puki teh* nički rad mišica, nego da dete tlode do spoznaje, da je negovanje i kul* tivisanje tela neophodno potrebna svakome eoveku, kao i duševno obra* zovanjc. Telovežba u školi če prema tome morati uvek u prvom redu sa* čuvati svoj vaspitni karakter. To se ne sme tako razun\eti, kao da rad društava ne bi imao ispunjavati nika* kav vaspitni zadatak. Naprotiv! Za* dača društava u tom smislu je više puta i te kako važna i teška, a napose to vrtdi baš danas za sokolska dru* Stva. Telesno vežbanje imade svoju zasebnu psihologiju. Za vodstvo dru* Stva nije uvek tako jednostavna stvar postiči baš ono, što se želi postiči. Od prednjaka punog odgovornosti traži se i te kako poznavanje psihe poverene
su tu srdačnost osečali na svakom ko* raku za vreme celog boravka u Jugo* slavij i.
Sokolski slet u Beogradu preva* zišao je sva očekivanja poljskih So* kola. Organizacija svesokolskog sleta bi'a je savršena. Ogromni stadion iza* zvao je divljenje svih gostiju. Polj* skoj sokolskoj delegaciji bila je uka* zana naročita pažnja na svakom ko* raku i njoj je svugde davano počasno mesto.
Zatim je uzeo reč načelnik polj* skog Sokola br. Noskijevič koji je podneo referat o tehničkoj strani uče* stvovanja poljskog Sokola na sletu u Beogradu. Br. Noskijevič istakao je s naročitim priznanjem predusretlji* vost jugoslovenskih sudija koji su omogučili sudelovanje poljskih Sokola na utakmicama. iako su poljski Sokoli bili zadocnili.
Br. Noskijevič smatra da je naj* bo!ji utisak na sletu ostavila poljska narodna igra mazurka. Nastup Herce* govaca i njihove vežbe ostavile su na sve prisutne nezaboravni utisak. Brat Noskijevič izražavao se sa divljenjem
0 vežbama jugoslovenskog Sokola i završio je rekavši, da disciplina i vež* be jugoslovenskog Sokola treba da budu i da ostanu primer svima osta* lim slovenskim Sokolima.
Posle referata br. Noskijeviča održao je poduži govor bivši poljski poslanik Rudnicki, koji je s velikim oduševljenjem govorio o utiscima sa putovanja po celoj Jugoslaviji i o vr* linama i rasnim karakteristikama ju* goslovenskog naroda= Br. Rudnicki podvukao je naročito da plemenske
1 verske razlike između Srba, Hrvata i Slovenaca na putu su da potpuno iščeznu i da se močna jugoslovenska država konsoliduje brzim tempom.
Kod tih reči br. Rudnickog svi prisutni slušaoci prekidali su govor* nika u više mahova burnim aplauzom.
Zatim je br. Rudnicki istakao da su na sletu najviše imponovale vežbe jugoslovenske vojske i mornarice, do* davši pri tom da narodu, u kome voj* s k d i Soko i'stupaju zajedno, pretstoji velika budučnost.
Pošto je opisao prirodne lepote naših pokrajina, a naročito gradove Sarajeva, Mostara, Dubrovnika i Spli* ta, br. Rudnicki pozvao je sve pri* sutne Sokole da posečuju Jugoslaviju, koja obiluje takvim prirodnim lepo* tarna kao retko koja zemlja na svetu.
Govoreči o katastrofi jugosloven* skog parobroda »Karadorda«, br. Rud* nicki je izjavio, da se katasrofa mogla završiti sa mnogo gorim posledicama da nije bilo umešnosti snalaženja u situaciji i potpune prisebnosti duha kod junačkog kapetana Prodana. Sre* čom, rekao je br. Rudnicki, prilikom katastrofe na Jadranu nije stradao niko od Poljaka.
»Iako je katastrofa »Karadorda« neprijatna uspomena, utisci sa celo* kupnog putovanja po jugoslovenskim krajevima kud i kamo su lepši i jači, i poljski Sokoli bi se osečali srečni, kad bi se opet mogli vratiti u lepu Jugoslaviju.«
Posle govora br. Rudnickog, svi prisutni poljski Sokoli ustali su sa svo* jih mesta i priredili burne ovacije Ju* goslaviji. Na to je uzeo reč jugoslo* venski ataše za štampu br. Mareš, koji se srdačno zahvalio na izraženim simpatijama Poljaka prema jugoslo* venskom ujedinjenom narodu.
mu omladine, mnogo mirnoče i umeš* nosti, da bi mogao postiči i održati pravi duh medu vežbačima. Isto tako, kao što je za učitelja u školi teška i neugodna zadača kaila mora sa svojim učenicima dolaziti u konflikte radi to* ga, što oni žele u školi provoditi ono što su u svojim društvima naučili. Re* dovno se dogada da specijalistc u po* jedinim granama žele to da pokazuju pred svojim drugovima u školi, da bi time zadivili one slabije i stekli na jeftin način izvesno primučstvo i vod* stvo. Škola ne srni; nikada zaboraviti, da joj je dužnost celokupnu omladinu vaspitavati u smislu telesne snage, okretnosti i zdravlja.
Unatoč jednakosti predmeta po* kazuje se velika razlika u radu škole i društava. Znače li te razlike u isto vreme i oprečnosti? Moraju li zbog toga škole i društva da ometa ju me* dusobno rad? Ne, ni u kom slučaju! Medusobnim poštivanjem nastajanja jednog i drugog mogu se izmedu škole i društava razviti takovi odnosi, koji če urediti blagotvornim plodom no na* šu omladinu. Pre svega mogu škola i druitva bez ikakovih poteškoča da ra* de ruku o ruku i da se popunjavaju u svome radu baš zbog toga, što im je rad različit. Ona deca, kojima je
telovežba, gotovi bi rekli prirodena, poči če sama od sebe u sokolska i sportska društva. A u koliko če škola upeti da onom večem delu omladine, koji nije oduševljen telovežbom po* digne interes za vežbanje, i u koliko če ona kod njih da razvije barem naj* nužnije sposobnosti, ona če bez po* sebnog preporučivanja i nagovaranja dovesti u redove pomladka i one, koji bi verovatno za ceo život ostali daleko po strani od svake telovežbe.
Vidimo dakle, da su škola i dru*
*j* Marko
Dne 26. o. m. naveče umro je u svom stanu u Beogradu bivši pretsed* nik vlade, dugogodišnji ministar, na* rodni poslanik i pretsednik Narodne skupštine g. Marko Trifkovič.
Pokojnik nije dugo pobolevao, tek pred nekoliko dana nalazio se je na letovanju na svojem posedu u Umki i tu ga je udarila srčana kap. Odmah je bio prevezen u Beograd, ali svi napori lečnika nisu mogli nikako da ga spase i poradi nastalih komplikacija podle* gao je.
Pokojni Marko Trifkovič rodio se
6.	septembra 1864. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i pravni fakultet. Po svršetku študija postavljen je za pisara u beogradskom varoškom prvostepenom sudu. Iza to* ga, po raspisanom natečaju, pošao je na jednogodišnji univerzitetski študij u iBerlin, a zatim i u Ziirich. Nakon po* vratka sa ovih študija ulazi odmah u sudsku struku kao okružni sudija u Kragujevcu. Tamo biva izabran i za pretsednika opštine. Kasnije bio je u Šapcu, Kruševcu i Valjevu, zatim upravnik kaznenog zavoda u Beogra* du. Iz sudske struke prešao je u uprav* nu te je služio kao okružni načelnik u Kruševcu, pa kasnije kao inšpektor i
Svaka racionalna i svesna radnja koju čovek obavlja, treba da ima neki izvestan unapred odredeni cilj, za kojim teži onaj, koji je obavlja. Kad toga ne bi bilo, bila bi ta radnja ne samo neracionalna, nego i besmiselna, šta više i štetna, jer se za nju upotrebila neka iz-vesna količina energije, koiu bi čovek bio mogao upotrebiti za drugu neku radnju koja ima odreden cilj. Deca i ludaci rade samo zato, da utuku vreme bez ikakva promišljeno postavljena cilja.
Ako je tome tako kod pojedinaca, to mora da bude kudikamo višše kod ko-lektivnog rada, kod rada neke organizacije, koja utroši daleko više energije i sredstava nego li pojedinac. I kad taj kolektivni rad ne bi imao svoga cilja, moglo bi se*taj utrošak energije okrstiti po ronoj narodnoj: »Trla baba lan da joj prode dan.«
Što je naš sokolski cilj?
I sokolska organizacija kao racionalna i kolektivno inisaona organizacija ima svoj cilj, koji joj dadoše njezini osni-vači Tyrš i Fiigner. Taj je cilj zajednički svima sokolskim organizacijama, gde-god one postoje po I yrševom sistemu.
U čl. 1. Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije označen je taj cilj ovako: »Soko kraljevine Jugoslavije ima za cilj, da p o d i ž e telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugoslavije.«
Tim rečima označen je potpuno jasno i tačno odreden cilj našega sokolskog rada, pa po tome svako zna za čim valja da težimo i na što je skoncentrisan sav naš sokolski rad.
Da li mi taj cilj postizavamo?
Pitanje je samo, da li mi taj svoj sokolski cilj i postizavamo.
Na to pitanje teško je decidirano oa-govoriti, jer bi valjalo u tančine poznavati prilike, u kojima se rad u pojedinim sokolskim društvima obavlja. Nu iako se na to ne može decidirano otseči, ipak se može aproksimativno ustvrditi ovo: Taj se cilj nigde potpunom ne postizava, malo gde približno, a največim se delom nikako ne postizava.
štva sokolska i sportska upučena jed* na na drugo, jer stoje u službi jedne te iste stvari. I kad a nam bude jed* nom uspelo da če svi oni, koji budu svršavali škole iz vlastite pobude i po sopstvenom nahodenju poči u sokol* ska i sportska društva i tamo raditi na svome telesnom obrazovanju, kako su u školi naučili, onda če to biti naj* lepši uspeh za školu, največa dobit za društva i najpouzdaniji znak unutar* njeg ozdravljenja i jačanja naše omla* dine.
Trifkovič
se je za politički život, a aktivno po* čeo je u politici da saraduje od l906. g., kada je bio izabran za narodnog poslanika i od tog doba biran je po* slanikom sve do 1927. g. Za čitavo to vreme pokojni Marko Trifkovič u po* litičkom životu obnašao je najviše funkcije te je bio dugo godina na čelu raznih ministarstva, pretsednik vlade i pretsednik Narodne skupštine.
•I u činovničkom z vanju kao i u svojem političkom radu pokojni Trif* kovič istakao se je izvanrednim vrli* nama, koje su ga kao čoveka u svakom pogledu obilno krasile. Sprema, ozbilj* nost, ugladenost, istinska demokratič* nost, čestitost i poštenje. U političkim vihorima znao je da održi dostojan* stven mir, ravnovesje i superiornost. Disciplina prema samom sebi i drugi* ma bila je njegova individualna nota. I politički protivnici otvoreno su pri* znavali sve odlike njegovog čistog ka* raktera i poštivali su ga.
Po vlastitoj želji sahranjen je ti* ho, ipak veliki broj najuglednijih lič* nosti, ministara, prijatelja i znanaca sproveli su pokojnika do zadnjeg poči* vališta.
Na sprovodu bio je i zastupnik Nj. Vel. Kralja, koji je pokojniku po* slao krasan venac.
Večna slava njegovom čistitom spomenu!
To je žalosna činjenica, ali je zato ipak činjenica, pa je ne smemo zatajiti i pred njom glavu u pesak turati kao što čini noj, kad vidi opasnost.
Ako je tome tako, valja da se upi-tamo, koji je tome razlog i što bi valjalo črniti da se taj cilj — koliko toliko — više postigne. Pokušaču ovde da na to pitanje dadem odgovor.
Koji je razlog da ne postizavamo svoj cilj?
Po mojem skromnom mišljenju mi ne postizavamo svoj cilj u prvom redu zato, jer mi ponajviše nismo ni sami dovoljno svesni svoga cilja ili barem nismo jedno-dušni u shvatanju toga cilja onako, kako bi to trebalo i po Tyrševoj nauči i po statutu našega Sokola, članstvo sviju kategorija, a sokolski podmladak napose, pri tome kao kolektiv malo dolazi u obzir, jer se ono daje največim delom voditi od svojih voda — prednjaka i ostalih organa, koji stoje na čelu organizacije. Zato valja da ovi faktori u pivom redu savršeno poznaju svoju zada-ču i da u tančine budu jednodušni u shvatanju te svoje zadače, pa još k tome da je svesno i savesno ispunjavaju.
Tu dolazi u prvom redu pitanje (rojstva i jedinstva. Cilj je trojstven: podi-zanje telesnog zdravlja, moralne jačine i nacionalne svesnosti, a sve to valja povezati u jedno i stvoriti jedinstvo: sokolski vaspitanoga čoveka. A upravo u tome nismo svi složni ni jednodušni. U našim se jedinicama največim delom nastoji oko prvoga dela, t. j. oko podi-zanja telesnoga zdravlja, pa su po tom mnoga sokolska društva, društva za ga-jenje telesnog zdravlja po Tyrševom sistemu. Moralna jakost i nacionalna svest stupa u takvim slučajevima u pozadinu ili u najboljem slučaju u drugi red. Drugi je razlog da ne postizavamo svoj cilj u tpme, što nemarno dovoljno jakih učitelja prednjaka, koji bi se držali one Ma-žuraničeve Dobar pastijer jer što kaže inom, i sam svojim pokazuje činom.« Tu se greši intra et extra muros. I zato nam trud i nastojanje ne donose dovoljno ploda.
Treči je razlog što ne uspevamo dovoljno u tome, što u našoj organizaciji nemarno dovoljan broj valjanih učitelja, uzora, za kojima bi se članstvo i pomla-
dak povodih, a to je bezuvetno potre-bito, jer je sokolska organizacija etičko vaspitna.
Dakako, da ima još i drugih razloga' zašto ne postizavamo svoj cilj, kao n. pr. preslabo potpomaganje doma, škole, javnosti, protivnosti sa Strane verskih, po-litičkih, sportskih organizacija, duh vremena i velika društvena dekadenca itd. Nu svi ovi‘razlozi leže izvan našega dolivata, dok se ona tri prva razloga nalaze u nama samima.
Kako čemo dakle postiči svoj cilj?
Pa kako čemo dakle uza sve to moči ipak postiči svoj cilj? Na to pitanje od-govaram prema onome što do sada rekoh u kratko ovako:
Prvo i prvo budimo svi složni i jednodušni u principu da hočemo pomoču Sokolstva stvoriti idealan tip našega čoveka, državljanina kraljevine Jugoslavije, koji če biti telesno što zdraviji, moralno što jači i bolji, a nacionalno što svesniji. Pri tome moraju nam svima biti jednako vredna sva tri dela našega cilja, pa ih ni u kojem slučaju ne valja odvajati jedan od drugoga, jer se oni ne daju odvajati, kao što se ne da odvojiti telo od duha, materija od duha.
Zatim treba da su svi oni, koji (vode članstvo ili pomladak, kao i oni, koji stoje na upravi društva, u svakom pogledu ispravni, da ne kažem uzorni, jer če bez toga biti uzaludan sav njihov rad. Popravimo sami sebe, a potom čemo moči da popravljamo drugoga I Bolje če biti da se u nekoine kraju nikako ne osnuje sokolsko društvo ili sokolska četa, nego li da je vode ljudi koji nisu sokolski vaspitani i koji nisu moralno i nacionalno ispravni. »Bolje da obesi mlinski kamen o vrat i da se baci u dubine morske, nego li da smuti jednoga od ovih malenih,« rekao je Krist, a te se reči mogu vrlo dobro primeniti i na našu organizaciju. Zato je po mojem mišljenju apsolutno potrebno, da se vode-prednjaci i svi oni, koji stoje na čelu sokolskih je-dinica, čuvaju svega onoga što se kosi sa sokolskim moralom. Ne rasipavati svoje zdravlje neurednim životom, več čuvanje svoga zdravlja urednim i uzor-niin životom bez alkohola, bez nikotina, bez gubitka noči. Ne zanemarivati svoj telesni i duševni < napredak, več vaspitavati i telo i duh svime što je dobro i plemenito. Ne biti sebican i pohlepan, nego biti umeren u sticanju dobara i upotreb-ljavati ih na opče dobro. Ne lagati, vtirati'i krasti, nego biti iskren, pošten i pravdoljubiv. Ne rasipavati svoj imetak, jer' je on narodno dobro, več čuvati ga i upotrebljavati ga za opče dobro. Ne mrziti svoga druga, več ljubiti sve pravom bratskom ljubavlju itd. itd. Jednom rečju treba da svako od njih u svemu dobro prednjači, u svemu da bude uzo-rom, u koji če se drugi moči ugledati.
I još nešto! Valja da smo svi disci-plinovani i tačni u vršenju svojih dužno-sti i u privatnom i u sokolskom životu. Jedan od ugaonili kainenova Sokolstva je sokolska disciplina, u kojoj valja da prednjače vode i prednjači, a isto tako i u tačnosti. Tačnost u počimanju sokolske vežbe, tačnost u savršavanju vežbe, tačnost u dolaženju na vežbu, tačnost u dolaženju na dežurstvo, na sednicu, na sastanak, tačnost u odgovaranju na dopise i upite, tačnost u izveštavanju, tačnost u vršenju svojih privatnih dužnosti, tačnost u svemu i po svemu.
Budemo li ovako postupali i ovili se pravila držali u svom sokolskom radu, uveren sam, da če nam rad biti uspešniji, nego h je bio do sada; mi čemo moči da tako postignemo svoj sokolski cilj i naš če rad biti uspešan i blagosloven. Naprotiv dok ne budemo ovako postu-pali, ne čemo moči da imamo u svom radu uspeha, rad če nam biti jalov, bez ikakve sadržine. A sokolski rad mora da ima veliku sadržinu, on mora da bude efikasan, on mora da bude stvaralački, jer mu je glavni cilj, da stvori novi, idealni tip državljanina. Ako do sada nismo u tome s uspehom radili, uznastojmo da to od sada činimo!
Slike brata Maleja
ima u zalihi Jugoslovenska Sokolska Malica, Ljubljana, Narodni dom.
Format 9 X 14 a 10 Din „	30	X	33	a	70	„
u istom formatu i po istoj ceni dobijo se i slike venca Nj. Veličanstva Kralja i venca Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Slike se šalju uz napred doznačen novac.
(Nastavak sa 1. str.)
načelnik Ministarstva narodne pre* vrede.
Več u ranoj mladosti interesovao
PROF. IVANĆIĆ IVAN (Sušak):
Kako da postignemo svoj
1	11*	*S ®
sokolski cilj s
ANTE TADIČ (Smederevo):
Oko telesne kulture u Jugoslaviji
Pre kratkog vremena posetio je grad Prag Niels Bukh, osnivač danskog gimnastičkog sistema, i upustio se u razgovor sa jednim novinarom o sistemu sokolske gimnastike.
Na novinarova pitanja davao je po-voljne i vrlo laskave odgovore o Sokolstvu ,a na jedno pitanje dao je ovaj odgovor: »Soko ne može biti potpuno modernim, jer ne upotrebljava još rezultate naučnog fiziološkog ispitivanja. Neoba-zire se dovoljno na fizičke individualnosti pojedinaca. Tu bi trebalo više analize, više inehaničkog moderniziranja celine.«
Gornje reči citirao sam iz razloga, što se one mogu bez sumnje preneti i na fizičko vaspitanje u Jugoslaviji. U svima granama gimnastike i športa kod nas vrlo slabo se obrača pažnja na fi-ziološku stranu vežbačeva tela.
Sokolska društva imaju u programu osnivanje lekarskih sekcija sa zadatkom proučavanja dejstva gimnastike na čo-večje telo, na njegove organe. — Isto tako bila bi dužna i sportska udruženja da imaju iste sekcije sa sličnim zadatkom.
Ni u Sokolstvu, a još manje u športu, ne provodi se taj zadatak onako, kako bi trebalo. Mi danas nemarno po-dataka za naučno proučavanje dejstva gimnastičkih vežbi i sportskih igara na vežbače i sportaše. Ipak mnoga veča sokolska društva o torne vode računa, ali sPortski klubovi slabo. Zbog toga što se k°d njih premalo obrača pažnja lekar-skom pregledu, bila je izazvana neko vreme žestoka polemika po našim novi-nama. Od toga je ipak bilo neke koristi, jer su vodeči sportski klubovi počeli obračati malo više pažnje na igranje svojih članova i podvrgavati ih lekar-skoin pregledu.
Kada bi i Sokoli i sportisti savesno vršili pregled svojih vežbača i igrača, bilo bi manje vike da su telesne vežbe po zdravlje štetne, da se od njih dobija proširenje srca, kriva kičma (hrptenjača) i nagnuta prsa. U istinu, bilo bi manje izlomljenih ruku. i nogu. Sve te mane i nesreče dogodaju se, kada se radi po-grešnim metodoin.
Telesna kultura kod nas u društvi-ma, klubovima i školama, treba da se drži izvesnog pravca u svrhu proučavanja čovečjeg tela, i tada se svaki metod fizičkog vaspitanja može korisno upotrebiti.
Dobar fizički odgoj dobija se nizom dugih godina, polakim prelazom iz generacije na generaciju. To se postizava i teoretskim i praktičnim putem.
Literatura o fizičkoj kulturi, koja bi
STEVO MARKOVIČ (Sarajevo):
Ako se promatra čisto kulturno-prosvetni rad sokolski odeljeno od celo-kupnog programa i akcije njegove, onda naravno da moramo svi skupa biti sa tim radom nezadovoljni. Ovo nezadovoljstvo sa radom sokolskih kulturno-pro-svetnih sekcija, u koliko ih ima, čuje se po svitu odborskim i drugim sastancima i dogovorima članova, a izbija i iz svakog retka izveštaja pročelnika tih sekcija. Prvi se žali na nerad pročelnika sekcija, a drugi na neinar i nehaj članova, pa ko ima pravo? — Ja bi h odgovorio na osnovu desetogodišnjeg iskustva steče-nog organizovanjem kulturno-prosvetnog rada na Narodnom univerzitetu — imaju pravo i jedili i drugi da budu nezadovoljni sa rezultatima rada, ali nemaju pravo da se medusobno okrivljuju, prvi da im nema ko predavati, a drugi da ih nemo ko slušati, več da uobče da su krivi 1 ,0 ,s.amo donekle jedni i drugi, rekoh donekle, a pravoga uzročnika nemaju: no potreziču ga j pokušaču da Vam ga prikažem.
Organizovanje kulturno-prosvetnog rada u istoni svetu , bilo u Sokolu ili u Narodnom univerzitetu isto je, pa do-zvolite mi tražeči i prikazujuči krivca da se poslužim pomenutim iskustvoni u ovoj drugoj našoj narodnoj instituciji. Več u jesen 1918. odmah po oslobodenju otpočela je u nas nekolicina školovanih ljudi da se sastaje, razmišlja, diskutuje i pravi programe, kako da organizuje ono
trebala da posluži za teoretsku obuku, razvija se kod nas iz dana u dan u svima pravcima. Samo ta literatura pomalo prodire u šire slojeve, naročito štampane knjige teško prodiru usled visoke cene. Dnevne novine lakše prodiru, ali one ne posvečuju u svojim rubrikama dovoljno pažnje vaspitnoj strani športa i gimnastike.
Samim objavljivanjem izvesnih rezultata ne postizava se pravi cilj, više puta postizavaju se obratni rezultati: masa se razdružuje, zanese se bez razumevanja i po njezino zdravlje nikakve koristi. Omladina neupučena u planinarstvo, vrlo lako strada; sokolski vežbač u rukama slabog metodičara, brzo napušta soko-lanu; neoprezni futbalista bez savesnog trenera, lako pretrpi teže telesne ozlede; plivae ne poznavajuči dubine i strujč u vodama, lako se utopi.
Uputno je i održavanje javnih predavanja, kako su več počele to da rade neke radio stanice, da se publika upu-čuje u korist gimnastike i športa.
Bez dobrih i savesnih učitelja, trenera i prednjaka u ma kojoj grani telesne kulture i bez higijenskih pravila, ne čemo imati od nje mnogo koristi.
Nevaljalim postupkom pretrpečemo štete moralne, higijenske i materijalne Kada se opaže ovakve pogreške, izaziva se reakcija starijih i trezvenijih kao i kod svih, koji su naviknuti na pravilan i po-stupan metod u svakom radu.
Največa pažnja na metod obrača se u školama, tako i na razne grane telo-' vežbe. Jednom se prigovaralo školama putem javnosti, da njihova gimnastika nema zdravog dejstva na učenike. To je bilo verovatno učinjeno iz nedovoljne cbaveštenosti, jer je program fizičkog vaspitanja u školama svestran: obuhvata skoro sve grane gimnastike, sportova, lake atletike i igara. Ako se po negde taj program ne izvodi, krivo je neimanje vežbaonica i ugodnih prostorija. Mnogi smatraju školsku gimnastiku, osobito one vežbe koje se izvode za uspravljanje tela posle nepravilnog sedenja u klupania, da je to ništa, i da to uopšte nije gimnastika. Onaj ko razume sastav čovečjeg tela i ko zna kako razni organi funkcionišu za vreme nepravilnog sedenja, neče tome prigovarati.
Raznovrsno vežbanje na školskom sletu u Beogradu, moglo je uveriti sva-koga gledaoca, da je ono bilo potpuno u skladu razvitka njihovog organizma. Vaspitavajuči tako metodički našu omla-dinu, vaspitačemo i sve narodne slojeve, te če telesna kultura u Jugoslaviji poči jednim dobrim pravcem.
malo pocepane snage i da je svojski pruži mnogobrojno zaostalom i neško-lovanom svetu — to jest na koji način da otpočne sa akcijom na narodnom pro-svečivanju. Posle mnogobrojnih sednica i dugih razgovora osnovano je društvo za narodno prosvečivanje, naravno iza-bran je odbor, koji je izradio program rada, u kome je prikupio što bi trebalo i što bi se moglo u obliku javnih predavanja da unese u šire slojeve narodne. Najposle su iza polugodišnjih pregovora otpočela predavanja. A sad nastala muka, valjalo je izabrati aktuelne i privlačne teme, a za ove nije uvek lako nači po-desne predavače Pa kad se sve postiglo, predavač uložio trud i posle silnog nagovora spremio najbolje predavanje, čas predavanja je oglašen u novinama i po svim tarabama, udešavani su čak posebni transparenti, koje su deca nosila pred samo predavanje po gradu, pa posle svega toga skupilo bi še tek nekoliko slu-šača, željnih nauke i pouke, a medu ovi-ma beše veči deo onih, kojima je te pouke najinanje trebalo, več bi došli više da pomognu akciju, da donekle ispune prazninu, da predavač ne bi izgubio vo-lju za predavanje ili da mu spasu repu-taciju. Drugi put desilo bi se opet pogodim vreme, o čemu se isto mora voditi ozbiljna računa, zatim zgodno dnevno doba, svet nema kud, pa došao na predavanje, a tak opet desio se nepodesan predavač, jer nije svako ni za taj posao,
pa raščeraj i ono malo publike, koja se tek otpoče privikavati da dolazi na predavanja.
Pored predavanja o aktuelnim temama preko reda, otpočesmo i sa tako zva-nim ekstenzijama, sistematskim predava-njima, kojima se u nekoliko ekstenzija naučno-popularno objašnjava neko pitanje, no to tek beše potpuno nedonošče za naš svet i naše priike, i zato odmah po rodenju propade. Tako n. pr. u Cigia tri predavanja (ekstenzije) poduzeo je jedan od prvoklasnih, najodličnijih pre-davača sa bogatim ilustracijama, da naj-popularnije upozna slušatelje univerzi-teta, koji ne imadoše prilike da štogod čuju, o veličanstvenim prirodno - astronomskim pojavama, a slušatelji su mu bili nekoliko starijih akademski obrazovanih ljudi, naravno, onda je morao da prema njima preudesi i svoja predavanja.
Dalje, što se tiče samih predavača, u koliko ga i zadobiješ, teško se s njima sporazumeti, pa mu valja sve spremiti, a naročito osigurati publiku, pa ako predavanje ne uspe jedamput, ne možeš ga drugi put dobiti ni za što na svetu. Hti-jači našu akciju preneti u šire slojeve narodne i otpočeti sa radom na više stra-na, obračali smo se na prijatelje narod-nog prosvečivanja, u prvom redu na narodne učitelje, davasmo im upustva, pru-žasmo pomoč i molismo ih da otpočnu sa radom. Na stotine poslatih poziva, jedva se nekoliko odazvaše i brzo u poslu klonuše, a svi ostali ili očutaše ili se svim mogučim razlozima izgovoriše. Osu-divao sam ih zbog ličnog nemara, ljutio se na njih, ali sam najzad došao do zaključka, da je jedan od prvih i glavnih razloga njihove neaktivnosti i namara to, što nemaju smisla ni ljubavi za taj posao, a toga niti smo im dali, niti smo to kod njih mogli i smeli da razvijamo za vreme njihova školovanja.
Ima masa tih momenata i kompone-nata sa kojima treba računati, pa da se probije led da se razvije smisao i volja, pa onda težnja i ljubav kod neprosve-čene publike za slušanjem pouka, a kod prosvečene za spremanjem i dobrovolj-nim davanjem te pouke. Pa kad oba ova faktora osete potrebu ovoga rada i ospo-sobe se zanj, što se, opet postiže samo vremenom i izdržljivošču u radu, kao što nam dokazuje desetogodišnje isku-stvo Narodnog univerziteta, onda če i rezultati njihove akcije otpočeti da za-dovoljavaju obe strane i da stiču opšte odobravanje. Kad se ovo ne samo ima na umu, več kad se dobro uoči i mirno analizuje uvideče se, da je potpuno razumljiv neuspeh kulturno - prosvetne akcije, koji če još dugo trajati u našem Sokolstvu i prosvetne zaostalosti u našem narodu.
Sad nastaje drugo pitanje, da li treba da se kulturno-prosvetni rad Sokolstva kreče u pravcu, da sokolske pro-svetno-kulturne sekcije i prosvetari spre-maju predavanja i da vrbuju predavače i tim da opet cepamo ono malo intelektualne snage, koja se u cilju toga načina prosvetnog rada prikuplja i formira u organizacijama Narodnih univerziteta.
Ja držim da ne, več sokolski prosvetari i kulturno-prosvetne sekcije treba da su u vezi sa institucijama Narodnih univerziteta koji če im po potrebi slati predavače i štampana predavanja, a uz to medu svoja redovna predavanja, koja su sva za Sokole, stavljati u svoje programe i obradivati i specijalno sokolske teme. Dakle, Sokolska društva ne bi trebala da se brinu za traženje predavača, več za spremanje i organizovanje sluša-lačke publike.
Mi sa Narodnog univerziteta poku-šavamo več nekoliko godina da prenesemo svoj rad i da obrazujemo slušatelje po raznim, naročito po zapuštenijim krajevima i po manjim mestima, obra-časnio se na sveštenike, učitelje i druge javne radnike, fabrike i druge radničke organizacije, da nam spreme publiku, ali sve sa slabim rezultatom. Kao pro-svetar pokušao sam da održim predavanje za Sokole i preko sokolskih organizacija i to u Sarajevu, Kaknju, Bugojnu, Konjiču i Jajcu, Zenici i dr. Uvaživši teškoče početka, ova akcija zadovoljava. Ovu če akciju uprava Narodnog univerziteta nastaviti preko Sokola i za Sokole. Ova predavanja preko Sokola i za Sokole mislimo da držimo u što više mesta. Ako dakle ne naturujemo sokolskim prosvetnim sekcijama i prosvetarima u duž-nost i ne tražimo od njih ono, zašto več postoje ili se stvaraju društva, več vodimo računa o pravoj njihovoj duž-nosti i faktičnom njihovom radu, to jest
0 periodičnom i prigodnom poučavanju
1 vaspituom delovanju prilikom vežbi, javnih časova izleta, raznih nacionalnih i državnih proslava i svečanosti i ostalih sokolskih manifestacija, onda možemo
biti sa radom zadovoljni. Reprezentanti prosvetno - kulturnih sekcija sokolskih društava' imadu več svojim ličnim auto-ritetom i primerom u životu i radu da daju potrebni ugled, duh, ozbiljnost i vaspitni ton, te da deluju, što u našim prilikama mogu, ako shvataju ozbiljno svoju dužnost više poučno-vaspitno nego poučno - naučno. Ako ovako shvatiino stvar kulturno-prosvetne akcije po sokolskim društvima, kao što zbilja postoji i
GAVRO MILOŠEVIČ (Cetinje):
Sokolstvo je po shvačanju sinova ovog krša tvorevina naše narodne epopeje. Ono je poniklo iz dubine duše našega naroda. Njega nije osno* vala jedna generacija. Njega su ve* kovi kovali i osnivali u narodnoj duši.
Posle katastrofe kosovske, pošto je oblak sunce pritisnuo, a na oltaru plakalo kandelo, naš narod je ideali* sao za bičem, koje se ,slobodno kreče u sunčanim prostranstvima, Bičem, koje živi na visovima i diše slobodnog vazduha. To biče’ je bio soko. Svaki čin svojih sinova, koji je u sebi nosio požrtvovnost oličavao je i uporedi* vao narod sa sokolom.
Nema jednog junačkog podviga iz naše prostosti, gde se nije heroj uporedio sa sokolom. Tako, da je soko oličenje junaštva. No ne samo to, naš je narod sokolom nazvao i svetitelje, koji vrše velike misije korisne op* štem dobru. Tako:
»Poletio soko tiča siva, to ne bio soko tiča siva, več to bio svetitelj Ilija.«
U opšte sve vrline jednog čoveka i jedne nacije naša narodna poezija uporedila je sa sokolom. Jedonm re* čiju u njemu — sokolu — naš je na* rod oličio slobodu, pobedu svetlosti nad mrakom, pravde nad šilom, po* jam i oličenje najšire demokracije i kolektivizma.
Ne vol j a je prisilila dušu našeg naroda da stvara u sebi pravi pojam
o	Sokolstvu i to je učinilo, da su se sinovi našeg naroda i žrtvovali za ideju slobode. Onda su ideju propo* vedali handžarem i dževerdarem. Onda su klesali u duši narodnoj ka= raktere i slavnu prošlost čuvale gusle javorove.
Tako shvačeno Sokolstvo saču* vaio je i našu naciju, da i pored svih tuđinskih ‘otrova sipanih u naš orga* nizam, mi smo u svim vremenhna du* hovno bili jedno, i ako politieki ras* komadani.
Dubokog korenja uhvatilo je So* kolstvo davno u srcu naroda Crne Gore, gde su se činili zbjegovi naj* bol jih sinova našeg naroda i odakle se vekovima davao otrov neprijatelju.
Kada Karađorđe:	»diže narod
krsti zemlju i varvarske lance sruši«, onda je i Srbija bila samo jedna so* kolana, u kojoj su se za jedno stoleče sprema'li sinovi u sokolskem duhu da rasteraju tmine i da naš narod dahne slobodno kao soko nebu pod oblake.
Sokolstvo, koje je počivalo u du* ši Slovenstva, prirodno je, moralo je da se probudi u onom bratskom slo*
Uloga roditelja, učitelja i oficira u sprovodenju i izvršenju ovoga zadatka.
Cilj mi je, da u kratkim potezima iznesem poglede, kako i na koji način možemo imati hrabrog i disciplinova* nog vojnika, odnosno nacionalno odu* ševljenog gradanina.
Pre pretresanja pitanja o našem vojniku Sokolu potrebno je, da se bar u najkračim potezima dodirnemo i pi* tanja bogatstva naše države, kao i na* rodnog blagostanja u njoj, jer je ovo jedan od prvih uslova, koji svakojeg našeg gradanina privoljavaju da iskre* no ljubi i voli ovu i ovakvu svoju otadžbinu, da bude njezin patriota i da rado za nju radi. — Mi svi znamo naša ponosna brda i planine punc raznih ruda i divnih šuma, pa naša bogata i plodna polja i ravnice, plovne i viju* gave reke, krasna jezera i naš divni plavi Jadran sa najlepšim pristancima, koja umiljato nude naše tradicionalno gostoprimstvo.
Isto tako kao što se ovo sa zado* voljstvom može konstatovati, za opšte bogatstvo naše države i njenih prirod* nih krasota, slobodno se može reči, da retko koji narod u Evropi ima veče gradanske, a u isto vreme i ekonom* ske slobode i ljubavi prema svom lič* nom imetku, kao što to ima naš narod. Zbog toga sasvim je pojmljivo, da naš svaki državljanin kroz svoje lično
treba da bude, onda ne smemo biti radom nezadovoljni.
Završujuči Slobodan bih bio, pored istaknutog mišlenja o kulturno - prosvet-nom radu sokolskih organizacija, da podvučem svoje mišlenje, da izmedu ostalih poučno-vaspitnih ideja, koje Sokolstvo ima da neguje, na prvo bih mesto stavio trezvenost, o kojoj se kako sam opazio bar danas slabo ili gotovo nikako ne vodi računa.
venskom narodu, koji se je nalazio u opasnosti kao i mi. To su bili Čeho* slovaei. Kada je Nemačka imperija zagrozila egzistenciji čehoslovačke na* eije, prirodno je bilo stvaranje Sokot* stva.
Veliki muževi Tyrš i Fiigner uzeli su ime Soko iz naše narodne pesme. Njihova je zamisao uspela, jer je to živilo u dušama Čehoslovaka, oni su bili oni, koji su udarom iskru zapalili.
Neprijatelji slovenski odmah su osetili pojavu Sokola. Hte'li su ga ugu? šiti. Ostalo im je bezuspešno, jer što su više pritiskali, to se je jače budila narodna svest. Deviza je bila stav* ljena: Čeh tko je — Soko da je.
Sokolstvo, koje je u srcu svome nosilo zavet slobode i jedinstva svih
[»otlačenih slovenskih naroda, shvat* jivo je, što je odmah iz Čehoslovačke zahvatilo Slovence i Hrvate, koji su bili šilom politički odvojeni od svoje' brače u Srbiji i Crnoj Gori. No kada je zahvatilo i srpski deo našeg naroda iz preko Drine i Save, onda se odmah pristupilo izvodenju sokolske ideje i zamisli. Pojavljuju se Žerajič, Jukič, Princip, Čabrinovič, Hercigonja i drugi. Deviza: Sloboda ili smrt!
Češki Sokoli u sudbonosnom času dostojno su izvršili svoju ulogu.
I Poljaci nisu mirovali, več je i njih nužda prisilila da se organizuju i stvaraju Sokolstvo.
Jednom rečju ove slovenske zem* lje, koje su bile od ma koga pritišnje* nje imale su Sokolstvo, kao prirodni plod tih tudinskih pritiskivanja. Sve te zemlje danas slobodno gledaju pred sobom, dočekujuči pre jedne decenije slobodu.
Jedina Rusija nije imala razvije* nog Sokolstva. Nju nisu ni prilike si* lile. Ona je bila zemlja, gde sunce ne zalazi. Ona je vazda bila močna i sil* na da joj Soko nije bio oličenje kao kod nas, a i sami njen predratni život nije bio u skladu sa sokolskim načeli* ma. Zato je za nju i došao težak čas i ona danas sve više oseča potrebu jedne takve čvrste organizacije. To ona oseča, a to i mi sami osečamo, jer izražavamo geslo: Sloven tko je
—	Soko da je!
No Sokolstvo mora i tamo zauze* ti maha, pa kada nju dočekamo da vi* dimo sokolski organizovanu na širo* koj demokratskoj osnovi, onda ec se postiči pravi rezutat Sokolstva, jer su slovenski Sokoli vazda pod sunčanim zrakama i ono ne zalazi u zemljama gde Sokoli žive. Onda če se u nama probuditi pravi osečaj: Bog i Sloveni.
dobro voli i opšte državno dobro 1 njenu slobodu, koja ga napaja duhom patriotizma i viteštva.
Da li je samo ovo, što naša domo* vina ima? Ne, ona ima nešto od svega ovoga usavršenije, bolje i ljepše, a to je naš lepi, plemeniti i herojski narod.
Ove prirodne krasote naše otadž* bine, njen geografski položaj i borba za slobodu i samostalnost našega na* roda prinudavali su i privlačivali mno* ge neprijatelje te je naše ognjište, još od pre nekoliko vekova, postalo ratno poigrište. — Mi smo danas veči nego ikada, ali zato moramo biti spremniji nego ikada, jer mnogi nas nerado gle* daju. Pod pojmom »spremnost« ne treba razumeti samo da imamo dosta oružja, municije, aeroplana i druge ratne spreme. Ovde je glavna reč o jednom drugom i, po mom mišljenju, najvažnijem ratnom činiocu i narod* nom branocu — to je naš vojnik, jer ako bude »u rukama Mandušiča Vuka svaka puška ubojita«, niko nas neče moči pobediti.
Dakle, kad je ovde reč o kvalitetu vojnika, ne treba taj pojam odvajati od naroda, jer naša vojska nije mili* taristieka i u takvom se pravcu ne vaspitava. Ona je u pravom smislu narodna vojska i, prema tome, naša voj* ska je narod, a ceo narod je, kad treba, vojska. Od tuda naša kasarna
O sokolskom prosvetnem
radu
Crnogorac i Sokolstvo
LJUBOMIR R. NOVAKOVIČ, art. puk. (Ljubljana):
Vaspitanje vojnika i gra-djana u nacionalnom sokolskom pogledu
jeste škola ne samo za stručno voj* ničko obrazovanje, več i za razvijanje patriotsko*nacionalne ljubavi prema svojoj otadžbini i prema svemu ono* me, što je moralno, čestito, ponosno i uzvišeno.
Da, ali sada se nameče pitanje, da li naš mladi rekrut treba da dode u kasarnu sa neraščiščenim pojmovima, koji se tek u kasarni rasvetljavaju, ili treba da dode sa ljubavlju i uverenjem da stupa za člana jedne velike vojni* čke porodice, kojoj donosi čistu dušu i iskreno srce jednog poluizradenog vojnika i patriote. Svakako ovo poslednje je bolje i ono se može postiči, a evo da vidimo, kako i na koji način.
Uloga roditelja.
Mi svi znamo, da je roditeljsko vaspitanje od prvoklasne važnosti, pa prema tome roditelji snose prvu i naj* veču moralnu odgovornost za kvalitet naše mlade generacije, koja ima državi da dade dobrog vojnika viteškog so* kolskog duha, svesnog i radinog dr* žavljanina. Kad bi se jedno dete od* mah posle svoga rodenja moglo pod* njiviti u nekoj pustoj šumi, daleko od dodira sa ljudima, to bi bio divlji zver u ljudskoj formi i ne samo što nebi bio koristan, več bi bio opasan po čo* večanstvo.
Umešnost vaspitanja jeste merilo ljudske moči i kulture jednog naroda i države. Stoga osnova dečjeg odgoja ima da se svede u pravcu razvitka svih pozitivnih strana do najjačeg izražaja, kako bi u skupnosti vrlina još i u naj* ranijoj dobi odsevao karakter poznijeg zrelog čoveka.
Lični primeri starijih od zamašnog su uticaja za vrst odgoja dece, jer tlečja duša sa neprimernom lakočom apsorbuje utiske svoje okoline. I baš radi ovoga roditelji su prvi u stanju da svojim izgledom podaju deci pri* mer — a što im je dužnost i moralna obaveza — da poštuju starije, da vole svoju braču i drugove, da ljube istinu i pravdu, a da mrze laž i svako ne* valjalstvo. Smatrajmo isto tako za naj* svetiju dužnost da u svakoj zgodnoj prilici govorimo svojoj deci o našoj slavnoj prošlosti, o našim vladarima, velikanima i junacima, o našim heroj* skim borbama i pobedama, o našim patnjama i viteškoj borbi za slobodu i samostalnost. Recimo im značaj gu* sala i naše narodne pesme, koja je najviše doprinela da naš narod, kroz čitave vekove, očuva svoju nacionalnu svest i otrese tudinski jaram sa sebe.
—	Zar ne vidimo da je značaj ovoga počeo bledeti. Naša današnja omla*
dina večinom kaže: »Gusle i narodna pesma trebale su nekada našem na* rodu, ali danas ne treba, to je zasta* relo, mi smo oslobodeni i ujedinjeni, gusle je vreme pregazilo, mi moramo biti savremeni i modernizirati se, nama je potrebna svetska kultura.«
O	našim guslama i narodnim pes* mama ovako, kao veliki deo naše omla* dine, ne mislimo mi, koji ovo smatra* mo našim največim nacionalnim i mo* ralnim kapitalom, a cvo ne misle ni ostali kulturni narodi u Evropi. Oni vide u našim guslama močni narodni instrumcnat, sa kojim se razgovara, teši, hrabri, razveseljava i nacionalno napaja naša velika narodna duša. Gusle i pesma ne umanjuju naš kulturni pro* gres. To je naša osobina, po kojoj se odlikujemo i prednjačimo pred svima ostalim narodima. Zar nije nam do* voljan primer i zar nije nam največa čast i priznanje, kad veliki i kulturni nemački narod našu, uz gusle, narodnu pesmu prevodi na svojim zlatnini gra* mofonskim pločama, koje če u njiho* vom narodu hiljadama godina uzdizati našu slavnu prošlost i jedinstvene oso* bine i vrline našeg naroda.
Poznato je gostoprimstvo, lepe vrline i običaji našega naroda, ilsto tako svakome je poznato, jer o tome naša istorija govori, da plodovi naše vojničkc istorije nisu posledica veš* tačke sile, stvorene u kasarni, več po* sledica urcdenog viteštva i nacionalne ljubavi, stvorene i rodene na ognjištu svakojeg čestitog sina našeg naroda. Zato ne dajmo da naša omladina, svo* jom nepromišljenošču, srlja u propast i da se naši sinovi okuže i zaraze po* sleratnim razvratom i nemoralom. — Ne dozvolimo im da se odrode! Za* bavimo ih koji čas i sa lepom roditelj* skom pričom o ljubavi i milosrdu pre* ma bližnjemu. Predočimo im značaj naše slave i lepih narodnih običaja.
Jednom reči vaspitavajmo našu decu, da više vole svoju državu i njenu slobcdu nego svoju kuču i svoj život, jer što če im život, ako nemaju svoje države i narodne slobode, a slobodu ne mogu imati, ako ne budu zadojeni ju* načkim sokolskim duhom. Jer, lepo Njegoš kaže:
»Junaštvo je car zla svakojega,
ali i piče najslade duševno,
sa kojim se pjane pokoljenja.«
Eto, takvim duševnim pičem ro* ditelji su dužni da napajaju svoju decu i predadu ih tako spremne i upučene njihovim drugim roditeljima — učite* ljima u školi.
(Nastaviče sc.)
KNJKJE I LISTOVI
NATEČAJ »VESTNIKA SOKOL* SKOG«.
»Vestnik Sokolsky«, organ ČOS raspisuje u svom 29. broju natečaj za najbolji odgovor u obliku kratkog članka na pitanje: »Što vam se najviše svidalo u Beogradu?« Članak ne sme da bude veči od jedne štampane stra* nice »Vestnika«. Tri najbolja članka biče nagradena sokolskim knjigama, a najbolji otštampače se u »Vestniku«. Natecanje zaključiče se 30. augusta ove godine.
»SOKOL A RAKOUSKO«.
čehoslovački sudski general ‘br. Jaroslav Kunz napisao je veoma za* nimijivu knjigu »Soko i Austrija«. Sa* država četiri poglavja i to: 1. Soko i Austrija pre rata, 2. Istraga protiv br. dr. Scheinera, 3. Persekucije Sokol* stva i 4. Generalni štab i Sokolstvo. Knjiga pretstavlja najzanimljiviji deo sokolske istorije, zbog čega ju našemu članstvu top'lo preporučujemo. Cena knjiži je 18 Kč, a poručuje se kod Če* skoslovenske Obce Sokolske, Praha IIL, Tyršuv Dum.
»ZDRAVIM K SILE NARODA«.
U 24. svesku »Sokolske prosvete« izdala je ČOS spis br. dr. Karla VVeig* nera, profesora Karlovog univerziteta u Pragu: »Zdravljeni k narodnoj mo* či«. Delo sadrži sledeče članke: 1. Mu* drost života, 2. Telesni uzgoj i njegov narodni značaj, 3. Sokolstvo	— zdravo
1 je,	4.	Telesni	uzgoj u	programu
YMCA, YWCA, u čsl. Crvenom kr* stu,	5.	Sokolstvo	i šport, 6.	O nemač*
koj	i	švedskoj	školskoj	te lov c/bi,
7.	O značaju telesnog uzgoja deteta u nežno j dobi, 8. H igi jenski značaj iga* ra, 9. Skauting u okviru telesnog uzgo* ja, 10. O vazduhu, sunčnim zracima i vodi, 11. Beleške o pitanju telesnog uzgoja na srednjim školama, 12 Be* leške o opterečeinju dece u školama, 13. O škotskem lekarima, 14. Ociljevi* ma telesnog uzgoja nemačkog naroda.
15.	Žnačaj telesnog uzgoja omladine Spis je zanimljiv naročito za one, koji se interesuju za telesno vasipitna pita* lija. Cena knjiži 15 Kč. Poručuje se kod ČOS u Pragu.
»ČEŠKO:LUŽICKY VESTNIK«.
»Česko*lužicky Vestnik«, organ ec= škodužičkog društva »Adolf Černy« u Pragu donosi u svom 6. bron; lepu študiju o lužičko*srpskim svatbenim obi-čajima iz pera univerzitetskog profe sora dr. Edmunda Schneo\veisa. Č!a= nak ilustrira pet narodopisnli slika. U običajnim rubrikama donosi inf-irma* tivne članke o savremenom političkom narodnom i kulturnom položaju Lu* žičkih Srba i referate o radii prijatelja Lužičkih Srba u Čehoslovačkoj, Jugo* slavji i Francuskoj. »Vestnik« ureduju br. prof. dr. Jos. Pata i br. Vladimir Zmeškal.
»ČASOPIS MAČICY SERBSKEJE«.
»Mačica Serbska« u Budyšinu, ko* ja je bila osnovana god. 1847. izdaje več od 1848. god. svoj »Časopis«, koji izlazi dvaput godišnje. Ovogodišnji prvi broj dornosi štručnu istoriju lu* žečko*srpskog katoličkog seminara u Pragu, kojega je bivši budyšinski bis* kup dr. Kristian Schrciber ukinuo. Čla* nak je napisao bivši seminarista kap* lan J. Handrik, kojem je u ime bivših članova praškog akademičarskog dru* štva »Serbowka« napisao predgovor župnik Jakub Šewčik, koji sasvim pra* vilno kaže, da lužičko*srpskog semi* nara nije mogao poništiti ni svetski rat, ni inflacija, več nemačka politika: strah, da bi vaspitavanje lužičkih stu* denata u Pragu moglo biti na štetu (!) nemačkoj državi.
Duži članak, za kojega je sastavio podrobnu statistiku slepjanske parohi* je za god. 1926. J. Lorenc*Zaleski, go* vori o opadanju Lužičkih Srba. Pisac članka energično traži, da dode ne* mačka vlada što pre u susret mnogo* brojnim molbama lužičko*srpskih ško* la. Sledi referat J. Krala o 1. kongresu slovenskih filologa u Pragu i članak M. Krječmara o lužičkom pesniku Čišin* skom i Jugoslovenima. M. Kra1*Zare* čanski donosi dve jezikoslovne ras* prave.
Pored »Časopisa« izdaje »Mačica« za svoje članove svake godine još po nekoliko naučnih i beletrističkih knji* ga. Članarina iznosi godišnje 6 maraka (pribl. Din 85).
RAZNE VESTI
25GODIŠNJICA ŠVEDSKIH TELO* VEŽBAČKIH DRUŠTAVA.
Prilikom 25godišnjice opstanka Saveza švedskih telovežbačkih dru* štava vrši o se u danima od 6. do 9. ju* na o. g. u Stokholmu kongres severnih telovežbačkih saveza sa takmičenjem u svim disciplinama telovežbe. Pokro* viteljstvo nad proslavom preuzeo je švedski kralj.
POTPORE NEMAČKE DRŽAVE ZA TELOVEŽBU.
Godine 1929. potrošila je nemačka država na raznim potporama za telo« vežbu 1,500.000 maraka ili 20 250 000 dinara. Od toga je pripalo na uzdrža* vanje visoke škole za telovežbu u Berlinu,Spandau 250 000 maraka; na školu radničkih telovežbačkih društa* va u Lipsku 45.000 maraka; na telovež* bačke škole u Kasselu i Miinstru .^67.000 maraka; na omladinska preno* čišta 171.000 maraka; na skautske-ta* bore 320.000 maraka; na medunarednp utakmice 98 000 maraka i na potpppe raznim savezima 308.000 maraka.
$ -•
SA OLIMPIJSKOG KONGRESA.
Na olimpijskom kongresu u Ber* linu izabrani su u generalni sekretari* jat po jedan Austrijanac, Nemac, Francuz, Amerikanac i Šved. U sekre* tarijat dakle nije bio izabran ni jedan Sloven, što je veoma neugodno odjek* nulo u slovenskim državama, koje če
saradivati na svetskoj olimpijadi u Los Angelosu. Na slovenskim šport* skim i telovežbačkim organizacijama je, da se ova greška ispravi'.
*
NOVI PRETSEDNIK »JUNAKA«.
Na posledmjoj glavnoj skupštini bugarskih »Junaka« bio je izabran za pretsednika saveza profesor dr. C. Vatev.
Preporučamo bradi i sestrama, koji pose-čuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavanu Medulić“. Čitajte naš oglas.
JEDNA PRAKTIČNA ŠKOLA.
Po uzoru na mnoge škole u ino* zemstvu, koje svojim učenicima omo* gučuju sticanje školskog znanja dopis* nim putem, pokrenuo je Vidovičev pokret' u Sarajevu pre šest godina Do* pisnu školu. Ova škola je do danas postigla mnogobrojine uspehe, jer je na stotine učenika dopisnim putem osposobila u srednjoškolskom znanju. Naročito je ova škola od osobitog značaja i od velike koristi za odrasle, koj| nisu imali prilike ili sredstava da redbvito pohadaju srednju školu. Uz minimalni mesečni doprino9, bez gu* bitka nameštenja i napuštanja dnev* nog zanimanja, kroz kratko, vreme mogu unaprediti svoj položaj.
Ko želi da se pred početkom no* ve školske godine pobliže upozna sa organizacijom škole i njenim radom, neka se obrati na: Vidovićevu Dopis* nu školu u Sarajevu, Kralja Aleksam dra ulica 113, koja če mu dostaviti besplatno potrebne upute i prospekte.
Saučešća prigodom smrti br. Antona Maleja
Savez Sokola kraljevine Jugoslavi* je u Beogradu i Sokolsko društvo Ta* bor u Ljubljani prigodom smrti br. Antuna Maleja primili su daljnja br* zojavna i pismena saučešča:
SAUČEŠČE KANCELARIJE PREŽI* DENTA ČEHOSLOVAČKE REPU* BLIKE.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
Beograd.
Kancelarija prezidenta republike
izjavljujc dubeko saučešče prilikom smrti Antona Maleja, člana Sokolskig društva Ljubljana 1 — Tabor kod me* dunarodnih takmičenja il Luxemburgu.
*
Nad slomljcnim krilima brata Ma* leja stojimo skrhani oplakujuči njego* vu tragičnu smrt.
Sokolska župa Osijek, starešina Petro* vič.
K žalostni izgubi brata Maleja največje sožalje
Sket.
Povodom tragične pogibije brata Maleja primite najdublje bratsko sau* češče.
Sokolsko društvo Osijek.
Povedem tragične smrti brata Antona Maleja izvolite primiti naše iskreno saučešče.
Sokolska župa Novi sad.
Utučeni bolom radi tragične smr* ti našega dobrega Maleja primite naše iskreno saučešče.
Sokolsko društvo Novi sad.
Ob priliki nenadne in tragične smrti vašega milega nam brata Tone Maleja, ki je žrtvoval svoje mlado in upapolno življenje na oltar domovine in Sokolstva, daleč v tujini, sprejmite v imenu župne uprave naše najiskre* nejc in globoko sožalje.
V	globokem sočustvovanju z va* mi delimo težko bol, ki ni zadela sa* mo vaše društvo, temveč celokupno Sokolstvo, ko nam je nemila usoda iztrgala iz naše srede njega, na kate* rega je polagalo Sokolstvo še mnogo nad. Padel je, zlomilo se je njegovo mlado življenje baš v trenotku, ko je na velikem stadionu zavihrala ponosna jugcslovenska trobojnica in oznanila celemu svetu iz Luxemburga zmago Sokolstva in njegove ideje.
S strtim srcem kličemo dragemu pokojniku milemu nam bratu Tone Maleju slava njegovemu velikemu spo* minu!
Sokolska župa Ljubljana.
Naše najiskrenije saučešče za do* brini bratom Malejom
Sokol Osijek, Donji grad.
Ob tragični izgubi brata Toneta Maleja prejmite naše globoko sožalje.
Sokolsko društvo Ptuj.
Z bratskim sočutjem srčno soža*
lje.
Sokol M uta- Vuzenica.
Naše sožalje nad izgubo Maleja Sokol Domžale.
K tragični izgubi brata Toneta Maleja sprejmite najiskrenejše brat* sko sožalje.
Sokol Zagorje.
Povodom tragične smrti odlične* ga sokolskega borca Antona Maleja blagovolite sprejeti moje globoko so* žalje.
Komandant divizije general:
Sava P. Tripkovič.
Prejmite najglobokejše sožalje ob bridki izgubi brata Maleja žrtve za so* kolsko idejo.
Sokol v Št. Peter v Sav. dol.
Iskreno sožalje pošilja od najse* vernejše točke naše mile Jugoslavije Šalovski Sokol zaradi nesrečne smrti nepozabljenega brata Maleja sožalje tudi predragi materi.
Sokol Šalovci.
Tudi naše društvo se globoko kla* nja manom pokojnega brata Maleja Toneta ter sc z tugo zaveda prebritke izgube najboljšega idealista=Sokola, ki to je moralo utrpeti bratsko društvo in ž njim naše Sokolstvo.
Sprejmite najiskrenejše izraze na* šega sožalja ter vas prosimo, da iste tudi naprej tolmačite.
Borcu bratu Maleju pa bode tudi naše društvo ohranilo svetel, časten spomin. Zdravo!
Sokol Ljubljana II.
Tugujoč z vami nad nenadomest* ljivo in nepričakovano izgubo brata Tone Maleja, ki ga je bridka usoda iztrgala iz vaših bratskih vrst, vam tem potom tolmačimo naše najglobo* kejše in bratsko sožalje.
S preminulim lega v grob vzor člana in telovadca, katerega ohrani na* še društvo v najlepšem spominu.
Sprejmite naše iskrene in bratske pozdrave, ki so spremljane z srčno željo, tla bi nas usoda preminulega brata in spomin na njega še tesneje združila v delu za Sokolstvo.
Ljubljanski Sokol.
Izvršujoč sklep žalne seje uprave Sokolskega društva Ljubljana Ul z dne
16.	julija 1930., izražamo bratskemu društvu na tragični izgubi najodličnej* šega člana, brata Toneta Maleja svojo globoko občuteno sožalje.
Pokojnemu bratu, ki je padel sredi sokolskega dela in v borbi za čast in ugled Sokola kraljevine Jugoslavije, ohrani naše društvo trajen in časten spomin.
Sokol Ljubljana III.
Naše najiskrenejše sožalje
Sokol Maribor I.
Ob tragični smrti brata Maleja iskreno sožalujemo.
Sokol Kočevje.
Užaloščeni do dna srca žalujemo z vami ob izgubi dragega uzornega brata Maleja.
Sokol Kamnik.
Primite naše bratsko saučešče nad tragičnom smrču vrloga brata Maleja.
Sokolsko društvo Bosanski Brod.
Ob krsti brata Maleja tugujemo z vami.
Sokol Ruše*Selnica.
Globoko me je pretresla tužna no* vica o smrti brata Maleja. Sporočite tudi v mojem imenu rodbini izraze najiskrenejšega sočutja. Obžalujem, da zaradi velike oddaljenosti ne mo*
rem več pravočasno priti. V duhu sem z vami v naši skupni žalosti. Slava ne* smrtnemu vzorniku sokolske lepote in vrlin!
Starosta Sokola I. ing. Bevc.
Tragična smrt brata Maleja dubo* ko sažaljevamo. Primite bratsko sau* češče.
Sokolsko društvo Stara Pazova.
Sokolsko društvo Maribor matica zbrano na žalni seji daje s tem izraza skupni boli nad težko izgubo brata Maleja.
Sokol*matica Maribor.
Povodom prebridke izgube celokup* nega Sokolstva smrti brata Maleja Tz* rekamo svoje iskreno sožalje.
Sokolsko društvo Rajhenburg.
Sožaljujemo nenadanu smrt brata Maleja i molimo da primite naše sau* češče.
Sokolsko društvo Kreka.
Sa bolom u duši dijelimo zajed* ničku žalost za nezaboravljenim bra* tom Malejem.
Soko Lukavac.
S vama plačemo nad odrom brata Maleja, koji pogine pronoseči slavu domovine i Sokolstva.
Sokol Varaždin.
Prilikom tragične smrti brata Ma* leja primite najiskrenejše sožalje.
Sokol Murska Sobota.
Draga bračo i sestre!
U velikom vašem bolu i tuzi za dragim našem bratom Tonem učestvu* je svim srcem i pravoslavna crkva i sva naša crkvena opština. U znak ža* losti, naše malo zvone oglasilo je dra* gog pokojnika, a u našoj maJoj kapeli pomolili smo se Milostivom Bogu za rajski život njegove plemenite duše.
Moleči vas, da i ovim putem iz* volite primiti naše iskreno saučešče. U tuzi vašoj učestvujuči prota Dimi* trije Sl. Jankovič, predsednik pravo* slav. crkv. Opštine.
Glokoko potrti se klanjamo ma* nem našega Maleja izražajoč bratsko sožalje..
Sokolsko društvo Žalec.
Ob prebritki izgubi mladega na* darjenega borca, vzor telovadca br. Maleja, ki je bil ponos Sokolstva, sprejmite izraz globokega sožalja.
V	svetlem trajnem spominu ohra* nimo br. Maleja tudi mi.
Sokolsko društvo Ljutomer.
Ob priliki tragično preminulega borca brata Maleja sprezmite naše is* kreno sožalje.
Sokol Št. Ilj v Slov. Goricah.
Povodom krutega udarca, ki je zadel bratsko društvo z nenadomest* ljivo izgubo Toneta Maleja, bodočega svetovnega prvaka, vam izražamo na* še globoko in najiskrenejše sožalje.
Sokolsko društvo Štepanja vas.
Sokol Slov. Bistrica uzreka po od* poslanom društvenem načelniku »L j. Sokolu 1 Tabor« in osobito njega bliž* njim k izgubi tragično preminulega br/ Toneta Maleja, ki je pri izvrševa* nju vzvišene sokolske dolžnosti žrtvo* val jiajdražje svoj mladi mnogoobeta* ječi život.
Žalujoči materi in njega zaosta* lim sorodstvu naj bo v tolažbo iskreno sočustvovanje vsega Sokolstva in na* roda, ki ga dolgujemo junaškemu sinu! Večna mu pamjatl	.
Načelnik: Zmagoslav Kristan.
Globoko žalujemo nad izgubo he*
roja brata Maleja.	,
Sokol Cirknica.
Duboko dirnuti smrču brata Ma*
leia naše bratsko saučešče.
Sokol Zamet.
Sokolsko društvo Moste je imelo včeraj dne 18. julija 1930. ob 8. uri zvečer žalno sejo za preminulim ela* nem telovadcem bratom Tonem Male* jeni.
Naše društvo izreka tem potom bratskemu društvu svoje najgloblje
sožalje.	,	,
Sokol Moste.
Ob bridki izgubi brata Maleja na* še sožalje.
Sokol Metlika.
Na težki izgubi brata Maleja An* tona naše odkritosrčno sožalje.
Sokolsko društvo Dolenji Logatec.
Radi nenadnega odpotovali ja ^ za* držan prisostvovati pogrebu izražam bratskemu društvu globoko sožalje ob izgubi brata Toneta Maleja, ki si je priboril nesmrtnost s smrtjo pri delu za domovino.
Spicar, Radovljica.
Duboko dirnuti gubitkom našeg brata Maleja primite iskreno saučešče. Slava mu!
Soko Beograd II.
Potreseni smrču brata Maleja umrlog za čast jugoslovenske sokol* ske zastave izrazujemo vama i njego* voj porodiei iskreno bratsko saučešče.
Sokolsko društvo Mostar.
Primite bratsko i iskreno sauče* šee za velikim sokolskim gubitkom usled smrti odličnog brata Maleja, ko-ji nas je zadužio da se brinemo o nje^ govoj porodiei.
Slava mu a bratskom Savczu
Zdravo!	.
Čedo Milič — Mostar.
God. I. — br. 18.
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 5.
Braćo!
Povodom preteške i prebolne ne* sreče, koja je zadesila vas i celokup* no Sokolstvo kraljevine Jugoslavije tragičnom smrću brata Malej Tona primite i moje bratsko saučešče.
Pokojnik je svršio svoj mladi ži* vot u punom vršenju svojih sokolskih dužnosti, na očigled svetske javnosti. Time on postaje mučenikom uzvišene sokolske misli i prelazi u amanet so* kolskoj zajedniei u sadašnjici i u bu* dučnosti.
Malej je heroj dužnosti, onoga pojma, koji danas traži novih pod* stroka da bude ponovno uvažen i ce* njen. Malej je takav podstrek dao. Slava mu!
Dr. Hugo Werk, Zagreb član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Draga bračo!
Najljepša hvala na ljubeznoj paž* nji, da ste se i mene sjetili te ste mi priposlali fotografiju unesrečenog bra* ta Maleja. Služi mi to ujedno za do* kaz, da i vi priznajete one srdačne bratske veze, koje me sa bračom So* kolima i dalje vežu i koje su nerazo* rive.
Slučaj braita Maleja je uistinu po* tresan i jedinstven u Sokolstvu, koji če do vijeka služiti kao svijetli pri* mjer, da pravomu Sokolu nisu samo fraze na jeziku, nego da doista i — umire za sokolsku ideju. Iako je to smrt, več po shvačanju starih Grka, najljepša kakovu si je moči samo za* misliti — umrijeti na polju slave — Sokolstvo ne može ipak nikada toga svoga najslavnijeg brata dovolj* no oplakati, ipak se stoga i ja ovoj opčoj našoj žalosti iz največe dubine svog srca pridružujem.
Uz srdačan i bratski: Zdravo!
Dr. Lazar Car.
A 1’oeeasion du deces si regret* table de Monsieur Anton Malej, mem* "fe du Sokol 'I, je vous exprime mes oien vives condoleances avec le regret de ne pas pouvoir assister aux obse* ques devant etre absent de Ljubljana demain.
Vouillez agreer, Monsieur le Pre* sident, 1’assuranee de ma consideration tre s distinguee.
Le Consul de France a Ljubljana Neuville.
Nad gubitkom, koji vas je zade* sio smrču dragog vam brata Antona Maleja primite srdačno saučešče.
Rektor univerziteta u Zagrebu.
Tragična smrt mladog i odličnog borca br. Antona Maleja bolno me je kosnula.
Strašna ta žrtva preskupa je plača za nastup jugoslovenske vrste u Lu* xembourgu, koji je bio potreban i okrunjen potpunim uspjehom. Uspo* meni brata Maleja neka je medu svi* ma večna slava!
Dr. Mergenthaler — Osijek.
Na sinočnoj sjednici uprava je ove župe komemorirala taj teški gu* bitak ne samo za bratsko društvo, več i za čitavo naše Sokolstvo, te svi pri* sutni duboko dirnuti, klikoše: Slava požrtvovnom bratu Maleju!
Naša če župa biti zastupana kod sprovoda miloga pokojnika po zamje* niku starešine bratu Franu Schvvarz* \valdu i tajniku bratu Hinku Nagleru.
Sokolska župa Zagreb.
Duboko potreseni tragičnom smr* ču brata Antona Maleja primite is* kreno bratsko saučešče.
Sokolsko društvo Split.
Povodom tragične smrti brata An* tona Maleja izvolite primiti naše is* kreno saučešče. — Slava mu!
Sokolsko društvo Som bor.
Nad preranom i tragičnom smrču brata Maleja bratski saučestvujemo.
Sokolsko društvo Siverid.
Zadržan udeležiti se pogreba bra* ta Maleja izražam tem potom sožalje.
Dr. Kuhar — Toplice.
Saučestvujemo sa vama u žalosti za bratom Malejem kome čemo saču* vati trajnu uspomenu.
Sokolsko društvo Kostajnica.
Ožaloščeni smrču prvaka brata Maleja šaljemo izraze saučešča.
Sokolsko društvo Mol.
Povodom nesreče gubitkom brata Maleja naše iskreno saučešče.
Sokolsko društvo Vareš=Majdan, sokolska četa Przici.
Delimo sa vama zajedno tugu za bratom Malejem. — Zdravo!
Sokolsko društvo Valjevo.
Vsled tragične smrti nadebudnega br. Maleja, sprejmite naše iskreno sožalje.
Sokolsko društvo Medvode.
ŽUPA KRANJ
Novo sokolsko društvo. V Naklem pri Kranju ustanovilo se je v poncde* tj ek dne 14. t. m. Sokolsko društvo SKJ. 'Ustanovni skupščini je priso* stvovalo nad 35 članov, ki so prijavili Pripravljalnemu odboru svoj pristop ter župni starešina, načelnik, načelnica in tajnik. Skupščino je otvoril imenom Pripravljalnega odbora br. Žiibert Ivan •z Naklega ter imenoval predsednikom j,r- Mede Petra iz Strohinja, zapisni* karjem pa br. Ažman Stankota iz Na* klega. Starosta kranjske župe br. Sajo* vic Janko je pozdravil navzoče imenom župne uprave, orisal naloge Sokolstva za narod in državo ter jih pozval k vztrajnemu delovanju. Župni tajnik br. Cvar Josip je imel kratko preda* vanje o sokolski organizaciji. Župni načelnik br. Ažman Frane pa je opo* (zarjal, da prične društvo takoj z re* dovnimi in prostimi vajami, dokler nebo moglo pričeti z orodno telovadbo. Nato so se stavili predlogi glede se*
stave društvene uprave, nakar je pred* sednik zaključil ustanovno skupščino novo ustanovljenega društva, ki naj poživi in ponese v vsako hišo udejstvo* vanje v smislu zakona o osnovanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
SOKOLSKO DRUŠTVO STRAŽIŠČE, f Br. Slavko Masterl.
Dne 24. julija t. 1. je umrl v voja* ški bolnici v Splitu br. Slavko Masterl, načelnik Sokolskog društva u Straži* šču. Mlad navdušen Sokol, poln ide* alov in neutrudljiv sokolski delavec je služil v Siriju kot djak*narednik svojo prvo orožno vajo. Napadla ga je za* tratna bolezen, ki jej je podlegel kljub svoji krepki telesni konstituciji in mladosti. Vnetega Sokola so poko* pali v Splitu. Daljše poročilo o njego* vem življenju in delovanju nam je ob* ljubljeno za prihodnjo številko. R. i. p.!
ŽUPA LJUBLJANA
SOKOL I. LJUBLJANA — TABOR.
Taborska lutka je v seziji 1929./30. napravila zopet lep korak naprej vn si osvojila srca ljubljanskih malčkov, ki so do ,eta l‘>27., ko sc je v vzhodnem delu Ljubljane ustanovilo sokolsko lutkovno gledališče, bili prikrajšani na krasinem užtku.
Res hvaležni se čutijo taborski lutki, da je končno vzdramlia ljubljan* ske lutke k novemu delu in napredku.
Pa tudi drugje se zadnje čase opa* ža preorientacija mladinskega vzgoj* nt‘Ua clela v tej smeri. Brezdvomno fnak, da je ta pojav in pokret zdrav in
koristen.
Sokol 1. sc v polni meri zaveda svoje naloge, ki jo vrši že četrto leto »esebično, vztrajno in z uspehom.
V	pretekli seziji je lutkovno gle* dališče imelo 24 predstav in dva gosto* vanja v Radovljici in v Zagorju ob Savi. Igralo se je vsega skupaj 8 novih iger in tako je pomnožilo svoj repertoar na 15 iger.
Sezijo 1929./30. smo otvorili 24. marca 1929. z igro: »Gašiperček išče stanovanje«, ki se je ponovila 13. ok* tobra in 1. decembra.
Prcmijera druge igre: »Čarovnik Ropotar in njegova žena Ježibaba« se je vršila 27. oktobra. Prva repriza 3. novembra, druga pa 15. decembra.
Uprizorili smo 10. novembra: »Marbuela, črnega slugo pekla«. Repri* za je bila 17. novembra. Druga repriza pa 8. decembra.
22. decembra se je uprizorilo Go* lievo igro: »Peterčkove poslednje sa* nje«, Ponovili smo jo 25. in 29. dccem* bra. S to*Je igro se je pokazalo, da nov oder odgovarja vsem še tako težkim in kompliciranim tehničnim zahtevam. Uprava odra se je zato odločla da bo v seziji 1930./31. ipo svoji najboljši vo* lji ustregla željam občinstva z novimi zelo učinkovitimi igrami. To izvirno igro lahko uvrstimo v svoj trajen re* pertoar, ker je ansambl častno rešil težko mu stavljeno nalogo.
12. januarja 1930. smo že uprizo* rili čarobno igro: »Rožencvet in Lili* jana«. Repriza pa 19. in 26. januarja.
2. februarja smo dali izvirno Švig* ljevo igro: »Gašperjev junaški čin«. Ponovili smo jo 9. in 16. februarja.
23. februarja, 2. in 9. marca se je uprizorila igra: »Rdeča kapica«.
30. marca in 6. aprila 1930. pa: »Snegulčica«, s katero smo zaključili sezijo.
27. aprila smo prvič gostovali v RadoVljici z igro: »Gašperjev junaški čin«, drugič pa dne 13. maja v Zagorju ob Savi z isto igro.
Prepričali smo se, da se gostova* nja, če so temeljto aranžirana, obnese* jo tudi na deželi. Naš cilj je bil sezna* niti podeželsko mladino z našim ne* ugnanim »Gašperčkom Larifarijcm . . .« in svojo nalogo je izborno 'rešil z vse* stransko zadovoljnostjo.	—ič.
ZUPA MOSTAR
SOKOLSKO DRUŠTVO POTOMJE. t Br. Ante PoljaničsTutič.
Na Vidovdan Sokolsko društvo u Potomju izgubilo je za uvek svog prvog bivšeg dugogodišnjeg starešinu br. Antu Poljanič*Tutiča i time pre* trpelo jedan jaki udarac, jer su po* kojnikove zasluge za ovo društvo veo* ma velike.
Živeo je kao Soko te je kao ta* kav i umro. I pored toga, što je več bio u dubokoj starosti, uvek se je vidao u sokolani veselo i radišan. Što bi se i najmladoj brači učinilo teško brat Tutič bi kazao: »Ja ču!« I kada jedno društvo na selu izgubi ovakova brata, tu ga je teško zameniti. Ipak, iako če društvo dugo osečati njegov gubitak, moči če da ostane na onoj višini do koje ga je brat Tutič večim delom sam doveo. Umro je sada, ka* da je u obitelji i u društvu ostavio svoju punu zamenu. Kčerka mu Neda zauzima u društvu mesto načelnice.
Društvo ga je sa svim kategori* jama otpratilo na večno počivalište, gde se je od pokojnika oprostio zam. starešine br. P. Matkovič oertavši ukratko njegov sokolski požrtvovni rad. Neka mu je slava!
ŽUPA OSIJEK
SEDNICA ŽUPSKOG ODBORA.
Dne 1. juna o. g. sednica župskog odbora održana je u Osijeku.
Od 37 društava sa 4 seljačke čete, koje su do toga dana bile učlanjene u župi, bilo je prisutno 29 društava sa 4 seljačke čete.
Starešina župe, brat Dimitrije Pe* trovič, otvorio je sednicu pozdravivši svu braču delegate i razloživši cilj ovo* ga sastanka, koji je. prvi nakon orga* nizacije Sokola kraljevine Jugoslavije.
Govoreči o zadatku i ciljevima So* kolstva, o važnosti sleta pozvao je de* legate da izveste o stanju i radu dru* štava te pripremama za slet.
Iz iscrpivog izveštaja svakog poje* dinog delegata važno je spomenuti, da je u svima društvima vrlo veliko odu* ševljeno raspoloženje za rad, ali da u mnogim mestima nedostaju dovoljno tehničke spremne sile za vežbači deo rada. Stoga je zaključeno, da župa pri* redi augusta meseca župski prednjački tečaj u koji mora svako društvo po* slati bar po jednoga prednjaka, a ona društva, koja imaju ženske kategorije i po jednu prednjačicu.
Interesantna je pojava i predlog koji je proizašao baš iz redova seljač* kih društava na ovom sastanku, da se naime uvede vojnička komanda, koja je s jedne strane pristupačnija brači, koja su več služila vojni rok, a koja bi s druge strane več unapred olakšala brači, koja moraju služiti vojni rok upoznanje komande, čim« bi se ujedno postigla saglasnost u ovom predmetu izmedu Sokolstva i vojske,
Spominjano je, kako je važno da učitelji i učiteljice več izlaskom iz ško* le treba da budu sokolski tehnički bar toliko sposobni, da bi mogli voditi bar kategoriju sokolske dece.
Stvoreni su zaključci o organizaciji polaska na slet.
Pojedini delegati tužili su se na pojedince, koji im ometavaju i koče rad, pa su u tom pravcu stvoreni pred* lozi, koji če biti podastrti Savezu na
meritorno rešenje.
Vredno je spomenuti, da su sokol* ski radnici u društvu Erdevik skoro isključivo nastavnici osnovnih i gra* danskih škola, a od neobične vredno* sti je okolnost, da u selu Radovanci od 340 Stanovnika ima 90 organizovanih' Sokola i da to seosko društvo imade i svoj dom koji je članstvo nabavilo vlastitim sredstvima. ^
Na predlog starešine društva Pod* grade, brata Marijana Bosančiča stvo* ren je zaključak. da se Savezu, odnos* no nadležnim državnim vlastima pod* nese predlog, da se uz svaku novu školsku zgradil ima bezuvetno podiči gimnastička dvorana sa potrebnim nir/prostorijama, koja bi u prvom l*e* du služila za gimnastičku obuku škol* ske dece, a također i za razvijanje ra* da odnosnog Sokolskog društva.
Konstatovana je pojava »Križara« naročito na selu-
Divne reči i misli seljaka Marijana Bosančiča iz Podgrada, Mirka Z vona* reviča iz Nijemaca, Nikole Kaiča iz Mihaljcvaea, Andrije Mikeriča iz Ra* dovanaca, Leopolda Kajana iz Velike, Franje Babiča iz Habjanovaca i t. d. ostače duboko urezane u srcima sviju prisutnih, jer iz njih možemo erpsti jedno veliko uverenje, da u društvima imade mnogo i mnogo ljubavi i srca za ovu našu nacionalnu organizaciju i da su brača, organizovana u Sokolstvu, spremna za Sokolstvo žrtvovati sve, kako bi time poradili na što boljem procvatu i napretku Sokolstva, a tim i na boljitku naroda i države.
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO. t Br. Stjepko Meislč.
Dne 12. jula umro je u Zagrebu učitelj vežbaonice Drž. muške učitelj* ske škole Stjepan Mesič, u naponu svoje životne snage i učiteljskog rada, u 45. godini života.
Pokojnik je bio osnivač i prvi so* kolski učitelj i prednjak Hrvatskog Sokola u Valpovu 1907. godine.
Kao mladi preparandista u Osi j e* ku zagrejao se je za Sokolstvo i usa* vršio se je u sokolskoj telovežbi u sa* mom Zagrebu. Kao učiteljski suplenta vrača se kuči u Vaipovo i tu osniva sa bratom Hinkom Naglerom i uz pomoč pokojnog Ivana Krste Dončeviča 16. jula 1907. g. Hrvatski Sokol. Odmah u početku upre intenzivno raditi i več za 2 mjeseca (22. IX.) preriđuje f. društvenu javnu vežbu, koju posečuje brat Šulce iz Zagreba. Njegov uspešan rad društvo mu svagda priznaje, i na I. glavnoj skupštini 10. XI. 1907. bi iza* bran za društvenog vodu. Kao takav inicijativ.io deluje u celokupnom dru* štvenom radu, sastavlja kučni red. upriličuje plesne vežbe za podizanje ugladenosti medu članstvom, osniva
muški i kasnije ženski pomladak. Ve* liki uspeh polučuje javnom vežbom pomlatka na Dečji dan 1908., jednom reči odgaja sokolske pripadnike u hr* vatskom narodnom i sokolskom duhu. 20. septembra 1908. vodi društvo na 1. slet Hrvatske sokolske župe Stross* maverove u Osijek, gde se i nateču neki vežbači iz Valpova, a Stjepko polučuje diplomu sa natecanja.
Njegovim odlaskom iz Valpova u jesen 1908. rad u Hrvatskom Sokolu jenjava, dok sasvim ne utone u san, iz koga ga posle prevrata probude uče* nici i naslednici Stjepkov: osnovavši Sokolsko društvo.
U poratnom Sokolstvu nije sude* lovao.
Sokolsko društvo Vaipovo, kao naslednik predratnog Hrvatskog So* kola. zadržat če pokojnog Stjepka Me* siča u harnoj uspomeni, pošto je po* kojnik bio prvi zidar dobrih temelja valpovačkog Sokolstva.
Za upokoj njegove dobre duše či* tat če se zadušnice u valpovačkoj žup* noj crkvi u torak 5. augusta u 7K sati ujutro.
Mir pepelu njegovu!
ŽUPA SPLIT
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO.
Dana 13. jula o. g. varoš Blato na ostrvu Korčuli doživelo je veliko slav* lje. Toga dana osvečen je kamen te* meljac velikoj zgradi Narodne škole
i	kamen temcljac Sokolskog doma. Veliko je bilo to slavlje i oduševlje* nje. Varoš je bila okičena morem za* stava, slavolucima, a na gradilištu bila je za uzvanikc podignuta veličanstvo na tribina, gde su se potpisivali per* gamene. Postavljenje kamena temelj* ca za gradnju Narodne škole izvršio je lično ministar prosvjete g. Boža Maksimovič, a za Sokolski dom brat dr. Mirko Buič, starešina splitske žu* pe, kao zastupatelj starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vi* sočanstva Prestolonaslednika Petra.
Na ulazu u mesto starešina brat Ivo Prižmič pred četom Sokolova po* zdravio je Prestolonaslednikovog za* stupnika br. dra. Buiča toplom i sr* dačnom dobrodošlicom.
U 9 sati sledilo je osvečenje ka*' mena temeljca prvo Narodnoj školi, a zatim odmah Sokolskom domu. Brat starešina Ivo Prižmič lepim i zanos* nim govorom pozvao je brata dr. Mir* ka Buiča, da postavi kamen temeljac. Medu ostalim br. Prižmič rekao je:
»Mi smo danas razdragani sa ne* nadkriljivom bratskom ljubavi, što naše društvo u Sokolu kraljevine Ju* goslavije, ovde na granici, postavlja temelj svome domu pod pokrovitelj* stvom Prestolonaslednika Petra. I ova naša bratska ljubav, koja izvire iz ne* presušivog vrela sokolske ideje, jedina je kadra da sakupi, uzdrži i razvije najlepše i najzdravije fizičke i mo* ralne snage našeg naroda i čitavog Slovenstva. Sokolstvo je niklo iz du* bine slovenske duše, ono je neproce* njivim žrtvama pomoglo graditi te* melj današnje slobode i samostalnosti.
Da nije bilo tih žrtava, mi danas ne bismo mogli ni smeli da se ovde sastanemo i da postavljamo temelj našem željno očekivanom domu, koji, ovde na granici, mora biti gorda kli* sura, hrid, o koju bi se jednog dana mogli da razbiju besni valovi nepri* jatcljske oluje. Naša prošlost doka* zuje, da smo sposobni dati junake i žrtve za ideju.
Bezuslovno služeči tetini, pravdi, poštenju i bratstvu, neprestano čemo dozidavati i utvrdivati največu i naj* jaču tvrdavu našeg naroda, državnu nezavisnost i narodno jedinstvo.
Pred nama i s nama stupa naš sta* tešina Prestolonaslednik Petar, dični sin našeg uzvišenog kralja Aleksandra
i	mi smo svi združeni s Njegovom sudbinom u jednu celinu, nama svima prožiže dušu samo jedna sokolska volja, da nam je sreča naroda i do* movinc prva i največa zapoved.
Kao gradani i Sokoli kunemo se na barjake sokolske. na uspomenu svih naših mrtvih junaka, da ostajemo verni Kralju, da ostajemo verni na* rodu, da ostajemo verni domovini i da ostajemo verni Sokolstvu!
A sada Te, dragi brate, poživljeni da pristupiš uzvišenom delu, te da postaviš temelj hramu za odgoj gene* racija, koji če biti neoboriva nacijo* nalna kasarna, iz koje se imaju re* krutovati jake falange sokolske uzda* nice, koje če moči i hteti da očuvaju temelj naše države, sazidane na ko* stima najbolj ih sinova našeg naroda
i	koje če biti spremne, da žrtvuju ži* votc za čast i slavu Kralja i Otadžbine.
Spremni smo, eto, da gradimo taj hram, tu kulu, evo Tebi čekiča, po* stavi joj Ti prvi kamen, taj temelj bit če neoboriv, kao i narod naš, na tom temelju, koji češ Ti sada da po* staviš sagradit če blatski Sokolovi svoje junačko gnezdo, koje če braniti svojim grudima i obraniti svojom kiviju.
Živeo Kralj Aleksandar! Živeo Prestolonaslednik Petar! Živelo So> kolstvo!«
Brat dr. Mirko Buič odgovorio je sa toplim i ushičenim govorom, re* kavši, da če se u ovom Sokolskom domu, ovdje na skrajnjoj granici, od* gajati Sokolovi, koji če čuvati mrtvu stražu na obali Jadrana. Zatim je sišao da postavi kamen temeljac. Blagoslov temeljca izvršio je velečasni pleban kanonik Don Pero Franulovič.
Zatim je brat starešina Ivan Pri?* mič predao bratu dru. M. Buiču src* brni čekič i žlicu, sa kojim je postavio temeljca, da to pošalje Nj. Visočan* stvu Prestolonasledniku Petru, kao dar na uspomenu Njegovog pokrovi* teljstva nad gradnjom Sokolskog doma.
Na gradilištu bila je masa sveta
i	more ervenih sokolskih košulja sa glazbama blatskom, velelučkom, kor* čulanskom i hvarskom. Oduševljenju
i	poklicima nije bilo kraja.
U 11 sati održana je svečana sed* nica veča u starodrevnoj Loži, u ko* joj su naši stari držali sednice i od* lučivali o sudbini naroda. Toj sveča* noj sednici prisustvovali su uz g. mi* nistra prosvete i br. dr. Mirka Buiča mnogi ugledni uzvanici. Tu je načel* nik Kunjašič prikazao historijat va* roši Blata, Čiril Verzotti historijat Sokolskog društva i Niko Batistič hi* storijat škole, a zatim uz oduševljene poklike i svirku himne poslani su po* zdravni telegrami Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku i g. Pretsed* niku vlade. •
U 1 sat pop. bio je udešen veliki banket u počast uzvanika, na kojem je načelnik Kunjašič nazdravio g. mi* nistru prosvjete, a starešina brat Prižmič Ivo bratu dr. M. Buiču.
Na srdačnim zdravicama ministar prosvete Boža Maksimovič i dr. Mirko Buič odgovorili su lepim i oduševlje* nim govorom.
Posle podne hvarska glazba pri* redila je lep koncerat, sve samo na* rodne i nacionalne komade. Naveče održana je vrlo uspela sokolska aka* demija uz vrlo lepu rasvetu.
Ovaj dan ostao je u večitoj uspo* meni svrim Sokolima, koji su uz velike žrtve eto započeli sa gradnjom svoga doma, koji če biti čvrsta kula, o koju če se odbiti svaki neprijateljski na* padaj.
U kamen temeljac Sokolskog do* ma položio je brat dr. M. Buič perga* menu, koja glasi:
ZA SLAVNA KRALJEVANJA
ALEKSANDRA I. KARAĐORĐEVIĆA
POD AUSPICIJIMA I STAREŠINSTVOM
NJ. VIS. PRESTOLONASLEDNIKA PETRA
ZA BANOVAN.JA KRSTE SMILJANIČA
I NAČELNIKOVA NJA JOAKIMA KUNJAŠIĆA A STAROSTE IVA PRIŽM1ĆA OVOM RASADIŠTU JUGOSLOVENSKE SVUESTI SVOMU DOMU I OONJIsTU ŠTO GA DIŽE DAREŽLJIVIM PRILOZIMA I NEODOUIVIM POLETOM
U OHRANU OVIH POSVEČENIH ŽALA
SOKOLSKO DRUŠTVO
PO OSNOVI INŽ. MARKA MLADINEO
I IZVOĐENJU GRADITELJA BRAĆE RADIČA U BLATU DNE IH SRPNJA 1930 UZ CRKVENI BLAGOSLOV
PLEBANA DON PETRA FRANULOVIČA DR. MIRKO BBIČ U ZAMJEN1 NJ. VISOČANSTVA KAMEN - TEMELJAC UDARI.
Dr. Mirko Buič s. r., Joakim Kunjašič s. r., Don Pero Franulovič s. r., J. Prižmič s r, U. z. Bana D. jakšić s. r., Ante Radiča s. r, Lovro Radiča s. r., nazočni: B. Maksimovič s. r , Jovo Marovič s. r, Amičin Ivo s. r., Prof S.
Barač s. r.,
ŽUPA SKOPLJE
SOKOLSKO DRUŠTVO STRUGA.
God. 1928. Struga, mestanee pla* vog Ohridskog jezera, dobiva svoje Sokolsko društvo pod starešinstvom valjanog i vrednog brata Dr. Nezlo* binskog. Kako se na čelu društva i da.-
nas nalazi živ i zdrav brat dr. Nezto* binski, prosperitet društva nije i niti može doći u pitanje.
U društvu su zastupani svi slojevi gradanstva, a pretežni deo vrlo siro* mašnog stanja, tako da je društvu bila prva briga domoći se potrebnih sred* stava za uniformisanje muškog i žen* skog pomlatka te naraštaja. Čestim javnim nastupima, akademijama i so* kolskim poselima, koja su bila uvek obilno posedena, društvo je uspelo u prvom svom nastojanju. Društvo ras: polaže sa tamburaškim i pevaekim zborom, koji uzimaju učešda prilikom svakog javnog nastupanja.
Inicijativom društvenog starešine projektovana je gradnja Sokolskog do* ma i za taj cilj pristupilo se rasipača* vanju društvenih markica. Ovu akciju
vidno podupire Kr. Banska Uprava u Skoplju obećavši pomoč od 30.000 Din koju sumu društvo ovih dana očekujg
i	čim se ista primi pristupa se izgrad* nji doma. Isto tako društvo nailazi kod svih državnih nadleštava na lepi prijem i susret. Opština pak ceneči rad Sokolskog društva, imela je u svoj budžet 20.000 Din u svrhu izgradnje doma, a i gradanstvo ne stoji.po stra* ni, več i ono. koliko može, pomaže akciju za izgradnjo toliko potrebneg sokolskog gnezda na krajnem jugu na* še lepe otadžbine.
Za ovakov plodonosni rad društva velika zasluga pripada svakako vrlom bratu starešini, te mu od srca želimo srečan rad u nastupajučoj trečoj godi ni opstanka našega društva.
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Dne 20. jula priredilo je naše dru* štvo utakmice u veslanju, plivanju i trčanju.
Za svečanost vladao je veliki in* teres, osobito medu strancima, kojih imade sada na Rabu velik broj.
Da bi obala na kojoj su se otlrža* vale utakmice bila lepša, pobrinuli su se naši požrtvovni mladi Sokoli, te su marljivo kitili zastavama i dovršili tehničke pripreme.
Utakmicama je u nekim tačkama nastupila i momčad torpiljera ratne mornarice.
Popodne, mnogo pre početka utak* mica, obala je bila zaposednuta mno* štvom. U 5 sati sviranjem sokolskog
marša započela je svečanost.
U veslanju s čamcem »Lički Haj* duk« pobedila su brača A. Domijan i Jos. Bakota, a u sandolinu »Istranin« Vicko Bakota. Pobednici bili su toplo pozdravljeni.
Naraštajac Božo Marčič, kao pro* šle tako i ove godine, bio je pobednik u plivanju.
Zatim je izvedeno nekoliko tača* ka u trčanju, ali najviše života unelo je trčanje podmlatka u vrečama, u ko* jem je odlučno pobedio mali brat Du* šan Bastiančič.
Kako je program bio obilan utak* mice su završene u suton s punim uspehom.
Ohrabreni time naši članovi spre* maju idučih nedelja jednu akademiju, a ponoviče i utakmice.
Kalijeve
Peći
po sniženim cenama prodaje
„KERAMIKA" A. D.
Beograd, Kosovska 49
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka ret pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din
A
REUMATIZAM
Ischias, ukočeuost žila, ko-stobolju, zubobolju, glavo-bolju itd. liječi najsigurnije „ANTIRHEUMIN", koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabeči, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din. Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvadača: Mr. A. Mrku-šiča, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-dem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirheumina“ za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANT1RHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac),
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA STEV. 8
PREJE HENRIK KORN <r (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH P0TRKBŠĆIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 20-77
KNJIGARNA
UČtTELJSUE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
'TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POSTNE HRANIL. ŠT 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne! - Postrežba točna 1 - Zahtevajte cenike!
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine d 0-80m širine samo Din 2‘50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachttersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Podružnica B K 0 (1H A D Balkanska 28, Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
„Kavana Medulic", Zagreb, Uica 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V las ni k: Ćiril Tratnik
Tko oglašuje, taj napreduje!
P. M. Petrovič
Trgovina porculana i stakla Sušak, Strossmayerova 8
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
ШШМЈ0В1ЈШ
Aleksadrova cesta — Vrtača3
se priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bralskim društvom 10% popusta Postrežba točna in solidna. Cene brez konkurenc n e.
Restavracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
VI
asm
k: Ciril Tratnik
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajskacesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Semena
za polje m vrt nudi
SEVER & KOMP
L.) U B L J A N A
Zahtevajte ponudbo!
H!	
	
№ m	
|Д	vseh vrst po foto: qrafijahalirizbah 1 izvršuje za vsatovi?
%	isten tisX natsolidnsie
KLIŠARNA*ST*DEU	
иивиш-мннлмплт
Prvoklasni
na samoj morskoj obali s vlastitim parkom i kupalištem uz umjerene cijene.
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
GUGA HOPVATEK
 ^__________■	ZAGREB
FRANKOPANSKA UL.BR.9—" ........
Izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih i vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokoiskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu o premu.
Mesne konzerve in mesne Udgjjjg
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F Slamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / (lene ugodne!
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanovljena 1.1889. / Gradska štedionica
TELEFON ŠTEV. 2010	*	POŠTNI	ČEK	10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 435 miljonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun In sicer proti najugodnejšemu obrestovani u. Hranilnica plačuje zlasti za vlogo proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obreeti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilčne^a premoženja še mesto I/uhljana z vsem premoženjem ter davčno močjo, v prav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. — Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hraniinici, ker je denar tu popolnoma varen.
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA _ GODINE 1893
® o
j* °
<D o
c -M
M U)
>'t>
O
! s
«¥
s?
BRZOJAVI: KR LjE A SUŠAK4
Tvornica gimnastičkih i = sportskih sprava =
J.Oraž@m
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče lju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, posluzba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llustfovani cenik besplatno-
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. p. # Telefon štev 108
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/°-Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9° o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана-Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ламсно уље, фирпајз, све врстп лакова, емајлно- лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшлне као и обичне земл>ане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс во и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.
ТАЧНА И СОЈ1ИДНА ПО ЛУГА.
иимшм жкп Mim a nami
ттт^тшштнаак^шшт^штшштжмшштиттштттшшшштвштитштштшшттвтттшттштпшвшшшштштшташшвшткшаашш.зтк.'^а’хтшттл
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programa tskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
f Zahtevajte cenik!
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Ureduje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara
Mica Koščeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.