Poštarina plaćena u gotovom God. VI. Broj 44. U Zagrebu, 9. novembra 1034. sfo*? 1 ^ dinara r »JADRANSKI KALENDAR« jo izašao iz štampo. Naručilo ga i nočete so pokajali, jer jo to jedinstvena knjiga i po cijeni i po sadržaju kod nas. Cijena mu je 10 dinara. Ako pošaljete 18 dinara dobit ćete i džepni kalendar »Soča«. Za tu cijenu nećete nigdje dobiti dvije takove edicije. EMIGRANTSKA DRUŠTVA molimo da čim prije pošalju narudžbe za »Jadranski kalendar«, jer počinjemo sa razašiljanjem. Sva društva mogu da rasprodajom kalendara zarade za društveno svrbe, jer dajemo društvima popust, kao što smo to veC u posebnoj okružnici javili. ] ✓ CtASUO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE Važan precedens Talijanski senator conte De Vecchi di V aids m on podnio je slijedeću interpelaciju pretsjedniku vlade Mussoliniju i ministru vanjskih poslova, koju je potpisalo 320 senatora: »Potpisani senatori pitaju ministra vanjskih poslova za njegovo mišljenje o odlukama britanske vlade protiv talijanskog jezika na Malti; a naročito o ukinuću talijanskog jezika u sudskoj administraciji.« U isto vrijeme je narodni poslanik D eter oix podnio sličnu interpelaciju koju je potpisalo 350 poslanika. Ta interpelacija glasi: »Potpisani traže od ministra vanjskih posala da im kaže što namjerava talijanska vlada da uradi u obranu talijanskog jezika i talijanske kulture na Malti, koji su teško pogodjeni odlukama britanske vlade protiv pouke talijanskog jezika u školama i protiv njegove upotrebe u sudskoj administraciji.« To nije prva interpelacija o tom pitanju u talijanskoj komori i senatu. Kada je 1932 uveden u malteške osnovne škole malteški kao nastavni jezik, i tada su nekoji poslanici interpelirali tadanjeg ministra vanjskih poslova Grandija o tome. Grandi je bio tada odgovorio da talijanska vlada nije mogla službeno intervenirati kod britanske vlade, jer da je to unutarnje britansko pitanje, ali, nastavio je Grandi, fašistička vlaci a dijeli sasvim živo osjećanje talijanskog naroda s braćom na Malt i i bol naroda povodom mjera britanske vlade protiv talijanskog jezika. Ta Grandijeva izjava je bila popraćena burnim aplauzom i cijeli parlamenat je nekoliko minuta burno manifestirao »za nesretnu braću sa Malte«. Ono što nije dovršio Grandi, nadodao je bio iza njega poslanik Ercole, sadanji ministar prosvjete, koji je rekao: »Smatram potrebnim da se iz talijanskog fašističkog parlamenta digne glas, koji će tumačiti osjećaje i duševno stanje talijanskog naroda povodom britanskih mjera protiv talijanskog jezika na Malti* Talijanske novine se ovog puta ograničuju na službene vijesti o interpelaciji, jedino rimska Tribuna posvećuje malteškom pitanju odulji ćlanak. u kojem kuša dokazati da Malta nema nikakove strateške važnosti za Englesku Time hoće da podvuče kako talijanska vlada nema interesa da se \z drugih razloga brine za Maltu, već jedino iz nacionalno-sentimentalnih. Ujedno time hoće da kaže kalco je borba malteških Talijana spontana i bez podrške iz Rima. Službeni »G i o r nal e d' 11 alia« se ograničuje na kratku primjedbu u kojoj ironizira bivšeg guvernera Malte lorda Strick-landa, koji e u gornjem domu uporedio Maltu s Indijom. Lanjske godine u septembru, kada je bio pooštren nadzor nad strancima na Malti, fašistička štampa je isto tako morala da se svladava. Tada je napadala jedino guvernera Malte Davida Campbella i prenašala vijesti o Malti iz T i m e s a. Ali kada se zna političko uredjenje fašističke Italije, onda je svakome jasno da ni jedan napadaj, ni jedna interpelacija ni jedna fašistička manifestacija ne nastaje spontano, već da je sve organizirano odozgo — sa najvišeg vrha. Frema tome sve to što se dogadja u Italiji — sve to se dogadja po direktivama Mussolinija. Sve to spada u okvir fašističke službene politike, pa tako i ove interpelacije o Malti, bez obzira što je Grandi pred dvije godine bio formalno izjavio da je pitanje Malt« unutrašnje britansko pitanje. Iz toga možemo zaključiti da fašistička vlada smatra da ima pravo protesta i pravo brige za svoje sunarodnjake na Malti. ..... < To shvatanje se ispoljava još očitije kada su u pitanju Talijani u drugim, državama. Ne ćemo spominjati razne izjave i manifestacije talijanskih službenih ličnosti za Dalmaciju, jer tih izjava ima toliko i takove su naravi da je očito kako fašizam smatra da ima pravo nadzora nad življem onih 4.900 Talijana na našem primorju. Potsjetit ćemo ponovno na one riječi iz Mussolinijevog govora u Milanu prošlog mjeseca, kojima je iznio pitanje Talijana u Švicarskoj. Tada je on javno rekao da je priznavanje i ojačanje talijanstva u Tesinskom kantonu uslov za prijateljstvo izmed ju Italije i Švicarske Slične teze su se pojavile u raznim člancima fašističkih novina, te je, prema tome, jasno, da fašistička Italija smatra da ima pravo da se brine za Talijane izvan kraljevine Italije. Tako gleda fašizam na pitanje Talijana van države. Ali kada se ono pred par godina u austrijskom parlamentu raspravljalo o Južnom Tirolu, tada je sva fašistička štampa, i Mussolini lično, izjavila da je pitanje Južnog Tirola interna stvar Italije i da nitko nema prava da se mješa u to. lo je, možda, sa fašističkog stajališta ispravno, po onoj doktrini da se čovječanstvo za fašiste sastoji jedino od 40 milijuna Talijana u Italiji t 10 milijuna Talijana u inozemstvu \ TEŠKO STANJE V ISTRSKIH VASEH Cerkveno petje v italijanskem jeziku — Forsiranje nemoralnih plesov — Zemljišče od 1.261 ha in 37776 kv. m. na dražbi za dolg od 2139 lir Iz zapadne Istre nam pišejo: Zgodovinski tok prinaša marsikako bridko razočaranje več ali manj vsem narodom in deželam. Ali kar je jugoslovenska Istra preživela v zadnjih letih pod fašistovsko vlado, gotovo nima primera na svetu, iz-vzemši kako afriško kolonijo. Popolna odprava vsake narodne, politične, kulturne in gospodarske svobode je dosegla svoj višek v letošnjem letu. Vse je ukrenjeno in določeno po edinem' ukazu iz Ritna, ki je seveda izključeno v italjanskem jeziku. — Slovenski in hrvaški jezik sta popolnoma odpravljena i prepovedana v vseh šolah in javnih uradih. Celo cerkveno petie se mora, v Izključno slovenskih In hrvaških župnijah, kjer redko kdo razume kako italjansko besedo, vršiti v latinskem ali italijanskem jeziku. Nobenega slovanskega čtiva nimamo več. Izdavanje, ne samo političnih dnevnikov in periodičnih listov, marveč tudi nedoložnih gospodarskih in kulturnih, da, celo verskih, je docela zabranjeno. S knjigami je isto tako. Iz Jugoslavije in ostalega inozemstva je zabranjen uvoz vsem časopisom in knjigam. Ne v javnih lokalih, ne v rasproda-jalnah ne najdete nobenega slovenskega ali hrvaškega lista ali. knjige, tako da se naš narod nahaja v popolni temi in ne ve ničesar kaj se godi okoli njega in po ostalem svetu. Nahaja se v sredini najcivilizi-ranejšega sveta, a je kljub temu odtrgan od njega. O drušfvenem življenju ni ne duha ne sluha. Vse duševno življenje je kakor izumrlo. Edino kar še ostalo pri življenju in kar stoji tukajšnim oblastnikom zelo pri srcu je ofiejelno prirejanje plesov pod strogim nadzorstvom fašistovskih špi-jonov. Ti plesi imajo očividen namen kontrolirati razpoloženje našega ljudstva, zlasti naše mladine. Zanimivo je vedeti, kako stoji naše ljudstvo v gospodarskem pogledu. Imetja od poprečno 70—80 pesto naših kmetov so šla na boben ali pa so silno zadolžena. Tudi ostala četrtina živi v trajnih skrbeh in napetostih, kedaj bo tudi nje zadela enaka usoda. Da ni ljudstvo popolnoma propadlo se imamo zahvaliti vojnim pokojninam; vendar sole redki slučaji, kjer se naš kmet še trdno drži, no, kakor vse kaže se tudi ti redki ne bodo več dolgo držali. Karakterističen je slučaj občinske frakcije Podgorje pri Herpaljah, ki je doživela 10. augusta tretjo in zadnjo dražbo. Ta »gmajna« obsega 1261 na in 3776 m2 zemljišča. Koperski davčni urad jo je dal na dražbo, ker mu dolguje 21’39 lir. Zasebnih dražb pa je vse polno po celi Istri za neznatne dolgove pri davčnih uradih. Revščina in beda se širita kakov kuga tudi v imovitejše kroge. Večina se je nanjo že skoro privadila in jo smatra kot kronično bolezen. A gospodje občinski zastopniki in učitelji nam cinično prorokuje-jo. da se bomo počasi že naučili živeti, kakor živijo južni Italiani ob nezabeljeni zelenjavi, čebulo in podobnim. In res, en del našega istrskega naroda ne pozna več ne slanine, ne bele moke, ne mesa, medtem ko se laški pritepenci matijo na račun naše uboge pare. Pretresljivo je gledati naše uboge kmete, stare in mlade, kako se z neverjetno oddaljenih vasi in tudi z zapadno-istrskih obrežnih mestec, podajajo peš v Opatijo in Reko, da si v tamkajšnl coni nabavijo nekoliko kilogramov moke, testenin itd. Zgodi se včasih, da finančni stražniki, iz hudobije ali kaprica, tem revežem zaplenijo vse nakupljeno blago, ali pa jih včasih celo zaprejo. K vsem tem le površno opisanim in nadvse žalostnim razmeram, naj omenimo še slabo letino, povzro-čno zlasti po toči. ki je opustošila skoro zlasti vinskih pridelkov po raznih krajih cele Istre. A naš narod v Istri ne obupuje. Prepričan je. da tako stanje ne bo moglo dolgo trajati in da mora priti tudi zanj tako teško pričakovano odrešenje. Narod, kije proporcijonelno dal svetu največje število pesnikov in pisateljev ne more in ne bo trpeh takega nazaslišanega su-ženjestva, četudi bi si moral svobodo priboriti s krvjo. NADBISKUP MARGOTTI PREUZEO REKTORAT GORIČKOG SJEMENIŠTA Goričko sjemenište mora da bude u svemu rimsko Trst, novembra. — Dosadanji rektor goričkog sjemeništa Brumat morao je da dade ostavku. Rektorat je, do daljih rješenja, preuzeo sam nadbiskup Margotti, a vicerektor je postao don Giuseppe Velci. Tom prilikom piše »L’ Idea del Popolo« službeni list goričke nadbiskupije, o misiji goričkog sjemeništa, i kaže: »Ono što mora da karakterizira naše sjemenište to je duboki katolički duh i poslušnost i pobožna privrženost Svetoj Stolici, i pokoravanje ne samo kanonskom zakonu, već svim direktivama Rima, kako bi se moglo reći da je naše sjemenište rimsko u potpunom smislu riječi. Sa mudrim disciplinskim normama pazilo se i na tu vrlo važnu stranu za odgoj mladog klera, a nadamo se u još bolje rezultate«. Dakle: konfinacija Mužiće i Rutara spada u te »mudre disciplinske norme.« SRAMOTNA POLITIČKA AKCIJA KARABINJERA U sela dovadjaju u prnje preobučene fašiste i pretstavljaju ih kao izbjeglice iz Jugoslavije Mune, oktobra 1934. Svima je vec poznato sa kakvim se metodama u našim krajevima i med ju našim narodom vrši fašistička propaganda, kako bi nas čim lakše i prije odnarodili. K tome još i nastoje, kako bi nas medjusobno zavadili, da bi mogli poslije lakše s nama raditi, Dne 21 oktobra u nedelj u baš kada je narod izašao iz crkve, dao je nalog ovdašnji brigadir svojoj četvorici karabinjera, da neka pokupe nekoliko muškaraca na jedan dogovor, kojega će on održati u gostioni kod Pilana. Mi, ne znajući o čemu se radi, skupili smo se. Bilo nas je oko 50 osoba sve samih seljaka. Htjeli smo da vidimo i čujemo što je na stvari, ali kad smo došli u spomenutu gostionu, za stolom je sjedio g. brigadir i njihove učiteljice, a medju nji- (Bodrero: Vittorie dottrinaUi del Fascismo), ali to može da vrijedi samo dotle dok se toj fašističko-subjektivnoj doktrini ne ispriječi ono Sveopće i opčeljudsko načelo: Svi narodi imaju jednaka prava — svi narodi imaju jednako dužnost i, jer pravda nije ni fašistička, ni engleska, ni njemačka: pravda je samo jedna i jedinstvena. A na temelju te pravac — imajući na umu sve ovo što smo gore izložili — ima svaka slobodna etnička grupa pravo da se brine za djelove svoga naroda van svojih ma je sjedio jedan čovjek sav poderan i imao je na glavi nekakvu crvenu kapu. čim smo ušli u sobu počeo nam je brigadir govoriti, da mi koji se dr-čimo tako rado da smo Hrvati i Jugo-sloveni i da mi koji toliko plačemo za tom Jugoslavijom, da ćemo imati priliku vidjeti kako se slabo živi u Jugoslaviji. Tada nam je pokazao onoga čovjeka i rekao je, da je to činovnik iz Jugoslavije i da je pobjegao u Italiju samo zato, da se najede kruha. Mi smo kasnije u ovom čovjeku, kojega nam je nas brigadir pretstavio, prepoznali jednog fašistu. A ako fašisti misle, da će nas Jugoslovene u ovim krajevima odvratiti i nam omraziti braću našu, onda se na veliko varaju, i oni koji igraju tako sramotne uloge, kao i oni, koji ih šalju. (ćić)._________ granica. 1 radi toga gledamo na te interpelacije o Malti i na Mussolinijeve riječi o Švicarskoj kao na jedan precedens — i to za nas vrlo koristan i potreban. Radi toga registriramo sve to da se jednog dana — koji možda i nije daleko — ludemo mogli pozvati na primjer fašističke Italije, kada se, bilo gdje, bude službeno govorilo o našem narodu u Julijskoj Krajini, koji jc mnogo veći, i mnogo značajniji za jugoslavensku etničku cjelinu, nego što je to malena Malta za talijanstva. TONE PERUŠKO. PRETPLATNICI Učinite svoji’, dužnost. Pošaljite zaostalu pretplatu, jer list ne može ovako dalje. Nesavjesni pretplatnici će biti krivi da ovaj naš jedini list propadne i da naš narod u ropstvu ne bude imao ni jednog glasila koje će pred svijet iznašati njegove muke i tražiti pravdu. Kada bi svi dužnici platili dužnu pretplatu, list bi bio osiguran. Već smo u zadnjem broju opomenuli one koji neće da vrše svoje obaveze. Ovo neka bude zadnja opomena. A onima koji su učinili svoju dužnost, kao i onima, koji su se ispričali, zahvaljujemo. Prisiljeni smo da izlazimo na četiri stranice, a imamo uvijek materijala za osam. Ali nova godina je blizu — deficit raste — i moramo činiti sve da izdržimo list barem do nove godine. A ako list propane — krivnja je na onima, koji ne znadu osnovnu dužnost, da onaj ko prima list mora da ga i plati! Jer list održavaju samo pretplatnicL „C0MMISARI0 PREFETIZIO“lj PREMU RIJEŠAVA VAŽNA KOMUNALNA PITANJA. Prem, novembra 1934. Naš zloglasni učitelj »podesta« je ovih dana otišao. Na njegovo mjesto je došao učitelj Alfio, koji je preuzeo njegovu načelničku dužnost pod firmom »Commisario prefe-tizio« Taj naš novi fašistički apostol talijanstva imade, kako izgleda, silnog razumijevanja za komunalna pitanja. Prvi njegov korak na riješavanju tog problema jest: pod prijetnjom globe nijedna kokoš ne smije šetati selom. Drugo važno naredjenje jest: Sve seoske staze (ulice) moraju se sjati od čistoće. U tu svrhu je povećan personal općine za jednu osobu, koja ima da pometa te seoske puteve. Pitamo mi g. commisaria prefetizia, da li si je pogledao čistoću i red u g r a-dovima svoje južne domovine, gdje smiju krave, mule i koze šetati gradskim ulicama, gdje smiju mule i svinje stanovati u istoj prostoriji sa ljudima (Foggia, grad sa 70 hiljada žitelja). Mi smo seljaci, koji se bavimo gospodarstvom, — a na red i čistoću smo mi od rodjenja naviknuli. (Sag.) FAŠISTI KOMEMORIRAJU RENEGATA KERŠEVANA U RIHENRERGU T r s t, n o v e m b r a. — Na 2 o. mj. održali su fašisti u Rihenbergu veliku svečanost. Komemorirali su Antona Kerševana, koji je ubijen kao milicijoner u Svetom Petru na Krasu 1926. — Iz Gorice je došao federalni sekretar Luraschi i još nekoji. Na grob su položili vijenac sa natpisom »Sočki fašizam mučeniku Antonu Kerševa-nu«, uz obligatne govore. ŽILAVOST NAŠEGA NARODA 70 rođenih 1 jedan umro u 22 mjeseca Talijanske novine donašaju kao dokaz za žilavost talijanske rase podatke iz jednog sela (Dračevca?) u Zadarskoj provinciji. U tom selu je na 400 stanovnika umrla u 22 mjeseca samo jedna žena, a ni ta nije iz tog sela. Kroz to vrijeme se rodilo sedamdesetero djece. »Corriere istriano«, koji donaša tu vijest, kaže da su to sve sami marljivi seljaci, i da su svi oduševljeni fašisti. Da su oduševljeni fašisti u to ne vjerujemo, ali da je naš narod pod Italijom tako žilav, zdrav i otporan to rado vjerujemo i veseli nas. IZ UREDNIŠTVA Ker nismo pravočasno prejeli gradiva iz Ljubljane je slovenski del današnje številke malo skromen. Zato bomo v prihodnji številki to izdatno nadoknadili. NAŠI KALENDARI su već u prodaji. Naručite ih što prije. Nećete se pokajatl, jer za tu cijenu nećete nigdje dobiti takove dvije edicije. Pošaljite 18 dinara i dobit ćete veliki »Jadranski kalendar« i džepni kalendar »Soču«. Naručite naše kalendare. Ako naručite oba dobit ćete ih franko za 18 dinara. Poostrena gonja proti slovenskem tisku v Italiji Zaplembe molitvenikov — Are taci je zaradi slovenskih knjig Po aretaciji in konfinaciji slovenskega pisatelja Franceta Bevka v februarju letošnjega leta, ki sta vzbudili pozornost vsega kulturnega sveta za nezaslišano zatiranje našega jezika in naše kulture v Italiji, tako da je bila celo fašistična Italija spričo splošnega ogorčenja, posebno na zborovanjih penklubovcev, prisiljena, da Franceta Bevka zopet izpusti, je bilo pričakovati, da bodo fašistične oblasti ukinile ali vsaj omilile postopanje proti slovanskemu tisku. Zgodilo pa se je vprav obratno. Kakor da bi hotele dati duška svoji jezi radi svojega poraza pred kulturnim svetom, so se vrgle s še večjo mržnjo na slovanski tisk. Na podlagi neke ministrske odredbe, ki pa smo jo zaman iskali v italijanskem uradnem listu, ki sicer objavlja vse zakone in odredbe, se je uvedla v Julijski Krajini preventivna cenzura. Vsaka knjiga (vsaj vsaka slovenska in hrvatska knjiga) ki se tiska v Julijski Krajini, se mora v treh že vezanih izvodih predložiti pristojni prefekturi, ki da nato pismeno dovoljenje za publikacijo ali pa knjigo prepove in vso za logo že natiskane knjige zapleni. Baje bila ta odredba izdana v prvi vrsti proti pornografiji, resnično pa se izrablja le politične svrhe proti slovenskemu tisku. Prva knjiga, ki je postala žrtev nove odredbe, je bil peti snopič »Se j ave a« od dr. Andreja Pavlica. Knjiga je bila le nadaljevanje prejšnjih snopičev, kateri nosijo vsi »imprimatur« goriškega nadškofijskega ordinarijata, zadnji celo »imprimatur« proslulega škofijskega administratorja Sirottija, in je vsebovala pobožno branje za razne nedelje in praznike v letu. Prefekt pa je odredil zaplembo knjige radi tega, ker se je rabil v njej slovensko ime za »Sveto goro« in ker je v njej bilo pisano, da »sta sveta brata Ciril in Metod učila na Kranjskem in Štajerskem» in tudi po »naših krajih«. Iz prav istih razlogov bi bila zadela enaka usoda tudi ponatis »V i š a r-skih polen« od Narte j a Velik o-n j e. Kajti pisatelj piše, da stopijo romarji v Radovljici na vlak in da pridejo na Vi-šarje, pri tem pa pozablja, da je med Radovljico in Višarjami italijanska meja.. Knjiga je smela v javnost šele tedaj, ko se je založništvu posrečilo dokazati, da avtor v knjigi sploh ne rabi imena »Višarje«, temveč da govori le o »višarski božji poti«. Da je tako naravnost otročje neumno postopanje goriške prefekture, potrjuje že samo dejstvo, da so poverili cenzuro slovenskih knjig nekemu Ventimi, gorskemu Italijanu furlanskega pokolenja, ki le za silo lomi slovenščino. Ta možakar je bil svoječasno avstrijski orožnik, po vojni pa je v nekem uradu poneveril večjo denarno vsoto, sedaj pa uživa popolno zaupanje fašističnih veljakov. Omenjeni dve zaplembi pa nista ostali osamljeni. Kajti pred mesecom dni je gori-ška prefektura odredila zaplembo petega natisa molitvenika »Oče naš«, ki ga je pripravljala Katoliška knjigarna v Gorici. Skromni molitvenik majhnega formata, ki je šel že v 30 tisočih izvodih med naš narod v Julijski Krajini in ki nosi odobritev tržaškega škofa Alojzija Fogarja, je postal nevaren veliki Italiji in fašističnemu režimu. Razlog te zaplembe je postal popolnoma jasen, ko je biia nekaj dni pozneje zaplenjena tudi zbirka otroških pravljic »Zlata hrušk a«, ki jih je spisal sed^j že ranjki Fran Milčinski in ki jih je dala ponatisniti Goriška Mohorjeva družba. Slovenska hrvatska mladina v Italiji ne sme dobiti roke nobene knjige, pisane v njenem je ziku, Radi tega se morajo zatreti vse slovanske mladinske knjige, radi tega se morajo zatreti tudi vsi slovanski molitveniki Fašistične oblasti pa so tudi drugače naravnost pobesnele proti slovanskim knjigam. O tem pričajo dopisi iz raznih krajev Istre in Goriške, ki jih objavlja skoro v vsaki številki »Istra« in ki poročajo o hišnih preiskavah, in aretacijah samo radi tega, ker osumljajo naše ljudi, da hranijo slovenske in hrvatske knjige. To preganjanje je doseglo svoj višek v številnih aretacijah naših ljudi v Črnem vrhu in okolici sredi meseca septembra. Na ovadbo nekega domačina, konfidenta policije, na čigar domu se shajajo tihotapci vsega okoliša, so napravili po več hišah v Črnem vrhu in okolici preiskave in aretirali 25 oseb, ker so našli pri njih slovenske knjige, ki so jih prejeli preko meje. Dasi so bile knjige docela nedolžne vsebine, so postopali proti vsem aretirancem na najsurovejši način, in so jih na karabinjerski postaji hudo pretepli. Od aretirancev jih je še danes 15 v zaporu in sicer v Kopru, kajti vse kaže, da jih hočejo spraviti celo pred posebni tribunal v Rimu. V zaporu se nahaja tako že poldrugi mesec: Rejec Franc, Pivk Franc, Rudolf Karel, Rupnik Anton, Tončič Franc in Tončič Jošt iz Lomov pri Črnem vrhu, Rudolf Jakob, Lampe Ivan in Poženel Dominik iz Črnega vrha, Cuk Anton iz Predgriž, Rudolf Maksimilijan iz Cola, te Cuk Franc in še dva druga mladeniča iz Vodic. Med aretiranci je celo neki 76-letni starček, Plešnar Janez iz Zadloga. ' Tudi po pošti ne sme nobena slovenska ali hrvatska knjiga ali revija v deželo. Tako so slovenske knjige literarne vsebine, ki jih je po naročilu poslalo neko ljubljansko založništvo italijanskemu knjigotržcu kratkomalo zaplenili; knjig OKROŽNICA SAVEZA - ORGANIZATORNO-PROPAGANDNEGA ODSEKA Podpirajte naš list — Na ročajte naše koledarje Vsem saveznim članicam! Že v svoji prvi okrožnici št. 20/34-35 z dne 26. septembra t. 1. je podpisani odsek naslovil na vse emigrantske edi-nice poziv in prošnjo, da v čim večjem številu razpečajo med svojimi člani pa tudi med ostalim prebivalstvom naše edicije, letos v jeseni posebne edicije praktične vrednosti, t. j. koledarček »SOČA« in »JADRANSKI KOLEDAR«, obenem pa smo pozvali tudi na delo za naš emigrantski tisk »ISTRO«. Do 20. oktobra je bilo treba koledarje naročiti pri upravi lista v Zagrebu, odseku pa sporočiti ime poverjenika! Vendar pa so doslej, kolikor je odseku znano po sporočilu Uprave lista javilo samo devet društev. Kje pa je ostalih 30? Kaj ima morda Savez samo 9 delavnih edinic? Trdno verujemo, da ni tako! Kajti če bi bilo tako, potem bi bila to žalostna, da celo obupna slika naše organizovane emigracije. Prepričani smo, da je vzrok temu sa- I mo zastoj v delu, ki je nastal zaradi nenadomestljive izgube našega Vladarja j |0ko 900.000 službeno priznatih besposlenih radnika u Italiji Mizerne pomoći besposlenima. Službena fašistička statistika priznaje 900.000 besposlenih radnika, a u septembru o. g. se broj besposlenih povećao za 20.000. Ali da se dobije taćan broj besposlenih, trebalo bi tu cifru po-_ . - , množiti barem sa 2. Fašističke novine donaša, tudi ne velikega pomena, ki ga I više ne donašaju broj radnika koji pri-ima tiskana beseda za naš pokret. Tega maju pomoć za besposlene, ali te pri- pomoći postaju iz dana u dan sve manje. I oni sretnici koji mogu da dodju do te pomoći dobivaju samo kroz prva tri mjeseca besposlenosti iznos od jedne lire i 25 centezima do 3 lire i 75 cen-tezima dnevno. in da bodo v par dneh vsa društva storila svojo dolžnost. Odsek danes ne bo ponovno nagla-glašal velikih koristi, ki nam jih tisk se moraje zavedati naše edinice in je zato nujno potrebno neprestano delo! Prosimo zato, da olajšate delo Upravi »Istre« in odseku omogočite nadaljnje korake, da nemudoma, NAJKASNEJE PA DO 10. NOVEMBRA t. 1. pošljete Upravi naročilo za gotovo število koledarjev, ki jih mislite razprodati, odseku in Upravi pa obenem tudi ime po- SPECIJALNI TRIBUNAL I BIJEDA U TALIJANSKIM MASAMA Pobune seljaka i radnika protiv fašizma — 400 godina robije u 5 sjednica specijalnog Tribunala — Kuće i kasarne oblijepljene antifašist ičkim letačima U zadnjih pet sjednica Specijalno tribunala palo je osuda za oko 400 godina radi antifašističke propagande i pobune radnika i seljaka protiv režima. Kroz prvih 6 mjeseci o. g. palo je 750 godina robije. Osudjeno je usve 120 antifašista, tako da je na svakoga došlo prosječno 6 godina robije. U sjednici od 30 oktobra osudjeno je, kao što smo već javili u zadnjem broju, i šest naših ljudi iz okolice Vipave, i to ukupno na 23 godine robije. U sjednici od 26 oktobra osudjen je radnik Gigante na 20 godina robije, a mnogi na desetke godina. Tim povodom donaša antifašistički list »La voce operaia« dopis iz Vidma u kojem se prikazuje bijeda u masama i pobune protiv režima. U tom dopisu se, izmed ju ostaloga, veli: Pred nekoliko mjeseci kada Je režim izvršio hapšenja u masama u Furlaniji i okolici Vidima, mislili su da su time uništili antafašistički pokret. Al su se prevarili. Baš ovih dana, kada je Specijalni tribunal izricao na stoljeća osuda protiv uhapšenika iz tih krajeva, sve ceste koje vode iz Tržića u Ćervinjan, u Kormons i u južnu Furlaniju, bile su preplavljene antifašističkim i proturat-nim letačima. Mnogo kasama milicije i sve općinske zgrade bile su oblijepljene revolucionarnim letačima. Specijalni tribunal je za reakciju na ANTIFAŠISTIČKE DEMON-. stracije U FRANCUSKOJ sameznika odnosno odbora, ki bo raz- Ometene proslave »Pohoda na prodajo, oziroma sploh referat za tisk j R ’ pri društvu prevzel. u Francuskoj suTašistićki diolomat- Prepričani, da vsi razumete naše po- I ski pretstavnici morali da održe prozive v vseh okrožnicah in važnost na- I slave »Marcia su Roma«. Na nekim mje-šega dela, pričakujemo polnoštevilnega | stima su talijanski antifašisti onemogućili te poslove. „ Tako su u Drancy talijanski antifašisti u zajednici sa Francuzima rastjerali fašistički skup. Iza toga je oko 500 francuskih i talijanskih antifašista demonstriralo po ulicama poklicima »Dolje fašizam«, dok se talijanski konzul i odbor za pripremu proslave »Pohoda na Rim« sakrio u konzulat, koji je bio od policije dobro čuvan. , U Villejuif su antifašisti održali 27. oktobra protestni zbor protiv fašizma. Medju govornicima je bilo i Francuza. Govornici su iznijeli bilansu 12-godišnje vladavine, koja se može izreći u tr; riječi: bijeda, teror i rat. Slijedećeg dana je imala da bude os-većena nova fašistička osnovna škola. — odziva in Vas v tem prepričanju pozivamo na delo. Savez jugoslovanskih emigrantskih udruženj — organizatorno-pro-pagandni •odsek. to izrekao na stotine godina osude. Osudjeni su radnici i seljaci, koji su pred par mjeseci sudjelovali u antifašističkim demonstracijama u masama. _______________________ _ Spomenut ćemo nekoje od tih demon- Antifašisti Talijani su omeli tu proslavu stracija: ' i razjurili fašiste. U prvim danima maja oko 300 bes- U Troyesu su fašisti htjeli posvetiti poslenih radnika u Tržiču se sakupilo Talijanski dom (Casa degli italiani; na pred prostorijama Fašističkog sindikata dan proslave »Marcia su Roma« Anti-i tražili su oštro rada i kruha. Pozvana fašisti su i tu onemogućili otvorenje i je policija iz Trsta i mnoge pohapsila. I proslavu. Fašisti su bili projektirali jedan iz- U Lionu je 27. oktobra održan velik let od 10.000 metalurgijskih radnika u I antifašistički zbor. Prisustvovali su i Rim da se poklone Mussoliniju. Tražili francuski radnici i pripadnici Ijevičar-su da radnici doprinesu dobrovoljno 10 skih stranaka. Demonstriralo se protiv lira. Niko se nije odazvao. Tada su fa- I fašizma i Mussolinija, šisti zaprijetili otpuštanjem. Ali su se U Toulousi je takodjer održan velik podigle žene i protestirale. Vikale su: antifašistički miting 20, oktobra. 1 tu su 10 lira nam treba za kruh našoj djeci. I prisutni demonstrirali protiv fašizma. U jednom selu blizu Gradiške jed- I ,1 u drugim krajevima Francuske os-nom seljaku su zaplijenili za pore- I jeca se velika aktivnost talijanskih an-■ski dug od 300 lira 3 krave, 1 konja, I tifašista i ujedno javno sudjelovanje 2 bicikla i jednu šivaću mašinu. I Francuza u antifašističkim đemonštfa' Pomoć za besposlene je tako mršava I cijama. tako da obitelj od 6 članova dobije ka- NOVE OBSODRF koJa ledya d°s“e H .POSEBNE,GA SODIŠČA Veliko nezadovoljstvo izazvao je za-| oktobra 1934 (Ag is). Včeraj kon po kojemu su militarizovani svil 50vt?1!1 oosojeni pred posebnim sodiščem za muškarci od 8 do 55 godine. | lascito države v Rimu: Vincenzo Gigante, Bijeda, glad i strah od ratne opasnosti čine da su mase u vječnoj nape Giovanni Giorgetti, Alessandro Zanetti, Luigi Carecchio, Cario Bertolini, Marion Smanjivanje nadnica — Nezaposlenost — Bijeda na sve strane — Pobune tosti, a strah od zime koja se približu- 1 es?t .1’ vlusePPe Brignoli, Giuseppe Zaje može da dovede do novih nezadovolj- I P?rdini’ Giuseppe Riba, Melchiore Cordano, 1 Giovanni Panicene, Francesco Brustio, Oreste Riva, Oreste Boschi, Luigi Savio, stava. »II Lavoro Fascista« službeni fašistički list od 1 o. mj. piše o smanjenju nadnica u Italiji i ovo: U pet godina imali smo tri puta opće smanjenje nadnica. U godini 1927 imali smo jedno opće smanjenje za prosječno 20 posto; 1928 su plaće smanjene za 10 posto, a uslijed ekonomsko-finansij-ske krize u novembru god. 1930 imali smo snanjenje za daljnjih 8 posto. »Lavoro Fascista« iznaša stanje do novembra 1930, a list »L’ organizzazione industriale«, organ Industrijske konfederacije od 1 septembra o. g. piše: — Od novembra 1930 do juna 1934 najveća prosječna sniženja su bila u kemičkoj industriji (23.8 posto); u industriji gradjevnog materijala 19.4 posto; u drvnoj industriji 17.3 posto; u gradjevinskoj 17.3 posto; u industriji papira 16 posto; u mehaničkim i metalurgiji 14.5 posto. Prema tome imamo priznata smanjenja plate, koja se od 1927 do danas kreću izmedju 52.5 posto i 61.8 posto. Uz to postoje i nepriznata smanjenja koja su nametnuta radnicima revizijom radnih ugovora i nominalnih piata. Me-djutim je od 1927 do danas život pojeftinio samo za 18 posto po statističkim iskazima Rimske i Milanske općine, dok Ferroccio Zanada, Michele Balocco, Battista Pezzato. Gigante je dobil 20 let, Giorgetti 16, Zanetti 14, Bertolini in Gordani 4, Caracchio 3, Boschi, Savio in Znada 2 in pol, Brignoli, Zanardini, Riva Giuseppe, Panicone, Brustio, Riva Oreste in Razzato 2 leti, Pesenti in Balocco 1 leto. Zaradi amnestije sta bili oproščeni vsem po dve leti. DOPOLNITEV SEZNAMA ŽRTEV Poginil je 12 letni deček Brezovšek Mirko ki je bil zaprt v ječi v Gorici štiri me- službena statistika fašističkog Statistič- ?ec<-, skupno z onimi 32 fanti izmed katerih kog ureda kaže da je život pojeftinio u ie ••“isfarejšl J7 letni Pirc iz Bovca. dužbema °statistikl5 u^eftSfento »f PVI,E N0VE ŠKOLE NA BARBANŠTINI vota 1 bila tačna i kadaifta'službena Tu fa no^mbr statistika o smanjenju nadnica bila isto m-oslniJ bFao!934' — -Na da« tako objektivna, čak i onda, u najpo-1ol v±nn ^ ±0™ svecan,?Je voljnijem slučaju, imali bi efektivno il ki c„f.?aP.0Vf,.sk?a -u Barbanu Pohtic-stvarno smanjenje radničkih prihoda t01? ^odom po- od 27.5 pasto do 36.8 posto. d!eci fašističke pohva niče. školi 'je dano ime »Tomaso Luciani«. Iza proslave u Barbami otišli su svi u Kuiće. I tu je osvećena nova škola 1 ujedno proslavljena »Marcia su Roma«, čini se da su baš namjerice izabrali taj dan za osvećenje tih škola kako bi na U Italiji se jede sve manje mesa — Pred pedeset godina je potrošak mesa bio veći nego danas — Pri. rezi od 35 posto na goveda To je najbolji dokaz, kako nehotice Iprislav^ narod“došao 1 na tu fašlsTlčkU _di_i »Corriere della Sera« da život u | iz Ližnjana je premješten u Medu- Milanski »Corriere della Sera« od 17. oktobra donaša u jednom članku usporedbu izmedju življenja u Milanu pred 50 godina i življenja danas. Taj fašistički list veli: »Po potrošnji mesa vidi se najbolje ekonomsko stanje naroda. Pedesetgodi-šnja statistika pokazuje da su Milanezi trošili 1881. godine 31 kg. mesa godišnje po osobi — u 1925. i 1927. popeo se bio taj potrošak na 40 kg. — to je bio period visokih zarada radi pada vrijednosti novca — ali 1932. potrošak mesa je spao na 27 kg. po osobi godišnje. tvrdi ?SjLPza?ojsUVoestteŽv?ć ?r\0AVaa?t°c IT ^^fa^^Tr^r^rVanTra je^fašističkf režinf’udarlo ^ore^ fia^Slf d^r mogao uzdržavatf Bal ^ « Stojiče, SUU 'SlnfaTufe je antifašistički ^ist ‘»Giustizia esibir-I L?!tav^,Zri0,L^ « oo /.ifvamo /i • .t - ------- .menu. Bio je vrlo zagrižen fašist i na ^JL55ai?ca-„daJe g?vedJe meso op: [svakom koraku je proganjao naš narod. Svi su jednodušni da je gori i od terećeno sa 35 posto prireza, poreza i raznih daća, tako da meso na putu iz staje do kuhinje poskupljuje za više od jedne trećine u korist fašističkog režima. naslovljencu in jih tudi niso vrnili založništvu, dasi je bila pošiljatev priporočena sta obe stranki pošiljatev ponovno reklamirali. V Julijsko Krajino ne sme pač nobena ugoslovanska publikacija ... Da, pač neka publikacija, spisana v hrvatskem jeziku, se je smela, vsaj dokler je izhajala, proda-niso dostavili jati tudi v Julijski Krajini, namreč »N e- De Cicca. gradnje u pazinskoj općini dvije škole i balilski dom Pazin, novembra 1934. ____ Na dan »Marcie su Roma« osvećena je nova škola u Gračišću i u Novakima. Za školu u Gračišću je dala država pripo- zavisna Hrvatska država«, ki 10 Tako** poTtopa'{talija^prot^slovanskemu | a °n.u u Novakima je "sagradila òp-tisku v času. ko so vsi italijanski listi polni 12 , F)edno 1? °Pcina preuredila jed' gneva in žolča proti engleškim oblastem |?_u 1‘:uca ’irwinndliiZa dom uz c ' na Malti, ki so skušale le neznatno omejiti penu od f0-000 Iira-________ ko“d n",?v«a S^a,ateL,"r3| »Jadranski kalendar«, teščine. L. C. 1 Cijena 10 dinara bez poštarine* Polom žitne bitke Letošnja žetev je za 20% manj ša od lanske Italijanski listi so v zadnjem času prinesli poročilo o letošnji žetvi. Iz tega je razvidno, da je bil pridelek žita nasproti drugim letom res zelo majhen. Ta ugotovitev igra sicer veliko vlogo v ital. gospodarskem življenju, še večjo pa v fašističnem delu in nehanju. V skromnih besedah ne moremo povedati vsega kar so fašisti napravili in še delajo za tako zvano »žitno bitko«. Potoki tiskarskega črnila so stekli po časopisih, milione lir in drugega se je razdelilo za nagrade, za stroje in kdo ve kaj. Pomembno je, da so skoro večino teh nagrad prejeli veleposestniki, kar pa ni nič čudnega, ker edino oni lahko z denarjem zboljšajo in povečajo svoje poljedelske produkte. Letošnja žetev pomeni za »žitno bitko« kot Kobarid v času vojne. Na 4,951.780 ha polja posejanoga z žitom je bilo pridelano 63,327.700 q žita, kar pomeni za 20 posto manj kot v 1. 1933 in to kljub temu, da je tudi letos pomagal mlatiti sam g. Mussolini. Nobena »bitka« ne more pre-1 magati naravnih in drugih zaprek. Sorazmerno je bilo letos pridelanega le 12 in pol q žita na ha, kar je zaradi velikih denarnih sredstev in poljedelskih strojev, ki jih je dal fašizem na razpolago, v resnici malo. Omeniti moramo, da najnaprednejše države n. pr. Danska, Nemčija, pridelujejo na ha celo do 30 q. Res je pa tudi, da ni morda v Italiji, ki je razmeroma zelo hribovita in gričasta, niti primerna lega zemlje in niti prava zemlja. Letos pa so bile predvsem vremenske neprilike, ki so posebno hudo prizadele škoro vse vrste žita. Velika suša je prizadela veliko škode skoro vsej Evropi in seveda tudi Italiji. Posebno je bila letos prizadeta Amerika. Zaradi jasnejše slike, da vidimo do kakih rezultatov je dovedlo vse ogromno delo Mussolinija na tem polju, prinašamo številke žetev zadnjih let, ko je »žitna bitka» najhujše »divjala«: Tako se je pridelalo 1. 1928 62 miljonov q žita 1. 1929 70 miljonov q žita 1. 1930 69 miljonov q žita 1. 1931 66 miljonov q žita 1, 1932 75 miljonov q žita 1. 1933 81 miljonov q žita 1. 1934 63 miljonov q žita Iz teh številk razvidimo, da je bila leta 1933 res velika letina, ki ni bila do sedaj prekošena. Dqbra letina je bila tudi 1. 1932. Ta doba je pa bila zelo naklonjena z vremenom in bilo je tudi dovolj dežja. Zato je Mussolini le malo pripomogel k njej. Ce. na eni strani pogledamo na vsa sredstva, ki jih fašizem takorekoč zabije za propagando, za nagrade, za tisk, za poljedelske stroje, razstave, knjižnice in sto drugih stvari ki so skoro izključno namenjene. da se poveča pridelek v Italiji ter na drugi strani na svetovno žitno tržišče, kjer konkurenti sežigajo velikanske množine žita le da bi obdržali «dostojno« ceno, se nam zdi Mussolinijeva politika nekaj nemogočega. Za tisti trud in za vse tiste sile, ki so bile vržene stran, bi se gotovo kupilo neprimerno več žita, kakor pa pridelalo. Zdi se nam da Mussolini tudi to dobro ve, toda politična dejstva morajo biti močnejša nego gospodarski efekti. Da bo fašizem lahko še dalje vztrajal, je moral zato vreči med kmete svoje ognjevite parole, katerimi ni mogoče na noben način napraviti bolj plodne nobene njive. — Agi s. NEZAPOSLENOST UČITELJA U ISTRI USLIJED DOLASKA »REG N ICO L A« »Corriere istriano« od 10. o. mj. donaša kurzivom jednu noticu koju je potpisao jedan svewHUMarac Taj sveučilištarac se pita zašto ima u Istri učitelja, koji su bez službe već 2—3 [jodiue. On kaže da su dva uzroka : 1. Mnoge mlade, osamnaestogodišnje učiteljice poučavaju i mušku i žensku djecu, dok stariji učitelji sa familijom nemaju službe. 2. »Ovom pitanju (citiramo) nadodat ćemo i pitanje, koje smatramo potrebnim: zašto svakodnevno dolaze u Istri mladi učitelji, koji su svršili školu tek pred 10—12 dana, i to dolaze iz najudaljenijih krajeva Italije, kada Istra ima velik broj svojih besposlenih učitelja.« Taj sveučilištarac traži jasan odggvor od kompetentnih faktora. Ali »Corriere istriano*, koji na sve ovakove dopise, i ka-da ne traže odgovor, stavlja svoju primjedbu, ovom ne odgovara ništa, već ispod toga člančiča stavlja masnim slovima jednu izreku Mussolinijevu, koja glasi: »Mladost je lijepa, jer ima bistre oči kojima gleda u svijet; lijepa je jer ima neustrašivo srce koje se ne boji smrti.« Time je »Corriere« sigurno htio da kaže da je Mussolinijeva želja da dolazi omladina iz stare Italije u istarske škole. A to zato »što omladina ima bistre oči.« Stari nemaju bistre oči, ali nemaju ni kruha. »Corriere« to zna, ali kao »loš slu- ga goreg gospodara« šuti. KAKO ČUVAJU MUSSOLINIJA Službena engleska agencija Reuter javlja 27 oktobra: »Prigodom posjeta gospodina Mussolinija Firenci koncentrirano je bilo 20.000 policajaca. Mnogi Nijemci i Rusi. koji stanuju u Firenci, bili su prisiljeni da se odaleče iz grada za koji dan. Svi automobili koji su putovali u Firencu bih su prošle noći pre- traženi * A fašističke novine pišu o narodnom deliriju oduševljenja. Ili je možda tih 20.000 policajaca stvaralo to oduševljenje? Hali ja sprema rat! MILITARIZACIJA TALIJANSKE ŠKOLSKE OMLADINE Okružnica ministra prosvjete ukrasit ćemo lovorom Ministar prosvjete Ercole izdao je jednu okružnicu svima rektorima sveučilišta, direktorima srednjih škola i školskim nadzornicima u kojoj je upozorio na odredbe koje je Ministarski savjet đonio na inicijativu Mussolinijevu o vojničkoj pripremi naroda. Upozoruje na delikatnu misiju školskih starešina i škole u tom pitanju. Spominje govor Mussolinijev u Milanu i doslovno nastavlja: »Ako dodje do mira, pravog i plodnog mira, koji neće moći da bude praćen ne« pravdom, mi ćemo tada moći da ukrasimo naše puške maslinovom grančicom mira. Ali ako do toga ne dodje, budite sigurni da ćemo mi, ljudi zaoštreni u liktorskoj klimi, okititi rtove naših bajuneta lovorom i hrastom pobjede.« Siguran sam, nastavlja Ercole u toj okružnici, da će sve škole, od osnovne pa do sveučilišta, odgovoriti jednoglasno i punim osjećajem na Duceov poziv sa uzvikom: »Ovdje!« (presente). I dok generalni inspektorat priprema predvojničku i vojničku organizaciju naroda, po uputstvima — »Rtove naših bajuneta i hrastom pobjede« pretsjednika vlade, naređujem da sve škole svih tipova i svih stepena, koje potpadam pod Ministarstvo prosvjete, prošire i osvijetle potrebu i važnost vojničkog odgoja naroda, kako bi školska omladina sve to više ljubila i sve više se divila junačkoj talijanskoj vojsci. Ujedno neka nastoje da omladina hladnokrvno i punom ljubavlju 1 poštovanjem dočeka nove vojničke Instruktore kako bi se mogli čim više okoristiti u korist domovine. Naređujem da sve školske vlasti surađuju drugarski, zanosno i inteligentno sa kompetentnim vlastima vojske i organizacijama režima, kako bi mogli sa najboljim uspjehom izvršiti svoj zadatak u školi. Ujedno naređujem da se vojnim vlastima najsusretljivije pruže sve informacije i sve ono što im je potrebno. Nadalje javlja da je na čelu tog inspektorata general Grazioli, a od Ministarstva prosvjete advokat comm. Angelo Senesi u svojstvu vrhovnog inspektora Ministarstva prosvjete. „Figli della lupa" nova dječja vojnička organizacija Uz Balile osnovan je sada posebni odred fašističke djece na želju Mussolinija. U taj odred će ulaziti samo djeca od-6—8 godina, a zvat će se »Sinovi vučice« (I figli della lupa). Vrhovni starešina toga odreda je narodni poslanik Renato Rici, a on je i starešina ostalih balila. Mussolini je ovih dana primio Riccia, koji mu je referirao o formaciji i organiza- ciji tog odreda. Mussolini mu je dao instrukcije. Prema tim instrukcijama ti odredi će imati posebne dvorane u Balilskim domovima, a glavna dužnost će im biti da se vježbaju u pružanju prve pomoći. Osim toga je Mussolini odredio da prvi javni nastup bude 24 maja, na dan ulaska Italije u rat, kako bi se time podvuklo značenje tog odreda »sinova rimske vučice«. „POHOD NA RIM“ I NAORUŽANJE ITALIJE Trst, 29 oktobra. U nedjelju 28 o. mj., povodom proslave »Marcia su Roma« održale su se u Rimu i u svim krajevima Italije velike fašističko-vojničke svečanosti. U tim svečanostima su uzeli učešća vojska, milicija i sve fašističke organizacije. Otvoreni su i neki javni radovi uz ve- liku pompu. U Istri je osvećeno par škola i jedan vodovod. U Tržiću i u Sestri kod Genove otpočela je gradnja dva velika hiperdrednota »Litorio« i »Vittorio Veneto« koji će imati 35.000 tona svaki. Početkom decembra bit će puštena u more u Speciji nova podmornica tipa »Balila«. ZABRANJENE VIJESTI 0 MILITARIZACIJI TALIJANSKOG NARODA Na drugom mjestu javljamo kakovu Je uzbunu napravila vijest medju talijanskim narodom naredba da svi Talijani iz-medju 8 i 55 godine budu u stalnoj vojničkoj pripremi. Na nekim mjestima Je došlo 1 do glasnih Izraza negodovanja i do demonstracija. Medjutim sada Je izašla naredba u tali- janskom službenom listu, kojom se zabranjuje objavljivanje bilo kakovih vijesti koje bi mogle da štete interesima zemlje obzirom na mjere koje se poduzimaju u vezi sa akcijom za militarizaciju talijanskog naroda. Sve vijesti vojničkog karaktera, koje se tiču obrane 1 vojne pripreme ne smiju se objavljivati. OPĆINSKO VIJEĆE POLJSKE OPĆINE BEZ PREDSTAVNIKA SELJAKA Pula, novembra 1934. — Novi komesar Puljske općine D’Alessandro, postavio je, u sporazumu sa prefektom, članove općinskog vijeća. _ Zapravo je naziv tom vijeću »savjetujuća komisija«. U tu komisiju su postavljeni: Komendator Francesco Bellini, pokrajinski tajnik stranke, cav. Luigi Can-dussi-Giardo, pretsjednik poljoprivrednog sindikata, dr. Calcagni, pretsjednik industrijskog sindikata, cav. Luiggi Rocca, pretsjednik sindikata trgovaca, Roc-catello Ugo, tajnik poljoprivrednog sindikata, cav. B. Carletti, sekretar sindikata industrijalaca, cav. U. 'Bončina, sekretar sindikata trgovaca, cav. uff. dr. Leo Petronio, pretsjednik sindikata za- natlija, cav. G. Salin, povjerenik faš. grupe »Policarpo«, O. Battellino, povjerenik faš. grupe »Centro«, Fabris A. povjerenik faš. grupe »Siana«. Tom prilikom piše »Corriere istriano« da je novi općinski komesar D’Alessandro htio time istaknuti potrebu i oportunost da cjelokupno stanovništvo sudjeluje u upravi općine preko svojih najkompetentnijih pretstavnika. Mi mislimo da su to možda kompetentni pretstavnici za gradjane, ali, seljaci općine puljske su u položaju kao pred 70 godina kada su gradjani sami upravljali općinom bez ot>zira na sela. A sela su plaćala i trpjela. BORBA ZA DALMACIJU Rimljani Tome Arcidjakon a, prvi splitski skvadristi Iz govora profesora turinskog sveučilišta M. Bartolija »L a Volontà d’I t a 1 i a«' od 21 oktobra o. g. br. 38 donaša na 2 strani članak preko dva stupca pod naslovom »La romanità linguìstica della Dalmazia«. Donašamo u vjernom prevodu neke odlomke: Matteo Bartoli, uvaženi profesor sveučilišta u Turinu, objavio je sada govor kojega je održao prigodom početka ove školske godine, u prisustvu Nj. Kr. Visočan-stva Prijestoljonasljednika, cijelog nastavničkog zbora, svih vlasti i biranog općinstva. Govoreći o »jezičnim pitanjima i nacionalnim pravima«, govornik je posvetio Dalmaciji završne riječi svoje učene i aplaudirane rasprave. koje ovdje donašamo. Od mnogih krajeva koji su latinski i novolatinski, jedan kraj ima posebnu važnost za povijest jezika, a i za druga pitanja. Radi se o Dalmaciji. Većina protivnika, a i mnogi naši, misle da talijanstvo Dalmacije proizlazi u prvom redu i najviše od mletačkog gospodstva. Ali nije tako. Istina je i ovog puta mnogo jednostavnija. Prva scena drameje opisana od jednog dalmatinskog hroničara Tome Arcidja-kona muškoga lika koji u mnogim stvarima liči na Antonija Baiamonta. On opi- suje požar i pad Solina... Njegov opis nije samo artistički, već je iz njega učinio jedan dogodjaj koji odgovara na jedno važno pitanje. Zašto je romanstvo Dalmacije moglo odolijevati, barem u jednom dijelu, barbarskim invazijama. »Nullus Sclavorum erat ausus ad mare descendere«, kaže hroničar. Bjegunci iz Solina, kao i oni iz drugih primorskih gradova i velikog zaledja (rimska provincija Dalmacija se prostirala do Sigidunuma,. današnjeg Beograda) sklonili su se na otoke. I ovi »electi iuvenes« preskočili su opet na kopno i držali su daleko Slavene. Tu »izabranu omladinu« vodio je solinski patricij, jedan »Magnus Severus«, i to su najstariji splitski skvadristi. ... Slaveni su bili gosti, ponavljam, i zato su oni stranci u Dalmaciji... ... Svršio sam. Uzeo sam si bio za zadaću da u prvom redu govorim o borbama koje je latinski i talijanski jezik izdržao u istočnoj^ Evropi i Dalmaciji. Te borbe traju još. Puštam da vi prosudite, kao što sam rekao u početku, da li sd opravdana naša prava i naše nade. Kažem: pravo prekogranične Italije, na svim trima našim morima i nade da je uskrsli prestiž Rima u svijetu zalog mira: mira rimskog (pace romana). Potpisan: Matteo Bartoli. Istarska omladina u Sušaku odaje počast na Sesvete svojim mučenicima Na Svesvete, kad se svako sjeća-svojih najbližih pokojnika, kada rodbina polazi na njihove grobove, da položi kitu cvijeća i pomoli se za pokoj njihovih duša, našla se grupa istarskih omladi-naea, koji živu u Sušaku na trsatskom groblju sa jednim krasnim trnovim vijencem. Ta je omladina osjetila dužnost da se sjeti onih svojih drugova, koji su dali svoje živote za one ideale za kojima svi težimo, da se sjeti onih na čijim je grobovima nemoguće odati vanjskim načinom dužnu im poštu. Omladinci su dali splesti krasni vijenac sa troboj kom na kojoj je bio natpis »Istarska omladina Istarskim mučenicima«. U 3 sata po podne je grupa, koja se sakupila pred ulaznim vratima groblja, pošla u kapelicu i tamo položila vijenac. Sa dvije minute šutnje prenesli su se tamo preko — i gledajući trnoviti vijenac vidjeli su trnoviti put onih koji čekaju ... (Sag.) ŽALOST NAŠEGA NARODA V JULIJSKI KRAJINI ZARADI SMRTI KRALJA ALEKSANDRA Iz ene vasi Julijske Krajine smo prejeli sledeči dopis. Iz razumljivih razlogov ne omenjamo kraja. Britko nas je zadela vest o tragični smrti viteškega kralja Aleksandra I. Ujedinitelja Jugoslavije. Kar verjeti nismo mogli. Globoko nam je segla v srce žalost In marsikatero oko se je na skrivnem zasolzilo, ker vemo da je smrt viteškega Kralja Aleksandra kakor za nas, tako tudi za vse naše brate v suženjstvu nenadomestljiva izguba. Od viteškoga potomca junaškega Karadjordja smo verno pričakovali da bo nekdaj odpravil krivično mejo ki loči veliko Jugoslavijo od našega Primorja in napravil konec trpljenju bratom v robstvu. Oh kako težko nam je, da moramo to našo veliko bol tako prikrivati in da ne moremo dati oduška ogorčenju in zgražanju nad zločinskim atentatom podlih propalic, ki so mogli dvigniti roko na vladarja junaka, ki ga ni oboževal in spoštoval samo narod ampak celi svet. Na dan pogreba je mnogo naših ljudi s solzami v očeh sledilo potom radija pogrebnim svečanostim in spremljalo v duhu blagopokojnoga kralja skupno z vsem jugoslovenskim narodom na njegovi zadnji poti v kraljevski dom na Oplencu, v dom slavnih dedov in očetov Karadjordjevičev. Dal Bog, da bi si jugoslovenski narod skupno z vlado in kraljevim namestništvom neizbrisno vtisnil njegove posljednje besede »čuvajte mi Jugoslavijo«, ki jih je izrekel v svoji veliki ljubezni do Jugoslavije in da bi nekoč izročil v bratstvu in slogi veliko in popolnoma zedinjeno Jugoslavijo mlademu vladarju Petru II. vrednemu sinu očeta junaka in mučenika, v katerega polagamo vse naše upe in nade. Večna slava viteškemu kralju Aleksandru I. Ujedinitelju! ŽALOST NAŠIH ISELJENIKA U AMERICI ZA BLAGOPOKOJNIM KRALJEM Od jednog našeg Istranina iseljenika u Sj. Americi, g. Josipa Zlatica iz Chicaga, primili smo pismo u kojem nam javlja žalost naših ljudi tamo kada su čuli za strašan zločin u Marseilleu. Ujedno nam je poslao i prepis pisma, kojega je njegov sin, star 4 godine i 4 mjeseca, pisao Nj. V. Kralju Petru II. Mali, izmedju ostaloga, piše: »Bili smo jučer u crkvi i svi su plakali, jer su ubili našega Kralja. Molili smo se za našega mladoga Kralja Petra. Moje ime je Boris Zlatić.« Donašamo J izvadak iz pisma očeva: »Ovaj dogadjaj dirnuo je i nas ovdje i ovo, upravo ovaj strašan dogadjaj. osvije-žio je mnogima i mnogima osjećaje za domovinom starom, koji su dugim nizom godina bili počeli već venuti- Petnaest milijuna Jugoslovena gorko zaplače. Plaču djeca, starci, žene i junaci. Plaču i oni. koji nikad od djetinjstva za-plakali nisu Plaču i oni, koji nisu plakali ni na rastanku od svojih majki, djece i žena, kad su kretali za strašnu i crnu vojsku. Plaču žene nejake i generali hrabri. Plaču u bogatome dvoru i slamnatoj kolibi«. Nadalje nas moli da preko »Istre« pozdravimo sve njegove prijatelje i suškolce u slobodnoj Jugoslaviji, što ovime rado činimo. STRANA 4. Jedna sSiita ix „Jadranskogkalendara” Aupusta Santel: SVETI PETAR U SUMI IZ DRUŠTVA „ISTRA" U ZAGREBU PROSVJETNI ODBOR Pozivlju se svi članovi Prosvjetnog odbora da dodju na sjednicu u utorak 13 o. mj. u 19.30 sati. DAR SOCIJALNOM OTSJEKU. G- Zović Ivan darovao je Socijalnom otsjeku društva »Istra« 50 din. mjesto vijenca na grob svoje pokojne majke, na čemu mu društvo zahvaljuje. IZ SEKCIJE ZA MEDJUSOBNU POMOĆ DRUŠTVA »ISTRA« U nedjelju 11 ov. mjeseca održaje se izvanredni članski sastanak sa slijedećim dnevnim redom: 1. Izvještaj o dosadašnjem poslovanju. 2. Popuna poslovnog odbora. 3. Eventualije. Početak u 11 sati prije podne u prostorijama društva »Istra«. Umoljavaju se svi članovi da ovome sastanku bezuvjetno prisustvovati izvole. Poslovni odbor PJEVAČKI ZBOR Pozivaju se pjevači da redovitije dolaze na vježbe, osobito basovi. Pokusi su kao i dosada ponedjeljkom i srijedom u 8 sati. Drvorez TALIJANSKA LIRA PADA Zlatno pokriće palo za 5% — Javni dugovi popeli su se na 160 milijardi lira — Zlatne rezerve smanjene za 999 milijuna JEDAN DIO BIBLIOTEKE POK. VJEK. SPINČIĆA DAROVAN GRADU SUŠAKU Bastinici pok. prof. Vjekoslava Spin-cica darovali su Gradskoj biblioteci, posredstvom gdje Jelke Sever, lijep broj naučnih knjiga (oko 40 djela) iz ostavštine velikog pokojnika. Pored kompleta Kukul je viceva Arhiva za povjesnicu jugoslavensku, starih programa riječke gimnazije, djela o Istri, publikacija Staroslavenske akademije u Krku, važnih za proučavanje glagolske književnosti, propagandne literature iz doba sloma, literarno- istorijskih monografija, memoara, ima medju darovanim knjigama i citava serija službenih izvještaja o radu Istarskog sabora, pa je tim darom naša sušačka biblioteka u velike obogaćena, a naročito gradjom za proučavanje političke i kulturne prošlosti našeg naroda u Istri. SKAUTSKA ČETA VLADI-MIRA GOiRTANA U SISKU Sisak, 6 novembra, članovi skaut-skog stijega u Sisku namjeravaju for-mirati posebnu skautsku četu, koja će nositi ime Vladimira Gortana. Pažnja skauta prema istarskom narodnom mučeniku dojmila se gradjanstva vrlo lijepo. KURAŽA EUGENUA MOREALA Talijanski novinar Eugenio Moreale za kojega je 18 oktobra pisao francuski »Po-pulaire« da je bio prijatelj Perčeca, piše u reviji »Gerarchia«, koju potpisuje sam Mussolini, jedan članak o Njemačkoj. Napada Njemačku i kaže: »Nacional socijalizam, tražio je uvijek i traži i sada prijateljstvo Italije, ali ne zato da bi tim prijateljstvom učvrstio mir u E v r o p i i nj enu r a y n otežu, v e č za svoje egoistične planove, koji su vrlo daleko od pacifizma. Njemačka je u više navrata Htjela da iskoristi, piše g. Moreale, zategnutost odnosa' izmedju Italije i Francuske i htjela je da i Italiju uvede u front protiv Francuske, najopasnijeg protivnika Njemačke«. To piše Moreale odmah iza otkrića svjetske stampe o njegovoj ulozi kao talijanskog atašea za štampu u Beču i iza objavljivanja one slike na kojoj su Perčec, Jelkd Pogorelec i Eugenio Moreale. Engleska revija »E c o n o m i s t«, najvažnija svjetska trgovačko-finansijska re» vija, donaša u broju od 20 o. mi. dva članka o stanju talijanske lire. U prvom članku se kaže: »Jedan polagan, ali stalan izlaz zlata sa istovremenim povećanjem opticaja papirnatih novčanica, doveo je do poremećaja u odnosu izmedju rezerva i obaveza Banke d’Italia, jer je normalno pokriće iznašalo od 47 do 50_ posto, a sada je palo na 42.43 posto- Budući da zakon predvidja kao krajnji minimum pokriće od 40 posto, to će talijanska vlada biti prisiljena da doskora ili smanji taj minimum ili napusti zlatno važenje (gold standard). Ta odluka mora pasti kroz par slijedećih sedmica, jer je lira bila kroz zadnjih nekoliko mjeseci najslabija valuta izmedju valuta sa zlatnim važenjem. U Londonu vlada mišljenje da još ovog momenta ne prijeti opasnost, ali ako i nadalje bude lira padala na ovaj način položaj će postati zabrinjujući«. U drugom članku se izmedju ostalog veli: »što se tiče trgovačke bilanse ona je pogoršana. Od 1928 do 1933 bilo je uspjelo da se deficit trgovačke bilanse smanji na 1 milijardu 464 milijuna lira, a kroz prvih sedam mjeseci ove godine taj deficit već iznaša 1 milijardu 540 milijuna lira. Od 1930 javni dugovi su se popeli od 95 na 106 milijardi lira, a ako se uzmu u račun mnogobrojne garancije koje je vlada preuzela radi saniranja banaka i organiziranja industrije, tada treba taj javni dug računati na 160 milijardi lira. Ti dokazi tumače dovoljno stalnu slabost talijanske lire«, završava taj članak u Economistu«. To piše jedna ozbiljna, objektivna i uvažena engleska stručna revija, a ne mi ili talijanski antifašisti, pa te brojke postaju još uvjerljivije. POZIV VSEM EMIGRANTOM IN EMIGRANTSKIM ORGANIZACIJAM ! Da se koordinira i uredi naše publicistično delovanje, poživila Publicistični odsek Saveza jugoslovanskih emigrantskih udruženi vse emigrante in vse emigrantske organizacije, da predlože omenjenemu odseku, ki ima svoj sedež v Ljubljani (Dvorakova ulica 6-II), vse spise (znanstvene in bciestristične) o Julijski Krajini v pregled, preden bi jih izročili v tisk, kajti le take ppise bo Savez smatral za naše publikacije in jih bo priporočal našim organizacijam in javnosti. PUBLICISTIČKI ODSEK SAVEZA DŽEPNI KALENDAR „SOČA14 je izašao iz štampe. Ako je lanjske godine taj naš kalendar zadovoljio svakoga, sigurni smo da će to biti i ove godine. Ove je godine kalendar štampan još na finijem papiru nego lanjske, a ima mnogo novih podataka. Uz opširan »crni kalendar«, gdje su popisani svi oni. koji su pali u Julijsko) Krajini, u kalendaru ima raznih drugih podataka. Najnoviji podaci o našim organizacijama, podaci o svim narodnim manjinama u Evropi, kao i drugi mnogobrojni podaci, koji su vrlo potrebni u svakodnevnom životu. Donašamo po prvi put i statistiku izbora u Istri godine 1907., a uz to i razne slike, kao na pr. Volarićev spomenik prije i poslije uništenja, Kobarid, staroga »Juri-nu i Franimi« sa opisom kako su postali itd., itd. Zato naručite kalendar »Soču«, jer mu je cijena manja od lanjske. Stoji samo 8 dinara bez poštarine, a ako naručite još i »Jadranski kalendar«, kojemu je cijena bez poštarine 10 dinara, dobijete oba kalendara franko za 18 dinara. U FOND „ISTRE” Naručite džepni kalendar »Soča« Cijena 8 dinara bez poštarine. OKO MARSELJSKOC ZLOČINA Dt. Ivo Mogorović, istražitelj u Berlinu poduzela sve potrebne korake, da se preko najvećih svjetskih novinarskih agencija Havasa, Associated Press, United Press i kroz svu svjetsku javnost lansiraju tvrdnje, da je čitava teroristička organizacija bila finansirana od američkih emigranata, da se izbjegne svaka sumnja, da su evropski teroristi bili finansirani od dobro poznate strane države. Zanimljivo