KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 75 (1).
INDUSTRJSKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11488
Societe L’ Azote Frangais, Pariš, Francuska.
Postupak za izbegavanje obrazovanja nitrita, pri proizvodjenju kalcijum nitrata. Prijava od 16 januara 1934.	Važi od 1 juna 1934.
Traženo pravo prvenstva od 16 januara 1933 (Francuska).
Kod postupka proizvodjenja kalcium ni' trata dejstvom gasova, koji sadrže azotne pare, na kalcium oksid, nalazi se izmedju ostalih teškoća i na teškoću, koja se sastoji iz činjenice, da se uvek obrazuje iz-vesna količina kalcium nitrata.
Mešavina nitrata i baznog nitrata je naročito topljiva. Za vreme apsorbovanja je teško izbeći početke topljenja, a svaki početak topljenja škodi kasnijem apsorbo-vanju, pri čemu kalcium gubi delimično svoje osobine poroznosti.
Za vreme apsorbovanja azotnih para u-vek se obrazuje znatna proporcija nitrita.
Toplota prouzrokuje pretvaranje nitrita u nitrat uz oslobadjanje NO, i, u izvesnim slučajevima, slobodnog azota, ali je ova reakcija spora i praktično nedovoljna da u dovoljnoj meri smanji količnik nitrita.
S dvruge strane, ovaj nitrit se u prisustvu N02 pretvara i nitrat prema reakciji:
(N02) 2 Ca + 2 NO„) = (N03) 2 Ca + 2 NO
Prijavilac je našao da ova reakcija zahteva ne samo prisustvo N02već i izvesnu proporciju od preko 50% ukupnih azotnih para.
Da bi se potpomoglo pretvaranje nitrita u nitrat, prijavilac je sa uspehom u-potrebio veoma oksidisane gasove, pri čemu je tada sadržina nitrita kod produkta stalno slabija, poroznost se održava i ap-sorbovanje je mnogo bolje i brže.
Ali je na žalfst u industrijskoj praksi bilo teško oksidisati gasove. Ovi se proiz-
vode na visokoj temperaturi, bribližno na 1000°, kad su u pitanju gasovi, koji postaju u električnim pećima, i približno na 600 do 800° kad su u pitanju gasovi, koji proizlaze iz oksidisanja amonijaka
Najpovoljnija temperatura gasova po a-psorbovanju nalazi se izmedju 250 i 350°, i ako se gasovi prosto ohlade od 600 na 350° ili čak na 250° prorocija N02 je veoma mala u odnosu na proporciju NO.
Prijavilac je dakle tražio način da postigne na približnoj temperaturi od 300° veoma oksidisane gasove i to, hladeči ih, ali bez pričinjavanja troškova za ponovno zagrevanje. Prijavilac je najzad došao do uredjaja pretstavljenog šematički na priloženom nacrtu.
Gas koji je prethodno ohladjen na približno 350° dospeva kroz cev 1 u menjač 2 toplote u kojem se hladi na približno 150°. Odatle on prelazi u rashladjivač 3 sa spoljnim izvorom hladnoće: ventilisanjem ili kruženjem vode, i tu se hladi na približno 100°. Posle ovog rashladjivača gas prolazi kroz komoru 4 za oksidisanje, sa odgovarajućom zapreminom, da bi se u njoj mogao dovoljno dugo zadržati, na primer 50 do sekundi; iz ove komore izlazi oksi-disan i vraća se menjaču 2 kroz koji prolazi u suprotnom smeru. Pri dodiru sa gasovima od 150° do 350° on se tu zagreva od 100 na 300° i zatim biva upućen kroz cev 5 u komore za apsorbovanje.
Naravno da komora 4 može biti izostavljena ako rashladjivač 3 ima dovoljnu zapre-
Din. 15 —
minu.
Isto tako rashladjivač 3 može biti izostavljen pod uslovom da je komori za ok-sidisanje dodeljena dovoljna površina da bi mogla proizvesti hladjenje gasova od 150 na približno 100°.
Ovaj uredjaj može biti upotrebljen za jedan deo gasova ili za ukupnu količinu gasova. On isto tako može biti upotrebljen na prolazu gasova izmsdju dve uzastopne komore za apsorbovanje, jer je oksidisanje na približno 300° ili čak i na 200° sporo i obrazuje se manje N02 no što biva apsor-bovano kalciumom, proporcija N03 ima tako težnju da se smanji, ona ostaje dovoljna za apsorbovanje kalciumom, ali sa proi-zvodjenjem izvesne velike količine nitrita.
Uvećanje vremena bavljenja uvećanjem zapremina komora od 200° ili 300° ne bi dalo neku veću korist, pošto postoji ograničenje usled činjenice da površine ne mogu biti i suviše velike pošto inače gubitci toplote ne omogućuju održavanje a-psorpcionih temperatura i pored brižljivo-sti u pogledu izolovanja celine.
Ako se ne upotrebi naročiti uredjaj za oksidisanje, pre poslednjih komora, praktično je nemoguće da se dobiju gasovi jako oksidisani u NOa u ovim komorama. S druge strane, korisno je da se izbegne obrazovanje nitrita u povećanoj proporciji u ovim komorama. Stvarno, ako je proporcija nitrita u njima konstantno veoma mala to se neće imati bojazan da lokalno pregrevanje, kad ove komore postanu srednje komore, prouzrokuje početak topljenja i smanjenje poroznosti
Pretvaranje nitrita u nitrat vrši se ta-kodje samom toplotom, i u toliko brže u koliko je toplota veća. Ovo razlaganje se vrši prema dvema reakcijama:
3 Ga (N03)2 = Ca (N03)2 -f 2 Ca 0 -f 4 NO i 2 Ca (OO2)2=Ca0+Ca (N03)2-f NO-f72 N2 koje daje mali gubttak fiksiranog azota, ali kako je u pitanju razlaganje veoma malih količina nitrita, to se proporcija tako oslo-bodjenog slobodnog azota može zanemariti.
Moglo se bojati da prekomerno zagre-vanje ne prouzrokuje rastavljanje topljivog jedinjenja nitrita i nitrata i da neuništi poroznost. Čak se smatralo potrebnim da se u krajnjim komorama imaju temperature niže no na ulazu, da bi se izbeglo topljenje. Ovo ne postoji, pošto je proporcija nitrisanog kalcijuma, koja se nalazi u krajnjim komorama, mala i njeno topljenje ne uspeva da zapuši pore kalciuma. Prijavilac je našao da nema nikakve nezgode da se temperatura ovih krajnjih komora popne do 350° i čak do 400°.
Pod ovim uslovima razlaganje nitrita prema gornjim dvema jednačmama jeste
brzo, više, se ne dešava da se u krajnjim komorama ima povećana sadržina nitrita, i kad ove komore kasnije dobiju bogatije gasove, fiksiranje se izvodi pod dobrim uslovima.
Kako apsorbovanje azotnih para oslo-badja toplotu, to bi visoka temperatura krajnjih komora mogla biti dobivena kakvim naročito brižljivo izvedenim izolacionim sredstvom, ali je u praksi korisno, i skoro potrebno, da budu dodati uredjaji za zagrevanje vazduha. Ovi uredjaji za zagre-vanje mogu na primer biti obrazovani iz električnih otpora, koji povećavaju temperature za nekoliko desetina stepeni.
Da bi se po volji regulisale temperature svih komora, korisno je, da se predvidi kakvo izolaciono sredstvo koje je u maloj meri nedovoljno i da se pred nekolikim komorama ili pred svima komorama upotrebe slični uredjaji za zagrevanje. O-vi uredjaji obrazuju odlična sredstva za regulisanje.
Radeći na gore opisani način, dobijaju se veoma male sadržine nitrita u čeonoj komori, malo jače ali još uvek bezopasne u srednjim komorama, i skoro nikakve u poslednjoj komori.
Ako se ne bi upotrebilo oksidisanje na čelu, to bi se imala opasna sadržina nitrita u čeonoj komori. Bez pregrevanja u poslednjim komorama, imala bi se u ovim sadržina nitrita koja se ne može zanemariti i opasna sadržina u srednjim ćelijama.
Patentni zahtjevi:
1.	Postupak za smanjenje proporcije nitrita, koja postoji konstatno u toku proizvodnje kad se vrši apsorbovanje azotnih para kacijumom, koja ometa ovu proizvodnju, naznačen time, što se koristi menjač toplote koji povratno radi i kojem su dodati rashladjivač i po potrebi komora za oksidisanje, tako, da gas bude ohladjen, a zatim ostane izvesno dovoljno dugo vreme na dovoljno niskoj temperaturi, da bi se oksidisanje izvelo pod dobrim uslovima; posle ovoga gas se ponovo zagreva u me-njaču da bi u komore za apsorbovanje dospeo sa najpovoljnijom temperaturom, pri čemu gasovi tako sadrže jaku proporciju azotnog peroskida i pretvaranje nitrita u nitrat vrši se veoma uvećanom brzinom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se koristi drugi ili više drugih me-njača i komora za oksidisanje umetnih iz-medju više ćelija tako da se ponovo oksi-dišu gasovi, koji su već prošli kroz više ćelija i čija je proporcija N02 u odnosu na proporciju NO smanjena.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se vrši regulisanje temperature krajnje komore, ili poslednjih komora, na temperaturu, koja je viša od temperature čeonih komora, tako, da se brzo toplotom razlaže nitrit, koji se obrazuje u ovim komorama.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se koristi uredjaj za zagrevanje na primer pomoću električnog otpora, koji
je namenjen da poveća temperaturu poslednje komore ili poslednjih komora.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se koristi uredjaj za zagrevanje, na primer pomoću električnog otpora, koji je postavljen pred nekolikim komorama za apsorbovanje ili pred svima komorama i koji omogućuje da se po volji reguliše toplota ovih.
Ad pat.br. 11488