Poštarfna plačena u gotovom God. X. Broj 44 . U Zagrebu, 5. novembra 193S. Pojedini broj Din I.— Uredništvo i uprava ZAGREB, MASARSKOVA 28a Telefon 61-80 Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski dci Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a Pravo nije materija koja se može dijelitj na fragmente. Po svom duhu i u praksi pravo se ima smatrati kao iedno i nedjeljivo. N. Chamberlain GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH E M IGRAN ATA IZ JULIJSKE KRAJINE BELVEDERSKA ARBITRAŽA U Beču su se sastali njemački ministar vanjskih poslova von Ribbentrop i talijan- ski ministar vanjskih poslova grof Ciano da presude spor izmedju Čehoslovačke i Madžarske. Madžarska i Poljska su tražile zajedničke granice i time diobu Podkarpat- ske Rusije, a Madžarska i velik dio Slovač- ke. Ni nakon nekoliko konferenci ja izme¬ dju Madžara s jedne, a Slovaka i P. Rusa s druge strane, nije došlo do sporazuma, pa su Čehoslovačka i Madžarska pristale na arbitražu i unaprijed prihvatile odluke Nje- mačke i Italije. Odiuka je pala 2 o. mj. na¬ vede u Beču u dvorcu Belvedere i po toj odiuci gubi Čehoslovačka u svemu 13.200 kvadrat, kilometara i 1,000.000 Stanovnika Čehoslovačkoj ostaje samo Nytra i Brati slava, dok Madžarska dobiva Nove zamke. Levenc, Komarno, Lučenec, Košiče i Mu- kačevo. Bečki dopisnik beogradske »Politike; javlja svome listu da je ta arbitražna odiu¬ ka ispala teška za Čehoslovačku. Ne samo da če Slovaci morati da ustupe Madžar- skoj Lučenec, Levice, nove saobračajne ve¬ ze sa Prikarpatskom Rusijom nego isto ta¬ ko i Košiče, najvažniji privredni i nacio¬ nalni centar u srednjo.i Slovačkoj. Još teže pogodjena je belvederskom ar- bitražom Prikarpatska Rusija. Ona je iz¬ gubila ne samo svoj administrativni centar Užhorod, koji če pripasti Madžarskoj nego i svoje najvažnije privredno mjesto Muka- čevo. .ledina željeznička pruga koja kroz Če- hoslovačku od Košiča ide prema istoku ka rumunjskoj granici prekinuta je ne samo kod Košiča nego još na dva mjesta, isto tako kao i sve glavne ceste i telefonski kablovi. Današnji ostatak Prikarpatske Rusije koji ostaje u Čehoslovačkoj potpuno je ne- sposoban za život, i sve njegove komuni¬ kacije upučen.p su prema jugu uzduž nove Madžarske. Jedini drum koji ostaje na te¬ ritoriju Prikarpatske Rusije je jedan sreski put koji vodi iz Velikog Berezna na zapad i koji nije sposoban da podnese veče tere- te od jedne i pol tone. Iako Madžarska nije formalno postigla potpuno ispunjenje svoga zahtjeva za zajed- ničkom granicom sa Poljskom, ipak time što je Prikarpatska Rusija saobračajno pot¬ puno otsječena od ostale čehoslovačke dr¬ žave ona je de fakto upučena sasvim na Madžarsku i uključena u njenu privrednu oblast. Nema sumnje da nova Čehoslovačka ne če biti u stanju da stvori nove saobračaj¬ ne veze sa Prikarpatskom Rusijom, utoliko pri je što bi to iziskivalo ogromne troškove, jer je ostatak Prikarpatske Rusije čisto planinska i pasivna oblast. Madžarski maksimalni zahtjevi obuhva- tili su teritorij od 14-106 kilometara na ko- jem živi stanovništvo od 1,346.000 duša. — Poslije ove belvederske arbitraže Ma¬ džari su ipak postigli skoro 90 pošto svo¬ jih zahtjeva. Milijun Stanovnika koje če Čehoslovačka morati da ustupi Madžarskoj sačinjavaju oko 600.000 Madžara, 350.000 Slovaka i Ru- sina j oko 50.000 Nijemaca. Što se tiče Košiča oko koje se naročito vodila velika borba u posljednje vrijeme iz- brojeno je 1930 godine prilikom posljednjeg popisa 42.245 Slovaka, 11.504 Madžara, po- red 3.354 Nijemaca. Isto tako u Lučencu izbrojeno je 8.725 Slovaka i 4.007 Madžara, što se tiče Prikarpatske Rusije cijeni se da broj Stanovnika koji če biti ustupljen Madžarskoj iznosi oko 220.000 od koga su broja oko 70.000 Madžari, 50.000 Slovaka i 80.000 Rusina- Iz svih ovih brojeva vidi se da madžar¬ ski zahtjevi, koji su bazirali na statistki od 1910 godine, za koju se dokazivalo da je bila netačna ne pretstavljaju etnograf¬ ske granice u Slovačkoj i Prikarpatskoi Rusiji. U Pragu je ta odiuka izazvala težak dojam, ali se uza sve to izražava odlučnost za daljnji rad i u okrnjenim granicama. O arbitraži u Beču je izdano odmah uveče službeno saopčenje u kojemu se ka.že kako su Madžari u svojim zahtjevima išli tako daleko, da su htjeli plebiscit za cijelu Slo- vačku i Potkarpatsku Rusiju i da su tražili za sebe i Bratislavu i Nyitru i zajedničku granicu s Poljskom. Sve ovo značilo bi prestanak egzistencije Potkarpatske Rusije. Postavili smo se na etnički princip i naši su predloži bili osnovani na statističkoj^ ' etničkoj bazi. Medjutim arbitraža u Beču dala je Madžarskoj i mnoge krajeve, u ko- iima je madžarski živalj u manjini. To ie težak udarac za nas, ali mi ne čemo klo- nuti duhom u izgradnji naše federativne dr¬ žave. Ministri Tiso i Vološin izjavili su od- niah poslije publikacije odluke u Beču, da KOMESARIJAT ZA MANJINE U RUMUNJSKOJ Pektišaj uredfenja manjinrkih problema — Principi manjinske zaštite » Hjrojno stanje manjina u Rumunskoj Rumunjska vlada je još 4 augusta vitalan faktor u rumunjskom državnom o. g. osnovala Generalni komesarijat za manjine. — Generalni komesarijat za manjine potpada direktno pod pretsjed- ništvo ministarskog savjeta. Njemu spa¬ da u dužnost da vodi nadzor nad pri- mjenom sviju zakonodavnih i admini¬ strativnih odredaba koje se odnose na narodne manjine i da u slučaju potrebe traži pomoč nadležnih Vlasti da bi se osigurala točna, j edinstvena i pravedna primjena. Uglavnom, u okviru svoga rada Generalni komesarijat imat če du¬ žnost da vodi računa o slijedečem: 1. Svi Rumunji bez obzira na svoje etničko porijeklo ili vjeru, dužni su da smatraju svoju otadžbinu kao najvaž- niju bit svoje egzistencije. 2. Rumunjski gradjani bez obzira na jezik ili rasu, ili vjeru jednaki su pred zakonima, koje su dužni da postu ju i da im se pokorava ju. 3. Zakoni omogučavaju svima ru- munjskim gradjanima, bez razlike na jezik, rasu ili vjeru, ista gradjanska i politička prava, jednako postupanje i jednake garancije. 1 Prema torne rumunjski gradjani ko¬ ji pripadaju narodnim manjinama mogu slobodno da se služe svojim materinjim jezikom, u pogledu svoje vjere, štampe, svojih ličnih ili tr govačkih odnosa, kao i na sastan cima i skupštinama koji su odobre ni na osnovu zakona, No one zajedno broje 1,547.000 Isto tako bit če im osigurane potrebne olakšice, radi upotrebe materin j eg jezi ka pred sudskim instancijama. Isto ta¬ ko pripadnici narodnih manjina u Ru- muniji mogu takodje na svoj trošak održavati i upravljati dobrotvornim, vjerskim ili socijalnim ustanovama kao i školama ili kakvim drugim uzgojnim institucijama, sa pravom da u njima mogu da se služe svojim materinjim je zikom i da ispovijedaju svoju vjeru bez ikakvih zapreka. U mjestima gdje se nalazi veliki broj pripadnika narodnih manjina njihove institucije uzgojnog, vjerskog ili dobro tvomog karaktera primat če, iz držav- nog budžeta ili iz lokalnih budžeta, one subvencije koje su u gornjem smislu predvidjene. Što se tiče javne nastave, u mje¬ stima koja su nastanjena u velikom razmjeru pripadnicima narodnih manjina, rumunjska vlada omogueit če sve po trebne olakšice, da se djeci ovih manji¬ na osigura školovanje na njihovom ma¬ terin jom jeziku u državnim osnovnim školama. Najzad, pripadnici narodnih manjina mogu da vrše svoje profesije i zanate pod istim uslovima kao i ostali rumunjski gradjani, pa tako mogu biti primani i u državnu službu. Pretsjednik odbora, koji je izradio taj načrt, sveuč. prof. Silviu Dragomira iz Kluja, odlični poznavalac, obrazloži© je početkom septembra u londonskom »Ti¬ mesu« principe na ko jima počiva taj načrt i iznio je rumunjsku koncepciju o manjinskim pitanjima, koja se sastoji u torne, da »problem manjina, koji se po- javio iza Svjetskog rata, ne bi nikada došao u ovakvo stan’e u kome se dan as nalazi, da nisu po srijedi bili izvjesni strani utica ji i da se pitanje manjina nije vezivalo sa pitanjem revizije ugo¬ vora o miru«. Zatim u istom članku iznosi prof. Dragomira broičani odnos manjina i Rumunja prema rumunjskom službenom papisu od 1930. Po tim podacima, Rumunjska ima 5,076.000 osoba, ko¬ je pripadaju narodnim manjinama. To je više nego četvrtina cjelokup- nog pučanstva Rumunjske. Ima 17 narodnih manjina u Rumunjskoj ali su najvažnije skupine Madjara, Nije¬ maca, Ukrajinaca i Židova. Druge su mnogo slabije brojem i svojim znače- njem, a te su Poljaci, Srbi, češi, Slovaci Bugari, Rusi, Grči, Armenci, Tatari i Gaguzi. Ove manje etničke grupe nisu životu ljudi. Najbrojniji je manjinska grupa ma- djarska, koja breji 1,425.000 ljudi. Ona medjutim ne tvori kompaktnu ma- su,! osim u današnjoj pokrajini Sacui Drugi su Madjari tako raštrkani, da ne tvore večinu u ni jednom okrugu, a sa- mo i u jednoj ili dvije manje upravne jedinice. U Sedmogradskoj prevladava ju Rumunji. Madjari su brojni jedino u gradovima i duž uskog ruba zapadne granice Rumunjske, gdje se oni mije- šaju s Rumunjima. Nijemci u Rumunjskoj broje 745.000 ljudi, ili 4.1 pošto od ejelokupnog pučanstva Rumunjske. Nijemci su u Rumunjskoj podijeljeni u dvije grupe: Sase i Švabe. Oni su podi¬ jeljeni i geografski, te su raštrkani u onim trim pokrajinama, koje je mirov-, ni ugovor dodijelio Rumunjskoj. Ukrajinska manjina broji 582.000 te je od važnosti jedino u Bukovini, gdje se naselila tokom prošlog stolječa. pomagana od Austrijei?), koja je uvi- jek bila maj štor u miješanju etničkih skupina. Kako Ukrajinci broje samo 3.2 psto od ejelokupnog pučanstva Ru- njske, nisu s etničkog gledišta tako v^žni, koliko druge narodne manjine. Židovi tvore brojčano četvrtu sku- pinu narodnih manjina. predratnoj Rumunjskoj, premda je i ujnjoj pošto j ao židovski prbolem on se litij ek odnosio samo na pitanje legal- nog položaja i prava individua, koji su se bili nedavno uselili u zemlju. Židovi su^ naučili rumunjski jezik i nisu nikada pokazivali tendenci ju, da tvore posebnu narodnost. Židovi broje danas u Ru¬ munjskoj 757.000 ljudi. Ne tvore kom- paktnu masu, več su raštrkani diljem zemlje, te večinom nastavaju u grado¬ vima. Spomenute manjinske grupe puno se razlikuju po svojim političkim i eko¬ nomskim tenaencijama. Jedino su Madjari i Nijemci bili po- litički aktivni. Ostavljeni bez vodja nakon što su pri- pali Rumunjskoj, Madžari su brzo or¬ ganizirali, zahvaljujuči svojoj inteligen¬ ci ji i boga toj kulturno j i ekonomsko j baštini, koju su naslijedili od propale monarhije. Oni su uspjeli okupiti svoje mase i braniti svoje interese te su se prilagodili novim uslovima opstanka. Nijemci su takodjer uspjeli, da se or ganiziraju, premda su raštrkani i prem¬ da su njihove političke tradicije razli- čite. Nijemci u Rumunjskoj vodjeni su od Sasa, koji su bili tako dugo povla- šteni za vrijeme feudalne Madjarske. — Oni su se brzo prilagodili novim okol nostima, te oni povečavaju svoju eko- nomsku i kulturnu snagu. Švabe u Ba¬ natu nacionalno su se osvijestili pod upravom rumunjskih oblasti, koje su im dale potica j a osnivanjem njemačkih škola i davanjem slobode i pomoči, da se emancipiraju od madjarskog katoli¬ cizma. židovski je problem mnogo složeniji, te je nedavno postao akutan zbog dva razloga. Prvi je, da se je broj Židova povečao neprekidnim doseljivanjem s one strane Dnjestra i iz drugih susjed- nih država. Drugi je, da je židovska prevlast u financijama, industriji i tr¬ govini postala osobito uočljiva za vrije¬ me svjetske ekonomske krize, te je dala poticaja reakciji medju Rumunjima i sklonula rumunjsku vladu, da poduzme potrebne restrinktivne mjere. To znači, da se vrši revizija državljanstva svih Židova u Rumunjskoj, što tumači ten- denciju rumunjskih vlada, da osiguraju Rumunjima odgovarajuči udio u eko¬ nomskem životu zemlje. Problemi narodnih manjina gomila - H su se iz godine u godinu, a nji¬ hovo je riješenje bilo stalno odga- djano i radi pomanjkanja jedinstve- ne koncepcije o politici prema na¬ rodnim manjinama. osobito radi pomanjkanja odvažnosti če nastaviti zajedničkim radom na jačanju i Bijela ostala nama. Madžari su dobili Už- čehoslovačke zajedničke republike. Ni ovaj' horod i Mukačevo. Saopčenje završava po- težak udarac ne če nas slomiti. Madžari su dobili mjesta Colak, Zalentu, Lučenec. Ri- movsku Sobotu i Košiče, dok je Košička novno s pozivom na slogu svih Čeha, Slo¬ vaka j Potkarpatskih Rusa u izgradnji dru¬ ge republike. stranaka i njihovih izbornih interesa. Vanjski utjecaj, a osobito revizionistička propaganda doprinijeli su stvaranju at¬ mosfere, koja je bila protivna rješenju pitanja narodnih manjina. Novi’ ru¬ munjski ustav od 27. februara o. g. obe- čaje apsolutno jednakost narodnim ma¬ njinama. Kraljevskim dekretom od 4. maja o. g. osnovana ie posebna komi¬ sija, a uredba od 4. augusta ove godine odredjuje dužnosti te komisije. Ta ured¬ ba ne sadržava nista drugo, nego od¬ redbe mirovnih ugovora, novog ustava i več postoječih zakona o narodnim ma¬ njinama. No ona u najjasnijoj formi ističe volju rumunjskih zakonodavaca, da se poštuje princip ravnopravnosti, u pitanju narodnih manjina, kaže prof. Dragomira. Na koncu rumunjski pisac ističe, da zna, da če u svom radu naiči na mnoge poteškoče, ali da se nada, da če komi¬ sija za narodne manjine izvršiti svoju zadaču u duhu danih joj smjernica. No, zaključuje on, trebat če stanovito vri¬ jeme, dok ona ostvari tu zadaču. — Za- nimljivo če biti ako citiramo i jedno češko mišljenje o tome. U posljednjem broju praškoga »Slovanskog Prehleda« piše Joseh Fiala pregledan članak »Sud- bina sla venskih manjina u Rumunjskoj« i iznosi svoje mišljenje o osnivanju Ge- neralnog komesarijata, pa, medju osta¬ lim, kaže: »Statut o manjinama u Rumunjskoj je akt vanjske politike. Htio je poka¬ zati da Rumunjska nema nerješenih manjinskih pitanja i time odbiti zahtje- ve za povračaj manjina. Statut je, da- kle, taktički manevar i mogao je po¬ stati u doba kada je i kod nas vladalo osvjedočenje da se manjinska pitanja mogu rješiti u granicama države«. MADŽARSKA ŠTAMPA U RUMUNJSKOJ Bukureštanski list »Romania« objav- ljuje zanimljiv članak o razvitku ma¬ djarske štampe u Rumunjskoj, te ga usporedjuje s razvitkom rumunjske štampe u Transilvaniji, prije njena pri- pojenja Rumunjskoj. U godini 1923. iz- lazilo je u Transilvaniji gotovo 330 pe¬ riodičnih listova na madjarskom jeziku, a taj je broj do godine 1936. skočio na 396. Početkom ove godine izlazilo je u Rumunjskoj na madjarskom jeziku 39 dnevnika, 83 tjednika i 196 drugih pe¬ riodičnih listova. Na 1,500.000 Madjara u Rumunjskoj odpada prema tome 318 povremenih publikacija, dok su četiri milijuna Rumunja u Transilvaniji imala godine 1914. samo 39 periodičnih publi¬ kacija, od kojih su bila samo dva tjed¬ nika. List dolazi do zaključka, da se madjarska štampa u Rumunjskoj nalazi u daleko boljem položaju nego manjin¬ ska štampa u Madjarskoj. Dok 600.000 Nijemaca u Madjarskoj imaju samo 10 povremenih publikacija na njemačkom jeziku, dotle 700.000 Nijemaca u Ru¬ munjskoj imaju 22 dnevnika, 52 tjed¬ nika, 85 časopisa, te 28 drugih publika¬ cija. Isto tako 300.000 Slovaka u Madjar- koj imaju samo jedan jedini list na svom materinskom jeziku, dok 60.000 Rumunja u Madjarskoj nema ju u opče nikakvog svog organa. NAJVIŠE ŠTO MOŽEMO pružamo našim čitateljima. Ako se uvaže sve prilike, treba priznati da list daje najbolje što se može dati u interesu našega naroda u emigra¬ ciji i kod kuče. Mi nastojimo upo- znati i ostalu javnost sa našim pi¬ tanjem tako, da naše pitanje posta¬ ne opčenarodno pitanje. Da nije ne¬ go samo to, naš list bi morao po- stojati. Ali postojati može samo tako, ako i naši pretplatnici vrše svoju dužnost prema listu. Kada bi svaki pretplatnik vršio svoju dužnost ure- dnim plačanjem pretplate, našem bi listu bila osigurana egzistencija, a mogao bi i da se proširi i time po¬ boljša. Sve za visi od pretplatnika — ured- ni pretplatnici mogu povečati i po¬ boljšati list, a neuredni mogu da ga upropaste. STRANA 2. »ISTRA« BROJ 44. NAJNO VIJE o ENGLEZIMA PRIČA O OČAJNOM SAMOUBOJICI Htio se objesiti, ali konopac se prekinuo. Htio se ubiti, ali revolver ni.j e okinuo. Htio se udaviti, ali neko ga je izvukao. Skočio je s prozora, ali je pao na ra- zapeto platno. Tada je došao na sjajnu ideju: Uzeo je ladju, izvjesio na njoj britansku zastavu, i otisnuo se na Sredozemno More. Imao je uspjeha: na ladju je pala jedna bomba i raznijela je na komadiče. (»I zb o r«) * BRITANSKI LAV U Rimu se ovih dana prepričava ova do- sjetka: »Ako britanskog lava potegnete za I rep, on otvori čeljust i pokaie vam — lažne j zube.« (Neto Statesman and Nation.) * NA MONAKOVSKI KONFERENCI Gospoda moja preložili ste vojno na ne- j določen čas. Sedaj imate dovolj časa, da se j če temeljitejše pripravite nanjo. * DEBELUHAR A: Glej ga, angleškega » gentlemana«, | kako je rejen. B: I, kaj bi ne bil, ko pa vsako besedo | snel * EDINA NADA ANGLIJE Angleški geologi so ugotovili, da se An- j glija vsako leto pogrezne za 20 cm v morje.. NOV DENAR Listi poročajo, da so se predstavniki Francije, Anglije, Italije in Nemčije spora zumeli radi tesnejšega gospodarskega sode¬ lovanja teh držav ter ustanove valutno zvezo. Plačilna enota skupnega denarja se bo imenovala »Čeh«. '* TRST IZVOZNA LUKA NJEMAČKE Letopis Italijanske Kraljevske Akademije Italijanska kraljevska akademija (Reale accademia d’Italia), najvišja znanstvena ustanova v Italiji, je bila ustanovljena leta 1926. Kakor podobne ustanove v drugih dr¬ žavah izdaja tudi italijanska akademija vlako leto svoj letopis, v katerem poroča o svojem delovanju. V zadnjih letih akade¬ mija ni objavila, letopisa, ker se strogo dr¬ žala naredbe o štedenju v zvezi z abesin¬ sko vojno. Zato je naknadno skušala za¬ mujeno nadomestiti in je pred kratkim iz¬ dala letopis za leta 1934 — 37, ki obsega 648 strani. Od tako visoke znanstvene ustanove bi pričakovali da bi v vsakem pogledu bila na višini. Temu pa žal ni tako. Tako čitamo na pr. v biografiji Gabriela D’Annunzija na str. 89, kjer se naštevajo njegova odlikovanja tele spakedranke: V e- liki K rib a c h in F ai ti Kr ib. Na strani 196 se navajajo prevodi Papi- nijevih spisov v srbohrvaščino. D o čim. je srbski prevod »Istorije o Hristu« v cirilici pravilno naveden, sta hrvatska prevoda tako napisana: »Dokončali Covek, Zagreb, Jadanje Slovo 1935« in »Povijest Kristova Zagrebu Senj 1936«. Nekolikovečja. pozornost za naš jezik bi bila umestna. Tudi bi bilo priporočljivo, da si nabavajo tipe za črke »i, š, ž in č«, ko že imajo tipe za kitajščino, japonščino, ar- menščino, in druge jezike. Zanimivi so tudi razlogi, s katerimi so bili imenovani neka¬ teri člani akademije. Tako čitamo na strani 141 glede Alberta De Stefani sledeče: »... Sodeloval je pri osvoboditvi Genove od rdeče tiranije in se je boril ramo ob rami zlasti z Francescom Giuntom proti avtono¬ mističnemu režimu na Reki, proti zalezoval- ni tendenci k upravnemu separatizmu in proti omahljivosti vlade nasproti, drugorod- cem. Vodil je obenem z Acchillejem Stara- cejem, Francescom Giuntom in Robertom Farinaccijem fašiste pri. zavzetju Bočna in Tridenta (v oktobru 1922), s čimer so bile poražene avtonomistične direktive povojnih vlad v odrešenem ozemlju.« NOVI BANKOVCI ZA ITALIJANSKE KOLONIJE Trst, oktobra, 1938. — (Agis) — S po¬ sebnim vladnim odlomkom je bila Ranca d’Italia pooblaščena, da izda novo serijo bankovcev po 1000, 500, 100 in 50 lir. Ti bankovci bodo veljavni in bodo smeli cirku- lirati le v italijanskih kolonijah v Afriki. Ob tej priliki so vsi italijanski listi pri¬ nesli obširne članke, v katerih poudarjajo potrebo in važnost te odločbe, ki naj okrepi ekonomski potencial novo pridobljenih kra¬ jev v Afriki. Povdarjajo, da bo ta odločba vzpostavila nov red v denarnem obtoku, ki da je neobliodno potreben za nove iniciative v pogledu napredka produkcije. Ureditev de¬ narnega obtoka v kolortijah bo omogočila in osredotočila prihranke in trajne investi¬ cije v kolonijah samih. To naj bi bil glavni namen in temeljna podlaga italijanske kolo¬ nizacije, ki ni posledica kakšnih avantur in kapitalističnih hazardnih špekulacij, kot se je dogajalo to v prejšnjih časih, v raznih pokrajinah Amerike in Afrike, ampak >a- zira na. vztrajnem delu in zdravi sili itali¬ janskega imperija. Posljednji dogadaji u Srednjoj Ev- ! ropi imat če posljedice i za trščansku | luku. Več smo u par navrata citirali pi- I sanje »Picola« o budučnosti trščanske luke obzirom na pripojenje Austrije i j Sudeta Njemačkoj i na preorijentaciju j čehoslovačke politike. S tim problemom bavi se i strana štampa, pa tako i pa¬ riški »Temps« u jednom članku u kojem razmatra ekspanziju Njemačke piše i J ovo: — U izvjesnim njemačkim krugo- ' vima, koji su obično dobro i ispravno obaviješteni, izražava se mišljenje, da [ če Njemačka i Italija skupno proučiti j mogučnost, kako bi se pospješila izvozna j trgovina kolonijalne robe iz talij anskog j imperija u Njemačku. Zato pak dolaze u obzir samo dvije sjevero-talijanske lu¬ ke t. j. Trst i Genova. S time u vezi bi¬ lo je koliko se talijanske toliko i sa nje¬ mačke Strane izraženo mišljenje, da bi najbolje bilo, kad bi se u te dvije sje¬ vero-talijanske primorske luke, ili bar I u jednoj od njih ustanovila 'posebna njemačka slobodna zona. O prilagodenju talijanskih željezničkih tarifa do sada nije povedena riječ«. Pored tega drugi francuski listovi na- pominju kako neki znaci govore, i zato da Italija ne bi rado gledala zamah nje- mačkog gospodarstva u pravcu prema Sredozemnom moru. Nego, takva gledi- šta sada, otkad pošto ji tjesna saradnja obaju imperija, uopče otpada i Njemač¬ ka če moči da računa na dobrohotan odjek u Italiji, kad bi izrazila želju za vlastitom slobodnom zonom u jednoj ili drugoj od spomenutih sjevero-talijan skih luka, jer bi od toga imala koristi i Italija, od koje bi Njemačka u velikoj m j eri kupovala kolonijalne proizvode iz Afrike. Razumi j e se, da bi Njemačka ra¬ dije vidjela, da joj se stavi na razpo¬ laganje Trst, koji je od njemačke gra- nice udaljen samo nekih 100 kilometa- ra i s kojim ima mnogo bolje željezničke veze nego li s Genovom. Popis velikih familija Pula, nov. 1938. — U krilu stranke je kraljevskim dekretom od 22 novem¬ bra 1937 odredeno da se vodi posebni spisak obitelji sa puno članova. »Corriere istriano« objavljuje prvi spisak velikih f amili j a Labinske opčine. Da neko bude unesen u ta j spisak morao je imati u junu prošle godine sedmero žive djece, zakonite ili nezakonite, a od mrtvih se u taj broj računaju oni koji su poginu¬ li u ratu ili su izgubiti svoj život u bor¬ bi za nacionalnu stvar (causa nazionale) Svaki ko nije upisan, pozvan je da re¬ klamira preko opčine to svoje pravo. Proračun Istre Pola, nov. 1938. — Istarski pokrajin¬ ski odbor je na svojoj posljednjoj sjednici pripremio proračun za 1939 god. Pri sa- stavljanju proračuna morao je odbor imati u vidu zahtjeve vlade, koji se sastaju u torne da se pokrajinski prirez, trošarine i ostale vrste poreza ne povečava, da se usprkos toga predvidi matija državna do¬ tacija za Smanjenje budžeta i da seuzasve to urede pokrajinske ceste koje su u sla- bom stanju.. Na tim osnovama je izradjen budžet u višini od 11.701.000 lira rashoda. Državna dotacija je smanjena za 100.000 lira, a prirez na zemljišni posjed ostao je kao i o ve godine 200%. — Rashodi su veči od prihoda za 701000. lira, koje če večim dijelom pokriti državna dotacija* sa 661.000 lira. U redovnim izdacima predvidjena su 3 milijuna lira za troškove iiječenja kronič¬ nih bolesnika, borbu protiv tuberkuloze, novi higijenski zavod i slično. Za srednje škole če pokrajina dati oko četvrt miliju¬ na, a veče potpore če dobiti biskupski konvikt u Kopru, društvo »Italia Redenta«, puljski školski patronat i slične ustanove. Za uzdržavanje i popravke cesta predvi- djeno je 1 milijun i 415.000 lira, a za amor- tizaciju zajma od 2,830.000 lira kojega je |iJq^ ClTOS Z3 ZaStSVO pokrajina bila sklopila za zemliišnu obnovu ® (isušivanje otkup zemljišta, kolonizaciju) I Podbrdo, novembra 1938. (Agis) — otpada 200.000, dok je za poljodjelstvo Časopisje ie že večkrat prineslo vesti o odred jene svega 156.000 lira. koje če do- Dostavljanju drogov za zastave v posame- Dolazalc rifeekoga biskaagaa S u š a k, 1 novembra. U subotu naveče stigao je iz Trsta na Rijeku novi riječki biskup Ugo Camozzo, te mu je priredjen svečani doček. Dočeku su prisustvovali pretstavnici vojnih, civilnih, kao i crkvenih vlasti, te velik broj gradjanstva. Jučer u nedjelju služio je novi biskup svoju prvu pontifikalnu misu, pod kojom je održac propovijed i podijelio blagoslov svojim vjernicima. biti pokrajinski poljodjelski inšpektorat, dok je 345.000 odredjeno za gradnju poli¬ cijskih kasarna i stražarnica, a za ženid- bene zajmove 55.000 lira. „§tama carstva” u KanSanara Pula, nov. 1938. — Kod Kanfanara je na dan obljetnice »Marcia su Roma« osnovana uz velike svečanosti šuma ko- ja če se zvati »Bosco deli’ Impero«. Pri- je toga su položili cviječe na grob pa- log fašiste Bevčara u Dragi, a zatim su funkcioneri stranke zasadili prve sim- boličke mladice te nove carske šume. Smrtna nesreča Pula, nov. 1938. — Josip Zarič iz Kršana obarao je stablo s jednim dru- gom, ali se stablo prevalilo na njega i prignječilo ga. Brže bolje su ga prevezli u bolnicu u Pulu, ali je na vratima ope- racione šale podlega o ozlijedama. znih krajih, največkrat v vaseh kjer so sedeži županstev in fašističnih ustanov, dočim so bili manjši kraji do sedaj izvzeti Nemški Rovt, majhna vasica na pobočju Črne prsti, pa je dobila dne 9. t. m. tak drog na posebno prizadevanje vaškega načelnika in gostilničarja Rejca. Ta je im; veliko dela in truda za potrebno organi¬ ziranje med vaškim prebivalstvom za po¬ stavitev tega droga. Sadiaratvo peša II. Bistrica, novembra 1938. (Agis) V gotovih predelih našega okraja je nek daj cvetela sadjereja, ki je bila kmetu sko raj glavni vir dohodkov. Gotove vrste sadja so izvažali, ali pa predelavah v vino in žganje Zadnja leta pa se opaža, da so kmetje popolnoma zanemarili sadjerejo zaradi česar se manjša pridelek in kako¬ vost sadia. Poleg tega pa so se na gotovih vrstah sadnega drevja pojavile nevarne bolezni, ki uničuieio iz leta v leto cele nasade tako. da bo v nekaterih krajih sa¬ djereja oolagoma popolnoma uničena. MIR JE RESEN"! 11 piše večji del evropskega časopisja in slavi vse, ki so k temu prispevali kako svojo osebno žrtev in se podali za to do¬ broto na krajšo ali daljšo pot, med njimi celo komodiii Anglež in Francoz. Temu splošnem mnenju se pridružujemo tudi mi. Toda naši občutki pri tem niso v nikakem skladu z občutki onih, ki so mir rešavali in mimo te dogme, ki naj bi ji po njh mne¬ nju vsi verjeli, si dovoljujemo celo vrsto dvomov in vprašani. Pri tem pa nismo prav nič krivi, če se nam ne godi kot onim Angležem, katerih je baie velika večina, v parlamentu kar dve tretjini in na katere leti tale očitek, ki ga je objavil iz Londona časopis »Basler Nachrichten« in ki pravi dobesedno: »Najmanj šest mesecev bo tra¬ jalo, preden bo naš narod opazil, da smo bili v Monakovem ponižani v državo druge vrste« Prosim vas »najmanj šest mese cev«, zdaj ie poteke! šele prvi. Če gremo preko vprašanja za kakšno ceno so ta mir rešili, saj je pri kupčiji plačal ceho tretji, si dovolimo vprašanje za koliko časa ie takšen mir, kot je sedaj ustvarjen, rešen Morda za vedno ? Potem res, možje, ki so ga ustvarili, zaslužijo slavo, čeprav ne v polni rneri, ker gre še za povdarek na be¬ sedo takšen mir. Se ni dolgo tega, mogoče par mesecev, ko srno čitali v časopisih izjavo angleškega državnika, ki je imel v rokah skrb za obo¬ roževanje svoje države. On je dejal, da je Anglija pripravljena na vse in gorje onemu, ki bi moral občutiti njeno vojaško silo, sploh bi bilo nečloveško od nje, če bi sprožila in spravila v tok svoj vojni aparat proti komurkoli. To je bilo pred Monakovem, ko so se pokazali nedostatki njene sile, iz česar bi se še dalo sklepati, da je bil nasprotnik močnejši. Ko danes listamo po časopisih pa znova čitamo: »Posebni krediti Anglije n\ oboroževanje«, »Izpopolnitev dei na Magi- notovi liniji«, »Nemčija gradi_ velikanske utrdbe«, »Italija izpopolnjuje svoje letal¬ stvo in gradi podmornice«, »Ruski prora čun za vojsko znaša letos 300 miljard Din« itd. Te vesti krožijo že ves pretekli mesec in po listih se javljajo že druge izpopol¬ nitve teh golih navajanj. Ko to čitamo ne moremo preko resnega dvoma o resni¬ čnosti v naslovu navedenega gesla. Mir torej ni rešen; vojna, ki je bila na pragu je le začasno odložena, da bodo v tem času znašli nova in izpopolnili stara mo rilna sredstva, da bodo boli učinkovita Toda, kdo bo plačal ceho pri tem ? — L j O r o 1? i ž _ Cleveland. — Dne 15. oktobra je v bolnišnici umrl John Polis za poškod¬ bami, ko ga je dva dni prej povozil avto med potjo z dela. Star je bil 58 let in rojen v Skadanščini. V Ameriki je bival 32 let in tu zapušča dva sinova in tri hčere. ♦ ., — Gorica. — Pod vlak J e prišel 31- letni Kumar Josip iz Ločnika. Domneva se, da je Kumar po nesreči prišel pod vlak, ko je hotel prekoračiti žel. progo in ni pri tem opazil tovarnega T , laka morda, ker je bil precej vinjen. Drugi pa domnevajo, da ga je grizla vest, ker je v prepiru z lopato ranil brata, misleč da ga ubil. ♦ — Gorica. — V četrtek, 27. oktobra je bil pri knezonadškofijskem ordinaria¬ tu v Gorici umeščen za idrijskega deka¬ na msgr. Lojze Filipič, župnik in dekan v Grgarju. Za župnega upravitelja na Vrabčah na Vipavskem je bil umeščen J. Dorbolo, ki je beneški Slovenec in je pred leti prišel v našo nadškofijo ter je bil župni upravitelj v Zgoniku na Krasu. Od tam je šel za vojaškega duhovnika v Abesinijo, odkoder se je pred kratkim vrnil. ♦ — Gorica. —. Pri št. Petru je 24-letni Marij Jug iz Bukovice pobiral staro že¬ lezo. V zemlji je našel veliko granato, ki jo je hotel odkopati. Pri tem je gra¬ nata eksplodirala in smrtno nevarno ranila Juga, ki je kmalu nato podlegel. Iz Gorice je prihitela sodnijska komisi¬ ja, ki je ugotovila nesrečo. * — Koper. — Trije mladeniči in sicer Bestjak Valeri, Vatovec Bruno in Vato¬ vec Ivan iz Čežarjev so napadli mleka¬ rico Francko Oleničevo, ko je se je pe¬ ljala na vozu proti dom... Oleničeva se jih je otepala z vsemi silami . ..kar so napadalci zbežali. Oblasti so kmalu potem arethale mr 5 op... že. * - Trst. — Oblasti so aretirale 11 ta¬ tov telefonske žice, ki so v zadnjem času izvršili 17 tatvin bakrene žice s telef. drogov. Državi so povzročili okoli 30.000 lir škode. Med temi sc. 1 čok, An¬ tonija Zavnik in Franc Metljak. * — Trst. — Kolesarju 24-letnemu Ja¬ kobu Siliču so nenadoma popustile za¬ vore pri biciklu in ni mogel zaradi tega ustaviti kolesa, ki ie z vedno veči'’ ino teklo po strmi ulici. Pri tem se je ne¬ srečni Silič zaletel z vso silo ob zid in si zlomil lobanjo. V bolnišnici je po ne¬ ko j urah umrl. — Trst. — 24-letni Marcel Velikonja je hotel pomagati nekemu mladeniču, katerega sta pretepala c-vu. neznanca, ki pa sta še njega pretepla, tako da je moral po pomoč v bolnišnico. * — Trst. — Oblasti so aretirale Aloj- za_ Žerjala, ki je umoril Rozalijo God- ničevo. (O dogodku smo poročali v za¬ dnji številki), želel je, da bi še enkrat videl svojo žrtev in se je neopažen pri¬ kradel v sobo, ko so ravno nesrečno Rozalijo devali v krsto. Policisti, ki so bili zraven so ga takoj aretirali. — Trst. — 80-letna Marija Piščanc si je zlomila nogo. Prepeljali so jo v bolnišnico v nevarnem stanju. * — Trst. — Pred sodiščem je bil ob¬ sojen Ivan Žnidaršič iz Dolenje Vasi f Jugoslavija) na 3 mesece zapora in 100 lir denarne kazni, ker je 20. avgusta pustil voz in konje brez nadzorstva na cesti pri Studenem. Zaradi tega je na¬ stala smrtna nesreča. Vojaški avtomobil zaradi preplašenih konjev zavozil preveč na kraj ceste in se prevrnil in pokopal pod seboj vojaka Bossija. ♦ — Trst. — Pred sodiščem je bil opro¬ ščen dr. Humbert Rebec. Obtožen je bil. da je provzročil s svojim avtomobilom na cesti pri Danah smrt dečka, Josipa Mihevca. Dokaz: ni zakrivil ne¬ sreče. — Trst. — Pred sodiščem je bil ob¬ sojen Bole Ivan iz Koritnice, ker je zmerjal Francko Lenčkovo. Dobil 200 lir denarne kazni pogojno. * — Trst. — Kmalu potem, ko so na novo preuredili italijansko pomorsko plovbo, ki je vsa subvencionirana od države, so se pričele likvidirati manjše paroplovne družbe. Tako je bila ves čas prostovoljni likvidaciji tudi »Societa Giuliana di Navigazione« Te dni pa je bil v uradnem listu od en de¬ kret, s katerim je prešlo podjetje v pri¬ silno likvidacijo. MESUEČE BABNIKA Pula, nov. 1938 — U puljsku bol¬ nicu dovezen je osamnaestgodišnji rudar Kranič Ivan pok. Ivana iz Labina. On je ranjen dosta teško za vrijeme rada u rudniku. Isto tako je i rudar Stepič Jo¬ sip pok Antona, star 48 god. iz okolice Labina nastradao u rudniku. I jedan 1 drugi prezdravit če ako ne nastanu komplikacije. BROJ 44. »ISTRA« STRANA 3. NAŠA KNJIGA IN REVIJA V JULIJSKI KRAJINI Odlomek iz predavanja o priliki razstave slovenske knjige v Ljubljani V prihodnji številki ljubljanske revije »Misel in delo« bo izšel ta-le prikaz. število slovenskih knjig, ki so bile letih 1919—1937 natisnjene v Gorici in Trstu, je resnično veliko Okroglo 600 knjig v našem jeziku. To pomeni pov¬ prečno po 30 knjig na leto. Seveda niso bila vsa leta enako plodovita. Prvo leto po vojni je dalo 15 knjig, število je nato stalno rastlo, le prvo leto po nastupu fa šističnega režima kaže nenaden padec na prvotno stanje. Višek je dosegla knjižna produkcija leta 1931, to je leto dni potem, ko je morala pre¬ nehati zadnja slovenska periodna pu¬ blikacija. Nato opažamo zopet strm pa¬ dec. Leti 1935 in 1936 iskazujeta komaj po deset knjig, vsaj po letnicah na na¬ slovni strani, resnično pa je tudi od teh knjig marsikatera smela med čitatelje šele leta 1937, ko se je sklenil prijateljski pakt med naše državo in Italijo. Število knjig se je lani zopet povišalo, vendar je dosegel komaj polovico viška iz leta 1931. Tudi tekoče leto ne zaostaja za lanskim. Da bi zopet mogli doseči nek danje stanje je vsaj po sedanjih prili kah praktično nemogoče, kajti tedaj so se tiskale slovenske knjige v treh tiskar¬ nah: v Narodni tiskarni in v Katoliški tiskarni v Gorici ter v tiskarni »Edi¬ nost«. Danes pa tiska slovenske knjige samo še tiskarna v Trstu, ki je času pri¬ merno morala svoje ime izpreminiti v »Tipografia consorziale«. še drugače kakor število izdanih knjig govore naklade. V najbolj ugodnih letih je šlo letno do 200.000 slovenskih knjig med ljudstvo na Goriškem, v Trstu in v Istri. Ako upoštevamo tudi bolj suha leta, smemo trditi, da sta v zadnjih dvajsetih letih okoli dva milijona slovenskih knjig našla pot do slovenskega bravca v Julijski Krajini, povprečno tedaj po pet knjig na vsa¬ kega Slovenca. V tem pogledu niso torej primorski Slovenci zaostali za svojimi brati v Jugoslaviji, ki so imeli vse, da prav vse pogoje za popolnoma prost ra¬ zvoj in razmah. Vprav dejstvo, da je naš narod za mejami pogrešal to svobodo, je bil glavni razlog, da se je kljub vsem težkočam ali morda zaradi teh težkoč tako bujno razvila samonikla knjižna produkcija. Značilno je tudi, da obstoja o knjižni in revijalni publicistiki v Julijski Kra¬ jini popolna bibliografija, kakršno po¬ grešamo vsaj za knjižne izdaje tostran meje še vedno. Primorske knjižne publikacije nudijo največjo petrost; morale so pač zadoš¬ čati vsem potrebam našega tamošnjega naroda. Ako upoštevamo celotno število knjig, odpade petina na molitvenike in druge nabožne publikacije ter ena šestina na razne koledarje in koledarč¬ ke. šolskih in drugih učnih knjig je nekaj nad 60. Ljudski izobrazbi je bilo namenjenih okoli 90 knjig, med katere smo uvrstili tudi razne zakone in volilne rede. Leposlovje obsega 210 del, od teh je ena sedmina posvečena mladini. Glede vrste knjig je posebno poučna specifikacija za posamezna leta. V prvih povojnih letih, ko je bil uvoz slovenskih knjig iz Jugoslavije še neoviran in ko se Goriška ni še opomogla od vojne vi¬ hre, ki je prej tam divljala, odpade levji del publikacij na šolske knjige, Da, celo uradne publikacije (zakoni in podobno) držijo ratnotežje leposlovnim knjigam. Po nastopu fašistične Vlade se je slika docela izpremenila. število šolskih knjig rapidno pada, saj je leto 1923 prineslo konec vseh slovenskih ljudskih in sred¬ njih šol. V nasljednjih letih je izšlo le še nekaj učbenikov in slovnic, ki naj bi služile Italijanom pri učenju našega je¬ zika. Danes se poučuje naš jezik samo na lani zopet ustanovljenem učiteljišču v Tolminu. Ko se je meja hermetično zaprla za uvoz slovenske knjige, je bila naravna posledica ojačena knjižna produkcija v sami Julijski Krajini. Prirastek je bil posebno jak po ukinitvi slovenskih peri¬ odnih publikacij Tudi število mladin¬ skih knjig se je znatno povečalo. Zna¬ čilen za "to dobo je zlasti abecednik »Prvi koraki«, ki je izšel naprej kot tedenska priloga »Edinosti« in »Novic« in nato kod samostojna mladinska knjiga, da bi imeli tako starši možnost učiti svoje otroke čitati v lastnem jeziku. V še večjem tempu kakor leposlovne knjige pa je rastlo število nabožnih publikacij, zlasti molitvenikov. Veliko število molitvenikov in drugih nabožnih publi¬ kacij ne priča torej o posebni pobožno¬ sti naroda pod Italijo, temveč je le živa slika tamošnjih razmer in prilik. Takšna je kvantitativna slika knjižne publikacije, kakšna pa je kvalitativna? Za karakterizacijo prilik, naj citiram besede, ki ih je leta 1927 napisal pisa¬ telj France Bevk: »Dejstvo, da so razmere polje kultur¬ nega udejstvovanja zožile, je le povečalo žejo po knjigi. Če se meri kultura naroda ne po ti¬ stem, kar so njih najboljši sinovi ustvarili, ampak po tem, v koliki meri se med množico pojavlja žeja po duševni hrani, to je po knjigi, se smemo (Bevk misli tu primorske Slovence) danes prištevati med naj¬ bolj kulturne narode Evrope, žeji po knjigi, ki se je pojavila, je bilo treba ugoditi. Domače in društvene knji¬ žnice so bile uničene, knjižnih zalog ni bilo več. Meja je bila zaprta, toda tudi ob času, ko je bilo pošiljanje knjig naj¬ lažje, ni dotekla v isti meri kod nekdaj. Naše kulturno življenje ni imelo z osta¬ lim, večjim delom našega naroda skoraj nič več skupnega, nova knjiga je začela rasti pri nas«. Tako je pisal France Bevk že leta 1927. Za poznejšo dobo veljajo te be¬ sede še v večji meri, kajti leto 1927 je prineslo konec vseh naših prosvetnih društev in naslednje leto konec vseh li¬ stov in revij. V danih razmerah ni bilo važno, kdo bo pisal in kako bo pisal, temveč ali bo pisal in kaj bo pisal in ali bo knjiga po ceni, tako da jo bo ob¬ činstvo, ki ga sestavlja skoro izključno samo kmetski in delavski sloj, lahko kupovalo. Iz tega stališča je treba presojati zu¬ nanjo opremo in vsebino primorskih pu¬ blikacij. Toda če tudi so bili ti kriteriji merodajni, vendar ne smemo zamolčati, da se je tupatam v tem pogledu preti¬ ravalo in da je marsikatera knjiga in knjižica, zlasti taka, ki je bila name¬ njena mladini, izšla v obliki, ki je na¬ menu samemu v kvar. Zato moramo tem bolj hvaliti one založnike, ki so kljub vsem težkočam znali obdržati primemo višino glede oblike in vsebine. To velja predvsem za »Našo založbo« v Trstu ter za »Goriško Matico«, in za književno družino »Luč«. Zlasti zadnji dve založbi sta vedno gledali na to, da sta po mo¬ žnosti izdajali izvirne leposlovne in po¬ učne spise domačih pisateljev in tudi prevode, ki so izšli v teh dveh založni- stvih, so preskrbeli domači pisci. Ob koncu svetovne vojne, je bila knjižna produkcija v Julijski Kra¬ jini enaka ničli. V to ledino je prva zasadila lopato Narodna tiskarna v Gorici, pod katere okriljem se je nekaj let pozneje rodila najbolj reprezentativna in najplodovi- vitejša založniška družba Julijske Kra¬ jine v povojni dobi, »Goriška Matica«. Iz kroga okoli Katoliškega tiskovnega društva v Gorici, katero prvotno ni po¬ svečalo posebne pažnje izdajanju knjig, je nastala 1. 1924. kot tekmec Goriške Matice »Goriška Mohorjeva družba«. Ta razdor pa je imel tudi dobre posledice. Konkurenca je silila obe družbi, da sta skušali druga drugo prekašati po številu, vsebini in opremi svojih edicij. Glede iz¬ bire, vsebine in opreme knjig je odnesla zmago Goriška Matica. Goriška Mohor¬ jeva družba pa jo je vsaj v konjunktur- nih letih prekašala po knjižni nakladi. Leta 1921. se je ustanovila v Trstu »Naša založba« z namenom, izdajati do¬ bre leposlovne in znanstvene slovenske knjige v lepi opremi. Ker ni bila gmotno zadostno podprta, je že od vsega začetka hirala, dokler je ni absorbiralo Katoli¬ ško tiskovno društvo. Spomladi 1927 se je takisto v Trstu osnovala pod okriljem tiskarne »Edinost« književna družina »Luč«. To založništvo si je stavilo nalogo izdajati dvakrat na leto po eno serijo treh knjig. Vsaka se¬ rija obsega izvirno slovensko povest do¬ mačega pisatelja, prevod iz tuje (po možnosti slovanske) literature s primer¬ nim uvodom in komentarjem ter polju- dno znanstveni zbornik »Luč«. Zaradi težkoč, na katere so v poznejši letih na¬ letele slovenske publikacije, je doslej iz¬ šlo deset serij. Zadnji zbornik »Luč«, ki ne nosi več prvotnega značaja arhiva za naše primorske probleme, je čakal skoro dve leti na odobritev od strani pristojnih oblasti. Sredi leta 1929 je začela tiskarna »Edinost« izdajati »Biblioteko za pouk in zabavo«, da bi z njeno pestro vsebino vsaj delno nadomestila ukinjene družin¬ ske in leposlovne revije. Do danes sta izšla že 22 zvezka te biblioteke, Podoben namen zasleduje založba »Sigma« v Go¬ rici, ki je emanacija Katoliškega t' .kov¬ nega društva in ki je že izdala več knji¬ žic leposlovne in poučne vsebine. Takšna je bilanca o knjižni produkciji v Julijski Krajini. Bolj žalostna je bi¬ lanca periodnih publikacij. V nasljed- njem se hočemo omejiti samo na revije. Tudi revije nosijo pečat časa in kraja, kjer so nastale. To ne velja samo glede »Uradnega lista« ki je izhajal kmalu po aneksiji, in razne stanovske revije, kakršne so bile »Pravni Vestnik«, »Učiteljski list« in »Zbornik svečenikov sv. Pavla«, temveč tudi za razne strokovne časopise (»Gospodarski list« in »Gospodarski vestnik«) ter v do¬ kajšnji meri tudi za leposlovne, družin¬ ske in mladinske revije. Morda je v tem pogledu najbolj značilna mladinska lite¬ ratura. Priloge »Edinosti« in »Novic« z abecednikom za otroke smo že prej ome¬ nili. šolska oblast pa je skozi dve leti izdajala mladinski časopis »Primavera Giuliana« (Julijska pomlad), kateri je za slovensko deco prinašal posebno di¬ daktično prilogo, ki je vsebovala vso učno snov za slovenske šole od verouka do petja in telovadbe. Sicer pa moramo na Primorskem is¬ kati začetek nove povojne slovenske mladinske literature. Saj je »Naš rod«, ki ga izdaja tukajšnje učiteljsko udruženje, po ustroju, vse¬ bini in sotrudnikih dejansko le nadalje¬ vanje v Julijski Krajini prej izhajajo¬ čega »Novega roda«, ki je obenem z >,Učiteljskim listom« moral prenehati, ko je bila organizacija naših učiteljev na Primorskem razpuščena. Podobno velja tudi glede ženskih re¬ vij. Leta 1927 so izhajale na Primor¬ skem kar trije ženski mesečniki. Ostala dva je preživel »ženski svet«, ki je vztra¬ jal do začetka 1929, ko so bile ukinjene vse slovenske revije sploh Zato pa ni list prenehal izhajati, temveč se je pre¬ selil tostran meje, kjer je že imel velik krog čitateljic. . Tudi družinski mesečnik »Mladika« je prvotno izhajal v Gorici in se je šele po tretjem letniku preselil v Jugoslavijo. Vsej bujno cvetoči slovenski periodni publicistiki, in sicer revijam in listom, je pripravil nasilno smrt kraljevi ukaz od 26 februarja 1928., ki je zahteval, da morajo vsi odgovorni uredniki biti vpi¬ sani v uradni seznam žurnalistov. Slo¬ venski uredniki so zaprosili za vpis, toda fašistični časnikarski sindikat jih je za¬ vrnil, skličujoč se na člen 5 omenjenega tisti, ki je kakorkoli deloval proti nacio¬ nalnemu (seveda italijanskemu) interesu, nemu (seveda italijanskemu) interesu. Ker ni bil noben Slovenec vpisan v uradni seznam, a brez priznanega ured¬ nika ne sme nobena revija Izhajati, so morale tako prenehati vse tedaj še iz¬ hajajoče slovenske revije: leposlovna in družinska mesečnika »Naš glas« v Trstu in »Naš čolnič« v Gorici, »ženski svet« v Trstu, mladinski mesečnik »Jaselce« v Gorici, »Pravni vestnik« in »Gspodarski vestnik« v Trstu ter »Zbornik svečenikov sv. Pavla« in knjižno informativni me¬ sečnik »Staničev vestnik« v Gorici. Po posebnem posredovanju bivšega po¬ slanca dr. Besednjaka pri načelniku vla¬ de je leta 1929 začel izhajati družinski mesečnik »Družina«, kateri pa je imel le kratko življenje, kajti že s koncem 1930 je moral prenehati. Od tedaj dalje nimajo Slovenci v Italiji nobene perio¬ dne publikacije več. Na tem dejstvu ne izpreminja ničesar niti skromni nabožni mesečnik »Svetogorska kraljica«, ki so ga letos začeli izdajati italijanski patri na Sv. Gori pri Gorici. Listič nima no¬ bene. literarne ali druge vrednosti, ker je v pravem pomenu besede samo re¬ klamna publikacija od 400 letnici samo¬ stana na Sv. Gori, kjer gospodarijo se¬ daj italijanski redovniki. Dr. Lavo Čermelj. NOVE KNJIGE I ČASOPISI Uredništvo je primilo ove knjige i časo¬ pise: Prof. Ante Defrančeski: Kako uvodimo učenike u povijesnu nastavu, Zagreb, 1938, str. 24, cijena 5 din preštampano iz »Na- pretka«. Mali Istranin — br. 2 god. X, listopad 1938. Urednik i izdavač Ernest Radetič, Kraiiška 12, Zagreb. Ovaj broj, medju osta¬ lim, donosi: Berba u Istri od Prikodra- žana, priču Znamenit čovjek, pjesme A Radanoviča. Gabrijela Cvitana, Rikarda Katalinič Jeretova i Šime Fučiča. Barba Rike objavljuie crticu Dva potočiča. Klok 1 Jožič nastavljaju svoje pustolovine. Ra¬ zne manie rubrike (Diečje novine, Priroda, Zvjezdoznanstvo. Zdravlje, Iz stranih ze- malja. Razno. Naši mladi saradnici) vrlo su zanirnliive, a naš tradicionalni Jurič na¬ stavlja i u ovom broju svojim pošalicama. List ie namiienien istarskoj djeci u emi¬ graciji da ne zaborave Istru, i domačoj dieci da upoznaju i uzljube Istru. * Napredak, časopis za pedagogiju — br. 8. god. LXXIX. oktobar 1938. Glavni ured¬ nik dr. S. Čajkovac, urednici Josip Dema- rin i dr. Š. Pataki Ciiena 70 din (škole 60, a članovi JUU i HPKZ 50 din). Adresa: Zagreb. Učiteliski dom, Trg Kralja Ale¬ ksandra 1. Od naših pedagoških pisaca donosi ovaj broj iedan praktičan rad Ante Defranče- skoga iedan praktičan rad Mate Demarina, no podacima iz vremena njegova službo¬ vanja u Istri i više književnih prikaza ure¬ dnika Josipa Demarina. * Popotnik časopis za sodobno pedago¬ giko, iubileina številka ob 60 letnici, glavni urednik Metod Kumelj, cena 50 din na leto Liubliana. U tei iubileini številki piše naš rojak Josip Ribičič, urednik »Našega roda«, dalj¬ ši članek o slovenskom mladinskem slov¬ stvu v povoini dobi. * Mali ženski svijet, — br. 10. listopad 1938. urednica Milka Martelanc, Ljubljana, Tavčarieva 12. izlazi iedan put mjesečno, eodišnia pretnlata 48 dinara, donosi i kroj¬ ni arak u svakom broiu. < * Soko na Jadranu, glasnik sokolskih ?u- Da Solit, Zadar—Šibenik i Sušak—Riieka. — Broi 10. god. XIII, urednik Stipe Vrdo¬ ljak, Split, Sokolski dom. Cesto donosi vi- iesti o Istri. * Izbor najboljih savremenih člana- ka, br. 10, god. III., urednik Jova Ku- zmanovič, Borovo, izlazi svakog 25-og u mjesecu, godišnja pretplata 60 dinara, pojedini broj 6 Din. * Slovanski Ppehled, zbornik za upozna- vanje političkoga, socijalnoga i kultur- noga života slovenskih država i naro¬ da — br. 8 god. XXX, Praga direktori A. Frinta i J. Slavik. * Slovenska mladina — mladinski list za leposlovje in kulturna vprašanja — izhaja vsakega prvega v mesecu. Odgo¬ vorni urednik je Ivo Grahor. — Celolet¬ na naročnina za 8 številk 14 din, pollet¬ na 7 Din. Posamezna štovilka stane 2 Din. MATE VLAČIČ I A. STARČEVIČ U »Varaždinskim Novostima« napisao je književnik Vilko Ivanuša opširan upo- redni prikaz »Flaciusa« Mije Mirkoviča i knjige »Ante Starčevič i hrvatska politi¬ ka« od Vase Bogdanova. Donosimo neke važnije odlomke iz tog prikaza: »Dva je velika čovjeka dala Hrvatska, koja su nam gotovo do nedavna bila ne- poznata odnosno — za jednoga gotovo uopče nismo znali, a drugi nam je bio krivo prikazan: Mate Vlačič Iz okoline La¬ bina u Istri i Ante Starčevič iz okoline Gospiča u Lici. Učeči povijest iz vremena reformacije, učili smo o Giordanu Brunu, o Savonaroli o Lutheru, o Janu Husu, o Calvinu i Zwingliju, a nikad nismo ništa čuli o Flaclusu, o našem Vlačiču iz Istre, iako je on jedna od najkrupnijih ličnosti reformacije i kao takav poznat je več odavna u svim kulturnim zemljama, samo ne ovdje u svojoj gomovini-« »Flacms je bio ganjan ne samo od protireformacija, več i od nedosljednih, lažnih i kn-dh pobornika same reforma¬ cije, koji su na njeg srušili na tone uvre- da, tako da ie tek 150 godina poslije Fla- ciusove smrti došlo do njegove časne re¬ habilitacije. I od pristaša i od protivnika taj je lucidni Istranin ipak bio poštivan, makar mu se to nije uvijek javno priznalo. Njegov burni život i čudesno-pošten ka¬ rakter svijetli i danas još kao meteor u onom tmastom vremenu opče pometnje, previranja svijetlih ekstaza i tamnih za¬ muda. Za svoju domovinu Hrvatsku on, koliko je barem još zasad poznato, nije učinio mnogo. Ali zar nije mnogo i to, da se nikad nije odrekao ni nje ni svog ime¬ na ni . podrijetla. makar bi mu to donijelo časti i koristi, a ne progone i pqezren pri- šivak slavenskog barbara, tudiinca uiieza — — __ _ _ _* »Samo ove dviie kniige otkrile su nam, dakle. dva velika čovjeka. proizašla iz ove zemlje, koli su nam dosad bili ili nepo znati ili nedovoljno poznati. Obojica su bila seljačkog podrijetla, karakterna i do- sljedna svojim 'dejama, bez obzira na lične žrtve Mnogo toga trebalo je naučiti od njih. a još više od doganjaja, koji su se odigravali u niihovo vrijeme i koji su po svojoj sličnosti aktuelni i danas. AH 1848 godina je pokazala da nije ništa nau¬ čila od Gupčeve 1573. a 1918 je opet po¬ kazala da je zaboravila 1848 godinu. Itd. A mi gotovo ne bismo znali ni za Vlačiča ni za pravog Starčeviča, pošto su se obo¬ jica u svoje doba i na svoj način borila protiv vladajučih krugova i protiv mraka. A u mraku se teško probija svijetla sun- čana zraka, kao što se u nepoštenju teško probija čvrst i pošten karakter. Ipak po¬ java ovib dviju knjiga (i sličnih) pokazuje nam utješnu činjenicu, da unatoč svih za¬ preka krečemo naprijed; nažalost polako i sa zakašnjenjem. ali ipak naprijed. Ili nam se to samo tako pričinja? Na to de pitanje odgovoriti naša budučnost. A bu- dučnost — to smo mi sami!« kalendari^jugosloven 1 - SKE MATICE ZA GOD. 1939 u korist siromašnih Istrana izašll su iz štampe prije nekoliko dana, i več se mogu dobiti. 1. Veliki stolni i zidni tjedni kalen- dar po 12 Din i 2. Mali džepni kalendar za lisnicu po 2 Din komad. Kalendari su ukusno opremljeni i prodavaju se u korist promicanja cilje- va Jugoslovenske Matice, koja se brine za naše sunarodnfake. koji su morali napustiti svoju rodnu grudu. Džepm se kalendari osobito preporu- čuju školskoj omladini. a stolni i zidni — u lijepim narodnim motivima sva- kome uredu i svakoi rodoljubivoj kuči. Kalendari se naručuiu kod izdavača: JUGOSLOVENSKA MATICA. ZAGREB Varšavska ulica 6., telefon 75-43. BKUJ 44. STRANA 4. HASA OMLADINA STREPNJE BEZ RAZLOGA Kada su formirane prve naše omladin- ske sekcije, naišlo se na mnogo toga, sto je ometalo njihov pravilan razvitak. Ove su smetnje cesto bile izazvane od Strane samih omladinaca. a cesto, i to mnogo češče. od Strane naših starijih emigranata. Primieri, da se -iz beznačajnih propusta poiedinih pretstavnika emigrantske omla- dine stvarala suvišna uzbuna (i to uzbuna, kota ie bila tendenciozna), nijesu osamljeni. Ali ovi su primieri u isto vrijeme i karak¬ teristični s obzirom, da se ni u ovim vre- menima. koja iziskuju najviše iednoduš- nosti ne možemo otrgnuti od težnje da viečito stvaramo neke intrige i spletka- renja, koja za naš pokret u večini sluča- ieva nijesu od nikakvog značaja. Kritika rada je svakako neophodno potrebna. Ali ako se želi podvrči objektivnoj kritici je- dan rad, ili pokret, onda se u podjednakoj m.ieri moraju imati u vidu i uspjesi ovoga rada ili pokreta, a pogotovo ondje gdje su ti uspiesi vidljivi za svakog razboritog čovieka. Danas se nalazimo u takvom položaju, u koiemu ie više nego ikada potrebna sve- ukupna saradnia svih emigranata. A umje- sto da budemo iednodušni i kompaktni, mi se ovdje svadiamo i natežemo oko stvari koie sa našim problemom nemaju nikakve veze. Ovo naročito spominjem u vezi sa ookretom emigrantske omladine. koja bi želiela, da bude pošted.iena, od neemigrant- skog dielovania poiedinaca. koji su radeči konstantno na ovom »polju rada« stekli več toliko rutine, da im treba odati pri¬ znanje. Sve ukazuje na činjenicu, da mnogi naši »uvaženi emigranti« ne shvačaiu suviše ozbilino važnost naših omladinskih sekcija i omladinskoe pokreta uopče. Mnogi sma- traiu. da ih omladina hoče jednostavno istisnuti i zamijeniti. Jedan od istaknutijih emigranata izjavio ie doslovno: »...ne smi.iemo dozvoliti da nam omladina jasi na grbači 1« Ovai prijatelj omladine imao ie oriliku. da se uvieri o neopravdanosti svoie mudre izreke, jer mu ova omladina na koiu se to odnosilo, sigurno neče nikad više »iašiti na grbači«. Žalosno je. da ima- de ljudi i to ljudi, koji za sebe tvrde, da uistinu rade u korist svojega naroda, a koii ne pokazuju nikakvog razumijevanja za pokret omladine. Ali ioš je mnogo žalo- snije. da imade ljudi, koji svijesno rade orotiv ovoga pokreta, rade protiv svoie omladine. za koiom su unatrag par godina kukali, da te nema. Vjerojatno oni hoče, da se rad omladine usmjeri u pravcu nji- hovoe ličnoe shvatania, koji sa našom emi- grantskom ideologiiom nema nikakve veze. Oni hoče. da budu nekakvi nametnuti ču- vari omladinskih ideala. Iz ovoga, a i iz mnogo drugoga, koji oni nikako neče moči, a i ne mogu shva- titi. proizlazi cijelo ono nerazumijevanje omladine. Ali kako bilo, jedno je jasno: omladina stvarajuči svoj pokret ne unaša u naš emigrantski život jaz izmedju dvaju shvatania. Oduvijek je tako bilo, da je omladina svakog vremena živjela sa svim društvenim, političkim i kulturnim zbiva niima i tki su se svi dogodjaji manje više odražavali i na samoj cmladini. Niko ne može osporiti pravo omladini, da se bavi sa problemima. koji su po njenom shva- taniu. za n.iu od vitalnog značaja. Niko ne može zabraniti omladini, da ona tretira svoja pitanja, na način koji je možda ne- kojima nepočudan. ili im se iz bilo kojega razloga ne svidja. A da se razbistre još nekoii nojmovi o »nazorima omladine«, tre¬ ba napomenuti, da i ovdje u večini sluča- ieva oostoji jedna velika zabluda. I to uto- liko što se nema u vidu, da je jedan odre- dieni pogled na svijet, jedan odredjeni na¬ zor ili odredieno uvjerenje. da ie sve to lična stvar pojedinca. Pa ma koliko se mi sa onim individualnim naziranjima ne sla- gali (i to ne slagali kao pojedinci, koji opet imadu svoie lične nazore), ova činje- nica ne smiie ni u kojemu slučaju biti pre- sudni faktor, koji bi imao utjecati na naš omladinski pokret. Danas ie emigrantska omladina svije- sna da ie za uspjeh svake naše akcije po¬ trebna jednodušna saradnja svih emigra- nata, danas ta omladina pokazuje zdravi razbor u rasudjivanju našega položaja. Mi smo u mnogo slučajeva bili svjedoci raznih ličnih razmimoilaženja medju starijima, imali smo prilike da se uvjerimo o posle¬ dicama, koie su proizašle iz ovog trvenja. ali u interesu našeg omladinskog pokreta mi ne možemo dozvoliti, da se to ponovi i sa nama. Jedan cilj. kojega mora imati u vidu svaki omladinac i svaki ispravni emigrant koji istinski teži, da bude koristan narodu iz kojega je potekao, mora da potisne u pozadinu sva ona lična razmimoilaženja, na koia se često i suviše tendenciozno ukazuje. Omladinac I. B. DIPLOMA. Diplomirala je na pravnom fakultetu u Zagrebu gdjica Nada Barbalič, kčerka uvaženoga kulturnog radnika gosp. Frana Barbaliča. bivšeg školskog nadzornika u Puli i Poreču u Istri. — Čestitamo ! * ČEŠKO POROČILO O ČERMELJEM KNJIGI Štev. 9—10 časopisa za telesno in na¬ ravno vzgojo »Sokol« ki ga izdaja praški Sokol, je prenesel poročilo o Čermeijevi knjigi »La minoritč slave en Italie« in o Prochaskovi knjigi »Jihoslovane v Italii«. yiJESTI IZ organizacija Godišnja skupština Omladinske sekcijje društva »Istra« u Zagrebu U nedjelju 6 XI 1938 u 10 sati prije rodne odžat če O. S. svoju redovitu go- gišnju skupštinu u društvu »Istra«, žerjavičeva 7 (dvorište) sa slijedecim dnevnim redom: 1. Pozdrav pročelnika 2. Izvještaj tajnika 3. Izvještaj blagajnika 4. Izvještaj knjižnjičara 5. Iz v jesta ji podsekcija: a) Izoještaj zidnih no vina b) Izvještaj tamburaške podsekcije c) Izvještaj šah-podsekcije d) Izvještaj dječje podsekcije 6. Izvještaj nadzornog odbora i da- vanje apsolutorija starom odboru 7. Biranje novog odbora 8. Eventualije. Umoljavaju se članovi da prisustvuju u što večem broju. Odbor Odiela I obuče za socijalni otsjek društva »Istra« u Zagrebu Umoljavaju se članovi koji imadu ponošenih odjevnih predmeta da to daruju za Socijalni otsjek društva »Istra« koje radi na zbrinjavanju naših besposlenih radnika, a naro¬ čito onih najbjednijih koji su za zimsko doba vrlo lo&e odjeveni. Ka¬ ko sek u tem našem otsjeku daje ovim našim besposlenim i malo to¬ ple večere, dobro če doči i najmanji doprinos u gotovom ili u živežnim namirnicama. Očekujemo od naših bolje situira¬ nih članova da če i u tom pogledu ispuniti svoju dužnost i rado dopri- našati za fond Socijalnog otsjeka. Sastanek akademikov starešin v Ljubljani Referat dr. E. Besednjaka Pretekli petek se je vršil v dvorani pri Slamiču redni članski sestanek starešinske akademske organizacije, na katerem je nastopil dr. Besednjak, član manjšinskih kongresov in v polemični obliki govoril o teh kongresih. Temu je sledil o isti stvari koreferat g. V. Bučarja. Po predvajanjih se je razvila zelo živahna debata, ki je pokazala naš velik interes za vse akcije, ki podpirajo naše cilje, kakor tudi na mno¬ ge in velike napake, in se pri tem delajo. Zlasti se je med članstvom najočiteje iz¬ razila želja po čim večji informiranosti članstva in javnosti o delu ter po čim te¬ snejši povezanosti BIVŠIM AKSENALSKIM KAPNICIMA! Primarno: Svi bivši radnici austro- ug. arsenala u Puli i Tivtu upozo- ruju se neka pribave dokaze o stal¬ nosti, odnosno o službi preko 10 go¬ dina, i neka se s tim dokazima pri¬ jave društvu »Istra« u Za¬ grebu (Žerjavičeva 7) Od¬ boru za zaštitu pra v a b i v- ših arsenalskih ra d,n i k a. Prijaviti se mogu lično ili prepo- ručenim pismom. Da ne moramo odgovorati na po¬ jedina pisma, obaviještavamo ovim putem da se ovaj odbor brine za sve radnike bili iz Pule ili Tivta, a isto vremen o molimo sve zainteresi¬ rane radnike da s punim pouzda- njem povjeravaju svoja zakonski stečena prava ovom odboru, jer ovaj odbor ide za tim da bez ikakova iskorištavanja pomogne bivšim arse- nalskim radnicima. Odbor za zaštitu prava bivših ars. radnika f Inž. CIRIL ŽNIDARŠIČ V Ljubljani je umrl redni univerzitet¬ ni profesor na tehnični fakulteti inž. Ciril Žnidaršič. Rojen je bil v Ilirski Bistrici dne 3 avgusta 1882 kot sin gimnazijskega pro¬ fesorja. Po srednješolskih študijah se je posvetil tehničnemu študiju ter je di¬ plomiral z odliko na gradbenem oddelku visoke tehnične šole v Gradcu. Leta 1925 ga je kot šefa oblastnega hidrotehnič- nega oddelka v Splitu povabil profesor¬ ski zbor naše tehniške fakultete za iz¬ rednega profesorja in mu poveril znan¬ stveno organizacijo dela na tej stolici. Poleg intenzivnega znanstvenega udej¬ stvovanja je njegovo ime javnosti dobro znano tudi po prizadevanju za ostvaritev hidrotehničnega laboratorija v Lju¬ bljani. Sožalje! s ODGOVOR GOSPODINU CILIGI Moje mišljenje o kompleksu ličnosti gospodina doktor a Ante Cilige je staro dvadeset godina. Ono je došlo do izra- žaja u lanjskom feljtonu o razgovoru s njime. Več sam lani naglasio da je Cili- ga uobraženi fantasta, izrično sam na- veo da on ne zna što da uradi sa so- bom, pokazao sam, kako sam se poljubio sa njime sa ustezanjem na njegov izri- čan zahtjev. Meni ga je i lani, kao i cve godine žao, jer je on ipak naš. ako hoče baš i »ščavun«, — ali je on na žalost več dvadeset godina neizliječiv i plitkouman megaloman, koji zauzima poze, koje mu ne odgovaraju. Mate Balota ISTRA SE MI JEN JA XVII. JEDAN DAN U ARSIJI Opet ugalj. Veliki dio Istre je postao poljem za bušenje, za istraživanje gdje ima toga črnog dijamanta. Na mnogim stranama se vide kosturi naprava za bu¬ šenje, u raznoj udaljenosti od mjesta gdje se ugalj več kopa. Celični svrdao probija naše hiljade godina mirne i uspavane skase i litice. Mirna raška do¬ lina izmijenila je svoj lik, ušče Rase je postalo jedna ogromna radionica. Veliki medjunarodni parobrodi oru brazde kroz vijugasti raški kanal i donose iz Holan¬ dije i Njemačke nove velike sprave i orudje, pumpe, dijelove električnih cen¬ trala, a iz Jugoslavije ogromne količine drvenih balvana. Veliki parobrodi, po- najviše talijanski, ali svakodnevno i po neki jugoslovenski, odnose otuda tri hi¬ ljade tona uglja dnevno. More je pro- dubljeno na onim mjestima gdje ima ju on: parobrodi da pristanu, bageri su iz- vadili velike količine mulja i kamena i odnijeli sve na dublja mjesta. A Rasa je toliko regulirana, da joj je višak vode oduzet i ne če za dugo donijeti toliko mulja. Dok ja nešto mrmljam o čudu koje se tu dogodilo i dogadja i ostajem zapre- paščen veličinam i velikopoteznošču onih radova koji su več izvršeni i onih koji se dalje vrše, moja djeca, koja ne znadu da je taj kraj nekad i drukčije izgledao, veselo me ismjehivaju Idemo stazom iz stali ja uz novo iskopan kanal prema novome gradu Arsiji. Lijevo se pruža još uvijek široka plitka voda barbansko- ga Piska gdje sam s očem prije trideset godina gripom hvatao ugore. Ali tog barbanskog Piska više zapravo i nema. Od njega ravno prema štalijama preko mora napravljen je zid i nasip. Na sva- koj obali Raše, na samom ušču, podig- nuta je po jedna nova zgrada. To su pumpe. One če brzo, kažu još ove jeseni, osušiti Pisak i dugu dragu Salušnicu što ide od ušča Raše prema sjeverozapadu do staroga sela Kokoti, gdje su prije bi¬ le tri siromašne seljačke kuče na obron¬ ku brijega. a gdje je danas na samom kraju Salušnice u dolini izmedju bregova podignut potpuno nov moderan grad, Arsia. Vode sa Piska i Salušnice več su zatvorene i izolirane. One če se pumpa- ma prenijeti u korito regulirane Raše i u novi uski kanal sagradjen izmedju štalija i Arsie za vezu novoga grada s morem. Dobit če se tako nekoliko kva¬ dratnih kilometara novoga plodnega ze- mljišta. Arsia če imati kuda da se širi Stvorit če se druga naselja možda po vrčarska i zemljoradnička. U prvoj i je din oj svoj oj noveli koju sam napisao još u IV. razredu gimnazije (»Kapural Gr ga«, objavljena je u hektografisanom listu »Naprijed« djaka pazinske gimnazi je 1914 kad su urednici bili Angelo Cer kvenik, Ivan Ladavac i Ivan šverko) stavio sam u usta svoga suludastoga ju¬ naka viziju kako če lijepo biti kad to more moga rodnoga kraja bude pretvo- reno u plodnu zemlju, i ta utopija po¬ staje jednim dijelom stvarnost: more se pretvara u zemlju. A da če ta zemlja bi ti neobično plodna, pokazuju nam mali vrtiči uz kuče kuda prolazimo, puni buj- nog zelenog povrča, znalački odnjegova- nog. Dok tako gledam nasipe, pumpe i vo¬ du gde se igraju jata sitnih ceula (cep- halus, čifal) iznad nas sa zaglušujučom bukom juri rudnički vlak, stotina malih vagona punih uglja. To je ugalj koji se doprema u vagonima iz rudnika u prao- nicu uglja (lavaria) na štalijama gdje se sortira i otprema dalje na stovarište za ukrcavanje na Brščici. Velik broj radnika bosih , sa zavrnutim hlačama do koljena rade nešto u daljini na ka¬ nalu, a jedan talijanski trabakul raskr- cava pred nama mašinerije za novu vla stitu rudničku električnu centralu. Uz stažu kuda idemo teku črne katranlsane vodovodne cijevi. Vidi se da su radjene na brzinu, jer nisu ni u zemlju zakopa ne. Jedna žena sjedi na kamenu uz ci- jev, prede vunu i čuva ovce. Obučena je po labinski, seljački. U ušima su joj velike starinske »špingule«. željan sam njene riječi, nazivljem joj dobro jutro i pitam je što rade oni kod broda: — Raskrcivaju, raskrcivaju, odgovara ona. — A oni tamo preko, bosi? — A ne znan, nisan bila tamo. Kad smo došli bliže vidjeli smo, da oni tamo preko učvrščuju nasip kanala da ne propusta vodu. Zemljani zidovi ka¬ nala učvrščuju se kamenom, nasipi se dižu u vis. Kanal dug 5 kilometara, od štalija do Arsie več radi. Prolaze njime motorne barke, postoji čak i motoma poštanska pruga, a mogu da udju u nj i brodovi sa stotinu i više tona. gradu je ugodan. Igraju se neka djeca na ulici i govore hrvatski. Prolazimo kroz dvije glavne ulice, koje se sastoje iz 120 potpuno jednakih kuča. Svaka kn ča ima po četiri radnička stana. Stanu' je tu oko 500 rudara, što za ukupan bro; 7000 nije tako mnogo. Iza kuča su vrtovi za povrče i voče. Svaka radnička obitel ima malu parcelu. Povrče je bujno i It jepo, gaj eno sa različitim znanjem brizljivošču, ali u glavnome dobro. Kuče su sagradjene solidno, ukusno i lijepo od kamena i cementa, sve su na jedan kat, sa mnogim lukovima, koji daju žl vost inače jednoličnom izgledu ulice Jednoličnost nije nigdje prekinuta ne kim dučanom ili prodavaonicom. Samo je jedna tabla zanatlijska: krojač. Središte mjesta je na kraju obih ulica. Tu je gradska kuča, nova crkva, kavana, za družna krčma (dopolavoro) za radnike na drugoj strani za činovnike rudnika Tu je zadružna mjekara, zadružna tr govina i mesarnica. Vrlo blizu ovog centra, na obronku iznad grada je ulaz u šahtu. Promet je živ, autobuska veza sa. glavnom linij om Rijeka—Pula, mie- sni promet izmedju Arsie i Labina odu zimaju novome gradu monotoniju ru- darskog naselja. Država se pobrinula da novi grad dobije i inače na značaju. Rudnički ore- dio sa selima koia se tu nalaze zapadno od ceste Labin—Trget, odvojen je od la- binske opčine i pripojen je novoosnova- noj opčmi Arsia. Labin u torne admini¬ strativno gubi, — ali je užasno mnogo dobio na prometu, — Arsia dobiva. Objedujemo u činovničkoj menzi Objed je dosta jeftin, vino je vrlo jefti- r.o 2,20 lira litar i dobro, kao i svuda u Italiji, samo su porcije jela nešto male- r.e za nas koji smo navikli na obilje me¬ sa u panonskoj ravnici. U jedan sat je smjenjivanje radnika u oknima. Idemo tamo. Izlaze rudari sa svjetiljkama, sjedaju u kamione i za- tim drugi ulaze. Dolaze sa svih strana Kamioni prenose radnike iz Kršana, iz Pazina, iz Kanfanara, Sv. Vincenta, iz Vodnjana i Pule i sa svih mjesta koja se nalaze na tim linijama. Dugi redovi ka¬ miona sa prikolicama odlaze i dolaze Prostor pred rudarskim oknom se puni. ^' a _} e se svjetiljke. Ljudi čekaju na svoj ]•?“> $ a J e s P u ste pod zemlju. Lijepa lica t _ ljudi su blijeda i umorna, -sumorno svečana i dostojanstvena.Od ove hiljade, . koja ce se sada spustiti dolje, i razmiliti jsa svojim svjetiljkama,'u teškim okova Več smo u Arsiji. Prvi susretu novom | nim cipelama, po sitnim tamnim hodni- cima rudničkog labirinta, možda več sutra ne če biti svi živi. U toku slijede- čih mjeseci če sigurno više no jedan od njih ostati u svome rovu. I moja'žena misli na sudbinu tih junaka rada i več joj se niz obraz kotrljaju suze. Radnici nam prilaze, mnogi od njih nas poznaju neki su nam drugovi iz djetinjstva. Nji¬ hov govor je jednostavan, topao, nepo- sredan. Pozdravlja.iu rodbinu koju čemo mi vidjeti prije njih. jedan od njih da- pace pozdravlja majku. Seljaci iz Raške doline, sa Pazinštine i Puljštine, dobri mili ljudi naši, ostavili su polja i stada i šume. oni sa malo zemlje i oni bez zemlje, sjedinili su se u veliku jednaku masu rudarskih radnika. Iz stotinepraznih sela i zaselaka dolaze ovamo, nista ih ne bi bilo tamo priku¬ pilo i sjedinilo kao ovaj zajednički rad. Svakoga dana putuju n istim kamioni- ma skupa. tresu se na drvenim sjedali- ma, sakriveni zastorima od prolaznika. Rijetko vide sunce, jer rade li noču mo¬ raju danju da spavaju, a rade li danju nekoliko sati na putu provode u pokri- vemm i zastrtim kamionima. Rad v _u rudniku, kad se zažmiri nad opasnošču života, nije ni toliko naporan. sihta traje osam sati. ali tu je uraču- nato i ono vrijeme koje radnik mora preči dok dodje do svoga broja, do svoje pozicije rada. A od spuštanja u okno, svaki radnik prelazi podzemnim rovom nekoliko kilometara do svoga mjesta. Tako otpada na taj put do radne jedini- ce sat, pa i više, kad se uračuna put ta¬ mo i natrag. Vračamo se nizbrdo prema Arsiji. U svi jesti nam ostaju slike sa neizbrisivim izrazima lica onih ljudi što smo gore ostavili. Zarezale su nam se te črte u dušu, črte snage i junaštva i nekog ve- likog nadljudskog mira. Eto i to može¬ mo mi, kazuju nam ta lica. I gore ma¬ žemo. Tamo daleko, kad smo več napustili Arsiju-, moj mali Ivan najedamput me me pita: — Pa, ta to. zar je to komunizam, ovo Arsiji? — Kako to misliš? — Pa eto. rudnik pripada državi, ugalj koji se proizvodi pripada državi, grad Arsia pripada državi, sve kuče u njemu su državne, svi radnici dobijaju plaču od države, isušena polja če tako- djer nripasti državi... — E, nije. Ive moj, bar po knjigama nije. Ali život se neki put razvija druk¬ čije nego što stoji u knjigama. Miho Krvavac Istra. Izlazi svakog tjedna n petak. - Bro.) Čekovno- raCuna 3B.789. — Pretplata- za cijelo gorilni) tS,— din. za pola godine 44 ,— din za la eoriimi — Oglasi se raCnnajo po ejeniku. — Vlasnik I tzdavaC: Konzorcij »Istra« Ma kova nllcr broi 28a — Za tiskam ort-n v •“ m kat — Tisak: Stečajnina Jugoslovenske štampe d. * — K "- 1 -- na rova ulica 48 no/unetvo flvostruko. za mieriku 4 aoiara d. Zagreb Masarv sadova « U Wte,eVoVT7-80. 1“^ arH^ P?« Za^eb^ca' K