KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 31. Decembra 1929.
PATENTNI! SPIS BR. 6622
Edvard Sidney Hole, London,
Postupak za izradu plastičnih kompozicija ili kondenzacionih proizvoda.
Prijava od 30. oktobra 1928.	Važi od 1. maja 1929.
Pronalazak se odnosi na plastične kompozicije i kondenzacione proizvode, koji se mogu proizvodih poznatom reakcijom izme-đu karbolne kiseline i formaledehida ili lome slično u prisustvu nekog alkalnog kon-denzirajućeg agensa. Cilj je pronalasku da da poboljšani proizvod i poboljšani postupak za izradu istog, a u obliku, koji je ra-sivorljiv u vodi. Ovaj proizvod služi kao lak ili zaštitna prevlaka ili pak kao sastojak plastične smese načinjene od hartije, kaše od hartije ili drugog materijala, impregni-ranog sa kondenzacionim proizvodom, pri čem se ta smeša može da kalupi na toploti i pod pritiskom u cilju dobijanja raznih artikala.
Glavno poboljšanje po ovom pronalasku sastoji se u pojavi fenol-formaldehida, koji je kondenzovan do izvesnog željenog stepena viskoziteta u obliku vodenog rastvora i u stanju, koje omogučava da se isti direktno prevede u krajnje stvrdnuto stanje u jednom toku rada i za nekoliko minuta. U isto vreme stvrdnuti proizvod dobija dra-gocenu osobinu da se ne hvata za slični materijal, koji je još u plastičnem stanju. Postupak za izradu proizvoda sastoji se u spravljanju smeše iz karbolne kiseline i formaldehida sa malom količinom kakvog po-desnog alkalnog kondenzujučeg agensa, prvenstveno na pr. neki alkalni hidroksid, pri čem se smeša kuva, dok kondenzacija ne dospe dotle da se dobije željeni stepen viskoziteta, koji je potreban za namenjenu svrhu, našta se dodaje količina vode tako,
da se stvara redak rastvor, ili se dodaje neko podesno jedinjenje hroma.
Kao tipičan primer navodim	sastojke u
sledečim srazmerama:
karbolna kiselina (fenol)	50 kg.
formaldehid 40%	50 kg.
kalium hidroksid (K. OH)	11.5 kg.
Smeša ovih sastojaka stavlja se u sud i kuva za vreme, koje zavisi od svrhe, kojoj je namenjena smeša. Kad smeša dođe do tačke ključanja, primečuje se vidno penu-šanje i posle toga 30—40 minuta kuvanja dovoljno je za dobijanje proizvoda, koji je podesan za mnoge svrhe. Viskozitet rastvora povečava se za vreme kuvanja i to prvo lagano, a potom vrlo brzo, tako da je potrebno fino osečanje za potrebno vreme kuvanja, da bi se dobio željeni stepen viskoziteta, jer kad smeša proključa nekoliko minuta ne čine nikakvu znatnu promenu ali docnije jedan minut može vidno uticati na viskozitet proizvoda.
Ako je smeša vrila za potrebno vreme, koje odgovara nameni, tako da je dobljen željen stepen viskoziteta, onda se dodaje izvesna količina hladne vode (oko 32 1) sadržini suda, pa se onda taj rastvor vodi kroz hlađenu cev u podesan sud.
Opaženo je, da se podešavanjem vremena za kuvanje (za dobijanje željenog viskoziteta) i dodavanjem vode kao gore, može dobiti- rastvorljiv proizvod svakog željenog stepena viskoziteta, čak i onaj, koji je bli-zak stanju smole. Bez obzira do kog je stepena rastvor razreden, proizvod, posle
Din. 10.
isparavanja rastvrarača i posle podesne obrade sa alkalnim kondenzujućim agensom zadržaće isli stepen viskoziteta ili približno stanje smole, koje je imao pre dodava-nja rastvarača i zađržaće ovo stanje sem akose dalje ne kondenzuje toplotnom obra-dom. U mesto da se eliminira ili prosto neutrališe alkalni kondenzujuči agens (koji će, ako se ne tretira kako treba, dejstvo-vati i dalje pri hladnoči) upotrebljava se ova alkalija kao baza za obrazovanje hrom-nog jedinjenja, čije je dejstvo pre da suz-bije aktivitet kondenzujučeg agensa nego da ga potpuno neutrališe. Po volji on se opet može načiniti aktivnim u poslednjem važnijem stadiumu stvrdnjavanja, koji (agens) se pojačava dejstvom hroma i kiseonika, koji se nalazi u hromnom jedinjenju, koje je upotrebljeno u proizvodu. Usled ovoga gotov proizod ima znatnu jačinu i proizvodi se dovoljno lako. Ako se upotrebljava kao impregnaciono sredstvo, onda če nekoliko minuta pod pritiskom i u grejanoj preši preobratih proizvod u krajnji stvrdnuti nerastvorljivi oblik, i usled slečene osobi-ne neprijanjanja za isti materijal, kalupljeni i stvrdnuti proizvod može se upotrebiti kao patrica ili matrica, iz kojih se može načiniti proizvoljan broj kopija sa originala, i to od istog materijala, iz koga je napravljena matrica ili patrica. jedino je potrebno da se matrica ukloni iz preše i ohladi, našta je ista odmah gotova za upotrebu. Napominjemo da se neprijanjanje povečava ako se površina istre smešom talka u prahu i nekog podesnog ulja. Najpodesni-je su obično mineralno ulje ili nafta. Kad svetlost ili toplota ili oba dejstvuju na proizvod, pošto se ukloni vlaga, onda hromno jedinjenje izgleda da pojačava akiivitet kon-denzujuče alkalije, sa kojim je sjedinjen i istovremeno u veliko povečava jačinu materijala, koji je impregniran a pored dejstva, koje ima na samo impregnaciono sredstvo.
Kao tipičan primer hromnog jedinjenja hladnom rastvoru može se dodati fenol formaldehid načinjen kao šlo je gore opisano, smeša od 1—1,5 kg amonium dihro-mata, 18,1 hladne ili tople vode i dovoljna količina amonium hidroksida, da bi se spre-čila precipitacija. Ako je viskozitet smeše vrlo visok, onda se može dodati smeši alkohol bilo sam ili u smeši sa amonium hidroksidom u cilju bolje rasfvorljivosti.
Amonium ili kalcium hromat ili bakar, cink, aluminium, stroncium ili mnogi drugi hromati rastvoreni (ako treba) u podesnoj količini hromne kiseline (hrom trioksid) mo-gu se upotrebiti mesto amonium dihroma-ta, ali bolji je ovaj amonium dihromat. jer je jevtiniji i može se lakše nabaviti nego
li koja od gore pomenutih materija. Tako isto je mogučno upotrebiti hrom u obliku hrom acetata ili slične soli, gde hrom ima bazisan mesto kiseli oblik.
Hlađeni kondenzacioni proizvod sa do-datim hromnim jedinjenjem može se upotrebiti za impregniranje upijajučeg materijala na pr. filter hartije, odakle se suvišna vlaga potom uklanja obično na atmosfersko) temperaturi. Ovi listovi gotovi su onda za upotrebu kao plastični listovi za ka-lupljenje pod pritiskom i na toploti. Vlaga taman onoliko, koliko je potrebno, zadrža-va se da bi te listove držala mekane i elastične, pri čem i sama vlaga sputava dejstvo-hromnog jedinjenja. Kad se upotrebi impregnaciono sredstvo ili kakva boja ako je toplota ili dejstvo vazduha osušilo jedinjenje, onda hrom postaje aktivan. Vrlo malo vlažni impregnirani listovi mogu se upotrebiti za izradu vrlo različitih predmeta iz-iaganjem istih toploti i pritisku u preši za vreme od nekoliko minuta a uz pripomoč podesnog originala ili matrice.
Kad se listovi ili druga impregnirana tela kalupe ili presuju na ovaj način, opaženo je, da su lačno podešavanj^ viskoziteta proizvodu ili proporcija dodanog hromnog jedinjenja, prema prirodi predmeta kaluplje-nja, velike praktične važnosti. Iz ovog razloga treba vreme kuvanja prvobitne smeše pazljivo podešavati prema namenjenoj svrsi.
Zeljeni stepen viskoziteta zavisiče pog-lavito od finoće željenog kalupljenja. U slu-čajevima gde če biti teško kalupiti vrlo tečno impregnaciono sredstvo potrebno je dodati prvobitnoj smeši fenol-formaldehida kakvu koloidalnu materiju, prvenstveno neki organski koloid na pr. lepak, želatin ili kazein. Plasticitet smeše može se regulisati dodavanjem veče ili manje količine koloi-dalne materije. Da bi se sprečila precipi-tacija kad se jedan od ovih koloida doda-je, sipa se izvesna količina amonijaka, da očuva rastvorljivost; ili s druge strane fenol-formaldehid i organski koloid mogu se spraviti kao odvojeni rastvori, sa kojima se listovi hartije jedno za drugim obrađuju. Kao tipičan primer smeše fenol-formaldehida i koloida ako je smeša zgodna za izradu ploča za štampanje jeste ovaj: uzeti 5,5 kg prvobitnog fenol-formaldehidnog proizvoda koji sadrži gore opisano hromno jedinjenje i potom dodati sledeče:
želatin, lepak ili kazein 85 do 283 gr,
voda	1,3—2,8 1,
amonijak u dovoljnoj količini da spreči precipitaciju.
Ako se fenol-formaldehidni i koloidni rastvori upotrebljuju za odvojene impregnacije onda se potrebna količina hromnog jedinjenja deli u dva jednaka dela od kojih
se jedan dodaje rastvoru fenol-formaldehi-da, a drugi koloidnom rastvoru. S druge strane fenol-formamaldehidni i koloidni ra-stvori mogu se mešati i upotrebifi bez hroma, pri čem se impregnirani listovi ili mase jedna za drugom impregniraju sa rast-vorom od 2,5u/0 amonium dihromata ili kog drugog dihromata zajedno sa izvesnom ko-ličinom amonium hidroksida. Ovaj hromni rastvor može tako isto sadržati malu koli-činu amonium hiorida ili kog drugog hlo-rida, koji dejstvuje kao kupatilo kad se list impregniran smešom upotrebljuje za uzima-nje otisaka od izvesnih metala.
Suvišnost amonijaka ili amonijačnih soli u rastvoru, u kome se impregniraju listovi deluje tako da nastavlja kondenzaciju posle impregniranja, tako da če, kad se ma-terijai definitivno osuši i obustavi svaka daha promena, impregnaciono sredstvo biti privedeno bliže stanju smole nego li u po-četku, ali do vremena stvarnog impregniranja kondenzacioni proizvod nije prošao kroz vodo-rastvorljivi stadiumizato če lako probiti čelije hartije ili kog drugog osnov-nog materijala.
Promena viskoziteta stvorena upotrebom koloidnog rastvora jesle od velike važnosti kad se uzima matrica sa nevezanog sloga sa kombinacije nevezanog sloga i ploče ili sa svakog drugog originala, koji nema čvr-stu podlogu i gde je, prema torne, problem isparavanja od važnosti. Ako se pak želi za matrice, tako obezbeđene, onda visko-zitet i plasticitet ne predstavljajo nikakvu teškoču (pošto je matrica čvrsta podloga i pošto svako isparavanje biva van granica matrice). Stoga matrica načinjena od kon-denzacionog proizvoda i od dodatog koloi-da može se upotrebiti za izradu ploča i duplikata pomoču listvova ili masa ipregniranih sa viskoznijim, u vodi rastvarljivim, hroma-tisanim fenol-formaldehidnim proizvodom,
bez dodavanja želatina, kazeina ili kog drugog koloida.
Kondenzacioni proizvod dobiven ma na koji gore opisani način može se upotrebiti kao lak ili zaštiina prevlaka za površine raznih predmeta. Dodavanjem podesnih pi-gmenata ili boja ili fino usifnjenog čvrstog materijala rastvoru dobija se proizvod, koji se može upotrebiti kao u vodi rastvorljiva boja, koja postaje nerastvorljiva posle sušenja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu kondenzacionog sredstva, koje se može upotrebiti kao lak ili zaštitna prevlaka ili kao impregnaciono sredstvo za hartiju, papirnu kašu, naznačen time, što se pravi smeša iz karbolne kise-line i formaldehida sa malom količinom al-kalnog hidroksida, našta se smeša kuva sve dotle, dok usled kondenzacije ne bude po-stignut željeni stepen viskoziteta i potom dodaje voda sa kakvim podesnim hromnim jedinjenjem u cilju dobijanja rastvora, čiji se ostatak posle sušenja može kalupiti pod pritiskom i na toploti i istovremeno dovesti u čvrsto nerastopljivo stanje.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za dobijanje smeše pored hroma dodaje mala količina amonijaka ili alkohola ili i jedno i drugo.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se viskozitet suvog ili delimično suvog ostalka iz rastvora fenol-formaldehid-nog kondenzacionog proizvoda reguliše dodavanjem nekog koloida na pr. lepka, želatina, kazeina ili torne sl.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što se kao osnova za kondenzacioni proizvod upotrebljuje hartija, papira kaša ili drugi upijajuči materijal, koji se impregnira rastvorom fenol-formaldehida koji sadrži primese lepka, želatina ili kog drugog koloidnog materijala.







■





■
.
X
.
■
imf'


















,