50II0ISH
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i liprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 8 novembar 1940 God. XI • Broj 45
Šport ne trpi partizanstva
Telesno vaspitanje može da napreduje samo u pnnoj disciplini i kompaktnosti
Dosfa je vzeti u ruke sami jeclan broj nekog našeg velikog lista i zaustaviti se na sportskoj ili gimnastičkoj rubrici, pa da se vidi, da se na tom području o svemu više govori nego li o telesnom vaspitanju, i da se baš zbog {°ga nalazi u krizi sve, što kod nas ima veze sa gimnasti-k°m i sa športom.
Odvajanje naših sportskih udruženja i saveza izvedeno je mnogo više po željama i direktivama ljudi, koji sa telesnim vaspitanjem nema ju nikakve veze, nego li po Potrebi stvari i po želji onih koji u telovežbi i u športu aktivno učestvuju. Pravi sportisti i gimnastičari vrlo s u retko politikanti, pa nebi nikad došli na ide ju da sebe drobe i oslabi ju ju, da im to ni je bilo nametnuto sa strane lsf-inskih politikanata. Zanimajući se isključivo telesnim vežbama, oni nisu prozreli igru, več su prepustili nespor-tistima da diskvalifikuju najbolje atletičare, da izbacuju najbolje plivače, da napada ju najbolje futbalere itd. Ne-njajuči prilike da se svadaju na političkim zborovima, politikanti su preneli svoj „rad" na sportski teren da, tobož u ime športa, rade u posve nesportskom duhu .
Kao opravdanje za to ističe se, da je „nacionalna borba važni j a od svega", ali se pod tim krije nastojanje da se partizanske, i to po najviše reakcionarne grupe, na-metnu javnom životu, u kome baš telovežba i šport igra ju važnu ulogu. Poznato je n.pr. da listovi kao „Hrv. straža“ nisu ni imali sportske rubrike ,dok su sada baš oni naj-grlatiji.
Dok se to totalitarno podredivanje telesnog vaspita-nja tražilo pre sporazuma, psihološki se dalo razumeti. Ali kad se time nastavlja i danas, još u vedo j meri nego •i ranije, onda je jasno da se radi samo o pretekstu, *od Čega se ni najmanje ne vodi računa, da li če kao rezultat svih tih trvenja doči do potpunog oslabi jen ja i upada glavnih ciljeva telesnog vaspitanja. Jer čim važi kritij. da je i najslabiji sportist, sa izvesnom političkom °rijentacijom, zaslužniji nego li prvi pobednik,
Ko razborit može da kaže, da je to u stanju da una-Predi naš šport i gimnastiku, i da ih osposobi za takmi-cenje sa velikim narodima?... Sigurno niko. Ali pretstav-njci telovežbe i športa čute, dole u ime njih govore politikanti. čute nažalost i oni koji su jugoslovenski orijen-usani, kao i oni koji više naglašuju hrvatstvo, srpstvo ili s/ovenaštvo, ma da u četiri oka priznaju da se stvara ne-red, pomanjkanje discipline i — upad... Dok: se je, do pre godinu dana tvrdilo, da če sve biti najbolje, ako se hrvat-ski sportisti oslobode veze s a zajedničkim jugoslovenskim savezima, sada se več i najgrlatiji Hrvati u splitskom „Haj-duhu“ žale, da Hrvatski Nogometni Savez „radi protiv njih j ono, što se nisu usudili ni ljudi iz bivšeg JNS“, itd.
I još malo, pa čemo čuti zahteve za novim cepanjima i — novim slabi jen jima...
Sve to važi i za telesno vaspitanje kako se pr ovadi
II sokolstvu. Sokolstvo u tome ima bogatu tradiciju, metod u j duh, što se neda stvoriti preko noči, na žel ju nekog partizanskog bukača. Ni obavezno telesno vaspitanje, ko j e se provodi autoritetom i sredstvima vlasti, ne daje još prave rezultate, ako mu pri tom ne pomaže sokolstvo. A da o drugim udruženjima i ne govorimo! Telesno vaspitanje u „Hrvatskom Junaku" ni je do danas dalo ni najmanjeg rezultata, jer to udruženje ima daleko više za cHj jednu reakcionamu ideologi ju, nego li telovežbu.
Zato nema druge, nego OPET ZAJEDNIČK1, BEZ POMIKE i BEZ PARTIZANSTVA, ZA ISTINSKO TELEŠNO VASPITANJE, PARALELNO SA DUHOVNIM, I ZA OZELJAN ŠPORT! Nismo toliko naivni da ne uvidamo, da danas to još pretstavlja glas vapijučeg u pustinji; ali smo ubedeni da če ta j glas ipak pobediti! A da ta pobeda dode Sto pre, TREBA 'UPRVOM REDU DA PORADE VEŽBAČI ! SPORTISTI JUGOSLOVENSKE ORIJENTACIJE. Bez ne-trpeljivosti i politike, ali i bez malodušnosti i pjilagodiva-nja svemu i svakome!	,	.
Велике националне и соколске свечаности у Топлици
ОДРЖАЋЕ СЕ У НЕДЕЉУ 10 НОВЕМБРА
Идуће недеље, 10 овога ме-сеца, приређују се у Топлици змачајне националне и сокол-ске свечаности: ОТКРИВАЊЕ СП ОМ ЕН И K А МЛАДОМЕ ВОЈВОДИ КОСТИ ВОЈНОВИ-ЋУ, код цркве гргурске, и О-СВЕЋЕЊЕ СОКОЛСКОГ ROMA У СЕЛУ БАРБАТОВЦУ. Ове свечаности изводе САВЕЗ СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГО. СЛАВИЈЕ, УДРУЖЕЊЕ ЧЕТ-НИКА И УДРУЖЕЊЕ ТО-ПЛИЧАНА У БЕОГРАДУ, о-слањајуки се на све припрем-не радове, које је извео МЕ-СНИ ОДБОР ЗА ПРИРЕЂИ. ВАЊЕ СВЕЧАНОСТИ. и иаша сеоска СОКОЛСКА ЧЕТА У БАРБАТОВЦУ.
Свечаности, које се приређују у Топлици, извешћв се у једно-ме крају, који је одиграо хврој-ску улогу у свима оиим вели-ким данима, ћоји су претходи-ли стварању наше данашње Ју-гославије. Добро је позната храброст Топличана, који су евојим јунатким делима учини-ли, да је н-ихов пук добво на далеко познато и славно име Гвозденог пука. Солидност и пожртвовност Топличапа учи-нила је, да су славне армије српске војске увек, као најлеп-ши пример храбрости, истица-ле дела Гвозденог пука Када је 1915 године српска војека морала да оступа према Албанији, отступио је, са оста-лим јуначким пуковима, и овај храбри, гвоздени пук српске војске. У Топлиди оетао је, на-род, који није био уврштен v редове гвозденог пута, — стар-ци, лсене и нејака деца. Осталн су да трпе, колико се могло и смело трпети. Али када се ви-ше није могло трпоти и када је већ нестрпљење обузело срца старих Топтичала, њихових же-на и нејачи, почели су у То-гсгици, окупираној од неприја-теља, да се одигравају чудни догађаји: Усред рата, у доба најжешће окупацијв од страле нвгтриј&теља, у Топлици је пла-нуо уотанак. У местима, где ће се идуће недеље прокађивати гробови побијених хероја, у Барбатовцу, Гргурима, Драгу-ши, и другцм околн1тм селима за време окупације водиле су се крваве борбе са непријате-љем. Један део жрталза ових борби покопан је код гргурске цркве. И у очи евечаностн очи-таће се молитве за душе храб-
рих Топличана, жена и. деце, који cv изгубили своје животе у моменту, када су одлучили да не чекају ток догађаја већ да, пре других, наговесте и нз-војују себи слободу.
*
Код гргурске пркве откриће се у недаЂу опоме-ник Кости Војновићу и његовим д^угови-ма, који леже у својим гробо-вима порвд гргурске иркве. Име младога Косте Војновића теено је везано за топлички устанак и за подвиго који су се одигравали, у везн са устанич-ком акцијом војводе Косте Пе-Нанца. Млад као капља доче-као је Кос.та Војновић поробља-вање своје домовине. Тада се он налазио у Сремској Митро-вици. Када је нвпријатељ оку-mrpao целу земљу, Коста Вој-новнћ отишао је до блажевске опшпше, на Копаонику. Оти-пгао је својим послом. Међу-тим, ту на Копаонику срео је једну нвпријатељску патролу и видео како врше наоиље над народом. Од тога момента по-чнњу херојоки и четничмн под-визи младога Косте Војновића. Та.јно је наоружао своје прија-теље, и почео да крстари по Копаоиику. Тако крстарећи Вој-новић дочек&о и топлички уота-нак, са акцијом војводв Косте Пећаниа. Војновић је водио сво-је борбе највише по околини Барбатовца, Гргура и Драгуше. Доанијв је npemao у срвз ко-паогачки, где се еукобио са не-прнјатељским четама. Том при-ликом Коста Војновић је и ра-њен. Дошао је са својим ран>е-ним друговима до гргурстсе pese, и ту се договорио са својим друговима да не падну неприја-тељу у руке, већ да се сами убију. Коста је носио код себе увек, поред оеталог оружја, н два резервна метка. Носио нх је на левој страни груди, гово-рећи: кад ме буде непријатељ опколпо и кад будем видео да не могу опстати, одузећу себи живот овим метцима. Тако је и учинио. И херојски је завршио јуначким животом.
#
У селу Барбатовцу осветиће се у недељу као што је епо-мвнуто, и соколски дом. Овај лепи соколсии дом носиће на-зив: „Соколски дом Војводв Ми-тв ДимиТријевика”, да овим именом потсећа на ведиког ју-нака Топлице, учитеља. и све-штеника. Димитрија Димитријв-вића, који је, због овога рада, у целој Топлици био прзнат
Naši ljudi, Jugosloveni, vrlo često su najbolji u svojim disciplinama, pa zašto da dopuste da ih nadvikuju slabi ji? U toliko pre, što time nebi doprineli samo pobedi zdrave nacionalne misli, nego bi koristili i športu kome su se posvetili i TELESNOM VASPITANJU, KOJE DO PU-NIH REZULTATA MOŽE DA DODE SAMO U PUNOJ SARADNJI, DISCIPLINI I KOMPAKTNOSTI!
под популарним кменом: Поп Мита Комита.
Димнтрије Димитријевић до-шао је у Србију из Призрена, у Јужној Србији, где је завршио богословску учитељску пгколу. Прешао је тадашњу гра.ницу н настанио се, као учитељ и па-рох, у селу Гајтану, а доцније у Барбатовцу, служећн службу бо-жију у нркви гргурској. Али je и даље одржавао везе са својим родннм крајр-м, оастајући се са познатим народним људима, који су на територији отома.н-стсе импврије спремали тервн за народну ослооодилалку ак-цију. Када je 1912 године објав-љен балкански ра,т, поп Мита је напуетио село, цркву и кућу, и отитао у доброљачку јединн-цу, као борац и четник.
За време светскога рата, ка* да је непријатељ надирал и оку-пирао територију Србије, nort Мита је остао у селу, да no налогу виших црквених властн буде заштитник народа. Међу-тим, одмах по своме долаоку, непрнјатељ га је ухватио и од-вео у ропство, чак у Стару За-гору. Одатле је успео да по-бегне. И као вичан четннк, до-шао је у свој крај, кријући ее и припремајући народ на од-брану и устана.к. Када је отпо-чео ТОПЛИЧ1СИ устанак, поп Мн-та Димитријевић је одређен за војводу јабланичког одреда, и са овим одредом учествовао je у уотанку.
Када је уотанак морао бити завршен, поп Мита Днмитријв-вић је прешао Копаоиик и, на-пуштајући тако нитернирану жену и децу, кришом ce про-^ влачио даље до Колашкна, а одатке преко Косова, Призрвна, Шар Планнне и Повардарја, до-шао еа својим друговима до Црне Рвве. Намера му је била да се пробије кроз непријатељ-ске ровове и да се пребацн у састав наше војске, која се ва-лазила на солунском фронту. Наишавши на нвпријатељску мртву стражу, отпочео је за-једно са својим друговима бор-бу, у којој je пао рањен. Нвпрн-јатељ га је ухватио и одвео у нишку тврђаву, где је убијен. Ни данас ое не зна, где се на-лази гроб попа Димтрија Ди-митријевића. Али имв њетово налазићв се не само на сокол-скоме дому и на споменнку код гургурске цркве, већ и у. срцима ових Топличана, па и свих Југословена, који знају аа цене вредности, величину н ле-поту жртве подношене за на-род и његову слободу.
Д. М. ДрагиК
Jedna sokolska spomen česma
Sokolsko društvo Denović dovršilo je gradnju spomen-česme, posvečene uspomeni Kralja Uje-dinitelja. Osvečenje česme izvrši-če se uskoro, najsvečanije.
Iz načelništva Saveza Sokola KJ
ZAKLJUCCI ZBORA ŽUPSKIH NAČELNIKA l NACELNICA OD 26 OKTOBRA 1940 GOD.
1- — П Svesokolski slet u Beogradu 1941 godine održače se u vidu logorovanja. Trajače 4 dana
i to prvi dan utakmice (opšte), drugi dan utakmice (posebne), treći dan probni nastupi i povorka; četvrti dan izleti i razno. — U logoru će biti samo vežbači, a nevežbači če stanovati po škola-ma kao i do sada, ali če plačati izvesnu sumu za nastambu.
•2. — Savezne smučarske utakmice održače se u okviru sleta, polovinom meseca februara, i to u koliko se javi barem Vi župa. U vezi s tim utakmicama izradiče seaeznatne izmene u takmičar-■SRom redu. — Pre utakmice održače se savezni smučarski tečaj za članice.
3. — Da se za medužupske u-takmice sokolskih župa Osijek i Zagreb predvidi u budžetu Načelništva SKJ izvesna novčana pomoč.
4. — Da se »gozdna šola« sokolske župe Celje potpomogne kojiko je moguče.
5. — Da se »Prednjački zbornik« podigne na visinu i kvalitet bivšeg prednjačkog glasila »So-ko«.
6. — Da se provede što veča propaganda za naraštajska puto vanja pre leta, te da se sve jedi-nice zainteresuju za tu stvar.
7. — Da u vrstu za takmičenje za zastavu Nj. VeL Kraljice Marije, ulaze 4 članice i 2 zamenice
8. — Da se održi savezni tečaj za najbolje vežbačice od 5 dana. k— U slučaju da bude veliki broi prijavljenih, tečaj če se održati na 2 mesta: u Mariboru i Beogradu. - - -
9. — Opšti tečajevi za članice 'da su prvenstveno medužupski, uz pomoč savezne prednjačice.
UPUĆIVANJE AKATA NACELNI-STVU SAVEZA SKJ.
Upozoravaju se sve bratske je-'dinice, da se u pogledu admini-strativnog saobračaja sa Načelni-štvom saveza SKJ prldržavaju strogo pravilnika o administrativnem poslovanju u Savezu SKJ, tj. nijedna jedinica ne može da piše izravno na Savez, več mora da to učini preko matične župe. Od sada če Načelništvo Saveza SKJ vračati sve akte, koji neče biti dostavljeni preko župe, bez „obzira na njihovu hitnost i važnost
Свечаности у Сремској Митровици
Како смо јавили у прошлом броју, Сремска Митровица про-славила је прошле недеље ула-зак ослободилачке српске војске у Срем најсвечаније, као успо-мену на 6 новембар, када је У Митровицу ушао Други . бата-љон петог	пешадијског пука
„Краља Милана ’, под командом брата Л>убе Максимовнћа, сада генерала и	претседника НОО
Савеза Сокола K’. Ј. Брат Мак-симовић је дошао аа прославу, заједно са бројним официрима ослободилачких јединица, и на станици им је приређен срдачан дочек, где	их је поздравио
претседник одбора за прославу, Др. Б. Лужании. У свима улица-ма су масе народа поздрављале госте и обасипале их цвећем. Свечаности је присуствовао и Краљев изасланик, пуковник В. Петровић, коме су пред црквом приређене срдачне овације, као и изасланику министра војске, пуковнику Марковићу. После благодарења је говорио свешге-ник Јанковић.
Свечану академију отворио је старешина Соколског друштва, брат В. Новаковић. Пред дупке пуном двораном одржао је тем-пераментан говор генерал Мак-симовић, евоцирајући успомене из славних дана 1918 године. Позвао је нове генерације,1 да сачувају све врлине наших ста-рих н да буду још чвршћи, по-штенији и поноснији, како би се могли одхрвати сваком злу. О-вације, приређене речима брата Максимовића трајале су врло дуго. Свечаности су завршене нарбдним весел>ем.
Програм националних и сонолских свеча-ности у Топлици
Велике националне и соколске свечаности у Топлици, којима смо посветили чланак на првој страни нашега листа, одвијаће се по овом програму:
9 новембра ‘ биће бденије у барбатовачкој цркви и вајед-ничка вечера у црквеном дому. — 10 новембра архијерејска ли-тургија у гргурској цркви, no-мен жртвама топличког устанка и освећење споменика и четнич-ких застава, Четничког подод-бора блацког, коју дарује Ми-хајло Поповић свештеник, и четничког пододбора прокупач-ког, коју дарује војвода Коста Пећанац. При том ће говорити свештеник Илија Симић и вој-вода Пећанац, а епископ ниш-ки, Др. Јован, одржаће пропо-вед. Затим he говорити прет-ставници Савеза Сокола K. Ј. и осталих удружења. Приказаће се и сцена „Робл>е“, коју из-воде чланови соколске чете.
Истога дана, у 2 сата по под-не, одлазак у Барбатовац, где се врши освећење соколског дома, а затим заједнички ручак у дому. Говоре претставници со-колства и изводи се сцена „По-гибија Косте Војновића", коју изводи соколска чета. На Kotili долазе остале тачке сокол-ских јединица.
Припремни одбор за прославу објавио је велики проглас на Топличане и на све околне кра-јеве, у коме их позива, да се у што већем броју окупе на овој свечаности.
Јубилеј Соколске жупе Петровград
SMRT BR. SAVE CRNOGORCA ;f ^
U nedelju 27 oktobra o. g/* , s i umro je u Dalju, Savo Črnogorec, , varilac firme Bata Borovo, koji Ш' je bio jedan od najboljih vežba-1-ča i najurednijih -članova sokol- f|	^
skog društva Borovo, sve do pre s	-	£
godinu i po dana, kada je morao da napusti vežbu. Retko je ko u | sokolani bio od njega vedriji i | retko se ko mogao takmičiti na § spravama sa rano preminulim pokojnikom. Rana smrt otrgla je društvu Borovo jednog od onih koji su u tom mestu udarali temelje pravom sokolstvu. Pošto je i u gradanstvu bio, kao vredan radnik cenjen, ispračen je do poslednje kuče od mnogih drugova i poznanika.	Gč.
mmm
S
w-s
Соколски дом у Барбатовцу
Соколска жупа Петроврад прославиће своју двадесетго-дишњицу, 17 о. м., спојену са освећењем жупске заставе и прославом уласка ослободилач-ке српске војске у Петровград, под командом бригадира, Дра-гутина Ристића, који је жупи поклонио заставу. Застави ће кумовати сам дародавац. У оквиру свечаности одржаће пре-давање о историји и раду жу-пе, брат П. Мојсиловић, просве-тар. Свечаној академији при-суствоваће делегације свију је-диница соколске жупе Петров-град. Жупска управа врши све-стране припреме за прославу. Интерес у грађанству је врло велик.
На ове свечаности су позва-ти ранији часници жупе, од ње-зиног оснивања па до сада. По-звате су раније старешине жу-пе, браћа. Мр. Миливој Мољац, апотекар из Петровграда, пу-ковник Ђорђе Павловић из Кра-гујевца, инж. Никола Бешдић, министар саобраћаја и др. Јова Поповић, лекар из Петровграда. Осим тога je упућен позив г. Министру за физичко васпита-ње народа, r. Мннистру војске и морнарице, r. Бану Дунавске бановине, Савезу С.К.Ј. и свима соколским жупама.
Свечаности ће се одржати У Соколском дому. Пре ћодне У 11 часова ће почети свечана сед-ница, па заједнички ручак. По подне ће бити соколско село са обилним програмом, који ће из-водити поједина Соколска дру-штва Затим ће бити игранка. Увече ће бити свечана предста-ва, којом приликом ће позориш-ни отсек Соколског друштва Петроград-Матица приказати по-зоришни комад „На леђима Јежа“ од Стевана Јаковљевића.
Вести из Сонолсне жупе Петровград
Управа Соколске жупе Петров-град предазела је извесне мере за оживљавање рада у некојим јединицама, у којима је због разних узрока наступио застој Жупа одреди сазив ванредне скупштине, на којој се претреса о узроцима нерада, па се од-лучује да ли да јединица лик-видира, или да и даље постоји. Ако је закључак позитиван, при-
ступа се се избору нове Управе, у коју се обично бирају нови часниии, који дају наде да ће своје дужности обављати бол>е и тачније него ранији.. Ова ме-ра показала се је често као до* бра те је Управа жупе Петров-град недавно постигла да су се одржале ванредне скупштине-У Соколским друштвима Кл&рија, Драгутиново, Фаркаждин, Баран-да. Одређен јс даље сазив ван-редне скупштине Сок. друштва Јарковаи, чете Маоитица, дру-штва Андрејевац и Елемир.
Недавно је поново основана чета Милетићево, која је морала бити укинута, јер 2 године није радила. Та чета је изабрала но-ву управу, примљена је на по-кусно доба и почела је лепо да ради.
Исто тако је поново основано Соколско друштво Иланџа, које је пре две године морало бити укинуто због нерада. Сада је и* забрало нову Управу, и сви су изгледи да ће и то друштво, У томе нашем великом српском се-лу, да отпочне интензиван рад.
Рад у осталим соколским једи-ницама је сав у знаку припре-ма, у првом реду за учествова-к>е на прослави 20-годишњице жупе и освећењу жупске заста-ве, 17 новембра, у Петровграду, а затим за прославу 1 децембра.
Ст. Ж.
SOKOLSTVO U AMERICI
U Americi se vrše velike pri-preme za svesokolski slet, koji če se održati u junu 1941 godine, u Čikagu. >Američkž obec sokolska«, na čelu sa načelnikom, Jarkom Jelinekom, sprema tehnički program. Za sletište je izabran stadion na SoldierFieldu, u Či-kagu, na kome ima mesta za preko 90.000 gledalaca i gde su do-sada održavani sokolski nastupi večega obima. Sletski dani ispu-niče čitavu drugu polovinu juna. Uoči glavnih sletskih dana biče priredene razne utakmice, na kojima če učestvovati u velikom broju češki i slovački sokoli. Na sletu uzeče učežča i sva sokolska društva ostalih slovenskih naroda iz Amerike, čiji če delegati uči u posebni svečanosni odbor.
Najslavniji pobednik na olimpijskim igrama staroga veka
U Šestom stoleču pre Hrista, na najjužnijoj tačei današnje Italije, ležao je daleko čuven i napredan grad, Kroton. Voda mu je bila pitka, zemlja plodna, sa mora i sa planina strujao je preko njega gvež vazduh; njegovi sinovi behu jaki, otporni, izdržljivi, okruglih i rumenih obraza, pa je bilo razumljivo ako se u to vreme za nekoga htelo reči da je u dobrom zdravlju, služilo se krilaticom: »zdraviji je od krotonca!«
Starešine grada pored vojnih Vežbi, obratih su največu pažnju svakoj grani telesnog vaspitanja svoje mladeži, ali naročito se favorizirala atletika. Krotonska o-mladina vredno je odlazila na velike grčke atletske utakmice i o: datle se vračala sa slavom i ven-dma. Naročito se isticala omla-Uina na olimpijskim igrama. Izmetu godine -588 i 480 pre Hrista dvadeset i tri Olimpijade 13 krotonaca su odneli pobedu u tr-čanju na kratkoj staži.
Sredinom toga doba jedna nova
zvezda još je više proslavila ime tfrada Krotona, a to je bio Čuveni rvač Milon, koji je svoje protiv-Vike, pa i starije i iskusnije od sebe, za nekolJko trenutaka oba-,ao tako, da je u svojoj 12 godini bio prijavljen za borca dečje ka-igrama u to vreme bile priredi-Valja znati, da su na olimpijskim igrama u to vreme bile proredi-vane utakmice i za decu i to u ovim disciplinama:	trčanje na
kratkoj staži, pesničenje i rvanje. Na ovim utakmicama mladež iz-medu 12 i 20 godina merila je svoju snagu i brzinu. Mali Milon je odmah uVrvoj prilici proslavio ime svoje i ime svoga grada Krotona: pobedio je u rvanju. Kro-tonci su slavili malog dečaka jer su uvideli, da se u malom dežme-kastom dečku skriva neobičan rvački talenat i da če taj dečko kasnije, dok se razvije u punoj svojoj snazl doneti velike slave njihovoj užoj otadžbini.
Gradani Krotona — veliki i mali — ponosili su se sa svojim ma-
lim olimpijskim pobednikom. Ako su ga gde uhvatili, kljukah su ga sirom, slatkišima, smokvama i orasima, a mali Milon to nikada nije odbijao, jer je kao atleta u-vek bio pri dobrom apetitu. (Ina-če je bila daleko čuvena krotonska kuhinja i tu je napisan i prvi istorijski kuvar).
Dok danas največi deo mladeži koja se intenzivno bavi sprtovi-ma manje volje pokazuje za op-štu nauku, dotle je mali Milon i tu bio prvi medu prvima, jer ga veliki Pitagora ubraja m'eđu svoje najbolje učenike, u čijoj se ško-li u Krotonu Milon upoznao sa re dom u vladanju sveta: sa muzi-kom sfera, sa snagom brojeva koji utiču na universum, a isto tako tu je navikao na trezven, strogo moralan, disciplinovan život i njegove posledice.
Nije utvrdeno, da li je več i Pitagora zastupao tezu o seobi duše, ili su tu nauku ustanovili njegovi kasniji sledbenici, koja je zabranjivala upotrebu životinjskog mesa za jelo, jer je po toj nauči i životinja imala diišu, koja je nekada bila u ljudskom biču. Ali život Milona nam dokazuje, da se
ova nauka počela da širi tek posle smrti velikog. Pitagore, jer Milon kao njegov odličan učenik i u tom pogledu usvojio bi učenje svog velikog učitelja. Mnogi podaci govore o tome, da je Milon bio čovek neobičnog apetita: dnevno je bio kadar pojesti po 9 kgr. mesa, isto toliko hleba i pio je oko deset litara vina. Pored navoda o dobrom apetitu, ima o njemu još i drugih skoro nevero-vatnih podataka. Čuveni učitelj besedništva Kvintilanus zabeležio je, da se Milon još kao dete svakoga dana trenirao dižuči te-ret u formi jednog malog teleta.
Prolazile su godine i Milon je postao zreo mladič i njegov grad ga opet pošalje na olimpijske igre, da sada več kao čovek za sebe i svoj todni kraj pribavi toliko po-štovan i cenjen venac olimpjjskog pobednika. Od Krotona do Patra-sa t. j. do morskog pristaništa koje je bilo najbliže Olimpiji nije bila velika daljina, svega oko tri dana vožnje galijom, pa je razumljivo, da su Milona na ovaj pnt otpratiii mnogi njegovi su-gradani. Ali Milort je na taj put poveo i svog, sada več od teleta
u bika razvijenog, živog trenera. More je bilo jako uzburkano, ali kad su stigli u Grčku sunce je toplo i blago sijalo na hodočas-nike. Milona 1 njegovu pratnju sa velikim počastima su dočekali i primili stanovnicl susednog grada Elisa, kao i birani pretstavni-ci reditelja olimpijskih igara, jer je Milon smatran več kao raniji olimpijski pobednik.
Svečanosti su počele. Prvoga dana prikazane su žrtve bogu za-štitniku gromovniku Zevsu, a drugi dan rano u jutro napunio se stadion (Tada još nije bilo u-laznice, več ko je pre došao, u-hvatio je bolje mesto). Takmiče-nja su počela sa dečjim trčanjevn. Preko, u svetom gaju postrojeni su bili atletičari iz svili krajeva sveta i uz zvuke fanfare, kroz naročiti prilaz, nastupali su u stadion. Velika masa sveta sa ra-došču i oduševljenjem primila jc i pozdravila najbolje medu naj-boljima i razumljivo je, da su ta* danji »navijači« aklamovali u pr* vom redu olimpijske borce svoga kraja i . plemena. — Istupio je * telal i objavio, koja se deca takmiče u jedinoj utakmici u trča-
«
Događaji u Bitolju i jugoslovensko sokolstvo
Kao što čitava jugoslovenska stampa naglašava, vest o letu stranih aviona nad našom terito-rijom i bombardovanje Bitolja »zazvalo je ogromno iznenadenje i dubok utisak u našem narodu. Stav Jugoslavije u današnjem ra-tu u Evropi odreden je željom naroda i naporima odgovornih faktora, da ona ostane po strani od svakog sukoba, i ničim do sada nije dala razloga nikome da posumnja u najiskrenije namere njene neutralnosti. Zahvaljujuči toj politici, Jugoslavija je postala jedan od najvažnijih činilaca mira jugoistoku Evrope i na Balkanu.
Baš zbog toga, niko u našem narodu ne razume, da bi ma koja zaračena strana i ma koja država u Evropi imala razloga da napada mirno stanovništvo jedne naše jugoslovenske varoši, koja, baš zbog toga što nije očekivala nikakav napad, nije ni stigla da stavi u pokret svoju odbranu. Medutim se, istodobno sa iznena-denjem, javio u čitavom našem narodu i revolt zbog načina, na kojl je bombardovanje Bitolja izvršeno i zbog mnogobrojnih žrta-va nevinih ljudi koje su pale. Bitoli je baš ona varoš, koja je odigrala neobično važnu i muče-ničku ulogu u prošlom ratu, pa u toliko jače saoseča naš narod sa njegovim stradanjem i sa njegovim žrtvama.
Jugoslovensko sokolstvo naročite deli tu bol i taj revolt, jer ie ono jedinstveno od Triglava do Devdelije, i jer mu je svaki kamen naše nezavisnosti jednako mio i svet. Ono, zajedno sa čita-vim našim narodom, svesnim svoje snage i svojih prava, sa punim pouzdanjem veruje, da su predu-zete sve mere da se u buduče o-nemoguče slični napadi, te da mir, neprikosnovenost i neutral-nost naše zemlje budu odlučno branjeni i odbranjeni.
»
Kao i u svakom trenutku, koji ie od opšteg značenja za naš na-r*>d, tako je, i u ovom, jugoslovensko sokolstvo spontano reagiralo na dogadaje, i dalo oduška svojim osečanjima. To se dogodilo ц svim našim jedinicama na terenu, a izraz tog raspoloženja bila je sednica Izvršnog odbora Saveza Sokola K. J., koja je odr-žana 6 novembra, i na kojoj je, sa svom ozbiljnošću i žalošću, unesen težak dogadaj u Bitolju.
Posle zavrženih izlaganja pojedi-nih članova Izvršnog odbora, upu-ćen je telegram novom ministru vojske i mornarice, generalu Petru Pešiču, kao i pretsedniku bi-toljske opštine, sa verom u du-boko rodoljublje i duboko požr-tvovanje našeg naroda.
Sem togaje predsedniku bitolj-ske opštine upučeno 20.000 dlna-ra, sakupljenih izmedu sokolskih župa, s tim da se ova suma podeli nastradalima, kao prva pomoč privatnih priloga članstva jugo-slovenskog sokolstva.
Два званична саопштења
Југосл&венека краљевска вла,-да је, поводом италијанско-грчког сукоба, преко агенције Авале објавила саопштење, да-тирано 2 новембра, у коме се каже, да је Југославија увек доследно снроводила конструк-тивну политику мира, улажући све напоре, да створи добре и пријатељске односе са свима суседним земљама, а нарочито са двема велшпш силама, Не-мачком и Италијом. Спровође-њем такве политике, Југоелави-ја је најбоље служила живот-ним интерееима свога народа и одговорила дужностима корект-ног суседства, на чему је не-једанпут добила отворена при-знања Берлина и Рима. Gaon-штење завршава:
„Последњи сукоб између Ита-лије и Грчке, који Југоспавија
Odgovor Maršalata Dvora Savezu Sokola K. J«
дубоко жали, jep je у искреним пријатељским односима c обема земљама, пренео je рат и на Балкан, те је разумљиво што Југославија мора пратити са највећом пгжњом ноаостворену ситуацију, улажуНи и даље све своје снаге да се сачува мир. С обзиром на своје досадашње држање, Југославија се нада да даљим развојем догађаја на Балкану њени интереси неће бити угрожени ни са које стра-не.”
Дана 5 новембра издато је у
Београду званично саопштење, у коме се каже, да су тог дана, између 13.40 и 15.10 часова, авиони страног порекла у три маха прлетали нашу територију и да оу на Витољ бацили 21 бомбу. Има 9 мртвих и 21 рање-них, а причињена је велика ма-теријалиа штета. Саопштење завршава:
„Предузете су одмах нзјстро-жије мере да се свим сред-ствима оружане силе онемогући сваки даљи покушај повреде наше границе и напада на на-шу територију.
Стручне комисије изаслате су да према подацима на лицу ме ста утврде порекло ових авио-на. По извршеној истрази Кра-љевска влада предузеће сходне кораке које оеај инцидент на-меће.”
Na pozdravne telegrame upuće-ne Nj. V. Kralju i Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu, Savez Sokola K. J. primio je od Maršalata Dvora Nj. V. Kralja sledeči odgovor:
»Po najvišem naredenju čast mi je izjaviti zahvalnost na ro-doljubivim željama i izrazima iskrene odanosti podnesenim Nj. V. Kralju i Nj. Vis. Knezu Namesniku Pavlu i Kraljev-skom domu, sa desete godiš-nje skupštine Saveza Sokola K. J.«
Maršal Dvora, M. Antič, s. r. *
Stigao je odgovor i od ministra za fizičko vaspitanje naroda, g. D. Pantiča, koji glasi: „Toplo zahvaljujem na primlje-
Подмладак Сок. чете Горњ а Тузла ради у расаднику
nju za decu na staži od 93 m. 16 cm. Mališani su veselo potrčali ka startu i poredali se po redu, kako je to ranije več kockom bilo odlučeno. Začuo se znak tru-be, koji je bio ugovoreni znak za Polazak utakmičara i mališani bosim nožicama hitro poleteše ka cilju i prvom, koji je prvi stigao u cilj, telal več objavljuje ime, ime njegovog oca, postojbinu. Još se ovaj prvi žagor nije ni umirio, kada su gledaoci videli pred so-bom jednu Čudnu i neobičnu sli-ku. Na ulazu u arenu pojavio se Milon sa svojim pokornim bikom, kojeg je zagrljenog uvodio u stadion.
— Šta je ovo? Šta hoče Milon sa tim bikom? — pitahu se gledaoci. Milon je medutim mirno doveo svog bika na sred arene, tu , ga pomilovao po vratu, zatim se brzo sagnuo, proturio glavu Ispod trbuha, levom rukom obgr-lio prednji, a desnom rukom zadnji par nogu i kao perce lako podigao bika na svoja pleča, sto ječi lako na svojim, kao od bron ze salivenim nogama. Neobičan aplauz je propratio ovaj Milonov
podvig, ali gledaoci tek sada su imali da zinu od čuda. Milon je sada počeo polako da trči, zatim sve brže i brže oko stadiona i kada su gledaoci, ushičeni ovim čudom, skoro zanemili, Milon je u največem trku stigao pred žrtvenik boga Zevsa, tu je stao kao ukopan, jednim pokretom te-la zbacio bika sa pleča na žrtvenik i udarcem pesnice umrtvio, da bi ga tako podneo na žrtvu božanstvu. — Sveštertstvo mu se odmah priključilo da bika odere i meso pripremi za jelo, ali je Milon njih odbio, več je sam ot-sekao najlepše delove mesa sa bika, za tren oka na vatri žrtvenika ispekao, seo na podnožje i dok su se završile dečje utakmice, on je progutao i poslednji zalogaj ispečenog mesa.
Treči dan je došao red na rva-nje. Milon je sa svojom divov-skom snagom brzo svršio sa svojim protivnicima i zaslužio venac slave. Tako je on i sledeče četiri olimpijade bio stalno venčavan o-limpijskim vencem kao pobednik. Godine 512 pre Hrista i sedmi put se pojavio na olimpijskim igrama,
ali ovaj put nije uspeo. Njegov zemljak, od njega mnogo mladi, Timasiteos, sprečio ga u pobedi i to tako, da mu je stalno izmicao i nije mu dozvolio da ga uhvati, a to je Milona toliko zamorilo, da je odustao od borbe.
Vredno je posečivao i druge grčke atletske utakmice, te je na delfijskim utakmicama šest puta, a na igrama u Nemea devet puta bio pobednik. Na utakmicama u slavu boga Poseidona deset puta je bila objavljena njegova pobeda.
Za vreme jedne olimpijade toliko je bio siguran u svoju pobe-du, da je u Olimpiju poneo svoj kip koji je izradio njegov zemljak, Dameas, i kada su ga venča-li kao pobednika, sam je svoje ručno postavio svoju bistu na od-redeno mesto.
Glas o njegovoj divovskoj sna-zi prošao je sve krajeve sveta. Šta bi nam sve umeli kazati o njemu njegovi savremenici, kada su pisci i pesnici starog veka toliko pisali o njemu?
- (Svršetak u idučem broju) Mirko Mihaldžič
nom pozdravnem telegramu, koji ste mi uputili sa svoje redovne godišnje skupštine *
Od brata Engelberta Gangla,
stigao je sledeči odgovor:
„Draga bračo! Primio sam pozdravni telegram sa glavne skupštine Saveza Sokola K.J., što me je vrlo ugodno iznenadilo. Blago-darim na bratskoj pažnji! Radim što najviše mogu, da i poslednje godine svog života iskoristim za našu zajedničku veliku stvar. To je sve što mogu da položim na oltar sokolskog bratstva i ljubavl prema Otadžbini.
Pozdrav vračam od srca svoj brači i sestrama. Zdravo1“
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Sokolsko društvo u Velikoj Ki-kindi priredilo je u subotu, 2. o. m., zajedničku večeru članova i njihovih gostiju, kojoj je prisu-stvovalo oko 160 osoba. Pri kraju večere starešina, br. dr. Petar Bojanič održao je krači govor u kojemu je izneo aktuelne sokolske i nacionalne probleme, pa je prikazao planove društva za bu-dučnost. Posle završene večere nastavljena je, u vrlo prijatnom raspoloženju igranka, prekidana pevanjem narodnih i rodoljubivih pesama.
U nedelju, 3 o^ m. održano je odlično posečeno selo naraštaja. Program se sastojao iz uvodnog govora, vežbi, mnogobrojnih narodnih pesama, itd. Tu su se na-ročito istakli brača: Felbab, Bo-žin, Jočič, Dukin, Lovadinov, te sestra Budišin. Hor naraštajki otpevao je odlično Sokolski pozdrav i ostale pesme. Naš pozo-rišni otsek izveo je|dve izvršne slike iz Čapekove drame »Mati«. Lepu uvodnu reč održao je br. T. Granfil. Glavni program sela izve-li su u glavnom sokoli, učenici ovdašnje gimnazije, sa puno Iju-bavi za vaspitni uticaj. Posle programa nastala je igranka, u prisustvu roditelja i starijih sokola.
U subotu i u nedelju gostuje u našem društvu beogradsko »Rodi-no« pozorište.
*
Sokolsko društvo a Tivtu, u sa-
glasnosti sa Glavnim odborom Crvenog krsta, otvorilo je 1 no vembra bolnički tečaj. Tečaj pola zi lepi broj sestara, a predavanja drže stručna lica.
Sokolsko društvo TrŠovlje, o-
držalo je godišnju skupštimi u prisustvu velikog broja članstva i delegata župe Celje, brata Dr. Hrašovca, koje je pozdravio sta rešina, brat Adolf Jesih. Iz pod netih izveštaja vidljiv je agilan rad u svima pravcima. Telovežbe-ni rad je na zavidnoj višini. Sva kog meseca održava se prednjač-ka škola. Priredena su dva tabo-rovanja naraštaja. U okviru Pe trove petoljetke izvršeni su svi glavniji zadaci. I prosvetni rad je doneo željenih plodova. Broj pret-platnika na sokolske listove po-večao se na 157, a broj knjiga u društvenoj knjižici na 483. Za u-redenje doma utrošeno je oko 20.000 dinara.
Sokolska četa u Zabojnici, župa Kragujevac, u saradnji sa četom Brnjicom, priredila je izložbu domače radinosti iz poljoprivrede, vočarstva i pčelarstva, koja je u svakom pogledu uspela. Od 52 iz-lagača nagrađeno ih je 30 sa po-ljoprivrednim spravama i raznim sokolskim i stručnim knjigama,
koje je poklonila zupa Kragujevac i sama četa. Izložbu je poseti-lo nekoliko stotina lica iz sela i okolice.
J* K«
*
Sokolsko društvo u Šoltanju,
Slovenija, održalo je godišnju skupštinu koju je pozdravio delegat župe, brat Kurnik Tone. Dru^ štvo je mnogo izgubilo odlaskom zaslužnog starešine, brata Janka Rozmana, koji je premešten u Maribor. Izabrana je nova uprava, na čelu sa bratom J. Kozlev-čarem.
*
Plivačka sekcija Sokolskog društva Cavtat, priredila je uspelu akademiju u nedelju, 3 o. m. Veliki broj publike bio je oduševljen izvedbom raznovrsnog programa.
*
Sokolsko društvo Nov! Pazar
dobilo je na poklon zastavu od brata Marka Todoroviča, koju če svečano razviti, na praznik Uje-dinjenja, 1 decembra. 4 ,,
*
Sokolsko društvo TesRC,
Tuzla, vrši velike pripreme za proslavu PrVOg decembra. U okviru svečane akademije davače se i jedan pozorišni komad iz: sokolskog života.
Sokolsko društvo Ravna Retea
priredilo je vrlo uspelu akademiju u domu sokolskog društva Senj-ski Rudnik. Vredni tehničari o-vog društva rade bez odmora, preko čitave godine, sa svima kategorijama, na letnjem vežbalištu i u sokolani;
*
Sokolsko društvo a Splitu je a
poslednje vreme vrlo agilno, na-ročito zaslugom starešine, Dr. Z. Šimuniča, koji je, u saradnji sa prosvetnim odborom, uveo stalna predavanja, usmene novine, koncerte itd. Članstvo posečuje sve te priredbe u velikom broju, tako da je društvena dvorana ispunje-na do poslednjeg mesta. Nedelj-ne zabave su takoder vrlo uspele, a pozorišni otsek sprema se da daje što češče pozorišne pretsta-ve. Za Prvi decembar sprema se velika akademija.
*
Na dan 2. novembra Sokolsko društvo Skoplje — Matica priredilo je u svojim prostorijama uobičajeno bratsko veče, sa i-grankom. Velika i lepo uredena sala bila je dupke puna. Pored velikog broja omladinaca i omla-dinki, prijatelja i simpatizera sokolstva, primečeni su i svi članovi društvene uprave. Uprava želi da se članovi što bolje upoz-naju, pa je odlučila da svake prve subote u mesecu daje ovakve prir-redbe.
Zaključci pročelnika župskih građevinsko-umet. otseka
Zbor pročelnika župskih grade vinsko umetničkih otseka, koji je zasedao prilikom glavne skupštine Saveza Sokola K. J., koja je o-idržana 26 i 27 oktobra, sazvan je P cilju, da se neposrednim ličnim dudirom onih koji vode brigu o gra 'evinskoj i umetničkoj delat-nosti u Savezu, doprinese pravilnem i smišljenom rešenju sviju pitanja koja su sa tom delatnošču u vezi. Na zboru su bili prisutni izaslanici 11 župa, što po broju rie može da zadovolji,’ ali zato zarluvoljavaju rezultati rada.
Na tom zasedanju Zbor pročelnika ŽGUO doneo je mnoge zaključke, od kojih iznosimo one koj su značajniji:
1) Župske uprave koje još nisu obrazovale ŽGUO, neka to hitno nadoknade, jer to zahtevaju njihovi interesi. Tamo gde nema stručnjaka, neka se briga oko ŽGUO poveri nekom oprobanojn sokolu.
2) Puna harmonična saradnja r OUO i ŽGUO dače potrebnu ga-' ldju za uspešno delanje. Župski
adevinsko umetnički otsek vo-t.i neposrednu brigu o potrebama jedinica. Savezni gradevinsko u-metnički otsek stara se o ujedna-fenom poslovanju u Savezp. SGUO piopisuje norme, tipove i pravilnike, i kontroliše da se po tim razvija rad u Saveznim jedinica-ma.
1) Bratske jedinice neka hitno srede sva pitanja koja su u vezi sa viasništvom sokolskih gradevi-
na. Isto važi i za druga prava ko-ja su stekla na nekoj nekretnini.
4) Savezna uprava neka izda priročnik, koji če sadržavati sve upute kako treba postupitl kada pe podižu sokolski domovi.
5) U vezi sa odobravanjem pro-.iekata sokolskih domova ima se rmstojati: a) treba se strogo pri-čhžavati sviju odredaba pravilni-1 \ a naročito odredbe § 2)V-5,
1 jom je odredeno da je jedinica sledila pitanje vlasništva zemljiška, na kom namerava podiči dom; s— b) Potrebno je, da župske u-prave i Savezna uprava sprečava podizanje gradevina, za koje nije • dobren elaborat prema pravilni-
u.	To naročito važi za one grad-Uje, gde je Savez dodelio pozaj-micu.
6) U vezi sa dodeljivanjem po-zajmica, ima se postupiti ovako:
a) odredbe pravilnika neka sc najstrože primenjuju; — b) Jedi-nicama koje ne grade po odobre-nom elaboratu ne sme se odobriti pozajmica; — c) Župske uprave i Savezna uprava imaju kontrolisa-ti, da li jedinice troše dodeljene pozajmice za svrhe, za koje su odobrene.
7) Sokolskim vežbalištima i ku-patilima neka se posveti naročita pažnja. a) za vežbalište neka se Sto pre obezbedi potrebno zem-
'Ijište, koje može biti i na periferiji naselja; b) Vežbalište neka se projektuje prema normama propisanim u knjiži »Narodni domovi«; — c) Izgradnja vežbališta neka se vrši u etapama, kroz više godina, radnom snagom sokolskih pripadnika; — d) Vežbališta neka se uvek povežu sa rasadnikom, koji može služiti i sokolskim pripadnicima; e) Kupatilo u domu neka postane pravo narodno ku-paliio, pristupačno svima.
8) Sokolske župe neka pokrenu one Jedinice, da započnu gradnju, koje raspolažu sa tolikim materi-jalnim sredstvinia, da mogu gradnju staviti pod krov.
9) Sokolske župe neka iz vlasti-tih sredstava materijalno pomažu izgradnju domova: Kao uzor neka posluži župa Banja Luka, koja pomaže onim jedinlcama, koje su podigle zidove zgrada, da mogu zgradu staviti pod krov. Tako je tiinica dolazi u mogučnost, da mo-
že tražiti pozajmicu od Savezne uprave.
10) Župski gradevinsko umetnički otseci neka što pre i što tačnije srede podatke, koji se odnose na sokolske gradevine njihovih jedinica.
11) Savezni gradevinsko umetnički otsek neka umnoži izveštaj o sokolskom sletištu u Beogradu, kog je podneo pretsednik SGUO na Zboru pročelnika župskih gradevinsko umetničkih otseka. Taj izveštaj neka se dostavi svima ŽGUO.
Izveštaj o radu Zbora pročelnika župskih gradevinskih otseka podnešen je glavnoj skupštini Saveza Sokola, koja ga je uzela na znanje i odobrila izložene zaključke.
нашој Отаџбини прва ц најваж-нија брига. Сви ми, и соколи и грађави, имамо и право и дуж-ности у овој земљи. Али да уз-мо1немо уживати права, потреб-но је да извршавамо и све своје дужности са пуним жаром сво-јих патриотских ocehaja. Врати• мо се у прошлост и из ње црпи-мо снагу за будућност! На нама младима је булућност Отаџби-ие.
Воћство НОО одржало је кон* ференцију са наставницима те-чаја у погледу рада. Течајеви he бнти завршени 3 фебруара 1940 r.
Прво предаваље одржано је У понедељак, 4 о. м. Било је при-сутно преко 150 лица, што је прешло сва очекивања.
I	Јм.
Наставан течајева у друштву Београд III
Како је већ писано у „Со-колском Гласнику", Соколско друштво Београд III, на иници-јативу прочелника НОО, брата Радослава Војновића, организо-вало је течајеве из сколске од-брамбене приправности. Пред-виђени су течајеви активне и пасивие заштите за све припад-нике, иа којима ће се упознати са предметима из народне од-бране. Течајеве могу похађати и остали грађани из околине друштва Београд III. Предава-чи су све стручна лица, обука у течајевима трајаће четири месеца, а вршиће се три пута недел>но.
Званично отварање течајева обављено је у недељу 3 о. м., у присуству делегата Савеза Со-кола K. Ј., брата Радмила Гр-ђића, генералног тајника, и Јо-ве Шепе, ташика НОО, делега-та жупе Бео|рад, М. Стојанови-ћа и Д. Јовановића, претстав-ника патриотских друштава Сме-деревског Ђерма и околине и иелокупног чланства Сокола Београд III као и евих преда-вача течајева. Нарочито је ср-дачно био поздрааљен брат Па-ве Ковачев из Шибеника, преко кога су браћи шибеничанима приређене спонтане овације. По-сле говора старешине друштва, брата Добре Богдановића, го-ворио је лрочелник НОО, брат Радослав Војновић, који је из-међу осталог рекао:
„Соколство сматра за дужност дз методе свога рада потпуно о-посдели према развоју догађаја и д а сво teoje моралне снаге и своја организациона и матерч-јална средства ставн у службу одбранбених
HtH
штж
ГЈ1АСОВИ ШТАМПЕ
Gradnja vežbaonice sok. doma u Kastvu
SOCIJALNO DELO SOKOLSKOG DRUŠTVA CELJE MATICA
Naše društvo je ustanovilo meseca aprila t. 1. socialni sklad. Nazvalo ga je po letos spomladi umrlem bratu Matku Šmidu, ki je bil navdušen član Sokola in čigar vdova Zorka je predsednica soc. odseka starejših sester v Celju. Na darilih	in prostovoljnih
prispevkih je bilo v teh 6 me secih nabranega že 6177 dinarjev, na potporah in podobno vzda-nega 1.305 dinarjev. Društvo prireja vsako leto božično obdaritev dece in naraščaja. Sestra Zofka Debelakova je v svoji iznajdljivosti dosedaj vedno našla sredstva	za obdaritev in
pogostitev ter pripravlja že sedaj, da bo tudi letošnja božična prireditev razveselila naše male, zveste toda revne pripadnike. Poleti je društvo poslalo na svoje stroške 6 ubogih dečkov in 6 dekli n s Hb renje v Lok* pri Mo-zir i) *jtr so se m* JU dobro opomogli. Uprava si tudi ptiza-deva, poiskati od slučaja do slučaja zaposlitev	pa bresposlene
brate in sestre. Društva, ki se zanimajo za socialne potrebe svojih šibkejših pripadnikov, pridobivajo na ugledu in spoštovanju. Želimo, da bi društvo Celje matica .po ti poti nadaljevalo in skušalo задатака, који cy doseči še večje uspehe.
Novo!	Izašlo	iz	štampe	!
DR. ING. KOSTA PETROVIČ:
„NARODNI DOMOV! I ŠKOLSKA VEŽBALIŠTA
na 300 stranica velikog formata i sa 167 slika na 47 tabli u posebnom omotu.
KNJIGA OBUHVATA SVE NORME I UPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJA I GRADENJA SOKOLSKIH DOMOVA.
Cena knjiži: Za sokolske pripadnike, ukoliko je nabave do 1 decembra o. g., 60 DINARA više 15 Din. za poštarinu; posle toga roka cena je za sve porpčitelje 100 dinara, više 15 dinara za poštarinu.
Novac treba poslati unapred na adresu: SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, BEOGRAD, na ček. račun broj 53600, uz naznaku na poledini čeka, za koju svrhu se novac šalje.
„Вестник Соколске жупе Це-
ље“, у броју од 1 новембра, до-носи занимл>ив садржај и много вести са свога подручја. У члан-ку, који је објављен на уводном месту, пише:
*
„Албанска трагедија, још тежа од косовске, сведочи нам, да је крв чудотворан сок, који даје живот онима, који су приправни на жртве. Противници Србије и југословенске слободе су нам веН певали осмртницу; али je између српске војске, која се повлачила преко Албаније стајао Он, и сам болестан, али душевно велик, који је казао: „Србије не.ца ви-uie, али српска војска је оста-ла!”... И та српска војска, напо-јена духом косовске жртве, је брзо ослободила Србију, и још више од тога: Југославију!
Ми, који смо насдедницн оних, који су сазидали нашу слободу, обеИајемо им, да ћемо, шта год се десило, остати заувек верни roj великој мисли, те да he и ју-гословенска воЈска и Југослави. ја за вечност остати
г
*
„Вараждинске Новсти“ се се-
ћају дана 29 октобра 1918 у За-гребу, када су наши крајеви прогласили отцепљење од Хаб-сбуршке монархије, па к^жу:
*
„У данашње вријеме, олујио и опасно, дужност иам је, да ево-цирамо дух и идеале, који су владали /918. Само тај дух је о. иогућио нашем народу, да стекне своју бановину и своју истинску слободу. Немојмо заборављати, да је ОБА ДРЖАВНА ЗАЈЕД-НИЦА ЈЕДИНА ГАРАНЦИЈА НАРОДНОГ САМООДРЖАЊА, да је само у њој могло доАи до пуних грађанских права; да је
само у њој могао сељак доћи до земље, радник д0 круха и да смо само у њој доиста своји на сво-ме. Упркос свих тешкоћа треба знати, да је ЈУГОСЛАВИЈА ЈОШ ЈЕДНА ОД РИЈЕТКИХ ЗЕМА-ЉА У ЕВРОПИ, КОЈА ИМА НАЈБОЉИ И НАЈСНОШЉИВИ-ЈИ ЖИВОТ. А кад је тако, онда /с наша императивна дужност, да ју бранимо, снажимо и уна. пређујемо, јер ћемо само тако послужити хрватском иароду и остати вјерни идеалима оних, који су довели до хисторијских закључака од 29. X. 1918."
*
»Seljačko kolo« objavljuje čla-nak g. Adama Pribičeviča, u kome se izmedu ostalog kaže:
J u ovom času narod jasno osječa opasnost i prosto je sav u nekoj jezi. Ne od straha, no što ne vidi da se na Vrhovima ta opasnost s istom jasnočom nazire. Narod zna da se u časovima smrtne opasnosti mora sabrati sva snaga, kako bi se opasnosti othrvali. Me-dutim, oni koji bi trebaii da kolo vode, nemaju pameti da istupaju pred narod zajednički, s onim samo, što ja, danas naša zajednička briga. S istinskom odvratnošču narod gleda kako se u ovom prelom-nom trenutku našeg života, prava sitne partijske spekulacije, drže partijske konferencije, verbuju partizani, progone i ozlovoljavaju partijski protivnici raznim upravnim zloupotrebama.
U času teške opasnosti, narodu treba diči vjeru, moral. Zato na čelo države sve one kojima je mi-sao samo u našoj državi i svi pred narod samo s onim što je danas opšta narodna briga. Svako voli svoju partiju i one trebaju naroda. Ali narodu prije svega ide država i treba mu više od partija.
Iz Češko-moravskog protektorata
Jedan od največih živučih čeških književnika, F. X. Svoboda, navršio je prošie nedelje 80 go-dina života,'pa mu je čitava štam-pa posvetila tople članke. Svoboda je jedan od najjačih pretstav-nika književnog realizma u Češ-koj, poznat po svojoj impresio-nlstičkoj lirici i po svojim širokim društvenim romanima, u kojima se ogleda duboko poznavanje života. Medu tim romanima se ističu »Rascvat«, »Reka«, »Skok u tarau«, itd., a Svoboda je napi-sao i čitav niz pripovedaka, drama i komedija.
Nemački listovi u Pragu javlja-ju, da je pre kratko vreme otvo-reno i treče nemačko pozorište u Pragu.
tu Ч.О.С.
Прашка ревија „Соко", која излази већ 70 година, доноси статистички приказ о стању че-шког соколства на 1 јануара о. r. У минулој години се број припадника повећао за 6782, а ове године, за првих 6 месеци, повећао се број члаиства за 14.696! Губитком словачких и судетских соколских јединица, чешко соколство није много о-пало у бројчаном погледу, У-след оволиког прираста. Укупан број припадника Чешке обце соколске износи 639.733 лица, од тога 337.485 члаиова, 108.056 чланица, 42.281 нараштајаца, 42,778 нараштајки и 217.189 де-це. У самој Чешкој има 1787 соколских друштава, од којих 643 имају свој дом. Број дру-штава у Моравској износи око
1.000. Значајно је, да се и број припадника и број јединица стално повећзва.
, Чешка соколскз дру-штва приредила еу ииз разннх такмичења из лзке атлетике, пливањаГ на справама итдп од којих су утакмице чланиаз и нараштаја привукле незапамћен интерес јавноста Претпрошле недеље победили су соколски нараштајци нараштај Чаал-а са 81:67. Учествовало је 60 сокож-ских нараштајаца. Био је при* сутан и нови старешина ЧОС, брат Келер. На такмичен>у чла-ница и нараштајки прашких со-колских жупа .показало се, да најбоље чланице има Шајнерова жупа, а нараштајке Средочешка жупа. У Младој Болеслави так-мичили су се домаћи соколи еа браћом нз Прага, који су их по-бедили са 57 тачака, дочим СУ болеславски соколи изгубили само седам тачака мање.
И у чешком соколству усво-јена је мисао cahema дрвећа на соколском земл>ишту. Још У 1938 години заветовао се че-шки соколски нараштај засадн-ти 100.000 садница ito соколским вертовима, од чега је већ заса-ђено 52.295. Ове године биће испуњен заветовани број.
Просветни одбор ЧОС пропи-сује сваког месеца за вежбаће катсгорије народне песме, noje се уче певати код вежбе и рада у соколани, Ноте за про-писане песме штампају се У „Вздјелаватељу”, прилогу „Со-колског Весннка.
>
Omladina treba da fe borbena, ali i konstruktivna
Vjerujemo a i znamo da po-stoji, jedna struja naših omla-dinaca koja se na svoju sre-ću odupirala raznim uticaji-ma koji bi je bacili u razne krajnosti i tako uništili za čitav život- To je omladina koja se okuplja oko »Sokolskog studentskog' središta«.
Sokolska Študentska omladina stoji na principu, da je vrijedniji sitni konstruktivni, svakodnevni rad sa uspješnim rezultatima, nego nesvjesno urlanje nerazumnih vikača i borba sa letcima
Kao osnovni princip i duž-nost postavljamo socijalno zbrinjavanje naših članova i obezbjedenje njihovog kul-turnog razvoja. To pak u cilju da stvorimo omladinu realnu, ali i revolucionarnu. Smatramo da revolucaonar-nost ne samo može, več mora biti i konstruktivna, osnovana na zdravom rasudiva-nju potreba svog naroda, a ne na nečem nekulturnom i fantastičnom. Takva omladina če sa zanosom graditi, a ne rušiti. Narod, na koji je ona upučena po svojoj na-cionalnoj i sokolskoj ideologiji, od nje če primati novi duh konstruktivnosti i stva-ranja, prosvjetnog i socijal-nog napretka u duhu svih pozitivnih narodnih tradicija, bez obzira da li demo morati činiti ustupke i da li nam priznanje neke tradicije i običaja konvenira ili ne konvenira.
Kada na tom polju posti gnemo faktičan uspjeh, onda znamo da smo učinili mnogo više nego da smo održali kakav propagandistički govor ili priredili burne demonstracije.
Zbog istog razloga nas mnogo više uzrujava kad vidimo da se našim članovima
onemogučuje studiranje (jer po novim podacima iz veoma »omiljenih« i »povjerljivih« izvora mnbgi naši članovi ni-su nacionalni), nego što je negdje netko na pr. ispričao priču o raznim »ljudima iz vojske«, bez obzira na to što su to često »narodne priče« drugih zemalja.
Sitni rad za narod, koji zahtjeva i razum i objektivni kriterium, a nikako šovi-nistički zanos, jest glavni cilj čitavog našeg naroda. Takav rad potiče iz osječanja da smo obavezni da u narodu i sa narodom radimo, a ne samo da pričamo. Svjesni smo da rezultati vise o načinu rada, a danas najbolje vidimo rezultate . »pričanja« u narodu.
Stvarati sa osječanjem i razumom a ne samo sa jed-nim od ta dva elementa, jest neophodno potrebno da bi se izbjeglo padanje u ekstremnosti, što bi značilo grob svakom konstruktivnom ra-du.
Ljude sa vlastitim mozgom svjesne radnike koji su sposobni lučiti internacionalno od svakih narodnih potreba, radnike koji su svjesni duž-nosti prema sebi, bližoj oko-lini i čitavom narodu; takve radnike, pravu narodnu inte-ligenciju treba da stvori »Sokolsko študentsko središte«. Ono če i stvoriti takve ljude, jer je učvrščeno na zdravim temeljima Tyrševog sokolstva, koje se nije postavilo na stanovište apsolutne tačnosti jedne ideje, u svim njenim nijansama, več koje je na temelju bratstva postavilo progres napredak kao garan-ciju za uspjeh svakom sokol-skom nastojanju.
Mimica Mladen
Novi ministar vojske i mornarice
Osnivanje Sokolskog studentskog središta u Zagrebu
Podvojenost u mišljenjima karakterne se kod velikog aijela današnje omladine u ckstremnostima. Jedni padajo u jedan, drugi u drugi ekstrem. Jedni sasvim lijevo, drugi sasvim desno. Rezultati takvog stava, kada su u pitanju osnovni narodni interesi, potpuno su jednaki, bilo ua dolaze sa lijeva, bilo sa desna.
Te ekstremnosti, koje su Razumljive kada im obrazložimo uzroke, osobito su se zaoštrile i u pravoj slici pokazale želje i ciljeve pojedi-nih strana, baš sada u eri Rata. Prije je bilo nemoguče tacno odrediti- ciljeve pojedi-tiih strujanja, jer momenat |4je zahtjevao da se svak pokaže u svom svijetlu. Sada je taj momenat došao i svak se Pokazuje onakvim,- kakav je u stvari, premda je za mno-Se^to značio potpuni krah, a J°s mnogima če naškoditi.
j alja napomenuti ovdje nešto, obzirom na revolucionarnost omladine. Svak če reRi da omladina sa vječnim ePitetonima „revolucionarna«;. »zanesenjačka« itd. za-lazi u ekstrem. Ali to nije acno. Govoreči realno, da-k*e obzirom, na današnja fološka strujanja, mi čemo v>djeti da postoji u mišlje-djima i poznanju života iz-^Jesna sredina, koja zahtjeva Sada, a koja je i prije zahtje-Valai veliku revolucionarnost Sv°jih privrženika. Ta sredica oličavala se u ideologiji kpja se temeljila na osnovnim narodnim potrebama u okviru opčih pozitivnih mo-talnih principa. Revolucionarnost kojom se pravdalo u ideologij u i kojom se za nju borilo nije značila posto-Janje ekstremnosti.
Ekstremnost naše omladine valja tumačiti ovako (na' sRranu podvojenost u pitanju našeg narodnog jedin-tv,a. To i nisu ekstremnosti, oo pitanje naučne zablude i mentalne nezrelosti.) Današnja ideološka strujanja su.ne-ako internacionalizirana. Na me: sistem gledanja na ži-°t svog naroda stvoren je Pod uticajem internacional-j J ideja na taj način da te nternacionalne ideje zauzi-,.aJu, ne čitav, ali največi intelektualnog horizon-a • moralnih principa dotič-e Strane. A to se najviše Sleda u tome što ta nenor-® na prevaga internacionalni ideja stvara kod nekih rvuja upravo ubitačnu pri-tzenost prema stanovitim uržavarna, što se pak, kod ,ekih ispoljava u nesvjesnom ^uzenju tudinu, a kod nekih otvorenom izdajstvu prema ®m rodenom narodu.
• Svjestan sam toga da sam Potrebio riječ veoma tešku. 'lamjerno sam je upotrebio a bih istakao- koliko se mo-amo čuvati padanja u kraj-n°st kada je u pitanju inte-našeg naroda. Ne smije se dogoditi da postanemo, kao mnogi što su, beza-2lene i nerazumne sluge ono-
|a koji nam želi i čini naj-gore.
U Zagrebu je, u prostorijama Sokolske župe Zagreb dne 1. novembra o. g. održana osnivačka skupština Sokolskog Studentskog Središta. Skupštini su prisustvo-vali: u ime Saveza Sokola dr. Oton Gavrančlč, II zamjenik Starešine, U ime sokolske župe Zagreb dr, Stanko Tončič, načelnik, a u ime Sokolskog studentskog središta beogradskog Univerzite-ta, brača: Nedjeljko Serventi, pro-čelnik beogradskog središta i Georgije Jakšič, zamjenik tajniki.
Brat dr. Gavrančič je u pozdra-vnom govoru izrazio nadu da če sokoli študenti biti nosioci deje jugoslovenstva medu studentima zagrebačkog Univerziteta, jer na mladima svijet ostaje. — Brat dr. Tončič je govorio o teškpm vremenu koje proživljavamo i kazao da če biti zadača sokola studena-ta, da prošire ideju sokolstva medu intelektualnom našom omladi-nom.
Brat Serventi, pročelnik beogradskog Središta, govorio je o potrebi da študenti što aktivnije učestvuju u sokolskom radu na selu, jer se samo tako može stvoriti bolja Jugoslavija.
Predlog Pravilnika je od skup-štine jednoglasno usvojen, a za-tim se prešlo na izbor odbora. U Upravni odbor izabrani su:
Za pročelnika Beljin Staniša, st. prava: — zamenik Strižak Dušan, st. tehnike; — tajnik Mihailovič j Bratislav, st. E. K. V. Š.; — bla-1 gajnik Hajdin Ruža, st. E. K. V.1
5.; — zamenik Grisogono Ante, st. tehnike. — U nadzorni odbor izabrani su: Teofanovič Marko, st. veter., Protič Gojko, st. šu-marstva, i Šorak čedomlr, st. veter.
Na kraju je pročelnik, br. Staniša Beljin zložio buduči rad Uprave, Ističuči, da osnivanjem Središta študenti ne misle stvarati neku posebnu kastu u sokolskoj porodici, več da im je cilj da bu-du što aktivniji za sokolstvo. Skupština je završena klicanjem Nj. V. Kralju i pjevanjem sokolske himnne.
Odlazak br. Zlokoviča
Nedavno je premešten iz Prčnja, posle dvanaest godina boravka, prof. Ignjo Zlokovlč, vrlo agilni sokolski radnik. Sokolsko društvo, kome je brat Zlokovič duga vre mena bio starešina, priredilo mu je oproštajno veče, na kome se s njime Ispred brojnog članstva i gradanstva oprostio starešina, brat R. Dunio.
Ukazom Kraljevskih namesnika uvažena je ostavka dosadašnjeg ministra vojske i mornarice GENERALA M. NEDIČA, a za no-vog ministra vojske i mornarice postavljen je počasni adutant NJ, V. Kralja, g. PETAR PEŠ1Č, ar-mijski general u rezervi.
>
Novi ministar vojske i mornarice rodio se u Nišu g. 1871 i imao je sjajnu vojničku karijeru. Bio je 8 godina profesor taktike u Vojnoj akademiji, skoro 10 godina načelnik Glavnog generalštaba i 2 godine ministar vojske i mornarice. Još kao major postavljen je za adutanta Kralja Petra, a docnije za profesora i za adutanta Prestolonaslednika Aleksandra. Do godine 1912 uzeo je vidnog učešča u vodenju četničke
Sokolski vzleti u Staeotn Sivcu
Sokolsko društvo Stari Sivac
uspešno radi na svima poljima. Inicijativa za rad često dolazi i od najmladih. Tako su nedavno
nekoliko naraštajca i par članova napravili poduži izlet sve do Crvenke, sa odmorom u prirodi, paljenjem. vatre i spremanjem jela. Na slikama se vidi koliki je to užitak za izletnike, a da pri-
jamo bude spojeno sa korisnim, za vreme odmora čitana su pojedina poglavlja iz knjige »Borbena obuka u sokolstvu«, a na-pose obuka u signalizaciji barja-cima. Ovakvi izleti treba da su što češčl. J. Kaič, naraštajac
Спомен на Во]воду ТанкосиЂа
На београдском гробљу одр-жан је прошле недеље помен војводи Воји Танкосићу, леген-дариом хероју нашега народа, поводом двадесетпетогодишњи-це смрти. Помену су присуство-вали претставници власти и ус-танова, и бројни официри.
Име војводе Танкосића оста-he вечним синонимом јунаштва и мучеништва. Као официр про-слављене 32 класе Војне акаде-мије, класе хероја и мученика, у којој če тешко било пробити у прве редове, он је освојио
akcije za oslobođenje Južne Sr* bije, a godine 1912 i 1913 je sklo-pio ugovore sa Crnom Gorom i Grčkom za rat protivu Turske i Bugarske. U balkanskom ratu proveo je neprestano uz prestolonaslednika Aleksandra, a u svetskom ratu je postao pomoč* nik načelnika štaba vrhovne komande. Kao ministar vojske i mornarice pokazao je vanredne rezultate, naročito u oružanju naše vojske, u podizanju fabrike oružja u Kragujevcu i Sarajevu, pomorske akademije u Dubrovni-ku i mnogih drugih važnih vojnih radova i objekata. Sem toga je general Pešič poznat kao od-ilčan vojni književnik, a neko vreme je proveo i u diplomatskoj službi, u raznim prestonicama Evrope. Prošle godine je postavljen za Kratjevog senatora.
место, ca кога ra иико не може маћи никада! Његово смело и-ме везано је за све крупне на*
ционално-револуционарне поте-
зе од 29 маја 1903 до 20 јуна 1914, оно је највише придонело да се младо и старо такмичило ко he пре погинути за отаџби-ну, размичући границе наше др-жаве од Београда до Марибо-ра и од Ристовца до Ђевђелије. он је и као четнички војвода, био незаменљив. Његов скром-ни стан прођоше хил»аде и хи* љаде четника из свих крајева Југославије. Његови јунаци у-мнрали су cd осмехом на лицима у најжешћим борбама, јер их је Танкосић научио за кога и зашто се боре.
Јунака без страха и мане по-> годило је непријател»ско зрно пре 25 година. Сахрање« је У Трстенику, а противничка штам-па дала му је највеће призна-н»е, објавивши његову смрт, под насловима: „Тигар је погинуо“-
Нека је вечна слава војводи Танкосићу!	•***■
штшттттттвтшттттштттттшштв
Jednake mere za eelu državu!
»Hrvatskl Dnevnik« piše na uvodnom mestu:
„Več prije nekoliko tjedana stu-pila je na snagu uredba o skupa-rinskom dodatku namještenika na području Hrvatske. Medutim, da bi ova mjera imala potreban efekt, POTREBNO JE, DA SE SLIČNA UREDBA DONESE I ZA OSTALE KRAJEVE ZAJEDN1CE... Propiai uredbe 6 skuparinskom dodatku privatnim namještenicima u Hrvat-skoj, trebaju biti primijenjeni I NA DRUGE KRAJEVE, jer nije dovoljno da se samo spriječi bijeg industrije u Hrvatskoj, nego treba s pri ječi ti da poduzeča u Hrvata skoj, u konkufentnoj borbi sa srp-sklm poduzečima, imadu slabijo kalkulaciju.“
Znači, da u Beogradu traže je-dinstvo u jednome, a u Zagrebu u drugome. Kad ih zasvrbi i gde ih zaboli, tu svi traže jedinstvo, kao spas! Medutim je taj isti »Hrvatskl Dnevnik«, sve do juče, negirao svuda jedinstvo i nigde nije hteo da čuje o njemu. Sada ga več traži za nove stvari, a tražiče ga još više. Jer načelo, što ga je postavlo, ne vali samo za meru o skuparinskom doplat. ku, več 1 za sve važnije i opšte mere. Da bi Imale potrebnog efekta, potrebno je da se donesu za sve krajeve državne zajednice! A to je baš ono što i mi nagla-šavamo: što uža sara nja i jedin* stvo—
Kako da se ovo nazove?!
»Hrvatski dnevnik«, u broju od 5 novembra, javlja iz Čakovca, M Medumurju:
„Na sjednici gradskog zastupstva rješeno je pitanje zen.ljišta, koje 'je gradska opčina svojedobno da. rovala JUCOSLOVENSKOM SOKOLU. Odbor gradskog zastupstva 2akljuiio je da se ovo zemljište vrati gradskoj općini prema ured-bj Banske Vlasti. Ujedno je zaključeno da se Sokolski dom ima prenijeti u posjed i vlasništvo gradske opiine, time da se eventualne investicije, ko je je sokolsko društvo u Čakovcu izvršilo iz vla-stitih sredstava, ima ju društvu na zahtjev nadoknaditi.”
Pošto drugo ne možemo, pitamo sve ljude koji znaju, šta znači zakon, pravo i privatna svojina, — kako ovo da se nazove?!
SOKOLSKI STADIONU ZAGREBU
„HRVATSKI DNEVNIK“ piše o sednici gradskog zastupstva u Zagrebu i kaže:
„Posebno zanimanje pobudila je interpelacija o sokolskom stadionu. Cradski zastupnik Vidoni tražio je da bude kao izaslanik gradskog zastupstva uveden u dužnost kod uprave stadiona. Kako su nastali medutim s upra-vom stadiona sporovi i kako da-nas u toj upravi fungiraju u ve. čini pretstavnici Jugosokola, to
je izmedu njih i gradske opcine prekinut svaki dodir. Zakonskim se putem vodi postupak da gradska opčina dode ponovno u posjed svog zemliišta kao i ostali interesenti i da se ova ustanova iskoristi za potrebe hrvat-skog športa, koji i onako osku-dijeva terenima reprezentativ-nog značaja.*1
Ko je taj Vidoni, to niko živ medu Hrv at ima nežna.
CRVENI KRST I SOKOLSKO DRUŠTVO U ČAPLJINI
Splitski listovi beleže, da je Sreski odbor Crvenog krsta u Čapljini poznat kao jedan od naj-agilnijih u državi i da mu se na čelu nalazi sreski lekar, Dr. Nikola Princip. Taj odbor je sa-zidao veliki dom, koji služi za sve prosvetne potrebe u Čapljini, a u njemu je smešteno i tamošnje Sokolsko društvo. U svoje vreme je Sokolsko društvo pozajmilo odboru Crvenog krsta veču sumu novca, za dovršenje njegovog doma, a Crveni krst mu je za uzvrat iznajmio prostorije, za 450 dinara mesečno. Medutim su se našli izvesni ljudi, koji ne trpe sokolstvo, a koji bi hteli da dodu do doma Crvenog krsta, ma da je dom vlasništvo Glavnog odbora u Beogradu, a Sokolsko društvo ima ugovor, proveden kroz gruntovnicu, koji važi još za šest godina. Protivnici ipak tvrde, da če provesti to što su naumili.
Beograd dobija Institut za telesnu kulturu
^ Tnicijativom stručnjaka za telesno vaspitanje, u Beogradu je otvoren Institut telesne kulture »ITEK«, čija se potreba več o-'davno oseča u našoj prestonici.
U veoma ukusnom prospektu, kojega je direkcija izdala iznešeni su svi oni momenti, koji su je rukovodili u ovom važnom poslu.
„Telesno vaspitanje danas jeste nauka puna neocenjivih vrednosti po jedinku društvo i državu. Telesno vaspitanje je sada nauka, koja u suštini znači pojam koji obu• hvaat niz grana teoretskog I pri-menjenog značaja, sa jasno odreci jeni m zadatkoM: stvoritl jedinku viših telesnih i duševnih sposobnosti.
Institut telesne kulture u Beogradu je ustanova koja se zasniva na naučnim principima, a koja je, pod vočstvom stručnjaka sa naj-yišim kvalifikacijama za taj rad u Jugoslaviji. To je stručna u-stanova privatno-javnog karakte-ra, gde če svi kulturni Beograda-ni, svake starosti, moči da nadu sve ono što bi im mogli pružiti največi kulturni centri u svetu. Institut se ponosi velikim iskus-tvom svog stručnog vočstva, koje je študiralo na visokim škola-ma za telesno vaspitanje, u velikim evropskim centrima, a koje če svoje znanje prilagoditi potrebama naše sredine. Nalazi se u ulici Zrinjskog, 37. Tišina i čist vazduh su prvi uslovi za rad, pa je o torne naročito vodeno računa. Ima lepe i udobne prostorije sa svim savremenim komfo-rom: dve sale za rad, udobnu i prostranu garderobu, čitaonicu, tople tuševe itd. Sve informacije o upisu i radu Instituta dobiju se u kancelariji instituta, od 8 do 12 i od 15 do 18 časova.
Direktor Instituta je g. Miroslav Milin, diplomirani nastavnik telesnog vaspitanja Karlovog U niverziteta u Pragu. Šef ženske nastave u Institutu je g. Milica Sepa, diplomirana nastavnica te' lesnog vaspitanja Visoke škole u Berlinu. Lekar Instituta je dr.
Oproštajno veče u čast Nenada Rajiča
Posle 38 godina službe penzio-nisan je Nenad Rajič, upravnik vKolevke« u Subotici, dugogodiš-nji sokolski radenik i raniji starešina sokolskog društva Subotica
• Matica.
Pošto če uskoro napustiti Subotiču, to je društvo priredilo 30 oktobra svečanu sokolsku sedni-cu, povodom rastanka sa svojim bivšim starešinom. Sednici je pri-snstvovalo celokupno članstvo, na'aštaj, deca i mnogi prijatelji. Starešina društva, brat Tešič Lazar, oorostio se od brata Rajiča
IZ ORGANIZACIJE
Kako i kad prestaje članstvo
U »Sokolskom Glasniku«, od 25
25 oktobra, broj 43, odštampan je članak pod gornjim naslovom, kojeg sam napisao, da bi braču i sestre iz upravnih odbora sokolskih jedinica uputio u tačnu primenu pozitivnih propisa, na koji način i kad prestaje članstvo, i da bi onima, koji o tome odlučuju, a koji po svojem pri-vatnom zanimanju nisu pravnici, rastumačio i objasnio postupak kod prestanka članstva, da se nebi dogadali slučajevi samovolje pojedinaca i očiglednog kršenja zakonskih propisa, pa se time sa vrhova kršila pravila i disciplina.
Usled greške prepisivača članak bi mogao izazvati tumačenja i postupak koji nije u skladu sa pravilnicima, i radi toga želim is-pušteno upotpuniti.
U navedenom članku nije ništa napomenuto o brisanju članstva do 26 godine starosti, usled nepo-hadanja časova vežbi, prema Poslovniku za primanje u članstvo i brisanje iz članstva §§ 5 i 6.
Tri su slučaja prestanka članstva, naime 1) svojevoljno istupa-nje iz organizacije, 2) isključe-nje i 3) brisanje, i svaki presta-nak članstva van ova tri slučaja,
če predavati ovi naši stručnjaci za telesni odgoj:	Ljerka Sandič,
diplomirana nastavnica Centralnog instituta telesnog vaspitanja u Varšavi; Anka šindlerštraus, diplomirana nastavnica modernog baleta Labanove škole u Berlinu; Ivan Kovač, poznati stručni nastavnik telesnog vaspitanja; Janko Kavčič, diplomirani nastavnik Visoke škole telesnog vaspitanja u Berlinu, i Dragoš Stevanovič, poznati naš rekorder i di plomirani nastavnik Centralnog instituta telesnog vaspitanja u VaršavL
U Institutu, čije svečano otva-ranje je obavljeno u sredu, 6 oktobra u prisustvu ministra za fizičko vaspitanje naroda g. D. Pantiča davače se časovi iz op šteg telesnog obrazovanja, Laba-nove gimnastike — tehnike (ritmike), plesa (izražajne pantomi-ne, etide) i grupne (laičke) igre. Sem toga sistem Joossov. U Institutu biče organizovani i teča-jevi Medicinske telovežbe, naročito za one koji imaju razne defektne posledice oboljenja i po-vreda. Postojače kursej-i ortopedske telovežbe, kolektivne telovežbe i psihofizičke telovežbe. Tako če na ovim kursevima moči da učestvuju i oni koji imaju kakve poremečaje kičme. Sem toga organizovače se specijalni kursevi za slabu i zaostalu decu. Vežbanje če biti stalno pod le-karskom kontrolom. Velika paž-nja biče posvečena svim vrstama masaže.
Naročitu granu programa rada u Institutu sačinjavače sportske veštine, kao:	džiu-džicu,	boks,
mačevanje i klizanje.
Specijalna telovežba u Institutu sadrži: 1) telovežbu najmla-dih, 2) telovežbu za majke i decu, 3) smučarsku gimnastiku, 4) kondiciona gimnastika za razne sportove, 5) streljanje lukom za dame, gospodu i juniore.
Sem toga davače stručni na stavnici instrukcije za smučanje, klizanje, plivanje, tenis,	laku
atletiku, veslanje, kajak,	hokej
prigodnim govorom, i predao mu za uspomenu jednu plaketu sa lovorovim vencem, te u divnoni povezu knjigu »Sokolsko delovanje u Subotici«. Naraštajka, Popovič Anka, recitovala je pesmu »Nestoru«, koju je posvetio br. Rajiču br. Ing. Tomanič. Brat Rajič se, duboko dirnut oprostio sa sokolima iz Subotice, biranim rečima, i zahvalio se na bratskoj pažnji. Zatim je održana zajed-nička večera, pa je brata Rajiča pozdravio njegov dugogodišnji saradnik, br. Dr. ing. Petrovič Kosta; a u ime Prednjačkog zbora, načelnik društva, brat Temali Josip. Tako smo se u bratskom raspoloženju odužili našem vr?d-nom i trudoljubivom bratu, Nenadu Rajiču, zaželevši mu mnogo sreče u daljem radu.
U BerimU. UCMI	o-	—	-	   .
Vojin Smodlaka, poznati šport- na ledu i na travi, Jahll"esP ski radnik. Sem toga u Institutu 1 golf itd.	Ivan	Sedlaček
Статуе Сокола
Савез Сокола K. Ј. дао je из-радити статуе сокола из гипса, п&тиниране, високе 50, а широке 65 см. Цена је 250 динара. У
po mojem mišljenju jeste oči* gledno kršenje propisa Organiza*
cije.
Bitan uslov da neko bude član organizacije, do 26 godina starosti, jeste da vežba i, prema tome, tko to ne ispunjava, u koliko nije osloboden, jasno je da ga se mora brisati. To je u članku bilo spomenuto, pod tač. 3: »presta-nak članstva usled brisanja«, * što je greškom prepisivača ispu-šteno.
Postupak kod toga jasno j* propisan u Poslovniku za primanje u članstvo i brisanje iz članstva, §§ 5 i 6. Članstvo u ovom slučaju prestaje, kad uprava društva predlog prednjačkog zbora za brisanje člana koji nevežba, 3 nije navršio 26 godina starosti, na sednici uprave zapisnički kon-statuje, jer uprava po predlogu mora postupiti.
Ovaj slučaj prestanka članstva može se uzeti i kao prestanak članstva svojevoljnim istupanjem, ako član izjavi da neče da vežba. Ali mislim ipak da je ispravnije, ako se postupi prema navedenom poslovniku. '
Dr. Branko čipčič — Bragadin-
Пример за углед
цену je урачунато и паковање, док поштарину плаћа купац. Скрећемо пажњу на то свима јединицама, јер he им поменуте статуе добро доћи за декораци-је соколских просторија. Статуе се набавл>ају код Савеза СКЈ уз унапред послани новац на че-ковни рачун бр. 53.600.
SVI INSTRUMENTI ZA LI-MENU GLAZBU, u potpuno ispravnom stanju, prodaju se, uz veoma povoljnu cenu. Adresa u upravi lista, pod broj 7-L
Иако ce наша соколска јав-ност не обавештава увек, мно-ге наше јединице раде врло вредно и интензивно. Једна од тих јединица је и Соколско друштво у Кратову, жупа Скоп-ље.
Према цриликама које влада-ју у овоме крају, заиста је вредно забележити и приказати рад овога друштва. Оно је 3 новембра приредило забаву. Ово је у току последња 4 месе-ца, четврта већа приредба. Jorn су нам у успомени остали јав-ни часови и забаве приређене npe кратког времена у Кума-нову, Кривој Палании и у са-мом Кратову. Одлазити у ме-ста удаљена до 50—60 киломе-тара и тамо извести r програм није лака ствар, када се има на уму саобраћајне тешкоће с ко-јима се бори цео крај. Ипак је све савладано.
И сада, приликом ове забаве, леп морални успех је постиг-нут. На програму су биле ода-бране тачке од којих су са ве-ликим успехом изведене:	„Со-
колској мисли” од Ст. Шијач-ког, отпевао је соколски певач-ки хор; затим просте вежбе дванаестице женског нараштаја; па Кратовске песме од Тод Петровића; просте вежбе члани-ца и чланова; отпеване хорске песмице: Сијај, сијај солнчеце од Фабијанчића и Песме од Мо-стара, разне скупине и т. д. Из-међу горњих тачака приказан је и позор. комад „Аналфабе-та” од Бран. Нушића.
Неуморни соколски раденици браћа: ——- - Мил. Коприви-ца, старешина, Спира Јаћимо-вић, начелник, Тодор Петровић, хоровођа и сестра Коца Гроз-дановић начелница и овога пу-та нису жалили труда да при-кажу uifa се све може и колико постићи марљивим и оданим со-колским радом.
Соколски хор је сталан и ско-ро сваке недеље и празника поји у цркви на литургији, што је заиста рећи случај у нашим јединицама.
Износим ово као пример да се и друга већа друштва угле-
дају на ово мало, које се нала* зи у месту са једва 1700 ета новника а броји до 150 припаД ника.
>Д. А.
Iz Sokolskog studentskog Središta
Sastanak članstva Središta °* držaće se u subotu 9 ov. mes-, u prostorijama Saveza S. K. J., РгеЈ stolonaslednikov trg 34, na kome če jedan od starije brače govoriti o temi: »Uloga sokolske o* mladine«, a zatim če se razviti debata. Sastancima članstvo tre" ba da prisustvuje u što večem broju.	.
Odlukom uprave Središta, oor žače se akademija druge polovine decembra ov. god. Potrebno je * se sva brača i sestre, obdaren* muzikalno i voljni da aktivno čestvuju u izvodenju program* akademije, jave tajniku Središč Slobodanu Nikoliču. ^	.
Po organizacionim propisima zakonima, svi članovi i članic® Središta obavezni su da se ne u jedno od prestoničkih drti^ tava i da u njemu vežbaju (mo» se brača i sestre da biraju dru»' tva koja rade). Koji od članov Središta ne izvrši ovu obavezu prema propisima u najkračem J ku, brisače se iz članstva Sredic
šta.	/	w
Ujedno pozivaju se I ostala ča i sestre študenti, pripaofl1 prestoničkih društava, kao I °n iz unutrašnjosti, koji se nisu »P sali u središte, da to učine » pre. Tek okupljanjem svili soK°' i sokolica študenta и sredi*1"* Središte če dobiti pravi svoj «
rakter.	.
Slob. K. N« _
HSS o rovarenju mračnih elementa
»Hrvatski glasnik« i ostali SP1!*, ski listovi izveštavaju o seC*n' mesne organizacije HSS * Sp*1 na kojoj je pretfcednik organi* cije, g. Roje, govorio o »podzem* notn rovarenju frankovaca i * munista«, pozivajuči pristalice sistematski pobijaju zlonam®! glasine mračnih elemenata. G. K je je kazao, da če protiv te Pe~_ vene demagogije biti potrebo® najradikalnije mere. /
DOGAĐAJi U SVETU
«
Bečka zida Sokolski dom
Ratni sukob izmedu Italije i
reke se i dalje razvija, a italijanski poslanik u Atini napustio Je svoje mesto, jednako kao i Srčki poslanik u Rimu. Italijani javljaju, da su nekoliko puta .ombardovali iz zraka Solun, Krf 1 još nekoliko važnih vojničkih centara u Grčkoj, dok su Grči bombardovali Korču i još neke Pozicije u Albaniji. Italijani jav-Jjaju, da su na epirskom frontu Grke prisilili na povlačenje u u-tvrdene položaje, te da su dopr-I' do reke Vojuse. Grčka saopšte-nja vele, da su vrlo zadovoljni sa razvojem operacija i da su utvr-diii pozicije, zauzete na frontu spram Korče. Italijanska štampa demantuje vesti, širene od engle-fke i turske štampe, o uspesima 1 pobedama Grka.
Britanske vojne snage su se is-Krcale na Kritu, a američke vesti iavljaju, da su se iskrcale i na Jož nekim grčkim ostrvima. Pretsednik engleske vlade,' čerčil, je izjavio, da če Engleska pružiti punu pomoč Grčkoj, a italijanski j is tov i pišu, da se sukob sa Grč-kom može rešiti jedino popušta-njem Grčke, ili ratnim operacijama- Diplomatske veze izmedu Ne-mačke i Grčke nisu prekinute.
*
»Europa Press« javlja iz Sofije, °a se tanio položaj na Balkanu smatra znatno rasčišćenlm, več ^me, što i Jugoslavija i Turska j-ele da ostanu po strani sukoba. Narodni poslanik, Janev, piše u vladinom listu »Večer«, da bi u-plitanje u sukob pretstavljalo najludu avanturu. Ako neke turske novine držanje Turske čine Pvisnim o držanju Bugarske, bu-fcarski diplomati se neče dati po-kolebati u svorn miru. Stanovište Bugarske prema Jugoslaviji i Turskoj, označeno je u prestolnoj besedi. Ista agencija prima iz: Berlina, da se tamo izjavljuje, da mje ništa poznato o zvaničnim zahtevima bugarske vlade prema Grčkoj.
•
U utorak su obavljeni izbori za’ Pretsednika Severo-Američke Unije, čiji rezultat ie sa največom na-Petošču očekivan u čitavom sve-Za pretsednika je, kao što se °Pčenito očekivalo, izabran dosa-dašnji pretsednik Ruzvelt.
Borba se u glavnom vodila iz-medu republikanskog kandidata Vilkia i Ruzvelta, koji pripada de-mokratskoj Stranci. Postojali su j°š tri kandidata, soeijalistički, komunistički I trezvenjački, ali su °ni dobili vrlo mali broj glasou-va.
Ruzvelt je, na taj na£in iza-fcran treči put za šefa države, što •je prvi slučaj u istoriji Amerike; i*r do sada ni jedan prezident ni-je izabran više od dva puta. Kod Prvih izbora, godine 1932 je Ruz-velt dobio 22 miliona glasova, ili 472 mandata, a njegov protivnik Huver, 15 miliona glasova i 52 mandata. Godine 1936 je Ruzvelt Okupio 27 miliona glasova i 523 mandata, nasuprot Landonu, koji je dobio 16 miliona glasača i 8
mandata.
Prema dosadašnjim rezultatima, na ovim izborima je g. Ruzvelt dobio oko 23,300.000 glasova, te 468 izbornih delegata, a g. Vilki 17,800.000 glasova i 63 delegata. Istovremeno su izvršeni izbori i *a pretstavnički dom i' za jednu trečinu senata, pa je i kod tih izbora odnela pobedu demokratka stranka, kojoj pripada g-Ruzvelt.
Prema američkom statutu, novi Pretsednik preuzima vlast tek 20 ianuara iduče godine; ali pošte Je ovoga puta izabran dosadašnji Pretsednik,. to se njegova vlast nastavlja, bez ikakvih promena. AmeriČka i strana štampa po.dvla-to, kao vrlo važno, ističuči da
bi u sadašnjim komplikovanim medunarodnim prilikama, svaka praznina u vršenju vlasti mogla da bude sudbonosna za Ameriku Kao što je poznato, oba protiv-nika su se slagala, u glavnom, u pitanjim spoljne politike i zastu pali su smer što.jačeg pomaganja Velike Britanije. Medutim je britanska štampa ipak sa večim simpatijama gledala na Ruzvelta i pozdravlja njegov izbor.
Џ
Nemački dopisni ured javlja iz Tokija, da Amerika gomila velike količine ratnog materijala u
Rangonu i Manili. Prividno je to odredeno za Kinu, ali Amerika to sprema za sebe. Na Filipinima po-stoje več dve američke fabrike aviona, a američki oficiri su stalni gosti u Singapuru i Hongkongu što svedoči o tesnoj povezanosti američke i engleske vojske. Dalje se javlja, da su u svim lukama dalekog istoka Američani počeli kupovati lade, tako 4a su do sada kupili preko 150 brodova. Sve te lade su koncentrisane na Filipinima za prevoz četa i oružja. Američani skupa sa Englezima, nastoje svim silama da ometu francusko-japanske pregovore o Indokini.
*
Japanci .iavljaju zvanično, da su se japanske čete u južnoj Kini po-vukle, po vlastitoj inicijativi. »Associated Press« javlja, da se japanske čete povlače iz čitave pokrajine Kvangsi i sa područja francuske Indokine. 15.000 japan-skih vojnika čeka na ukrcavanje. Ratni izveštaj kineske vojske javlja o novim uspesima u pokrajini Čekijang, te da kineske čete progone japansku vojsku, koja se povlači prema severu. Prema tim vestima, Kinezi se približuju Kantonu.	:	-
HAU1M У ДМЕРИЦИ
Између бројних удружења на-ших исељеника у Сједињеним државама Америке, међу нај-агилнија спадају она у Гери, савезна држава Индијана, о чи-јем раду смо већ раније украт-ко јавили. Сада је тамошње Коло сестара „Краљица Марија", поред редовног рада, почело са приређивањем „Београдских ве-чери“, које су врло добро по-сећиване од наших исел>еника и домородаца.
Наши исељеници У Чикагу основали су бројна друштва, која успешно раде. Недавно је обновљен рад тамбурашког дру-штва „Балкански трубадур", које је пре неколико годпна престало са деловањем.
У Чикагу је такцђер одржан и добро посећени састанак ју-гословенске омадине, коме су, као гости, присуствовали, епис-коп Дионизије, професор чи-кашког универзитета, r. Т. Жив-ковић и др.
СКОПЉАНСКИ „МОКРАЊАЦ” У БЕОГРАДУ
Познато Српско певачко дру-штво „Мокрањац”, из Скопља, на својој турнеји по Шумадн-ји и Војводини, долази 19 о. м. у Београд, где наступа истог дана увече, у 8.30 сати, у сали Коларчевог народног универзи-тета. На програму је већи из-бор југословенских песама са Мокрањчевим Јужносрбијанским руковетима. Препоручамо на-шој браћи и- пријатељима, да посете овај концерат, као и да узму учешћа при дочеку.
Sokolsko društvo Brčko počelo je sa gradnjom reprezentativ-nog Sokolskog doma, koga po^ diže u centru varoši, na površini od 5.698 kv. m. a prema projektu profesora zagrebačke Um-jetničke akademije, g. Iblera. Dom če zauzimati 945, a terasa za igru 264 kv. m., dočim če o-stali prostor biti iskoriščen za letnje vežbalište_ i sletište. Dom, koji se gradi od betona i oblaže svetlucavim kamenom iz Kobaša,
ŠTA DRUGI PIŠU
„SELJAČKI DOM", zvanični organ HSS, je nedavno objavio ovu zvaničnu obavest:
»Ako ima gdje narod kakav predlog (odnosno razmještaja opčinskih činovnika) koji je opravdan, treba ga poslati pismeno na Zajednicu upravnih opčina, »Gospodarska Sloga« Zagreb, no svaki takav prijed-log mora da bude supotpisan od predsjednika kotarske organizacije HSS i narodnoga zastupnika. Prijedlozi eventualnih deputacija ili pojedina-ca, koji dolaze u Zagreb, kao ni prijedlozi koji nisu supotpi-sani od predsjednika kotarske organizacije i narodnoga zastupnika, neče biti uzimani u obzir.«
Inače se taj isti „Seljački dom" hvali, da se punih 20 godina bo-rio — „protiv partijskog protekcionizma i protiv intervencija *
U broju, koji nosi datum: „Sri-jeda, 6 novembrazagrebačka „Hrv. straža“ ima preko čitave strane ogroman naslov: „PRVA POBJEDA VILKIJEVA".
Bojimo se, da je to i bio bak-suz za g. Viikia...
СОНОЛИМА -ПЧЕЛАРИМА
Да би сте ce још више и те*
мељније упознали са животом и радом пчела и на тај начин мо-гли да их боље гајите и чува-те, како би од њих штб веће користи имали, потребно је да имате књиге које су стручни људи иаписали о томе.
У Савезу имамо књиге из ко-јих се можете поучити о свему оном што вам треба да знате о пчели. Књиге се зову „Прва ју-гословенска пчеларска дописна школа” и садржи 10 свезака, у којима је потпуно описано све што треба да се зна о пчели и пчеларењу. Поред тога имамо и израђене шаблоне у природ-ној величини за грађење модер-них кошница Даден-Бранг као и упуство како се помоћу шабло-на граде кошнице.
Књиге — свих десет свезака стају 50 дин. а шаблон 16 дин.
Новац треба слати чеком Бр. 58105 са поруџбином Савезу сокола — Теразије бр. 34 Бео-град.
biče pod krovom za nekoliko nedelja. Naročiti ukras davače domu amblem sokola od kamena, na fasadi. Velika dvorana zapre-mače 360, a pozornica 60 kv. m. Dom kao celina daje skladnu ar-hitektonsku sliku. Za gradnju je do sada utrošeno 500.000 dinara, a potrebno je još toliko. Dovr-šenjem doma zadovoljiče se naj-veča kulturna potreba Brčkog, koje je oskudevalo na prostori-jama za razne priredbe.
TAKO JE!
Beogradski list »Zemlja«, piše u broju od 3 novembra:
„ODBRANA ZEMLJE ZAHTEVA DA SE POŠTUJE I ČUVA SLOBODA I NEZAVISNOST NAл CIONALNIH ORGANIZACIJA. Svaki udar ovih, podriva temelje odbrane otadžbine i ostavlja u srcu onih, koji treba da brane zemlju, GORČINU / NEZADOVOLJSTVO, koje može katkad da bude kobno i po noga koji se bori i po one za koje se bori.
Rat je daleko od nas. Mi smo strogo neutraini. Mi čuvamo svoju neutralnost. Ali, čuvajmo se i od samih sebe, od unutrašhjih napada, nesloga, sebičnosti i razdora. Nacionalno primirje zavadenih, pravdu za sve, blagodeti za sve, slobodu za sve, a za sve duhovnu i moralnu snagu, tražl svaka o-tadžbina
*
Pod naslovom, »Partizanstvo i nacionalizem«, splitski »Narodni list« piše, u broju od 31 oktobra:
„Nije dobar Jugosloven ni ju-goslovenski nacionalista onaj, koji ne veruje u snagu svoje domovine
Zanimljivosti iz doma i sveta
U čitavoj Jugoslaviji izlazi: Od dnevnih: 32 informativna lista. Od nedeljnih: 163 informativna lista. Od časopisa u Jugoslaviji izlazi 803.
Od svih ovih listova i časopisa, privrednim, seljačkim i zadružnim problemima bave se 261 listova i časopisa. U Jugoslaviji pored toga izlazi 20 listova i časopisa za tretiranje ženskih i domačinskih pitanja, 77 staleških, vjerskih i sl.
>
Stanovništvo Sjedinjenih Ame-
ičkih Država se sastoji od mno-•jo različitih narodnosti. Čistokrvnih starosedioca, t. j. Indija-naca, imade samo 350.000, zatim ima Crnaca 13 milijuna, Kitajaca i Japana 250.000, Slovena 8 mi* lijuna, Nemaca oko 7 milijuna, Talijana 4 i po milijuna, Skandi-navaca 3 milijuna, Francuza i francuskih Kanadana oko pol mi-tijuna, otprilike isto toliko Mek-sikanaca, Madžara, Litvanaca, Fi-naca, Nizozemaca, Švicaraca i Grka, i 3 i pol milijuna Iraca. Po veroispovesti ima najviše pro-testanata, a za njima dolaze ka-tolici, kojih ima oko 22 milijuna. Pravoslavnih ima oko 6 milijuna, a Je vre ja čiji je broj u zadnje vreme porastao, oko 4 milijuna. *
Prema statistici koju donose zagrebačke »Novosti«, u Banovini Hrvatskoj izlazi ukupno 487 dnevnih, nedeljnih, mesečnih i o-stalih listova. Od toga u Zagrebu 373 a ostalih 114 u drugim mestima. Od ov&ga broja dnevnih listova ima 15 (deset u Zagrebu), oko 100 (69 u Zagrebu) nedeljnih, i oko 300 mesečnih i polumesečnih. Od dnevnih fištova 1,4- izlaze na srpsko-hrvatskom a jedan na nemačkom jeziku, dočim od nedeljnih izlazi 95 na srpsko-hrvatskom, jedan na češ* kom i 3 na nemačkom jeziku.
i u snagu svoje ideologije A još gori je onaj, koji, i zbog naj~ opravdanijih partijskih razloga, Uri apatiju i defetističke parole, pa time ubija otpornu snagu svo-ga naroda i svoje države,"
Sreča u radu
Ja sam radnik — zemljoradnik i dičim se zvanja to-' zdravi je sreču, blagostanje dao mi je blagi Bog.
Kud pogledam sve me zove, svaki poso’, svaki rad, da obavljam sve sa voljom, i za sebe, selo, grad.
Ja od zemlje hleb dobivam, od prirode blago stvaran svaki pos'o radim svesno i dužnostl odgovaram.
Raduje me kad pogledam moga rada uspeh svud', kojima je samo nebo nagradilo meni trud.
Gledam voče, vinograde, svaku šumu, mali gaj. sve tq -daje divnog blaga i na zemlji stvar a raj.
Vesele me moje njive, zlatno klasje bujnog žita,
Raduje me svako stablo kukuruza korenita.
«
Još se dičim livadama koje krasi divno cveie S kog pčelica med saku pl ja, oko koga marno leče. Ponosim se stadom svojim, rikom krava i volova Groktom svinja, tapom konja, blejom ovce iz torov a.
Volim pesmu ranog pevca, i ptičica divni poj,
Volim žubor plavih reka i zavičaj mili svoj.
AT Svud treba vredna ruka, da obide, da uradi,
A rad svaki s blagoslovom radnika če na nagradi.
U prirodi nadem sreče i u radu svetog mira; ne treba ml druge slave, niti zlata i satira.
Blago onom ko rad ceni i od njega traži slave,
On če doči do svog cilja i do svoje sreče prave! .
DUŠAN R. UDOVIČIĆ, selJak - soko
Шф. I
Резултати Савезних стрељачких утакмица у Беогоаду, 19 и 20 октобра
(Свршетак)
25. Вучковић Синиша, Бгд
25. Мошић Драгомир, Бгд
26 Цестник Перо, Мзрибо)
27. Блажан Мирослав, Бео град.......................
28. Богојевић Никодије, Са рајево.....................
28. Керстник Ладо, Крањ .
28. Мандић Лазар, Београд
28. МатиК Страја, Петров град.......................
29. Томашевић Мнлорад
Београд .............
30. Ракинић Милутин, Пауљев Зоран, Кашпетин Радивоје, Це-ровац Бранко, Бућан Станко, Стевин Светозар, Костић Мило-сав, Гвоздевић Сергије, Попов Иван, Алексијев Владимир, Бер-тел»е Андреј, Шпол>ар Влад. Бублин Виктор, Малек Радомир, Шпичск Драгутин, Стаменковић Мирослав, Фавра Алфред, Смн-љанић Михајло, Кесић Ђура, И-вановић Буда, Бубаловић Јован, Штепинец Лозеф, Стражннчки Звонимир, Новотни Отбкар, Ми-тровић Милутин, Биртић Фра-њо, Микуличић Иван, Рогић Бранко, Бег Адолф, Михорко Милован. Крачун Звонко, Турич Владо, Живковић Цветко, Ба-нич Иван, Крањц Иван, Путник Нензд, Глигоров Војин, Марков Жива, Мирник Богдан, Мило-шевич Роми. Пшеничник Милан, Штепихар Хинко, Плахута Ј., Циглер Славко, Чеховин Јуриј, Мекинда Едвин, Липовшек Фер-до, Вречко Алексиј. Цокав Луд-вик, Гашпарут Фрањо, Гашпз-руг Драго, Чутурило Теодор, -номларе Станко, Новаковић Ра-ле, Рутар Милош, Трилер Игор, Вбвк Антон, Калбах Јосип, Ђор-ћевић, Лазар, Чан>и Павел, Мило-сављевић Bo.ia, Капор Радослав, Тодоровић Крсто, Шпирић Кр-сто, Поповић Живко, Говедарица Манојло, Илић Сретен, Ђурасо-Bnh Лазар, Ибришимовић Са-лим, МилоСављсвик Радојко — сви ови са 0.
МАЛОКАЛИБДРСКА ПУШКА 50 МЕТАРА
ЧЛАНОВИ У ОДЕЉЕЊИМА
1. Душин Душан, Марибор Цестник Перо Бег Адолф
Живковнк Цв., Крањц Иван Баиич Иван
47 43 41
Свега 131 Марнбор 44 41
38
Свега 123
3. Бублин Виктор, Земун 42 Бертел>е Андреј	40
Шпољар Владимир	35
Свега 117
4. Ђурић Војислав, Панчево 44 Живојиноврћ Петар	35
Кесић Ђуро	31
Свега 110
5. Михорко Мил.. Марибор 42
Крачун Звонко Турич Владо
40
22
Свега 104
6. Бићерзхов Борђе, Земун 38 Копша Андреј	38
Алексијев Владимир	27
Свега 103
7. Ронац Вел>., Петровград 36
Букач Стеван Глигоров Војин
8. Пикл Јоже, Цеље Смолз Феликс Вречко Алексеј
9. Штепихар Хннко, Земљич Божо Плахута Ј.
Свега
Цеље
Свега
Сар.
10. Милосављевик В.,
K’anop Радослав Гогић Мирко
Свега
10. Принц Лзв., Сарајево Ђурасовић Лазар Рздичевић Бранко
Свега
11. Милошевић Роми, Цел>е Пшеничник Милан Мирник Богдан
Свега
12. Шпирић Душ., Сарајево Тодоровић Крсто Богојевић Никодије
Свега
13. Дролц Винко, Цеље ЛипОшек Фердо Мекинда Едвин
Свега
13. Чањи Павел, Нови Сад Калбах Јосиф ЂорћериН Лазар
Свега
14. Пауљев Зор., ГЈетровград Ракинић Милутин Кашпетин Радивој
Свега
15. Блажан Мир., Београд Церовац Бранко
Кун Владимир
Свега
16. Цокаи Луцшт, Це*е
Др. Жужич Саво Гробелиик Гуети
Свега
17. Путник Н., Петровград Матић Страја
Марков Жива
Свега
1$. Лах Мартин, Цеље Циглер Славко Чеховин Јуриј
*	Свега
19 PorHh Бранко, Загреб БиртиК Фрањо Микуличић Иван
Свега
20 Дугић Лазар, Ниш Марковиб Сретен Бранковић Драгол>уб
Свега
21. Керсник Ладо, Кран. Прајсннгер Оскар Грчман Иван
Свега
22. ПрповиН Ж., Сарајево Илић Сретен
35
31
Свега 102 42
39 17 98
40
37 20 97 33
32
29 94 42 31 21 94
35
30 27 92
38
27 25 90
36
28 23 87
37 30 20 87 54
23 8
85 84 29 14 84 36
33 12 83 28
24 23 75 35 22
17 74
23 23
27 73
25
28
18 71
26 23 20 69 35 23.
Говедарица, Манојло
Свега
23. Рутзр Милош, Кран. Трилер Игор
Вовк Антон
Свега
24. Бубаловић Ј., Београд Ћасић Миленко Синиша Вучковић
Свега
МАЛОКАЛИБАРСКА ПУШКА 50 МЕТАРА ПОЈЕДИНЦИ
1. Пауљев Зоран Петроград 54
2. Компаре Станко, Крањ 49
3. Лушин Душан, Марибор 47
4. Живковић Цвет., Марибор 44
4. Ђурић Војислав, Панчево 44
5. Пестник Перо, Марибор 43
6. Михорко М., Марибор 42 6. Бублин Виктор, Земун 42 6. Пикл Јоже, Цеље	42
6. Принц Лавослав, Сарајево 42
7. Бег Адолф, Марибор 41 7. Блажаи Мирослав, Земун 41
7. Крањц Иван, Марибор, 41
8. Крачун Звонко, Марибор 40 8. Штепихар Хинко, Цеље 40
8. Бертеље Андреј, Земун 40
9. Смола	Феликс,	Цеље	39
10. Копша	Atdipej,	Земун	38
10. Шпирић Душан, Сарајево 38 10. Банич Иван, Марибор 38
10. Бичерахов Ђорђе, Земун 38
11. Чањи Павел, Нови Сад 37
11. Земљнч Божо, Цеље 37
12. Ронац Вел>ко, Петровград 36 12. Новаковић Раде, Загреб 36 12. Дролц	Винко, Цел>е	36
12. Цокан	Лудвик,	Цеље	36
13. Поповић Живко, Сарајево 35 13. Милошевич Роми, Цел>е 35 13. Живојиновић П., Панчево 35 13. Лах Мартрн, Цеље	35
13. Др. Жужич Саво.	35
13. Букач Стеван, Петровград 35 13. Шпољар Владимир, Земун 35
13. Гашпарут Драго, Цеље 35
14. Милосављељвић В,. Сарај. 33
15. Кагтор Радослав, Сарајево 32
16. Глигоров В., ПеТровград 31 16. Кесић Ђуро, Панчево 31
16. "БурасовиН Л., Сарајево 31
17. Калбах Јоснф, Нови Сзд 30
17. Пшеничник Милан, Цеље 30
18. Гогић Мирко, Сарајево 29 18. БубаловиК Јован, Београд 29
18. Церовац Бранко, Земун 29
19. Марковић Сретен, Ниш 28 19. Путник Н., Петровград 28
19. Липовшек Фердо, Цеље 28
20. Микуличић Иван, Загреб 27 20. Мирник Богдан, Цад.е 27 20. Тодоровић К., Сарајево 27
20. Алексијев Влад., Земун 27 (
21. Керсник Ладо, Крањ 26
22. Капус Иван, Крањ 22. Богојевић Ник., Сарајево
22. Дугнћ Лазар, Ниш	25
23. Матић Страја, Петровград 24
24. Марков Жива, Петроград 23 24. Ракинић Мил., Петровград 23 24. Илић Сретен, Capaje^o 23 24. Рутар Милош, Крањ 23 24. Прајсичгер Оскар, Крањ 24. Биртић Фрањо, Загреб 24. Рогић Бран^о, Загреб
24. Мекинда Едвин. Цеље
25. Турич Владо, Марибор 25. Трилер Игор, Кран>
25. Гзшпарут Фрањо, Цел>е 22
25. Циглер Славко, Це.Ђе 22 '26. Чутурило Теодор, Загреб 21
26. Радичевић Бр., Сарајево 21
27. Ђорћевић Лаз., Нови Сад 20 27. Малек Јожеф, Марибор 20 27. Плахута J-, Цел>е	20
27. Грчман Иван, Крањ	20
28. Бранковић Драг., Ниш 18
29. Вречко Алексеј, Це.Ђе 17
29. Чеховин Јуриј, Цеље 17
30. Кун Владислав, Земун 14
31. Гробелник Густи, Це.ге 12
32. Говедарнца М. Сарајево 9
33. Кашпетин Р., Петровград 8
34. Ћзсић Мнленко, Београд 4
35. Вовк Антон, Крањ	2
36. Вучковић Син., Београд 0
Smrt vredne sokollce
Sokolsko društvo Beograd V
izgubilo je vrednu članicu uprave, sestru Katarinu Mitrovič, koia je preminula prekjuče, posle dužee bolovanja. Sokoli Beograda is-pratili su pokojnicu u velikom broju na groblje, odavši joj duž-niu počast i zahvalnost, što neka je tiajlepša uteha ožaloščenom su-prugu, bratu Milanu, takoder od-ličnom sokolskom radniku.
FORMULARI ZA STRELJACKE OTSEKE I ZA KRAČE SLUŽENJE U KADRU
Savez Sokola otštampao je sve formulare koji se pominju a knjiži »Potrebna znanja za streljač-ke otseke«, kao i sve obrasce oko podnošenja molbe za krade služenje u kadru.
Cena formularima je sledeča:
Komplet molba sa uverenjima 2 dinara; — Streljačka knjižica 1 dinar; — Dnevnik gadanja, puš-kom, automatskim pištoljom, dnevnik bojnog gađanja automatskim pištoljem, oružna knjiga, spsak odlikovanih, svaki komad po jedan dinar.
Svi ostali formulari su po pola dinara.
Napominjemo, da su odštampa-ni svi formulari koji se nalaze u pomenutoj knjiži.
Da bi se olakšao i ubrzao rad
ХРОМАТИЧНЕ
oko nabavke formulara, neka bratske jedinice kod porudžbine postupaju ovako:
Formulare nabaviti od streljai-kog otseka Saveza Sokola, a sa porudžbinom poslati u markama novac i to: do deset dinara u po-štanskim, a preko deset u takse-nim markama. Na taj način izbe-di de se čekovni promet i olakša-ti što brža otprema.
Садржина соколских листова
„СОКОЛСКА ВОЉА“
Лист љубл>анског соколства доноси у броју 186 уводни чла-нак: „Дан свих мртвих“, редов* не рубрике о раду соколства и животу у словенским земљама, апел за помоћ браћи и сестра-ма на граници итд. £Ia нзслов-ној страни лист дбноси сликУ Др. Томаша Черни, најужег са-радника Тирша и Фигнера, при-ликом стогодишњице рођења. Др. Черни био је старешина ма-тичног прашког сокола, са кога положаја је отступио за време док је био градоначелник Пра-га. По смрти Фигнеровој на-ставља његовим радом.
„ОКО СОКОЛОВО”
Бр. 8, за октобар, гласника Соколске жупе Београд, доноси v садржају, поред чланака по-свећених Деветом октобру, и чланке „Соколство и човечан-ство“ од М. Мајсторовића; „Со-ко и војска“ од генерала Андре Петровића, „Шта треба да ра-димо у пролеће" од К. Петро-вића, песме итд.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOL.' LOGATEC ima još značke br. Gangla, koje razpošilja bratskim edinicam po din. 3,— za komad!
ТРАЖИТЕ
БЕСПЛАТАН
UEHOBHUKl
БГОГРАД ИРАЉА МИЛАНА 9 TEF/1.20-333
5—st
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
ина швајцарских часовнвка ва руку н џеп, влатног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
5patи i сестрана попуст Цене врло солидне. Стручаи рад
I Гражите цене за израду
клинаца а значака
__________________
ДИИИИИИМИИИИИШИИМИИИИИИИМИИИИИИИИИИИИИИИИИ МИИИМИИИИИИИИИИИИ—■■■ ■!■■■ ■ III	n—l ■ l'— I—I
Портландцемент и високовредни - Супер-портландцемент домаћих фабрика нуди и продаје
i '	'	'	\
„ЦЕМЕНТ« Ар Д.
)
<8-1
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovida 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčid) — Štamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarevič — Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-722.