KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 72 (6)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5597.
Edgar vVilliam Brandt, industrijalac Pariš.
Poboljšanja kod topova, koji prate pešadiju.
Prijava od 28. maja 1927.	Važi od 1. januara 1928'
Traženo pravo prvenstva od 15. februara 1927. (Francuska).
Ratne potrebe učinile su. da je ponikao jedan niz artilerishh orudja od kojih izvestan deo najprs upotrebljen u rovovskom ratu, a sad treba da prati i ide uz pešadiju pri njenim operacijama u pokretnom ratu.
Ova orudja, većim ddom, pokazala su se kao teška, glomazna, duga i teška za transport i postavljanje u borbu. Veći deo bio je bez preciznih instrumenata za me-renje i nišanjenje, koji, manje korisni za rovovski rat postadoše neophodni u pokretnom ratu.
Razna poboljšanja — predmet ovog pronalaska, odlikuju se naročito time, što imaju sledeče odlike — pojedinačno ili u grupi:
1.	Neposredno baterisko postavljanje orudja na svakom terenu, čak neravnom, u razrušenom položaju, u rupu načinjenu granatom, iza zida, u rovu, u poteku i t. d. može se izvesti pomoću postolne ploče, relativno lake, koja se ne di formiše, a koju treba samo postaviti na zemlu bez ikakvih predhodn h radova, da bi se tu učvrstila vrlo jako odmah posle prvih metaka, i najzad time je omogućena paljba u svima pravcima.
2.	Donji deo lopovske revi postavlja se u naročita lež šta ili izdubljene suporta predvidjeno u ploči i tu se momentano i automatski utvrdjuje. Prosto ugaono po-meranje cevi, izazvanom u željenom trenutku, dopušta u izvesnim prilikama da se oslobodi donji deo r d postolne ploče bez
ikakvog truda. Cev, u čvrstoj vezi sa po-stolnom pločom, malo se trza usled na ročite konstrukcije pomenute posteljne ploče. Donji deo nikad ne izlazi iz otvora za vreme paljbe. Izdubljeni suporti su ra-sporedjeni tako, da je paljba mogućna pod ma kojim uglom, ma kakav bio položaj nagiba posteljne ploče u odnosu na cev i na zemlju.
3.	Neposredno postavljanje u bateriju na svima terenima tako isto je mogučno zbog naročitog rasporeda lafeta, pri čem. ovaj raspored dopušta ovom lafetu, da se odmah prilagodi terenskom sastavu pa ma kakav bio nagib terena ili njegova neravnost, pri čem je s jedne strane obez-bedjena potpuna stabilnost orudja a s druge, u svakom slučaju horizontalnost uredjaja za košenje i pravo nišanjenje. Ova poslednja dobra strana, uvek vrlo važna, glavna je za precisnost gadjanja po krivoj sa ovom vrstom orudja.
4.	Aparat za nišanjenje velike tečnosti može se upotrebiti blagodareći kombino-vanoj primeni posteljne ploče sa automatskim zabravljivanjem sa uredjajem za „isključivanje inercijom'1, t. j. ur< djajem, koji omogućuje zakasniti povlačenje lafeta od strane cevi, i koje čini nezavisnim lafetu trenutku polaska zrna, tako da lafet ostaje nekretan za vreme paljbe.
Poboljšanja, predmet ovog pronalaska, naročito dopuštaju izvodienje jedrog vrlo lakog orudja, koje može terati daleko močno zrno pod uslovima nove precizije.
Din. 35 —
pri čem koristi sve dobre strane poljske artilerije kao i teške, odnosno nišanjenja i orientisanja.
Druge odlike predmet pronalaska biće opisane u toku opisa. Opis koji se odnosi na priloženi nacrt dat je samo kao primer.
Sl. 1 pokazuje, u vertikalnom izgledu, postoljnu ploču (postolje) po pronalasku.
Sl. 2 pokazuje postoljnu ploču u horizontalnom izgledu,
SI. 3 je izgled sa strane.
SI. 4 pokazuje, u drugoj razmeri u poprečnom preseku, uredjaj za utvrdjivanje donjeg dela cevi na pos'olju.
SI. 5 je izgled sličan gornjem, i pokazuje uredjaj u trenutku ulaza ili izlaza donjeg dela cevi.
Sl. 6 je celokupan izgled u drugoj sraz-meri i pokazuje pribor u trenutku spremanja za dejstvo.
Si. 7 je sličan izgled, posle odlaska prvih zrna pri čem je postolje dobro uglavljeno u zemlju.
SI. 8 ie horizontalan izg'ed, koji šema-tički pokazuje način iskorišćenja postolja za paljbu u svima pravcima.
SI. 9 i 10 pokazuje kao primer dva načina izvodjenja lafeta sa dva nogara po, pronalasku,
SI. 11 pokazuje lafet sa dva nogara običnog tipa.
SI. 12 i 12a pokazuje jednonožni lafet po pronalasku; namenjen za postavljanje na platformi za automobilsku vuču.
SI. 13 pokazuje kao primer izvodjenja uredjaj za odvajanje inercijom, koji čini cev nezavisnu od lafeta
SI 14 pokazuje jedno vertikalno izvo-djenje uredjenja za odvajanje.
Postolje se može praviti od livenog čelika, od kovnog liva ili prvenstveno od izdubljenog lima ili kovanog gde se donji nosači i gornji suporti utvrdjuju autogenim zavarivanjem, zakivanjem, električnim zavarivanjem ili svakim drugim srestvom.
Gbvni zid 1 je podesno ispupčen i savijen prema zadnjem delu, da bi se načinio kljun 2, čiji donji deo prvenstveno isečen kao 3, tako da olakšava zabijanje u zemlju.
R-cra (nosači) 4 vezani za glavni zid pojačavaju i dopunjuju dejstvo kljuna 2 i držeći postolje poprečno, omogućavaju bočnu paljbu čim se postolje utvrdi u zemlju.
Ovo se uivrdjivanje dobija pomoću obo-5 postolja, rebra 4 i kljuna 2, koji skupa čine čvrstu celinu, koja se zabija više ili manje u zemlju pod dejstvom trzaja.
Kljun 2 i vertikalni delovi 5 mogu se postaviti bilo na ivicu postolja bilo ispod
njenog donjeg dela na izvesnom odstojanju od ivica.
Na gornjem delu glavnog zida 1, orto-gonalno prema kljunu, utvrdjen je blok suporta 6 i držan ispupčenjima 7 koji na taj način ravnomerno dele sile trzaja.
Suporti se mogu graditi na taj način, što, lopta donjeg dela cevi može ulaziti u suport i spajati tamo samo putem koji je načinjen dovoljno kos. Lopta naravno, ne može izaći iz svog suporta sem putem po kosoj osi.
Utvrdjivanje donjeg dela cevi može se tako isto post ći polusfernim suportima u postolju, pri čem se iznad postavljaju spiralne uzdužne opruge, poprečne ili kose, koje donji deo cevi mora razmaknuti da bi ušle u suporte.
Napon opruga je proračunat tako, da odboj cevi i donjeg dela cevi posle reakcije zemlje ne bude dovoljan da loptu izbaci iz suporta.
Dejstvujuća sila na cev od strane posluge omogućava lak izlaz lopti i demontiranje orudja.
SI. 4 pokazuje, kao primer jedan poprečni presek ovog sistema zabravljivanja, pri čem je donji deo utvrdjen na dnu suporta 8 naponom dveju uzdužnih opruga 9, koji su podesno učvršćene na bloku 6
SI. 5 pokazuje položaj opruga 9 u trenutku prolaza donjeg dela cevi 10 pri ulazu ili izlazu iz suporta 8.
Uredjaj se mcže menjati dodavanje za-piroča i bočnih brana, da bi se poboljšala adhezija opruga na lopti.
Lopta se može slobodno okretati u su-portu sa izvesnom amplitudom kretanja, isto pak dopušta da se top upravlja u svaki željeni pravac.
Ovaj uredjaj sa više suporta, postavljen ortogonalno prema kljunu, utvrdjen na čvrstu celinu, snabdeven napravama, koje obezbedjuju čvrsto utvrdjivanje u zemlji, omogućava paljbu u svima pravcima oko postolja.
Čim se orudje sprema za dejstvo na kakvom novom položaju, treba postaviti postolje na zemlju, kao što je pokazano u si. 6 i uneti loplu u jedan od suporta.
Bio teren tvrd kao drum ili mekan kao orana zemlja posle prvih hitaca vertikalna reakcija strzaja nabija ceo ili samo deo kljuna 2 u zemlju, kao i rebra 4 i ivice 5, tako da se postolje utvrdjuje u zemlju tako, da se može odmah nastaviti sa paljbom a da postolje ne klizi gubeći nišan. Nišan je na ovaj način obezbedjen za sve pravce oko postolja.
Na isti način može se poslužiti postoljem ako se dubi zemlja pre pripreme za paljbu.
Osim toga valja napomenuti, da su su-porti jedni nagnuti prema prednjem delu a drugi nazad, pri čem je srednjem šup-Ijem suportu osa normalna naglavni zid, da su drugi pomoćni suporti u datom slučaju nagnuti desno ili levo.
Ovaj raspored omogućava za svaki položaj baterije paljbu pod velikim uglovima kao i pod malim, oko postolja utvrdjenog u zemlju posle prvog metka.
SI. 8. pokazuje šematički upotrebu postolja za paljbe u svima pravcima.
Pri tehničkom izvodjenju, postolje može biti okruglo, ovalno, kvadratno ili poligo-nalno. Glavni zid (tabla) I, gornja ispup-čenja, rebra donja 4, kljun 2, blok 6 šupljih suporta, mogu se liti u jednom komadu ili graditi iz delova posebno načinjenih, koji se najzad sklapaju pomoću raznih srestava, da bi se stvorila celina, koja budući korisna, odgovara izlaganju po sl. 1, 2 ili 3 i dalje, može imati razlike u obliku, materialu i načinu izvodje-nja. Zabravljivanje pomoću šupljuh su-porfa i lopti može se zameniti svakim drugim sličnim načinom: kardanskim ure-djenjem ili tome slično, koje dopušta obrtanje i ugaono pomeranje cevi u svim pravcima.
U ovim slučajevima, postolje se može načiniti — kao što je gore rečeno — sa ispupčenjima, kljunovima i rebrima, ako je isU> namenjeno da se postavlja na zemlju za pucanje bez prethodne obrade zemljišta.
Za postavljanje orudja na platformu sa automobilzkom vučom ili tome slično, postolje se menja na taj način, što se izostavljaju kljunovi, ivice i rebra, da bi se isto utvrdilo u jednoj podesnoj tački nosača šasije, da bi se, tako isto, omogućilo pucanje u svima pravcima.
Predmet pronalaska je, tako isto noseč, koji se može prilagodjavati konfiguraciji razlitih terena i koji može biti bilo dvonožan, postavljen na zemlju ili na lafet utvrdjen na točkovima, bilo jednonožan ili dvonožan postavljen na platformu ili osovinu i t. d.
Cilj je pronalasku da na ovim raznim nosačima pomeranjem ili deformacijom jednog ili više komada specijalno predvi-djenih izaziva ugaono pomeranje jednog oscilatornog uredjaja ili „kolevke", koja nosi uredjaj za pravo nišanjenje i koše-nje po dotičnom lafetu, tako da se lako zauzme horizontalan položaj, ako treba, za taj deo lafeta,
Sk 9 i 10 pokazuje kao primer dvonožni lafet po pronalasku..
Noge 21 i 22 su pokretne oko jednog ili više zgloba 23 te se mogu razmicati
više ili manje jedna od druge, a hod im je ograničen jednim lancem, štapom ili tome slično 24, da bi mogle zauzeli položaj iz si. 9 i 10-
Uredjaj A, koji omogućava nišanjenje u jednom pravcu i paljbu košenja na dotičnom lafetu, može oscilirati oko jednog ili dva zgloba 23, pri čem noge 21 i 22 zauzimaju podesan položaj radi obezbe-djenja ravnoteže celine, dok je treća oslona tačka orudja prestavljena loptom (zadnjim delom cevi), koja leži u jedan šuplji su-port postolja, koja leži na zemlji, ili je prema potrebi ukopano (si. 6 i 7).
Pošto je lafet u ravnoteži na zemlji, to-je uvek mogućno, dejstvujući na rep A1 uredjaja A, ugaono osciliranje poslednjeg tako da osa A2 bude horizontalna.
SI. 9 i 10 pokazuju, kao primer jedno od srestava za to regulisanje. Poluga EP vezana je na zglog za nekretnu tačku repa A1. Ona je s druge strane vezana za osovinu nošenu prstenom B! za stezanje, koji može kliziti ili se ukočiti, povelji, na pr. duž noge 22. Obrnuti uredjaj se tako isto može upotrebili. Poluga B1 sastavljena je iz šupljeg rukava i dve šipke izlozane u suprotnom smislu. Obrtanje šupljeg rukava u jednom smislu ili drugom omogućava produženje ili skraćenje dužine poluge B1.
Pomerajući — radi važnih oscilacija — prsten B3 duž noge 22, radi definitivnog podešavanja, dejstvujući na dužinu poluge B1 oscilira rep A1 i uredjaj A oko jednog ili više zglobova 23. Dakle uvek je mogućno osovinu A2 vratiti u horizontalan položaj, što se postiže čitanjem pokazivanja na nivou nošenom od strane uredjaja A ili aparata za nišanjenje C.
Ako se na pr. kod si. 9 i 10, misli na pripravljanje za dejstvo, onda je očevidna korist od vraćanja osovine A2 u horizontalan položaj. Osim dobre stabilnosti orudja u svim slučajevima je tako isto osigurana vertikalnost optičke ose aparata za gadjanje C, pošto je konstruktivno ova optička osa normalna na osovinu A2. Na ovaj se način izbegavaju greške u nišanjenju i nenormalna skretanja, koja će biti opažena za vreme gadjanja, naročito-sa orudjima za gadjanje u krivoj liniji, ako optička osa aparata za gadjanje nije bila paralelna ravni gadjanja (vertikalna po definiciji).
Postavljanje za paljbu na strmom terenu, na pr. sa dvonožnim lafetom sa utvr-dienim razmicanjem, ranije upotrebljivani tip šematički je pokazan na si. 11.
U ovom slučaju aparat za gadjanje C može se utvrditi, pomoću uredjaja za odvajanje usled inercije, na kariku D za
.stezanje lafeta na cevi. Aparat C se može koncentrično pomerati u osi cevi; da bi se dobila vertikalnost njegove optičke ose ali pošto osovina A2 nije horizontalna, svaka prornena ugla gadjanja (zbog menjanja daljine) Stvara bočno skretanje cevi i skretanje od pravca nišanjenja. Tako fšk> svaka premena gadjanja u jednom pfavcu 'menja i ugao gadjanja ii, time menja više ili manje daljinu nošenja- Dakle pod ovim uslovima nije zgodno regulisati gadja nje na jedan odredjen objekat.
Da bi se ovo izb&glo neophodno je vas-postaviti horizontalnost dela lafeta, koji skupa čini kolevku cevi (slično poznatoj kod topa ođ 75 mm, a ne da se dejstvuje nai sam aparat za nišanjenje, što daje samo približne rezultate.
Po pronalasku, ovo dejstvo na jedan deo lafeta vrši se prostim i zgodnim ure-djajem; koji je pokazan na nacrtu samo kao primer izvodjenja.
Poluga B' može se zameniti na pr. zup častim sektorom ili tome slično; oba zgloba 23 mogu se zameniti jednim jedinim zglobom bfez promene principa ljuljanja ure-đjaja A, čiji se oblik i raspored mogu tako isto menjati. Poluga B' može, po potrebi, biti deo jedne od nogu iij jednog od pomerača, koji drže uredjaj A.
Artilerisko poboljšano orudje po pronalasku se može postaviti na torkove, pri čem se noge zamenjuju sa dva povlekača
SI- 12 i 12a pokazuju jednonožni lafet po pronalasku odredjen na pr. za instalaciju na platformi za automatsku vuču.
Ceo lafet se može kretati oko ose x-x Osciliranje, za vraćanje u horizontalnost osovine A2, dobija se dejstvom na ručice B8 da bi se produžila ili skratila poluga B1 koja se okreće oko osovine B° povlačeći nogu A' koja se okreće oko zgloba 23
Poluga vrste B1 pokazana na si. 8 i 9 i vertikalno postavljena, mogla bi tako isto služiti za vaspostavijanje horizontal-nosti osovine A2-
Za sva orudja na točkovima ili tome slično, postavljanje u horizontalan položaj može se tako isto dobiti na pr. pomoću zupčanika, koji ugaono pomefa jedan deo vezarf kruto za uredjaj, koji obrazuje kolevku topa i, ako treba, nosi organ za paljbu u vidu košenja i nišanjenje u pravcu, pri čem zamenjuje deo A iz gore opisanih uredjaja.
Pri upotrebi aparata za nišanjenje sa utvrdjenim položajem na relativno lakom orudju sa krivoliniskom paljbom i bez kočnica, mora se izbegavati da se pome-nuti aparat ne ošteti za vreme pucanja. Dakle to vreme nesme da trpi nikakva
nagla vučenja sa strane cevi ni u trenutku trzanja ni u momentu odskakivanja cevi usltd uticaja elastične reakcije zemfie.
Jedno rešenje bi bilo u tome, staviti cev, prosto bez stezanja, na lafet pomoću jednog olučastog nosača, koji je člankasto ulvrdjen za kolevku. Ovo rešenje je nepotpuno jer ono ne isključuje opasnost od propinjanja cevi za vreme pucanja pod velikim uglovima.
Di bi se cev održala Pa lafetu može se upotrebili: ili jedna nekretna karika za stezanje, ili pokretna karika, koja se može kretaii pomoću valjaka ili lopti na cevi.. Održavanje cevi na lafetu posredstvom ovih sistema karika bbezbedjeno je jedr. nim „razdvojnikom“ koji omogućava, dg. se istkoristi inercija lafeta, da bi se iz-beglo pomeranje njegovo od stranci ćevi za vreme paljbe/	, ,,
Po pronalasku cev trpi samo slaba kretanja vrlo male amplitude i vrlo kratkotrajna iz sledečih razloga:
1.	Za vreme trzanja, nju drži’dosta prostorno postolje, koje je. čvrsto utvrdjenb u zemlji koja plastično prima napone-
2,	Za vreme vraćanja postolja i cevi usled uticaja elastične reakcije zmije povratna kretanja oba ova dela, pošto su vezana bivaju istovremeno i cev ne skače šlo je opaženo pri upotrebi postolja, koja. nisu vezanja sa cevi.
,,Razdvojnici“ opisani gore kao primer, dovoljni su da učine nekretnim lafet za vreme paljbe, što pak dopušta upotrebu nišanske sprave sa velikom precizijbm-
U si. 13 cev T topa drži se u položaju u karici U posrestvom jedne ili više opruga R, koje su podesno postavljene tako, da obrazuju razdvojnik. Ovaj uredjaj može se tako isto obrazovati od jedne ili više opruga oblika V. koje vezuju pokretnu kariku, koja je sastavni deo nosača zaA čvrst sistem spoja, koji je deo cevi, što pak obezbedjuje najbolju podlogu i najbolje vodilo za cev T u odnosu na nosač.
SI. 14 pokazuje razdvojnik obrazovan od karike L, koja se pomera po cevi T Domoću valjaka ili lopti M, opruga R1 i R2 koje stoje izmedju odbojnika 0 i 01 cevi i prstenova P i P' koji se pomeraju na cevi. Ove opruge obezbedjuju vezu izmedju cevi T i nosača S i rade prema potrebi prema zadnjoj ili prednjoj strani, radi oslobodjenja nosača od kretanja cevi T, koja su više ili manje velika i brza.
Opruge Rl i R2 umesto da se postave oko cevi T, mogu biti postavljenne pod uglom iii paralelno prema osi cevi i biti manjih dimenzija nego što se vidi na si. 14. One se mogu zameniti zatim sve kim uredjajem, koje vrši istu ulogu razdvojnika
t. j. kao usporavači na pr. pneumafični ili oleo-pneumatični klipovi, gumeni delovi i t. d. koji rade pri vučenju (istezanja) ili sabijamu ili pri jednom i drugom, istovremeno ili sukcesivno, da bi se dobio sličan rezultat ili isti, koja omogućava pri-tagodjivanje na orudju nišanske sprave, i 'bilo na lafetu bilo na samoj cevi, pri čem je razdvojnik u ovom poslednjem slučaju , ^postavljen izmedju same cevi i nišanske sprave.
Iz gornjeg se vidi, da upotreba postolja i uredjaja, usporivača kretanja o kojima je bilo reči gore, dopušta primenu preciz-nišanske srave. koja ima na pr. — što je slučaj kod poljske artilerije — naprave za gadjanje u rednom pravcu za gadjanje •u vis, kao i zarovni pomoću kojih se pro-verava horizontalnost.
Odnosno same cevi, ista može biti potpuno cilindrična sa velikom tačnošću, pri čem se zadnji deo prvenstveno uštaf-Ijuje spolja na donji deo cevi, te na taj način obrazuje prsten. Cev naravno može biti glatka ili snabdevena sa olucima.
Paljenje se dobija po principu auto per-kusije, pri čem se udarac može regulisati, da bi po volji gušio auto-perkuziju. Udarac se stavlja u rad podesnim mehanizmom. Osim toga se može upotrebiti i svaki drugi poznati sistem za paljenje, što zavisi od okolnosti.
Po sebi se razume, da se na pokazanim uredjajima, koji su opisani kao primer mogu činiti konstruktivna preinačenja a da se ipak ne izadje iz granice pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Poboljšanja kod topova koji prate pešadiju naznačena time, što je postolje za stavljanje topa u dejstvo obrazovano od jedne površine, čija je jedna ili više ivica povijena, da bi se stvorio ankerni kljun, pri čem postolje ima ispupčenja i rebra za pojačanje, koja čine poprečne kljunove za utvrdjivanje.
2.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što je uredjaj za utvrdjivanje donjeg dela cevi na postolju automatsko i ima ležšta ili šuplje suporte predvidjene u
jednom delu, koji je vezan sa postoljem i prvenstveno stepenasto izradjen, shodno osi gadjanja pod raznim uslovima, pri čem ova ležišta ili suporti primaju loptu nošenu od zadnjeg dela cevi, koja pak lopta može ležati u svakom suportu.
3.	Poboljšanja po zahtevu 2, naznačena time, što automatski uredjaj za utvrdjivanje zadnjeg dela cevi ima ležišta ili bočne izdubljene suporte.
4.	Poboljšanja po zahtevu 2 ili 3, naznačena time, što opruge podesnog napona drže u ležištu loptu zadnjeg dela cevi.
5.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što je Ijuljaška ili nišanska sprava postavljena na nozi ili nogama lafeta ili na postolju pomoću zglobova, a s druge strane vezana za jednu od nogu ili postolje uredjaja za regulisanje, koja dopušta menjanje nagiba.
6.	Poboljšanja po zahtevu 5 naznačena time, što je naprava za regulisanje nagiba obrazovana od štapa promenljive dužine, koji je pak načinjen od jednog ili više zavrtnja, koji rade sa izlozanim rukavom ili ručicom.
7.	Poboljšanja po zahtevu 5, naznačena time, što ima uredjaj uključen izmedju cevi i lafeta, ili izmedju cevi i nišanske sprave, kao i kariku ili tome slično, koja opasuje cev, a tako isto i usporivač po-vlačnog kretanja, koji vezuje cev za kariku.
8.	Poboljšanja po zahtevu 7, naznačena time, što je karika nekretna pri čem se stezanje cevi vrši pomoću opruga radialno rasporedjenih, koje obrazuju usporivač povlačnog kretanja.
9.	Poboljšanja po zahtevu 7, naznačena time, što se karika pomera na cevi na pr. pomoću valjaka ili lopti, pri čem su ras-poredjene spojne opruge za cev i kariku koncentrično prema cevi.
10 Poboljšanja po zahtevu 7, naznačena time, što je usporivač povlačnog kretanja obrazovan od jednog pneumatič-nog ili oleo-pneumaličnog klipa ili gumenog komada, koji radi ili pri istezanju ili pritisku ili pri jednom i drugom istovremeno ili sukcesivno.
’ ■ ' ' ::
-
... ■ ' ■ .'.: "
>/	:>f>d
....
/ ' •" . ' . ‘ .................................................................................
.
. . .
. j ’ i •:
.	...	• 'T! ’

(
’


tl
: . ., r.

Adpatent bro/S597.
unj
'

I-
i	^	;	•• ^ • ••
.

»H
s

v;-

■’ v-
f j -
.'jv
••
- • ■
s,
i
v- ■	\
•* v’ ■ '
.

.vi
......



i,.,
i' -■.
!>.
i... v'

1
r
I	■	J
.	-s	■:	'	■
■ ■	I	'	■'
' h'5	'i'': i-
■ -v--,;	(* ;
..
> •
;
i :'