Poštarina plaćena u g
Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
Zagreb, 8. aprila 1032.	Broj 14.
Francesco Giunta je nebrojeno puta i pismeno i usmeno potvrdio, da je zapalio »Balkan« u Trstu, a hvali se, da je i inače mnogo učinio »ognjem i mačem« za talijanstvo Julijske Krajine.
ISTRA
Francesco Giunia danas ogorčeno g protestira protiv namjera Velike j Britanije, da u školama i sudovima i na Malti ukine talijanski jezik. On £ poručuje Britaniji, da ni topovi ni i mornarica ni sve zlato svijeta noće JI moći zaustaviti volju talijanskog i naroda na Malti.
GLASILO SAVEZA JUG©$LOVENSK IH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
»ISTEA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u i Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvo-Zagrebu, Masarykova ulica 28.11. — Broj čekovnog računa 36.789.	I struko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku.
Mussolini i nacionalni karakter Julijske Krajine
O Mussolinijevom Ralnom dnevniku je već bilo govora u našem listu. Iznijeli smo iz tog dnevnika i nekoja karakteristična mjesta, ali nije to bilo učinjeno iscrpljivo i nisu bila iznesena iz te knjige sva mjesta, koja nas in-teresuju. Naš saradnik »Vam« u ovom se članku opširnije osvrće na Mussolinijev Ratni dnevnik i iznosi točne prevode onih pasusa, koji su karakteristični i značajni.
U izdanju »Libreria del Littorio« Rim, izašla je u talijanskom originalu, a u izdanju »Amalthea« Verlag u njemačkom prevodu knjiga pod naslovom: »II mio diano di guerra«, koju je napisao Benito Mussolini. Ne ćemo da na ovom mjestu govorimo o spisateljskim vrlinama pisca te o kakvoći knjige same, nego hoćemo da skrenemo pažnju na neka interesantna mjesta, koja moraju zanimati svakog jugoslavenskog rodoljuba.
Dok se svi talijanski vlastodršci, a osobito oni, koji terorišu naš narod u goričkim, tršćanskim i istarskim krajevima pozivaju na tobožnju činjenicu, da su te zemlje od vajkada talijanske, pa da u tim zemljama žive samo čistokrvni Talijani, a da ima jedino mali broj tu-djih elemenata, »od Austrije importira-nih Slovena«, zanimljivo je čuti što Mussolini piše, moguće i nehotice, o Slovencima u tim zemljama.
U slijedećim reteima navadjam s toga ona mjesta iz gore spomenute knjige, koja nam mogu osvjetliti pitanje: da li su u ovim krajevima domaći Slovenci a tudjinci Talijani ili obratno.
Odmah u početku knjige priznaje Mussolini, da ima čak i u predratnoj Italiji Slovenaca. Na stranici 17 talijanskog izdanja stoji:
»15. septembra.
Odmor u Šenpetru ob Nadiži. Prva od sedmero općina, u kojima se govori slovenački jezik. Za mene nerazumljiv ...«
Na strani 18 istog izdanja čitamo bilješku Mussolinijevu:
»Nakon napornog marša eto nas u Robiču, prvom austrijskom selu.
U Robiču odmor od nekoliko sati. — Padamo u jedinu gostionu.
Opažih jednog dječaka od nekih 7—8 godina, koji drži ručicu sìsaljke i poslužuje nas vodom. Pitah ga:
— Kako se zoveš?
— Stanko.
— A dalje?
Dječak me ne razumije i ne odgovara. Pitam jednu djevojku, koja prolazi kroz dvorište.
— Zove se Urbančič.
Potpunoma slovensko ime«.
Tako kaže Mussolini. A malo kasnije na stranici 19 govori nam Mussolini opet:
»Natpis, koji sam našao dva kilometra pred Kobaridom na jednoj zadu-žbenoj kapelici uz samu cestu glasi: Nikdar noben še ni bil zapuščen^
Ki v varstvo Marije je bil izročen...«
Kod prepisivanja ovog natpisa, desilo se da je od Mussolinija na više mjesta netačno prepisan. Prepis, kako je objavljen tačno u uvodno spomenutom talijanskom izdanju, odnosno prepisan od Mussolinija, glasi:
Nikdar Noben se ni bil zapuščen
Kiv varstvo Marjis Bil izzogen.
Ali nije glavno ovo, da li je prepis Mussolinijev tačan ili ne, glavno je da Mussolini najprije konstatira, da u prvom selu preko predratne granice tali-jansko-austrijske nalazi u jedinoj gostioni u selu slovenačku djecu, koja ne razumiju talijanski osim par riječi; glavno je nadalje, da Mussolini nalazi uz samu granicu uz ceste kapelice sa slo-
venskim natpisima. Takvih kapelica ima medju našim narodom, a osobito medju Slovencima mnogo. Početak ovih kapelica leži daleko u srednjem vijeku, kad su po Evropi harale svakojake kužne bolesti, kad su u naše krajeve dolaziliTurci, jednom riječi, kad su naši krajevi bili izloženi ne samo bolestima, već i najrazličitijim ratovima, prolazu vojska itd. Takve su kapelice dakle jasan znak, koji je narod u tim krajevima domaćin.
Čitajući dalje Mussolinijev ratni dnevnik, nalazimo na svakoj stranici slovenska imena brda, rijeka i sela, — imena, koja se danas brišu sa zemljopisne karte, kao da ih nikad nije bilo. Medjutim je sadašnji vodja fašizma u svom ratnom dnevniku sam postavio dokumenat, koji svjedoči, koja su prava imena tamošnjih sela, brda i rijeka.
Jedno karakteristično mjesto nalazi se na stranici 68, gdje Mussolini govori (u to vrijeme nalazi se on na soškoj fronti):
»Ovdje nitko ne kaže: — Idem u svoje rodno mjesto.
Kaže se: — »Vraćam se u Italiju!...«
Tim riječima zabilježio je Mussolini tačno raspoloženje medju talijanskim vojnicima na Soči. U njima je bio osjećaj, da se ne nalaze u svojoj zemlji, da se nalaze u jednom stranom svijetu, da se nalaze medju strancima. Iz toga ra-
spoloženja izvire ono: »Vraćam sei Nikako ne možemo poreći, da ima u Italiju !«, to jest medju svoje ljude (Mussolini dobre oči. On je tačno vidio, iz tudjinstva. Danas Talijani prikazuju što misle autohtoni stanovnici one zem-
krajeve oko Soče, tršćansku i istarsku zemlju kao nešto prvobitno talijansko. Danas i Mussolini naglašuje, da su ti krajevi talijanski, ali je to uzaludno naprezanje. Oni će krajevi za Talijane ostati uvijek tudji, ostati će to krajevi, u kojima će se osjećati — ma da su sada kao gospodari — sigurno uvijek kao tudjinci.
Na stranici 10-oj talijanskog izdanja nalazimo :
»15. februara.
Caporetto. (Kobarid). Četvrti, put prolazim kroz ovaj mali slovenski gradić, kojega su naši zauzeli čim su prešli granicu. Nema promjena. Gradić mi se čini uredniji, gotovo pomladjen — ali mirniji i ostavljenih. Malo ima vojnika i malo kola. Veliki promet i prvih mjeseci rata ostao je isti, ali je sada otklonjen u okolinu gradića, gdje se nalazi vojnički grad sa širokim ulicama i prostornim trgovima.
Ni stanovništvo se nije promjenilo. Zavirio sam u nekoje dućane i još uvijek nalazim ona zagonetna lica, koja sam vidio prvi put. Ne! Ovi nas Slovenci još ne vole. Oni nas trpe silom prilika i sa slabo prikrivenim neprijateljstvom.
lje. Kad bi i danas prošao kroz te iste krajeve, vidio bi na licima ljudi po prilici isti izražaj nepovjerenja i neprijateljstva domaćina prama tudjincu, koji silom dolazi u kuću.
Jer domaćin ostaje uvijek domaćin. Niko neka ne misli, da on sam postaje domaćinom ako silom izgura iz kuće pravog domaćina protiv svih prava.
Mussolinijev ratni dnevnik jedan je dokument više o slavenstvu krajeva, koji su »vojničkim vrlinama« dobiveni od Italije poslije rata, a ne za vrijeme rata, kaošto to kušaju Talijani sada da pretstavljaju. Jer širom je svijeta poznato, da su došli u te krajeve sa bijelim barjacima.
I dobro bi bilo, da se taj dokumenat, koji je već preveden na njemački jezik, prevede barem u glavnim točkama, koje nas interesuju i na druge jezike, te dade na informaciju državnicima stranih država.	VAM.
ProšlO' je prvo četvrtgodište ove godine.
Molimo sve dužnike, da nam doznače bar jedan dio dužne pretplate, jer ćemo im inače od 1. maja obustaviti list.
UPRAVA »ISTRE«.
Vijesti ix Juiijshe Krajine
SITUACIJA RIJEKE.
Rijeka, aprila 1932. —Kako je pozna-tou Rimu se već nekoliko dana vode pregovori izmedju Italije i Jugoslavije radi izmjene tarifnih odredaba u trgovinskom ugovoru s Italijom od 1924. Tim povodom izišao je u riječkoj »Vedetta d’Italia« članak pod naslovom »Jugoslovenska tarifna politika i šteta, koju od nje trpi riječka luka«. U tom članku traži se. da se u rimskim pregovorima uzme u obzir teško stanje Rijeke i da se revidiraju tarife podvoza na željeznicama u Jugoslaviji tako, da jedan dio prometa, koji ide za Sušak dobije Rijeka.
Pisac članka u »Vedetti« žali se na t. zv. jadransku tarifu, koja je donesena prije aneksije Rijeke Italiji, pa je poslije aneksije naprosto protegnuta u potpunosti i na Rijeku, ali se njome favorizuje Trst na štetu Rijeke, jer u toj tarifi nije očuvan princip »niža vozarina za manju udaljenost«, koja bi pogodovala Rijeci. No pisac neće da se u to upušta, pošto se radi o Trstu i prelazi preko toga onim »ženeroznim fiu-manskim patriotizmom, koji je naveo Rijeku na krajnju žrtvu, na žrtvu sebe same, jer Rijeka uvijek duboko osjeća i osjećat če fašističku disciplinu i nacionalnu solidarnost, daleko i od same pomisli na pogubnu konkurenciju sa drugim talijanskim krajevima«. Ne želeći konkurirati Trstu i drugim talijanskim gradovima, a želeći ipak, da njena trgovina oživi, Rijeka baca svoje poglede na drugu stranu, gleda zavidno na napredak Sušaka i priželjkuje da se digne na njegov račun. Smeta joj, što je tehnički dobro uredjena riječka luka pusta, dok se na onom parčetu luke Baroš guraju do nemogućnosti i brodovi i roba. Smeta joj, što Jugoslavija favorizuje promet svojih luka, a ne promet tudje riječke luke, smeta joj, što se po sarajevskom sporazumu od 19 XII 1930 g. sušačkom a ne riječkom lukom služi čak i tranzitna roba češkoslovačka, rumunjska i — madžar-ska(i), smeta joj, što je paritet sušačke > riječke luke utvrdjen u nettunskim konvencijama postao iluzoran odredbom o specijalnim tarifama ' za Sušak loco i Sušak pristanište, smeta joj, što se Jugoslavija ne služi čitavim jednim dijelom riječke luke velikodušno joj iznajmljene za ciglu jednu liru godišnje, itd.
Ne usudjujući se braniti svoje interese prema Trstu i Veneciji, Rijeka mudro pokušava da navede Sušak na svadju sa Splitom dokazujući nepravednost jednakosti tarife za Sušak i Split i ako je Split zaj čitavih 220: km udaljeniji, pa čak uvijena ide za tim, da Sušačane navede na to, ne bi li pristali, da se protiv ovih tarifnih ano-
malija udruže s Rijekom , na štetu Splita i ostalili jugoslovenskih luka, zaboravljajući, da i Jugosloveni moraju imati neki osjećaj nacionalne discipline i solidarnosti u tim Pitanjima, kad se radi o njihovim nacionalnim lukama, i da je njima draži Split od Rijeke kao što su i Rijeci draži Trst i Venecija od Sušaka.
DVA VELIKA PROCESA U TRSTU
Trst, aprila 1932. _ Dne 13. aprila bit će pred tršćanskim tribunalom proces protiv Franca Tavčar a i Leopolda Pavli-c e, koji su optuženi, da su 5. januara 1931. ubili čuvara lova Filipa O e r m e k a, starog 65 godina, iz Hruševice kod Štanjela. Branit će ih adv. Robba.
Dne 15. aprila počet će proces protiv Ferdinanda Košute iz Sv. Križa, koji je optužen, da je 12. marta 1931. tri puta pucao u milicionera Rudolfa T e n c e, kad se je ovaj iz Tržiča vraćao u Sv. Križ. U prvi mah mislilo se ie, da je Košuta bio vodjen političkim motivima, pa je istraga u tom pravcu vodjena, a i u štampi se je taj slučaj pokušalo prikazati kao politički. Medjutim dokazalo se nije.
REZULTATI TALIJANSKE ŠKOLE U JU-LIJSKOJ KRAJINI.
Trst, aprila 1932. — školski provedi-tor za škole u Julijskoj Krajini obišao je nedavno sve škole u Julijskoj Krajini. Njegovo inšpekciono putovanje po Goričkoj trajalo je 2 mjeseca, a završeno je posjetom u gradiškom okrugu. U Goričkoj je u školama, koja je Mondino posjećivao nailazio gotovo isključeno na slovensku djecu. Sad po svršenoj inspekciji u fašitičkoj se štampi piše o toj inspekciji i naglašuje se, da je škola uz granicu već sasvim fašistička, da ima jednu dušu, jednu vjeru i da je vodjena jednom mišlju. — U nekim selima Mondino je dijelio nagrade »drugo-rodnoj« djeci, za dobro znanje talijanskog jezika, a dijelio im je i _ legitimacije za organizaciju Balilla. Kad je došao u Vrhpolje kod Vipave Mondino je poslao učiteljici Sciboni, udovici — zloglasnog Sotto-santija, koji je tamo pao, — telegram, u kojem se sjeća na žrtvu Sottosantijevu.
AKTIVNOST POGRANIČNE MILICIJE
Trst. aprila 1932. — Pogranična milicija u Grahovu uhapsila je prošlih dana nekog Franca Honkuta Valentinovog, jer se nije mogao legitimirati, a osim toga imao je sobom i nož. — Osim toga uhapsila je pogranična milicija i čehoslovačkog državljana Franca Kragla, rodjenog u Podmoklij (Čehoslovačka)
POSLANIK SREBRNIČ VRATIO SE JE IZ KONFINACIJE.
Trst, marta 1932. Bivši slovenski komunistički posalnik Srebrnič završio je svoju konfinaciju i bio je nedavno pušten u Solkan kod Gorice.
TRI STOTINE I DESET TALIJANSKIH BRODOVA U RASPREMI.
Trsa, aprila 1932. U jednom službenom saopćenju se javlja, da je dne 1. marta o. god. bilo u raspremi 310 brodova talijanske trgovačke mornarice sa ukupno 581.628 tona.
MILIJUN LIRA ZA ŠKOLE U ISTRI-
Pula, aprila 1932. — Fašistička vlada je odredila svotu od milijun lira za izgradnju 5 školskih zgrada u Istri. Talijanska štampa tom prilikom potertava potrebu talijanskih škola za što bržu asimilaciju naroda uz istočnu granicu države.
DOGODKI V ZGONIKU.
Trst, aprila 1932- — Kakor drugod po Primorskem so tudi v Zgoniku vsadili spominsko drevo na ime Arnalda Mussolinija. Dobili so tudi v Zgoniku mlad mesečen, precej krepko drevce in ga vsadili s parado v nedeljo 21. februarja. Podeštat je v slavnostnem govoru izjavil, da bo pred tem drevesom ustreljen, kdor se ga dotakne. Drevce so varovali miličniki do ene ponoči, potem pa šli na oddih. Ob treh zjutrah so že našli mesečen posekan na trgu. Agenti v družbi fašistov so uvedli strogo preiskavo po vasi; bili po vseh hišah. Skoro ni hiše, da ne bi bil kdo od domačih aretiran. Pobrali so pa tudi po več ko enega moškega od hiše. Poznaje so večino aretirancev izpustili. Kakih 8 moških je ostalo zaprtih. Na dan sv. Jožefa pa je prišlo v vas kakih 60 orožnikov in so zaprli vse moške iz cele vasi ter odnesli tudi mnogo domačega orodja. Morda hočejo videti, s katerim orodjem je bil Arnaldov spominski mesečen razsekan. Ob tej priliki so prišli na Zgornji Kras »leteči oddelki« orožništva in policije, ki jih cenijo na 200 mož.
Trst, aprila 1932. — V tržaških zaporih pri »Jeznitih« ima še vedno okrog štirideset mladeničev iz Zgonika, Saleža, Proseka in Kontovelja radi »Arnaldovega« drevesca, ki so ga izrili 21. februarja. Pretepajo jih in zlostavljajo toda naš rod ne klone, kajti z nami je Pravica.
KAKO SE ISPODRINE DOMAČE TRGOVCE.
Trst, aprila 1932. — »Cooperative Operarle« iz Trsta so odprle v, Postojni podružnico. V zalegi imajo poleg' kolonialnega tudi manufakturno blago. Trgovina je najmodernejše opremljena. Njen glavni namen je, da izpodrine domače trgovce
Strana 2.
>• V
»ISTRA.
Broj 14.
TRINAEST GODINA OD OSNIVANJA PRVOG PASJA.
Trst, marta 1932. Dne 23. marta o. g. fašizam je u čitavoj Italiji slavio 13 godina osnutka fašističke stranke. Mussolini je 23 marta 1919. godine u Milanu osnovano prvu fašističku organizaciju i od toga dana počinje fašistički pokret. Ubrzo su u svim gradovima Itaiije osnovane fašističke borben organizacije i oboružani fašisti počinju rastjeravati komunističke skupštine, i voditi ulične borbe, te već 28 oktobra 1922. godine Mussolini prisiljava ondašnju slabu Factinu vladu, da otstupi i tako fašizam preuzima vlast u Italiji. Svake godine fašisti slave ova dva za njih važna datuma. Ove godine proslavi 23. marta dali su veoma veliko značenje. Pripreme za ovu proslavu vršene su nekoliko tjedana. Sve fašističke organizacije u Italiji kao i organizacije ratnika i ratnih invalida održale su svečane sjednice.
U Rimu se u palači Littorio sastao kongres fašističke stranke. Na kongresu sudjeluju svi ministri, članovi velikog fašističkog vijeća i direktori fašističke stranke, pret-stavnici fašističkih pokrajinskih organizacija i 94 pokrajinska tajnika fašističke stranke.
Svečana sjednica kongresa otvorena je čitanjem Mussolinijeve poslanice, kojom pozdravlja crne košulje i ističe, da budu ponosni što danas poslije jedne neobično teške zime mogu pozdraviti 13.god. fašističkog pokreta. Danas ponovno naglašavam, kaže dalje Mussolini, da smo spremni boriti se i ukloniti sve zapreke na kakve one bile, da ojačamo moralnu i fizičku snagu fašizma.
Ostajemo vjerni našem starom programu, da podjemo u susret željama naroda, a to ćemo raditi kao i do sada na svoj način, jer ne ćemo da činimo nikakovih ustupaka starim preživljelim teorijama koje je fašizam oborio i pregazio. U tome ne može biti kompromisa.
To otvoreno i jasno ističemo, 'da svi fašisti i omladina koja ulazi u fašističke redove dobro upamte kako bi bili na čistu s time za koje se principe pod našim zastavama moraju još boriti. Poslije 13 godina velikih borbi i napora koji su Italiju preobrazili i stvorili naciju i državu u punom smislu, danas je pažnja svijeta, pa bila ona dobronamjerna ili neprijateljska obraćena fašističkoj Italiji, a mi smo, završuje Mussolini, svijesni toga, da je u nama još živ i nepokoleban duh iz prvih dana fašističke borbe.
ARETACIJE V AJDOVŠČINE
Gorica, aprila 1932. — V Ajdovščini so nedavno aretirali skupino komunistov, k so delali pri velepodjetniku Rizzattiju. Po najnovejših poročilih gre za delavstvo po večini italijanske narodnosti, ki je nastavljeno v ajdovskih predilnicah in je obtoženo komunistične propagande. V zadnjem času so neznanci razširili velike množine komunističnih letakov, ki so naperjeni proti fašističnem režimu.
Poleg imenovanih delavcev je bila nekaj dni pred veliko nočjo aretirana gdč. Marica Špacapan, trgovka s kolonijalnim blagom v Lokavcu pri Ajdovščini. Ta aretacija se spravlja v zvezo z aretacijami v Ajdovščini. Pri Špacapanovi so orožniki izvršili strogo hišno preiskavo, in so. kakor sami zatrjejo, odnesli nekaj listin, ki baje dokazujejo, da je bila špacapanova v zvezi z omenjenimi delavci.
DELOVANJE FAŠISTIČNEGA UČITELJA V RENČAH.
Gorica, aprila 1932. — V Renčah je politični tajnik učitelj Malierea v gostilni »pri Pirčku« klofutal biljenske fante, ker so peli »Triglav moj dom«. Med fanti je bil Furlan Ugo Pini, ki je tajnika namlatil in mu tako dokazal kako mu je fašizem pri srcu.
FAŠISTIČNI »USPEHI« V POSTOJNI.
Postojna, aprila 1932- — Pri nas bodo pa zidali »Casa del Fascio«. Špediterja Priorio in Agosta iz Prestranka sta v ta namen »žrtvovala« 40.000 lir. Podesta Alfredo Zanoni vabi mlade ljude v gostilno in jih v pijanem stanju navdušuje za Ballilo in Avanguardio. Na športnem igrišču je dal nekaj mladenčev, ki so gledali tekmo, prijeti in odpeljati v »Casa Balilla«, kjer jim je grozil s karabinerji, če se ne vpišejo. Vendar se mu ni posrečilo niti s tako prepričevalnimi argumenti pridobiti nobenega. Kakor drugod, je milica tudi pri nas zelo-priljubljena. Množe se slučaji, da pretepejo domačini kakega miličnika. Karabinerji ju miličniki patrulirajo z avtomobili ter vlačijo za vsako malenkost polne automobile v zapore.
PRIBLIŽAVANJE SVEĆENSTVU.
Trst, aprila 1932. — Generalni sekretarijat fašističke stranke izdao je nedavno zapovjedništvu pogranične milicije naredje-nje, neka se preporuči svim podredjenima da kušaju doći u što bolje odnošaje sa svećenstvom.
RADI KRIUMČARENJA.
Idrija, aprila 1932. — Radi kriumča-renja bili su ovdje aretirani Karl Lukančič, star 26 godina i Jakob Logar, star 25 godina. Oni su donijeli nešto malo duhana iz Jugoslavije.
JUGOSLAVENI U TALIJANSKOJ VOJSCI.
Trst, aprila 1932. — Nedavno je talijansko ministarstvo vojske izdalo nare-djenje, prema kojem ne. može biti primljen u jednu specijalnu četu nijedan Jugoslaven iz Julijske Krajine-
BALILLA NA GORIŠKEM.
Gorica, aprila 1932. — Trinajstletni učenec Čuk Boleslav je v Biljah stepel učitelja Kalabreza, ki ga je silil naj vstopi v Ballilo. Komisar v Cepovanu lovi otroke po cesti in jih sili naj vstopijo v Balillo in Avanguardio. Vsekakor lepi dokazi kako je naša mladina navdušena za take prekoristne organizacije.
JEDNA VELIKA LISTA NOVIH PROMJE-NJENIH PREZIMENA
Trst, aprila 1932. U fašističkoj je štampi objavljena jedna nova i dosta obilna lista od tršćanske prefekture promj en jenih prezimena.
Medju ostalim prezimenima promijenjeno je prezime: Tomašič u Tomasi, Valentič u Valenti, Vatovac u Vatta, Fabijančič u Fabiani, Francelj u Franzelli, Fučić u Fucini, Gaberc u Gaberi, Galičič u Gallati, Germek u Germi, Ceršak u Gersi, Gerlanc u Gerlani, Grahek u Gracchi, Jenčič u Genzi, Jurišević u Di Giorgio. Povh u Polvi, Ščuka u Lucci, Perič u Pieri. Pečarič u Pecchiari itd.
BOGOSLOVCI V GORICI OBLEČENI PO ITALIJANSKI MODI.
Gorica, marca 1932. — Na ukaz škofijskega upravitelja Sirottija so se morali vsi gojenci Malega semenišča, to je škofijske gimnazije v Gorici obleči v talar in se pokriti s tipičnim klobukom, kakor ga nosijo italijanski duhovniki.
»TROPPI NOMI STRANIERI«
Trst, aprila 1932. Fašisti nisu još nipošto zadovoljni s rezultatima akcije za promjenu prezimena sa slavenske na talijansku formu, koja se provodi već nekoliko godina. Promienjeno je već na hiljade i hiljade prezimena, ali još ih ima na hiljade i hiljade nepromijenjenih. Promjena nije naime zakonski prisilna, nego se samo svim mogućim nezakonskim sredstvima kuša prisiliti gradjane da mijenjaju prezimena. Tako se, na primjer, od svih državnih, javnih i privatnih činovnika, namještenika i radnika »želi« da mijenjaju prezimena itd. »II Popolo di Trieste« od 31. marta donosi opširan članak pod gornjim naslovom. U tom članku na prvom se mjestu konstatu-je, da naročito u Trstu ima još mnogo ne-talijanskih prezimena. To se vidi po spisku ljudi, koji umiru. U Trstu se registrira dnevno od 25 do 35 slučajeva smrti. U redakciji »Popola« čitaju dnevno taj spisak i čude se svaki dan ponovno, koliko ie još uvijek u Trstu slavenskih prezimena. Po neki put od 20 mrtvih po 15 i više ih ima slavensko prezime.
U članku »Popolo« kuša da rastumači, kako je uza sve to Trst talijanski grad, kako su ona slavenska prezimena stvorena od slavenskih svečenika i slično, ali to ne bi smjelo da opravdava indolenciju ili nehaj tršćana da promijene svoja netaliian-ska prezimena. Do sada je u Trstu od Prefekture tražilo promjenu prezimena samo 6 ili 7.000 osoba.
»II Popolo di Treiste« ne kaže zašto ne mjenjaju svoja prezimena tršćanski gradja-ni slavenske narodnosti i osjećaja, nego se osvrće samo na one gradjane, koji su poznatih talijanskih osjećaja, a ipak neće da mjenjaju svoja slavenska prezimena. Jedni se od tih ispričavaju, da im je prezimena poznato iz vremena borbe protiv Austrije i Slavena, drugi opet kažu, da je prošlo vrijeme i opasnost, da bi neko posumnjao u talijanstvo Trsta, treći pak ne će, da se promijenom prezimena odriču nekog svog dragog j slavnog predšasnika itd.
Na koncu svog članka »Popolo« pravi jednu nesretnu uporedbu s Alzacijom i kaže, da Alzacija nije bila nikada francuska, dok je naprotiv Julijska krajina oduvijek latinska, venecijanska, furlanska i talijanska, a samo je nešto doseljenih drugoroda-ca u njoj. U Alzaciji svi govore njemački i svi nose njemačko prezime i doista nije moguće tamo provesti promjenu prezimena, kod 1 milijuna i 700.000 Nijemaca. Ali Italija u Julijskoj Krajini ima na to pravo. A pogotovo u Trstu treba, da se promjena što savršenije i prije provede, jer je Trst talijanski grad. Tako mudruje »Popolo di Trieste«.
SVEĆENICI, KOJI PROPOVIJEDAJU NA
NAŠEM JEZIKU — LOŠI PASTIRI
Trst, aprila. 1932. Tršćanski »II Popolo di Trieste« od 31. marta u jednom se članku osvrće na slavenske propovijedi za vrijeme uskrsnih blagdana. U tom članku pisac se čudi, kako je moguće da se to do-gadja još i ove godine 14 godina poslije rata. Jož bi se nekako razumijelo, da se to dogadja u selima na Krasu, u Goričkoj ili oko Postojna, ali, da se 1932. godine može u Trstu da se čuje iz crkve slovenska pjesma i propovijed — to ie nepodnosivo. Pisac konstatuje, da se na primjer, u crkvi na Sv. Jakobu vrše propovijedi, blagoslovi i ostale funkcije u slovenskom jeziku onako, kako su se vršile prije rata. Na veliki petak ove godine, dok je crkva bila puna svijeta zbog božjeg groba, jedan je slovenski svećenik propovijedao na sav glas slovenski. Tako je bilo i u Rojanu i u Sv. Ivanu. U Sv. Ivanu, kaže »Popolo« sav je kler slovenski. U Sv. Jakovu je župnikom Slovenac. S time treba već jednom prestati — naglašuje »Popolo«. U gradu, gdje svi razumiju talijanski ne bi smjelo tako biti. Treba pozvati na red svećenike koji su još uvijek nadahnuti jugoslavenskim osjećajem, a ako neće slušati — treba ih odmah nadomjestiti svećenicima Talijanima iz stare Italije. Tuže se kod nas na pomanjkanje svećenika. Dovoljno je, da tršćanski bis-| kup piše raznim biskupijama u Italiji i doskora će u ove krajeve doći čitavi vlakovi najsavjesnijib svećenika, a što je najslavnije — oni će biti Talijani.
OTKRIVENA VELIKA KOMUNISTIČKA ORGANIZACIJA U ITALIJI.
Trst, aprila 1932.	— Nedavno je
redarstvo u Bologni otkrilo tajnu komunističku centralu, koja je imala svoje pouzdanike i podružnice u pojedinim gradovima bologneske pokrajine kao i u Parmi. Na čelu komunističkog pokreta stajao je slikar Carlo Alpi. On se 1922. god. bio iselio sa svojom obitelji u Belgiju, ali se prije dvije godine vratio u Italiju i kao emisar komunističke internacionale stavio se u kon-tak sa istaknutim antifašistima u Milanu, Bologni, Parmi, Modeni i Reggio Emiliji Pri tome održavao je sastanke sa predstavnicima komunističke omladine, koju ie organizirao a sa drugim antifašistima pro-vadjao propagandu protiv fašističkog režima. Radio je vrlo oprezno. Članovi njegovih komunističkih organizacija mogli su se slobodno kretati i provoditi potajnu propagandu, jer su nabavili krivotvorene iskaznice fašističke stranke i nosili fašističke znakove na prsima. Kad ie redarstvo uhapsilo Carla Alpia, mnogim je njegovim drugovima uspjelo pobjeći u inozemstvo, jer su imali krivotvorene putnice i karte o identitetu. Osim Alpia uhapšeno je mnogo osoba na koje se sumnjalo, da su s njim stajale u vezi.
Tajna fašistička policija OVRA predala je optužene izvanrednom tribunalu za zaštitu države. Sada je državni odvjetnik kod ovog tribunala podigao optužnicu protiv 24-ice. Alpiu i drugovima sudit će u Rimu izvanredni tribunal dne 4. aprila.
TEŠKO BOLESTAN U TAMNICI.
Trst, marta 1932. — Doznaje se, da je Karel Rupel, iz Proseka, osudjen na 15 godina tamnice, u zatvoru teško bolestan.
NOVI PODEŠTATI U ISTRI
Pula, aprila 1932. Zadnjih dana aprila provedena su u nekim istarskim općinama promijene podeštata. Tako je prefekt premjestio podeštata Pirenia Pirania iz Svet-vinčeta u Žminj, Paola Quarantotta iz La-nišća u Izolu. Imenovan je podeštatom u Vodnjanu cay. Gennaro Padrone, a u Svet-vinčetu Mariano Coniglio. To je u vezi s nedavnim nemirima u Istri. Prefekt drži, da podeštati nisu bili dovoljno energični, pa ih zato smijenjuje i postavlja nove.
PROTIV DOMAČIH ORGANISTOV.
Trst, marca 1932. — V Koštaboni se fašisti brez župnikove vednosti spodili domačega organista in postavili svojega, da bi uvedel v cerkev italijansko petje.
SIROTTIJEV REŽIM V GORICI.
Gorica, aprila 1932. V bivšem slovenskem zavodu Alojzijevišču je vladni komisar Antonini odslovil dr- Andreja Pavlico, profesora v goriškem bogoslovju, ki je nadomestaval kot duhovni vodja Filipa Terčelja. Kakor znano, je bil ta nedavno aretiran. Na to mesto je komisar postavil kapucina o, Stefano, ki je igral znano vlogo v zadevi konfinacije župnika Ivana Rejca in ki je znan kod talijanski nacionalist. Komisar je tudi odpravil slovensko pridigo in vpeljal ita'ijan-sko. Nastavil je tudi vratarja italijanske narodnosti, potem ko je bil Slovenec Skok aretiran. Vse izpremembe v Alojzijevišču so se izvršile sporazumno s škofijskim administratorjem Sirottijem.
AUTOMOBILSKA SMOLA SIROTTIJA.
Gorica, aprila 1932. Upravitelj gori-ške nadškolije mons. Sirotti je te dni s svojim avtomobilom vozil po mestu v družbi šoferja Ivana Budina. V ulici Mazzini je šofer vozil z vso brzino ter trčil v nasproti prihajajoči avtomobil, ki je last tvrdke »Cementi Isonzo« Tega je vozil ing. Bellini. Avtomobil mons. Sirottija se je močno poškodoval. Večje nesreče ni bilo. Nesreče sta krivi obe stranki, ker sta avtomobila šla z vso naglico in nista šoferja dala potrebnih signalov.. Pokojni nadškof Fr. Sedej ni imel lastenega avtomobila, pač pa si ga je msgr. Sirotti takoj nabavil, ko je bil imenovan za škofijskega upravitelja. Kakor se vidi, nima njegov avto sreče.
SIROTTIJEV PATRIOTIČEN GOVOR.
Gorica,, marca 1932. — Na velikonočni ponedeljek so praznovali na vojaškem letalištu v Mirnu pri Gorici obletnico ustanovitve vojaškega letalstva v Italiji. Na letališču se je zbrala šolska mladina iz Mirna in revnejšim otrokom so razdelili nekaj daril. Pod milim nebom se je brala vojaška maša, kateri je pripostoval prefekt Tiengo, župan Bombig, general Bobio in tudi apostolski administrator Sirotti Mons. Sirotti, začasni upravitelj goriške nadškofije, je imel ognjevit patriotičen govor.
SAMO ITALIJANSKA PRIDIGA.
Trst, marca 1932 — Č g. Knafelc, ki se je poitalijančil v koprskem semenišču koje bilo pod vodstvom mons. Sirottija, upravlja tri hrvaške duhovnije v Istri, in sicer Pregaro, Gradino in Topolovac. Čeprav ni v teh farah niti enega Italijana, temveč so vsi verniki hrvaške narodnosti, pridiguje Knafelc samo v italijanskom jeziku.
jJ. Sv:
En mesec labinske republike
Pred nastopom fašizma so se v Italiji vršili hudi boji med oboroženim delavstvom in državno silo, ki je bila podpirana od novih, Mussolinijevih »Fašjev di kombatimen-to«. V vseh delih Italije je delavstvo vedno bolj grozeče razširjalo svojo moč in akcijo in tovarne in celo celi mestni okraji so bili v rokah oborožane delavske množice V tistih časih se je rodila tudi labinjska republika, ki bi jo lahko primerjali, če bi se bila akcija prosrečila, z republiko S, Marino.
Labinščina slovi zlasti zaradi mnogih rudnikov, med katerimi so glavni Krapan, Vines in Strmec. Iza Krapna vodi čez Sta-lije do pristanišča ob izlivu reke Raše ozkotirna železnica, ki je last rudniškega podjetja. Na Stalijah so rudniške separacije, kjer se čisti premog in velika premogovna skladišča.
Rudniki so bili pred vojno last Trboveljske premogokopne družbe, po vojni pa jih je kupila italijanska družba Arsa« (Raša). Izvzemši nekaj uradništva, so bili zaposleni samo domači delavci, zavedni Hrvatje in mnogo Slovencev.
Radi dobre in močne organizacije in ugodnega gospodarskega stanja, je bila Labinjščina po vojni pravcata tvrdnjava, ki se ji Italijani niso drznili niti približiti. Tedanje divjanje fašistov po Istri in v Trstu pa je razkačilo sicer mirne in hrabre rudarje ob Raži in sklenili so da priskočijo na pomoč svojim rojakom.
28. februarja 1921. je bila kot protest zoperfašistovsko divjanje napovedana splošna stavka. Z vseh strani so prihajali rudarji na Vines, središče rudarskega ozemlja, kjer se je vršilo protestno zborovanje-Po zborovanju je množica, ki je štela več tsoč mož, vkorakala v mesto Labin. Množica je, kajpa dala duška svojemu ogorčenju. »Italijanski dom« je bil takoj opustošen, več karabinjerjev in civilnih Italijanov pa je bilo težko ranjenih.
Takoj nato se izvolila revolucijska vlada, ki je štela šest članov in predsednika. Vlada je zahtevala izročitev oblasti na vsem rudniškem ozemlju. Vso noč so prebili v neprestanem posvetovanju. Iz previdnosti, da bi preprečili prodiranje italijanskih čet, ki bi utegnule prihiteti na pomoč iz Pule, Pazina in Trsta, so dali razstreliti mostove čez Rašo. Na vseh glavnih dohodih v rudniško ozemlje so bile položene mine. Nervoznost je rastla od ure do ure, zakaj kocka je bila vržena in pomembno dejanje izvršeno, a nihče ni vedel, kaj prinese prihodnji dan.
Že ob 23. uri ponoči, je bataljon vojske, ki je bii nastanjen v Labinu, zasedel rudniške objekte v Krapnu in Vinesu. Samo v Strmcu so uporniki odbili neko četo, ki je bila poslana nad nje. Rudarji so se ob pravem času utvrdili in so ustavili vojake zunaj revirja. Sporočili so jim tudi, da so tla, ki na njih stoje podminirana. Ako se
takoj ne umaknejo, utegnejo zletiti v zrak. Ko so vojaki spoznali, da se rudarji ne šalijo so se umakli.
Lahko razumemo, da je bilo spričo teh dogodkov vse vznemirjeno. Zjutraj ie uporniška vlada sklenila, da stavi oblastem ultimat z zahtevo, da vojaštvo tekom dopol-neva zapusti rudniško ozemlje. Hkrati so se izdala povelja, da naj se s silo prepreči vsak dohod novih čet čez Rašo.
Sklepi so bili takoj sporočeni vojaškemu in orožniškemu poveljstvu v Labinu. Po kratkih pogajanjih je prišlo do premirja. Oblasti so sprejele vse zahteve upornikov in vojaštvo je ob 10 uri dopoldne zapustilo rudniško ozemlje. Zmaga pa še vedno ni bila sigurna, ker so pričakovali tekom dneva vojaških ojačenj. Zato so vse dohode čez Rašo utrdili z minami. Ob 10 uri jim je sporečeno iz Barbana, da prihajajo iz Pule veči vojaški oddelki z oklopnimi avtomobili in strojnicami. S popolno hladnokrvnostjo so poslali rudarji nasproti dvesto s puškami in bombami oborožanili mož. Okrog 11 ure so trčali na Raši z vojaštvom. Že zjutraj so bili razstrelili most čez Rašo. tako, da se je morala vojska na obrežju ustaviti.
Poveljnik vojske se je sila začudil, ko je videl pred seboj pravo pravcato fronto, bržčas je mislil, da je vse skupaj le šala ali brezpomemben dogodek. Sporočili so mu, da morajo s silo preprečiti vsak vhod na rudniško ozemlje, da imajo v oblasti vso upravo in da so podminirali celotno ozemlje. Presenečena ob taki odločnosti upornikov, sta izjavila poveljnik vojske in pod-prefekt iz Pazina, da se nista prišla vojskovat, temveč pogajat.
Uporniki so jima dovolili, da sta prekoračila mejo in se v spremstvu napotila v galvni stan uporne vlade.
Tekom dneva so prispeli iz Trsta tudi zastopniki rudnikov, nakar so se na Vinesu pričela pogajanja. Uporniki so dločno vztrajali pri svoji zahtevi, da se jim izroči rudniško ozemlje v popolno oblast. Po dolgem pogajanju so zastopniki oblastev in rudnikov sprejeli vse zahteve rudarskih zastopnikov. Po pogodbi, ki so jo podpisali zastopniki italijanskih oblasti n lastniki rudnikov na eni strani, zastopniki rudarjev pa na drugi strani, je vsa oblast na rudniškem ozemlju z rudniki in z vsem rudniškim inventarjem vred, kakor tordi z velimi zalogami premoga na Stalijan prešla v popolno-last upornikov.
Ko so dosegli vse, kar so zahtevali in še več, kakor so se nadejali, so se jeli duhovi zopet pomirjevati. Morali so misliti na delo. Drugega dne je rudarska vlada prevzela ves rudniški inventar, železnico in rudniške naprave.
Zopet se je začelo vračati normalno življenje. Tričetrtine delavstva se je vrnilo na delo, ena četrtina je ostala na straži. Bili so vsi vojaki, kakor nekoč v črni
Broj 14.
gori; zadostoval ie pisk sirene in že so prihiteli oboroženi na domenjeni kraj. Vzlic temu pa je položaj veleval previdnost in so radi varnosti pustili mine na vseh prehodih, ki so jih dali tudi močno zastražiti.
Italijanska oblast se ni prav nič vmešala v zadeve upornega ozemlja, le na to so pazili, da ne bi hodili oboroženi čez mejo njihovega ozemlja.
Žal da ta prostost ni trajala dolgo. Vse je mislilo, da bo svoboda večna in da bodo postali drugi S. Marino. Ali mladi delavski republiki so se že bližale zadnje ure. Največja nevarnost je pretila od konsolidacije splošnih razmer v Italiji, ki so postojala od ne do dne boljše- Neposreden udarec pa je zadala njihovi republiki znana krniška pobuna. Začetkom aprila 1921. je nastal v Krnici radi velikega^ terorja oster spopad med kmeti in fašisti. Fašisti so se zatekli na orožniško postajo, pobunieni kmetje pa so jeli streljati iz pušk. Brž je bila mobilizirana cela puljska garnizija, ki se je ojačila še s fašisti. Urno so pohiteli z oklopnimi avtomobili na pomoč blokiranim fašistom v Krnici. Kmetje so podlegli veliki premoči.^ Več jih je. bilo ubitih, veliko ranjenih, več sto pa ujetih.
Nekateri kmetje so se umaknuli pred vojsko in fašisti na labinjsko ozemlje. Italijani so spoznali, da je v rudniških revirjih pravo osrčje protiitalijanske propagande. Io jih je napotilo k sklepu, da napadejo rudarje nepripravljene v trenutku, ko ne bodo pričakovali njehovega sunka.
Na začetku aprila so morali uporniki umakniti mine. ki so jih bili postavili na razne prehode; pretila je namreč nevarnost, da bodo same eksplodirale. Takrat pa ni nihče pomislil, da bi jih utegnili Ita-iiiam napasti. Mislili so, da bodo Italijani ostali pri besedi in spoštovali njihpvo samostojnost. Ali Italijani so se prav za pwy bali. da bi jim izvršili grožnjo in spustili v zrak vse rudniške naprave, ako bi jih napadli in jim pokazali svoje obličje.
Bilo je treba čekati toliko časa, da je prišel primeren trenutek, ko so jih res lahko presenetili.
Dne 7. aprila dopldne jih je presenetil koncentričen italijanski napad s kopnega m morja. Naši rudarji so bili deloma zaposleni. deloma pa so počivali. Maloštevilne straže niso mogle zadržati hude premoči, ki je bila oborožena z vsemi vrstami orožja. Niti v raškem zalivu, niti y Krapnu, ne na Vinesu in ne drugod se ni bilo mogoče upreti tolikšni premoči..
Samo pri Strmecu se je pojavil resnejši Odpor; tara so rudarji ustavili vojsko ter jo sprejeli z bombami in streli iz pušk.
Vojska pa se ni dolgo obotavljala. Izdano ie bilo povelje za naskok. Vojaki so napadli rudarje na nož. Bili so v veliki pre-'inoči. Po daljšem boju so premagali upornike in jih polovili. Na bojišču sta ostala dva mrtva in več ranjenih.
Ko je bilo iabinjsko ozemlje zasedeno in »republika« zbrisana s sveta,, so se pričela divja preganjanja. Voditelji upora, v kolikor se jilo m posrečilo pobegniti, s bih aretirani in odvedeni v rovinjske za-
V dobi mnogih povojnih prevratov m homatij ni nezanimiva ravnokar opisana revolucija, ki se je o nji še malo poročalo in je širšemu jugoslovanskemu občinstvu docela neznana. Vsekakor pa. je bila ta epizoda značilen pojav v življenju našega istrskega ljudstva, ki se upira italijanskemu iarmu in se bije za svobodo. Zato je ne bo pozabila istrska zgodovina, kadar se bo pravično opisovalo trpljenje istrskih Hrvatov, sinov velega Jožeta, ki je naga-ial Benečanom in ki danes stiska pesti, užaljen v dno srca zbog krivice in nasilja Italijanov.	_____
F. »SEAMIČ
ZAGREB, PETRINJSKA ULICA 83
Vlasnik dvaju dobro snabdjevenih dućana. Veliko skladište cijelokupne opreme za gg. oficire, žandarme, policiste, carinike, željezničare te civiliste.
Izradba svih vrsti kapa i uniforma.
Petrinjska ulica 44 trgovina špece-rajske robe i delikatesa uz znatno snižene cijene, roba na ogled bez obaveze.
Štofovi svila čarape rukavice čipke i vrpce
Lebinec i drog
Radičeva ul. 1
■»ISTRA«
Strana 3.
Organizovana aktivnost
Fulsret emlaéltt© u
Zbor omladine — Organizacija omlađinki — Omladinsko zabavno veče.
Na Uskršnji ponedjeljak, dne 27. o. mj. održan je u Zagrebu u dvorani »Kola« sastanak naše omladine, koja boravi u Zagrebu. Sazivač toga zbora bila je Omladinska Sekcija društva »Istra«. Odaziv omladine bio je lijep. Sastanku je prisustvovalo cijeiokupno članstvo Omladinske Sekcije i veliki broj ostale omladine, u svemu oko 200 omia-dinaca. A prisustvovali su u velikom broju i stariji, koji prate sa zanimanjem i simpatijama ovo gibanje naše omladine. Bili su tu gotovo svi odbornici »Istre«, tajnik Jugoslovenske Matice g. Fran Bat, i mnogi drugi. Pretsjednik društva »Istra« g. Dr. Ražem je poručio, da mu je vrlo žao, što ne može prisustvovati tom zboru, jer je bolestan.
Zbor je otvorio pročelnik Omladinske Sekcije Ante Cerovac. Pozdravivši omladinu i ostale prisutne obrazložio je zašto je sazvan taj zbor. Medju ostalim je rekao otprilike ovo: U ovo teško vrijeme i radi sve težih prilika u Julij skoj Krajini biva i omladina prisiljena, da u velikom broju ostavlja svoje domove i dolazi preko granice. Ova omladina, koja se je do jučer nalazila u borbi osjeća, da je i ovdje pozvana da radi, da u našem emigrantskom životu dodje do izražaja. Ona hoće da ovdje aktivno sudjeluje u rješavanju našeg pitanja. Ona se zato smatra najpozvanijom, jer najbolje shvaća i najbolje pozna današnje prilike u Julijskoj Krajini. Cijela naša emigracija imade jedan jedinstveni cilj, a taj jest: vratiti se na svoje. Ovaj zbor i ostali slični sastanci imadu svrhu, da pronadju puta i, načina, kako ćemo taj cilj što lakše i što prije postići. Kao što je omladina imala veliku ulogu kod svih svjetskih doga-đjaja, tako treba, da i naša omladina uzme učešća kod rješavanja našeg problema. Dosadašnji rad naše emigracije u Jugoslaviji ne može nas zadovoljiti. Razlog je tome taj, što ona nije bila svijesna svoje zadaće. Ovaj zbor nije, dakle, ništa drugo nego dogovor, kako će omladina u buduće raditi. Stoga se traži od svakoga, neka kaže svoje mišljenje, da se tako može doći do jednog pravog puta.
Iza toga je pretsjedatelj dao riječ Ladu Božiću, pretsjedniku omladinskog društva »Tabor« u Ljubljani, koji se je na pdziv Omladinske Sekcije s veseljem odazvao i došao na taj zbor. Radi važnosti njegovog referata odlučili smo, da ga naknadno opširnije iznesemo u listu.
Poslije Božića uzeo je riječ naš pjesnik Drago Gervais. On izražava veliko zadovoljstvo, što se naša omladina okupila u tolikom broju i što vidi, da ona pravilno shvaća svoju zadaću, želi joj mnogo uspjeha u radu.
emigrantsikh društava uputio svima organizacijama, kojim ih poziva na što veće podupiranje našeg glasila »Istra«. Tajnik Ance Rojnić poziva sve članove, da se na list pretplate, a ukoliko im to nije moguće neka nadju svaki barem nekoliko pretplatnika. Pročelnik izvješćuje članstvo, da su se članice Sekcije takodjer organizirale i u okviru Sekcije stvorile žensku podsekciju, koja do sada broji neko 30 članica. Pohvalio je tu njihovu akciju i zaželio im mnogo uspjeha.
DAR OMLADINSKOJ SEKCIJI.
G. Fran Baf, tajnik Jugoslovenske Matice darovao je prigodom omladinskog zbora Omladinskoj Sekciji društva »Istra« Din 50., na čemu mu se omladina iskreno zahvaljuje.
POZIV OMLADINI U ZAGREBU.
Omladinska Sekcija društva »Istra« poziva svu našu omladinu, da dodje u subotu, dne 9. o. mj. u 7 i pol sati na večer na sastanak Sekcije, koji će se održati u društvenim prostorijama, Gajeva ulica 28, II. Na dnevnom redu je diskusija o programu rada. članovi i članice Sekcije se pozivaju, da tom sa-
Iz društva »Istra« u Zagrebu
Tajništvo društva »Istra« u Zagrebu javlja svojim članovima, da su prispjele nove članske legitimacije, koje se mogu zamijeniti sa starima. Ujedno se upozoruje članstvo, da svoje naknadno promijenjene adrese javi što prije tajništvu.
»NAŠA NEZABORAVNA ISTRA«.
U zakladnoj štampariji Narodnih Novina nalazi se u tisku knjiga pod gornjim naslovom te će doskora izaći iz štampe. To je zbirka slika sabranih u Istri, Trstu, Gorici, na Rijeci i u Zadru. Knjiga obasi-že nekih dvijesto stranica — od toga zapremaju slike 150 stranica, a ostalo je ispunjeno tekstovnim materijalom. Oprema knjige je otmjena. Svrha joj je da u slikama i u riječi posluži kao informativan prikaz za upoznavanje Istre i ostalih naših krajeva. Čisti prihod bit će namijenjen u kulturno-socijalne svrhe uz kontrolu javnosti. Toliko na ravnanje rodoljubima, koji su predplatom unapred omogućili izdanje ove knjige. Interesenti neka se izvole obratiti na društvo »Istra«, Zagreb, Gajeva ulica 29. II.
Iz društva »Istra«, Novi Sad
Pošto se koncem marta navršilo prvo četvrtgodište, pozivaju se svi oni, koji za to vrijeme nisu podmirili svoju članarinu, da to što prije bezuslovno učine. Isto tako pozivaju se i oni, koji nisu još sredili članarinu do kraja 1931. god., da to učine, kako bi se društva uštedili troškovi, poziva i opomena.
Zakazani zbor, koji se iz nekih nepređ-vidjenih razloga nije mogao održati na dan 20. marta o. g., održati će se sredinom a-prila, našto se upozoravaju članovi. Tačan datum, vrijeme i mjesto, javiti će se svima naknadno.
Društvena pravila, koja su podnesena nadležnim vlastima na odobrenje biti će, kako saznajemo, odobrena za koji dan.
Umoljavaju se bratska društva kao i pojedinci, da nam jave adresu emigranta g. Šimuna Župan iz Pule, u koliko im je ista poznata, na čemu im hvala već unapred. — Tajnik.
Iz kluba »Kras« u Splitu
Godina dana prošla je, što se je skupilo par ljudi iz gornjeg Primorja i Istre, Trsta i Gorice s namjerom, da se osnuje jedno društvo. To se nakon kratkog vremena ostvarilo i osnovalo društvo pod imenom Klub »Kras« Početkom marta ove godine održala se I. redovita godišnja skupština, na kojoj je prisustvovao lijep broj članova, te nakon izvještaja pretsjednika, tajnika i blagajnika jednoglasno je bila izabrana slijedeća uprava: Pretsjednik: Bartul Kršni; potpretsjednik:	Dr.	Rajko Šestan;
tajnik: Jerko Bonefačić; blagajnik: Dr. Ivo Strk; kućedomaćina: Frane Šolić; odbornici: Osman Vičević; Živko Ružič; Mate So-koiić. — Nadzorni odbor: Milan Kresoe-vić, Dr. Stojan Brajša, Kap. Marko Kur-tini.
(Op. Ur. Veselimo se osnivanju ovog novog društva u Splitu. I ako društvo ne okuplja isključivo naše zemljake iz Julijske Krajine, ono će bez sumnje biti korisno za našu stvar.).
Glavna skupština društva Trst—Gorica—Reka u Skoplju
Prosvetno i potporno društvo »Trst-gorica-Reka« održala je svoju I. glavnu skupštinu 27. marta. Izvještaj ćemo donijeti naknadno.
Breda Šček, »Zvezda Marija«. Pet mešanih zborov, posvečenih kraški Materi božji, nabožne vsebine, za izven-cerkveno rabo. Cena 15 Din. Pravkar izšlo. Ilustracije naslikal Tone Kralj. Izdala Katoliška knjigarna v Gorici 1932. Dobiva se pri župne uradu v Radomljah.
Naša emigracija
G. Fran Baf tajnik Jugoslovenske Matice pozdravlja omladinu u ime Jugoslovenske Matice i zaželio joj takodjer svaki uspjeh u radu.
Pretsjedatelj otvara zatim diskusiju i moli svakoga, neka iznese ono, što misli, da je potrebno da se govori na ovom zboru. Javio se je za riječ omladinac Josip Peroša, koji govori o potrebi učestvovanja omladine u radu na socijalnom polju. Pretsjedatelj mu odgovara, da se je omladina i do sada pokazala na tom polju rada i naglašuje, da će to učiniti i u buduće.
Radi poođmaklog vremena predlaže se napokon da se diskusija prenese na sastanke Omladinske Sekcije, koji se održavaju svake sedmice, u društvenim prostorijama, gdje će se govoriti o programu i načinu rada. Prijedlog je prihvaćen, a pročelnik Sekcije poziva svu prisutnu omladinu, da dodje na prvi sastanak Sekcije, koji će se održati u subotu, dne 2. o. mj. Zbor je zaključen.
Istog dana na večer održano je u »Kolu« omladinsko zabavno veče. Velika dvorana »Kola« bila je dupkom puna omladine i prijatelja omladine. Ovo društveno zabavno veče koje je prire-djeno u svrhu medjusobnog upoznavanja omladine razvilo se u pravu zabavu. Mandolinistički zbor Omladinske sekcije se je opet iskazao. Svirao je vrlo dobro i neumorno. Ovim drugim svojim nastupom dokazao je, da u svom radu postizava zamjerne uspjehe. Moramo istaknuti, da su se kod ove male priredbe i članice : Sekcije iskazale. Same su darovale raznovrsne kolače i uredile lijepi buffet, kojeg su okitile zelenilom. Ovo zabavno veče je započelo u 6 a svršilo je u 11 sati na večer.
U subotu, dne 2 o. mj. održan je u 7 i pol sati na večer redoviti članski sastanak Omladinske Sekcije u prostorijama Jadranske Straže. Na sastanku se razvila diskusija o održanom zboru omladine u »Kolu«. Odlučeno je da se diskusija o programu rada prenese na budući sastanak, koji će se održati druge subote 9. o. mj. u društvenim prostorijama. Dotle će se odbor Sekcije pozabaviti tim pitanjima i doći na sastanak sa nečim konkretnim. Na sastanki je pročitan cirkular, što ga je Save:
15 marca je predaval v »Zarji« v Kranju tov. Božič Lado o naši emigraciji v Jugoslaviji in njenem kulturnem, političnem in gospodarskem življenju. Predavanje je prvi poizkus podati zgodovino naše emigracije na kateri hoče predavatelj delati naprej in nam čimpreje podati skupno sliko našega življenja. Obrnil se bo do vseh naših organizacij radi podatkov katere mu bodo organizacije brez dvoma in brezizjeme rade dale.
Po kratkem uvodu v katerem je predavatelj zahteval, da vendar enkrat kritično pogledamo na svoje delo, spoznamo napake in jih skušamo odpraviti je konštatiral, da je težko podati jasno in točno sliko našega dela, ki se pravzaprav še le danes razvija in o ka-tarem bo lahko izpregovorila zgodovina. Do danes tudi nismo še imeli pokreta širokih mas, pač pa so do zadnjega časa živele posamezne organizacije" krajevskega značaja, ki na splošno niso pomenile ničesar. Naše delo in življenje se danes zrcali predvsem v naših organizacijah, koliko pa je še naših ljudij izven njih, raztresenih po vseh kotih, o katerih ne vemo ničesar. Ako bi se naša emigracija že v prejš-nih letih zavedala sama sebe bi bilo naše vprašanje posebno v gospodarskem oziru že davno in boljše rešeno.
Našo emigrancijo je po času razdelil v štiri dobe: v vojno emigracijo ali begunstvo, v emigracijo od zasedbe do aneksije, od aneksije do leta 1925—28 in od tedaj do danes. Po delu in duhu pa je razdelil emigracijo na tri dobe. Prva sega do leta 1928, ko se pojavi organizacija »Orjem«, s katero pričenja druga doba, ki znači prelom s preteklostjo. Ta doba je bila nekak zgodnji preporod v katerem smo se začeli šele zavedati sami sebe. Zadnjo dobo pa doživljamo danes in sega približno leto dni nazaj. Ta doba je doba mladinškega pokreta, ki je v kulturnem kakor tudi socialnem oziru zelo živahna.
Po tej razdelbi je predavatelj pričel razložiti posamezne dobe in _ vsako vznačil s svojo značilnostjo. Pri vsaki dobi je podal vzroke emigracije, kam
se je izselila, kako živi in dela. Navedel je vzroke izseljevanja inteligence in delavstva in končno prešel na kulturno in gospodarsko delovanje emigracije v Jugoslaviji. Prvi ki so se organizirali že leta 1919 so bili naši akademiki in srednješolci, ki so imeli svoja udruženja in posamezne organizacije tako v Jugoslaviji in zven nje. Imeli so tudi svoje Kongrese, izmed katerih je najvažnejši tretji, ki se je vršil v Ljubljani in na katerem je padla ideja osnovati kulturno in podporno nadstrankarsko emigrantsko organizacijo. Za temi organizacijami so se pojavile po letu 1920 tudi druge kakor Soča, Istra, Klub Primork, ki so imele kulturno podporni namen. Imeli smo v Ljubljani tudi športno organizacijo, ki se je pa pozneje združila z akademskim športnim klubom.
V letu 1928 se prijavi nova organizacija »Orjem«, ki je razvila živahno aktivnost in ustanovi j ala po deželi krajevne organizacije. Na njeno inicijativo smo dobili tudi prvi emigrantski list Primorski Glas, ki je v početku izhajal v Ljubljani, na to pa se preselil na Dunaj, kjer je ob letu prenehal. Organizacija je imela svoj Kongres novembra 1. 1929 na katerem je prevzel vodstvo g. dr. čok. Pod okriljem »Orjema« se je vršila tudi velika razstava emigrantskih umetnikov v Beogradu. V tem času je organizacija prenehala obstojati vsled razpusta. Od tega časa dalje, dokler se ne osnujejo nove organizacije, vlada nekaka vrzel v naših vrstah. V Zagrebu pa počne tedaj izhajati novo glasilo »Istra«, ki je danes glasilo vse naše emigracije. Ko je omenil vse organizacije in orisal njihovo delo se je tovariš dotaknil socialne plati emigracije in njenega naseljevanja. Omenil je vse kraje, kjer je v večjem številu naseljen naš človek, tako v Sloveniji, Hrvatski in Srbiji in način njihovega življenja in sredstva preživljenja.
Predavanje je bilo v vsakem oziru zanimivo le žal da naš prostor ne dopušča podati ga v večjem obsegu. Predavanje bo dobrodošlo predvsem mlajši emigraciji, da bo vpoznala življenje in delo naše emigracije v preteklih letih — J.
Strana '4.
Iz Jugcslovenske Matice u Zagrebu
GLAVNA SKUPŠTINA JUG OSLO VENSKE MATICE U ZAGREBU ođržaće se u nedjelju dne 17 aprila o. g. u 4 sata popodne u dvorani »Jadranske Straže« u Zagrebu, Gajeva ul. 28-1 desno uz slijedeći dnevni red: 1. Pozdrav pretsjednika, 2. Izvještaj tajnika, 3. Izvještaj blagajnika, 4. Izvještaj delegata Podružnica Jugosloven-ske Matice, 5. Izvještaj nadzornog odbora, 6. Biranje nove uprave, 7. Biranje nadzornog odbora, 8. Zaključak o budućem radu banovinskog odbora Ju-goslovenske Matice, 9. Prijedlozi.
JUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU
darovali su u mjesecu martu o. g. za bijednu braću iz otete naše Istre: ženska sekcija Jugoslovenske Matice, Zagreb, 5000 Din, Podružnica Jugoslovenske Matice, SI. Požega 2500 Din, gosp. prof. Vjek. Spinčić u spomen blagopokojnog prof. Ivana Mandiča 1000 Din, po 100 Din: Dr. Fran Brn-čić i prof. špinčić Vj. svoj mjesečni doprinos; nadalje po 100 Din gg. Hi ja Milišić, Beograd, šlosar Mate, Zagreb; Drž. gradjanski škola, Erdevik, sakupio učitelj g. Ante Modrušan, 89 Din; g. Rotar Antun, Zagreb 50 Din; gdja M. W. 40 Din; po 20 Din gg. Prinčić Franjo, Braus Antun, Zagreb, Fabijan Šime, Brod n. S„; g. Iskra Rudolf, 10 Din; gdja Terčić Marija 6 Din.
Svima se najusrdnije zahvaljuje
Odbor.
ZA PROSLAVU DESETGODIŠNJICE JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU.
Jugoslovenska je Matica u Zagrebu ra-zaslala prošle godine istaknutim rodoljubima, raznim školama, ustanovama i poduzećima svoj »Jubilarni spomenarak«, na kojemu će upisati svoja imena i priložiti milodar, a po mogućnosti i od poznatih sakupiti priloge i upisati imena plemenitih i požrtvovnih darovatelja.
Mi ćemo u listu »ISTRA« zabilježiti sve vraćene »Jubalarne spomenarke» s imenima sakupljača i darovatelja, kojima svima banovinski odbor Jugoslovenske Matice u Zagrebu izrazuje javno najtopliju zahvalu, što su i ovim načinom iskazali djelotvornu svoju ljubav naprama napaćenoj braći iz naših otetih nam krajeva.
Nadamo se, da će se odazvati i svi ostali apelu Jugoslovenske Matice, doprinesti i sakupiti nešto za napaćenu svoju braću.
Danas iznašamo slijedeće, a u drugim ćemo brojevima »ISTRE« nastaviti. Dobrotvori Jugoslovenske Matice i braće iz porobljenih krajeva: Andrijaševci, Rokovci: G. Užarević Jakša, učitelj, sabrao je 76 dinara. Darovali su po 10 dinara: Antun Ergotić; po 5 dinara: Apolonija Wagner, Franjo Večera, Hunjadi, Marko Jemrić, Anutn Suhaljević, A. Fuss, Luka Igalac, Palić Grga; po 3 dinara: Josipina Katić, Franjo Felder, Lidija Adler; po 2 dinara: Marta Brkić, Luka Co-lić, Antun Fišer, Eva Karabalić, Josip Ma-šić, Lang Simo, Stjepan Jakš; po 1 dinar: Kata Dekanić, Nikola Fuderer, Eva Bosnić.
Apatovac, Drž osnovna škola, Gosp. Petar K o š u t i ć, učitelj, sabrao 60 dinara. Darovali su: Po 16 dinara: Košutić Petar; po 10 dinara: Ivan Kerker; po 3 dinara: Bradić Slavko; po 2 Din Zvonko Juriša Vi-dek; po 1 dinar: Dragan Pavišić, Dragan Topolko, Milka Vrbanec, Valent Topolko, Dragan Pavleković, Slavko Međimorec, Zvonko Bradić, Dragica Topolko, Milka Pavleković, Ivka Jandroković, Ljubica Ril-ko, Stjepan Bradić, Franjo Rilko, Katica Hajduković, Slavica Jandroković, Ivkica Vrbanek, Dragan Jandroković, Marko Jandroković, Milka Pavleković; po 0.50 para: Katica Pavleković, Ivo Videk Juriša, Milka Brezovec, Danica Videk Juriša, Katica Pavišić, Ivan Crnčić, Nikola Vrbanec, Valent Peterlić, Slavko Brezovec, Dragan Međimorec, Slavica Bradić, Marica Pavišić, Dragica Vrbanec, Marica Topolko, Katica Kun-tić, Milan Vrućina, Milka Crnčać, Marica Gašparić, Ivica Čmigović, Božo Drljača.
Bakovci, p. Murska Sobota. G. Deško-vić Milan, škol. upravitelj, sabrao 70.25 dinara. Darovali su: Učiteljstvo i učenici narodne škole.
Iz društva »Soče« v Celju
PRIMORSKA MLADINA V CELJU
Ni še dolgo tega, kar so se mladi celjski Primorci zbrali in se organizirali. Ustanovili so svojo »Mladinsko Sekcijo« pod okriljem društva »S o č e«. Izvolili so si svoj odbor in sedaj že pridno delajo.
Imeli so že 3 sestanke in 2 seji. Na prvem so govorili o »programu primorske mladine«, na drugem se je predavalo o »življenju naših ljudi onstran meje (politično in gospodarsko življenje)« na tretjem pa o »Delu in borbi naše mladine tam preko«.
Poleg svojih sestankov pa so priredili že tudi 2 predavanji za vse celjske dijake in dijakinje. O prvem predavanju je bilo poročilo v 11. številki. Drugo predavanje se je pa vršilo 17. marca popoldne v celjskem Narodnem domu. Predaval je starejši gospod in sicer o temi »Kaj hočemo?« Predavanja se je udeležilo celjsko dijaštvo, polnoštevilno tako da je bila predavalnica polno zasedena.
To kratko poročilo naj bo zagotovilo, da primorska mladina v Celju ne
»ISTRA«
feroj H.
spi, kot nam to nekateri očitajo, ampak da pridno dela in z budnim očesom zasleduje vse dogodke pri nas in drugod.	—ir.
PRIREDITEV »SOČE V CELJU.
Društvo »Soča« v Celju je priredilo svoj zabavni večer v soboto 2. aprila t. 1. ob 8. uri zv. v vseh gornjih prostorih Nar. doma s sledečim sporedom: Deklamacije in recitacije; Enodejanka: Stari vdo-vec-ženin (v izvedbi dramatičnega društva v Celju); Petje (pevsko društvo »Oljka); Šaljivi nastopi in šaljiva pošta; Prosta zabava in ples ob godbi odličnega celjskega Jazz-banda. Čisti preostanek je bil namenjen za najbednejše, ki dnevno prihajajo k nam ter so brez kruha in brez strehe.
DELOVANJE DRUŠTVA »SOČE«. JESENICE.
Naše društvo se pač ne more pohvaliti s tako intenzivnim delom, kot le lahko druga bratska društva, kar pa ni toliko krivda odbora, temveč so temu krive bolj okoliščine v katerih se društvo nahaja. Predsednik v osebi gosp. mag. ph. Žabkar Joža je nadvse delaven in se mora društvo zahvaliti največ njemu za vse dosedanje uspehe. Tudi odborniki se potrudijo, kolikor je v njih moči, kakor tudi več članov pridno sodeluje, toda vsi so po večini delavci, s pomočjo katerih smo n. pr. lepo in poceni uredili zavetišče za brezposelne emigrante, ker so sami napravili vse postelje, police in drugo opremo. Primanjkuje nam pa inteli-genjših ljudi, kateri bi hoteli sodelovati in kateri bi mogli uspešno pomagati pri kulturnem delovanju društva. Do sedaj smo imeli 8 predavanj, toda razen predavanj, katere je imal predsednik so za ostala predavanja poslala predavatelje bratska društva iz Ljubljane, kar je po precej sitno in zvezano z večjimi ali manjimi stroški. Toda s tem ni rečeno da morda na Jese-nipah ni naših intelegentov. So in še precej ih' je, kateri so tudi po večini vpisani kot člani. Naprosili smo jih za intenzivnejšo pomoč, ali vsaj, da bi priredili kako pre-davnje, toda dalje kot do obljube nismo prišli. Precej ovirojoče za naše društvo je pa tudi dejstvo, da članstvo sestoječe po večini iz pribeglih delavcev se vedno menjuje, pač ker mora za zaslužkom, katerega tu ne more najti.
Vendar smo pa. imeli v zadnjih 14 dneh 2 prireditvi 12. marca smo proslavili 25 letnico smrti Simona Gregorčiča in sicer s predavanjem katerega je imal akademik Hrovatin. Ob koncu predavanja nam je pa deklamovala Gregorčičev »V pepelnični noči« gospa Martelančeva. Na obletnico okrožnice jugoslovenskega episkopata 19. marca smo se pa spominjali naših trpečih bratov pri sv. maši, katera se je: brala v ta namen ob 10 sati v farni cerkvi z lepim primernim nagovorom, po maši pa pri prireditvi, pri kateri se je prebrala okrožnica kluba jugoslovanskih primor, akademikov nakar je pesnik gosp. Albert Širok podal predavanje primerno dnevu. Tukajšuje delavsko pevsko društvo »Sa v a«, katero nam gre ob vsaki priliki radevolje na roko je pa zapelo nekoliko pesmi.
Obeh omenjenih prireditev se je udeležilo približno po 50 naših ljudi in članov-Od domačinov, katerih spložno pri naših prireditvah prograšem, se pa ni udeležil nabeden.
Klub j'ugoslov. primorskih akademikov v Ljubljani
V navzočnosti okoli 40 članov se je vršil v sredo 16. III. t. 1. v prostorih »Preporoda« II. redni občni zbor K. J. P. A. Predsednik tovariš Ferjančič je ob pol 9 h otvoril zborovanje in predlagal da se pošlje predsedniku Zveze emigrantskih društev, g. dr. Ivanu čoku v Beograd sledečo brzojavko: »Akademska omladina, včlanjena v KJPA, Vam pošilja ob otvoritvi II. rednega občnega zbora pozdrave z željo, da ostanete še nadalje svetovalec in podpi-ratelj naših vzvišenih ciljev«. Navzoči so enoglasno predlog sprejeli.
Po izvolitvi dveh zapisnikarjev in dveh overovateljev zapisnika se je še spomnil pokojnih dr. Slavika in kne-zoškofa goriškega dr. Sedeja, dalje novih žrtev izrednega tribunala nakar je prešel na svoje predsedniško poročilo.
Klubovo zunanje razpoloženje je bilo dokaj razgibano. Široka javnost se je za njegovo delo zainteresirala, kar je pokazal posebno družabni večer 23. jan. t. 1. Klub je v tesnih stikih z ostalimi emigrantskimi društvi, med drugimi tudi s «Klubom koroških Slovencev«. Nato je še očrtal delo ostalega odbora nakar je končal svoje poročilo s pozivom na člane, da se v novi poslovni dobi z večjo vnemo lotijo dela.
Iz tajniškega poročila tov. Hrovatina je razvidno, da je odbor reševal te-
koče društvene zadeve na 15 sejah, članskih sestankov je bilo v zimski poslovni dobi 9. Nato je še poročal o ustanovitvi »Omladinskoga sveta« in o konferenci zagrebškega Isf. Akad. kluba in KJPA, dne 24 januarja tega leta v Ljubljani. Nadalje je še naštel predavanja klubovih članov v drugih emigrantskih organizacijah kakor v »Taboru«, »Zori«, »Zarji«, »Soči« — Jesenice. Inhibit izkazuje v tej poslovni dobi 82, ekshibit pa 1432 dopisov. Klub šteje sedaj 77 članov.
Tov. Benulič je dal blagajniško poročilo. Dohodki v pretekli poslovni dobi znašajo 4723.75 Din, izdatki pa 2811.75 Din. Skupni promet znaša torej v tem času 7535.50 Din.
Nato je tovariš predsednik otvoril debato v katero so posegli g. dr. Furlan, tov. Zdenko Bačič, Sancin, Figar, štrekelj, Ferijančič. Debatiralo se je v glavnem o programu na članskih sestankih, kakor o predavanjih itd.
Naslednja točka dnevnega reda je bila poročilo revizorjev. Poročal je tov. Valentinčič. Poročilo je dalo povod dolgemu debatiranju. Končno so navzoči soglasno sprejeli predlog tov. Valentinčiča da se staremu odboru da absolu-torij.
Ko so bili nekateri členi pravil izpopolnjeni in nekoliko spremenjeni so sledile volitve novega odbora. Predlagani sta bili dve listi. Izvoljena je bila lista, ki jo je predlagal odbor in sicer; predsednik tov. Hrovatin, ostali odborniki pa so tovariši: Lah, Valentinčič, Brusova, Legiša, Laharnar, Benulič, Bidovec, Ferjančič, revizorji:	tovariši:
Bačič Zdenko, Tonkli, Puc.
Pri slučajnostih se javijo k besedi z različnimi predlogi tovariši: Kodrič, g. dr. Sfiligoj, tov. Čadež. Predsednik obljubi, da bo odbor razpravljal o stavljenih predlogih, nakar je zaključil zborovanje.
V četrtek, 17. t. m. se je vršila v Akademskem kolegiju predajna seja, na kateri se je konstituiral novi odbor in sicer je predsednik Hrovatin Viktor, podpredsednki Benulič Rudolf, tajnik 1. Lah Edvard; tajnica II. Brusova Lojzika; blagajnik Legiša Vendelin; arhivar: Ferjančič Slavoljub, odbornika: Valentinčič Vekoslav in Laharnar Tone.
Poleg tega se je na seji še razpravljalo o klubovem lokalu. Sestavil se je tudi program za prihodnji članski sestanek v sredo, dne 23. marca na katerem je poročal o pravnem položaju naše manjšine v Italiji, tov. Ferjančič. Govorilo pa se je še o naših predavanjih, o omladinskem svetu, o naših bodočih prireditvah itd.	B. R.
Predavanje v »Tabora«, Ljubljana
že štirideset rednih članskih sestankov je imel »Tabor« v svojem še ne enoletnem obstoju. Pomen in vrednost teh sastankov se za našo mladino skoraj ne da oceniti, saj so edine prireditve, ki nudijo emigrantski mladini priliko spoznavanja s problemi domače zemlje, lastnega življenja v emigraciji in z dogodki širom sveta, članski sestanki »Tabora« so tako po udeležbi, kakor tudi po kvaliteti predavanj na višku. Najboljši predavatelji v Ljubljani prihajajo med nas in tako dvigajo pomen in vrednost rednih sestankov, ki postajajo nekakor višja šola za emigrantsko omladino v Ljubljani. Sestanki so dostopni vsled tega, ker se vršijo v društvenem lokalu vsem članom in prijete-Ijem društva, ki bi sicer, ako bi se sestanki vršili v gostilnah, prav gotovo ne prihajali. »Tabor« vrši v vsakem oziru zelo važno in socialno nalogo s tem, da so njegove prireditve in sestanki namenjeni tudi slabše situiranim in brezposelnim.
Zadnji čas se je vršilo dvoje po-menbenih predavanj. 24. marca je predaval o našem kraškem pesniku Srečku Kosovelu pisatelj g. Ludvik M. Mrzel. Predavatelj je v markantnih potezah orisal povojno dobo in mlado generacijo, v temu je segel prav do dna in orisal napake in rane naše sedanjosti. Nato je prešel na življenje Srečka Kosovela, na idejno podlago njegove osebnosti in njegovega dela in podal preroško ostrovidnost velikega pesnika. Ob koncu je prečital še nekatere neobjavljene pesnikove članke v katerih se zrcali njegovo socialno in politično naziranje. Iz teh idej naj bi sodobna mladina črpala svoj program in hodila po poti ki jo je začrtal kraški pesnik.
V četrtek 31 marca pa se je vršilo predavanje sodnika g. dr. Stojana Bajič a o sodobni Nemčiji. Predavatelj je
ODLIKOVANI
KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
ZAGREB
Mesnička ulica br. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA
■si
m
B
n
m
m
B
n
a
C!
■
K
SBBBBBBBBBBBBBBBBflBflBBaBBBBBaflBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBSI^
pred kratkim potoval po Nemčiji in študiral tamkajšnje prilike. Orisal je v par besedah političen položaj Nemčije pred vojno, med vojno in po vojni, njeno gospodarsko in socialno strukturu. Posebno pozornost pa je posvetil hitler-janskemu pokretu, na katerega zre s strahom cel svet. Hitlerjanski šovinizem mora zganiti tudi nas, saj je nevarnost da se pojavi Hitler nekega dne na Stolu. Tudi z italijanskim fašizmom se brati Hitler in kadar si podasta roke, tedaj bo nevarnost za nas silno velika. Podal je na to sliko političnega življenja kateremu daj a pečat velika brezposelnost in, beda delavskih slojev.
PREDAVANJE V »TABORU«
V četrtek 7. aprila predava o koro* kih Slovencih predsednik Kluba Koroških Slovencev v Ljubljani g. dr. O. Fel-lacher.
Živo delovanje omladinskega društva »Nanos« v Ljubljani
Delamo, bi bila prva beseda, ki b| io lahko napisali. Delamo z onim navdušenjem in vnemo, ki ni lastna vsaki organizaciji. Onh ki ima le nekoliko vpogleda v društveno življenje, opazi takoj aktivnost, ki spričuje vitalno moč mladega društva. Z eno bese-do_^ »Nanos« je rodila potreba. Društvo je Pfičelo. že globlje posegati v tok dnevnega življenja, tudi ono hoče doprineti svoj oboi k splošnemu kulturnemu in gospodarskemu podvigu. Razni odseki se organizavajo: socijalni, prosvetni, pevski, tamburaški, dramatski, šahovski itd.
»Nanos« je priredil tudi že prvo javno akademijo. Uspeh akademije je v vsa. kem ožini izteden. Moriborčani so strmeli, kako je bilo mogoče v tako kratkem času organizirati tako prireditev. A kjer je za. vest svete naloge in smotrenosti dela, tam je vse mogoče. In to je »Nanos« dokazal.
Izredno pester program je pričal o dobrem okusu prirediteljev. Spuščati se podrobneje v posamezne točke sporeda bi bilo zaenkrad preobširno. Naj omemimo samo najizbraneiše in najuspelejše. Ena najliepšiii točk programa je bila brezdvoma deklamacija gdč. Kraljeve. Znano Gregorčičevo odo »Soči« je podala na način, ki je lasten samo rojeni umetnici. Nam, ki srno prelili svojoj mladost ob sinjih valovih Soče, nam, ki smo uživali raskožje njene lepote, se je nehote nehaj zganilo v srcu, v onem tihem, skritem kotičku, kjer hranimo najsvetejše. Samo Cankar je še nekje opisal slično spomin na svojo mater.
Teško nam je bilo ob pesnikovih besedah »Ogromna solza se mi zdiš«...
Gdč. Udovi čeva in g. Sancin sta nam zapela duet iz »Prodane neveste«. Du-et sam je že umetnina. Skoraj vsa Smetanova dusa_ se nam v njem odkriva. Ona knstalno-čista, melodijozna glasba, polna vedrine, šegavosti, lepote.
. Oba umetnika sta odpela duet z velikim zmislom in doživetjem. Na klavirju ju je spremljal g. Rasberger.
„ T°da nismo poslušali samo starejše in ze prizname umetnike. Predstavili so se tu-di mlajši. Nič treme, nič nesigurnosti. V duhoviti enodejanki »L j u b o s u m n e ž i« so nam to dokazali. Seveda ima režiser g Rasberger tu veliko zaslug. A nič mani ig. felici. Vživeti so s© znali v svoje ulosc L)a pa so tudi gledalci prišli na svoj račun, pa je dokaz buren aplavz na koncu igre Sodelovalo je tudi pevsko društvo »Jadran«. Dokazalo je, da goii pevsko umetnost z vso resnobo. Nekatere pesmi so bile izredno dobro naštudirane, česar pri mnogih zborih ne moremo baš trditi. Seveda je to zasluga predvsem g. pevovodje Lahak! je z izborom in izdelavo pesmi dokazal globoko umevanje petja. Po akademiji se je razvila prosta zabava. Hitro so potekale prijetne ure. A rastali smo se polni upanja in vere V bodočnost.	Danisiavskij. '
Iz društva »Orjeni« v Kočevju
ZBOROVANJE KOČEVSKOG «ORJEMA«.
Delovni program »Orjema« obsega med drugim redne mesečne sastanke. Zadnji se je vrših v Kočevju v hotelu Ferles, dne 12. marca 1932. ob dovoljni udeležbi članstva.
zacnjin zoorovanj stalno udeležujejo čla-- Pohajajo na sestanke peš po 12 km daleč. Ne strašijo jih ne vremenske ne terenske neprilike. Zavedajoč se potrebe skupnosti v naših težnjah in oprašanjih, se udej-?™«ejo v društvu po svojih skromnih močeh Naj bi bilo to memento vsem onim mla-cnežem, ki opuščajo naš pokret in pozabiiajo na naloge, ki nas čakajo.
Da se seznani članstvo, ki je po večini delavstvo s vprašanji, ki ga zadevajo ie imel Tov. Marinič Lojze skrbno sestavljeno predavanje »O socijalnom za v a r o v a n j u«.
V aprilu bo pričela z delovanjem mladinska sekcija, ki je bila ustanovljena v okvirju društva. Akademik Tov. Rudi Benulič bo imel mladinska predavanja s skioptičnimi slikami. Društvo vabi starise emigrantske mladine, da po-skrbijo, da posetijo njihovi otroci predavanja, ki bodo pravočasno objavljena.
17. aprila t. 1. se društvo oddolži spominu škofa Dobrile in priredi v ta n a ni e n s 1 a v n o s t n o zborovanje P r i B e 1 j a n u. Na sporedu so : Pre-davanje, deklamacije in recitacije ter petje
Da se olajša socijalna beda naših ljudi m pridobijo viri, da se ta naloga izvrši, je društvo sklenulo prirediti prvo
večerV	pevs*co'tframati£ni
, Razne vijesti
'Umro i® FIHpp© Turati
Dne 30 marta umro je u Parizu od zapaljen ja pluća Filippo Turati, vodja talijanskog socijalizma i predsjednik Antifašističke koncentracije. I ako je Turati bio već u godinama, svejedno je ta vijest došla nenadano i potresla je sve one, koji su poznavali rad Turatijev i koji znadu, što je on značio naročito za koncentraciju i antifašizam uopće.
Pok. Filippo Turati bio je rodjen 26 novembra 1877, znači, da bi idućeg novembra bio navršio 75 godinu života. Bio je potomak jedne stare lombardske familije vlastelina. Njegov otac bio je jedan od prvih prefekata mlade kraljevine Italije. Ali uza sve to Turati je već u mladosti počeo da naginje socijalizmu. Studirao je u Bologni na pravnom fakultetu. Poslije svršenih studija bio je neko vrijeme u službi provincijske uprave u Milanu kao savjetnik. Mnogo se je zalagao za socijalističke ideje Karla Marksa. Iz anarhističkih fantazija i oduševljavanja prvih vremena vodio je talijanski socijalizam na put naučnog opravdanja i praktične politike. Godine 1891 osnovao je časopis »Critica Sociaile«, koji je dirigirao do 1903. I njegova djelatnost u parlamentu bila je velika. Od 1895 bio je stalno biran kao socijalistički poslanik u milanskom izbornom okrugu
I poslije rata Turati je u talijanskom političkom životu igrao veliku ulogu. Vodio je neko vrijeme borbu s fašizmom, bio j&- zato od fašizma proganjan i maltretiran, a na koncu nemoćan, da se odupre s preostalim silama fašizmu, poslije jednog avanturističkog bijega preko Korzike stigao je u Francusku. U Parizu je zajedno s ostalim antifašističkim prvacima osnovao Koncentraciju, kojoj je bio kao aktivan šef na čelu do smrti. On je koncentraciju vodio odvažno i borbeno. U isto vrijeme bio je direktor i lista »Libertà«, koji izdaje koncentracija, a i polumjesečnog buletina »Italia«, u kojima je saradjivao sve do posljednjih brojeva.
Nije mu bilo sudjeno, da umre u domovini, nisu se ispunile njegove velike nade, da će ipak, ma kako star bio, dočekati povratak u Italiju, . nego, eto, umire u izagnanstvu samo s mišlju na domovinu. Ali iza njega ostaje još velika legija sljedbenika, koji će nastaviti borbu i koji vjeruju, da će jednog daha u Italiju ponijeti bar kosti ovog velikog idealiste i borca za pravicu i slobodu.
Savez jugoslavenskih emigranata poslao je Antifašističkoj koncentraciji u Pariz prilikom smrti Filippa Turatija sažalnicu slijedećeg sadržaja:
Lokalni su nas listovi, uslijed daljine, sa zakašnjenjem od dva dana oba-vjestili o velikoj tuzi, koja vas je pogodila povodom smrti vašeg najboljeg druga Filippa Turatija. Nismo dakle mogli odmah po smrti njegovoj da uzmemo učešća u vašoj boli.
Već mnogo godina prije rata Filippo
ITALIJA, FRANCUSKA, JUGOSLAVIJA
Pod tim naslovom sušački »Novi List« donosi članak na uvodnom mjestu, u kojem kaže:
»U posljednje vrijeme strana štampa, osobito talijanska, posvećuje vrlo mnogo pažnje odnosima Francuske, Italije i Jugoslavije. Ovo interesova-nje poraslo je stavljanjem na dnevni red pitanja ekonomske sanacije Podunavlja i, istodobno s tim, pregovorima, koji se vode u Rimu za izmjene u trgovinskom ugovoru talijansko-jugoslo-venskom od 1924 godine. Ovim pregovorima u Rimu, koji bi, sudeći po pisanju talijanskih novina, trebali dovesti do izmjene u ekonomskim odnosima talijansko-jugoslovenskim, pripisuje se u inostranstvu naročita pažnja, jer se računa, da bi poslije i uslijed poboljšanja i političkih odnosa izmedju Italije i Jugoslavije. Osobit interes po-budjuju vijesti stranih, njemačkih i talijanskih listova, koji nabacuju mogućnost promjene dosadašnjeg kursa jugoslovenske spoljne politike, što bi trebalo dovesti do poboljšanja političkih odnosa talij ansko-jugoslovenskih, koji su postali neodredjeni utrnućem pakta prijateljstva izmedju Italije i Jugoslavije«.
»Novi List« zatim govori o trgovačkim odnosima izmedju Italije i Jugoslavije i konstatuje, da se radi na usavršavanju tih odnosa. A što se tiče političkog zbliženja »Novi List kaže:
»Tu je u prvom redu rivalitet izmedju Francuske i Italije, koje su svaka za sebe izgradile čitave sisteme svojih političkih saveza i interesa u srednjoj i jugoisttočnoj Evropi, a u sklopu tih sistema Jugoslavija se nalazi na strani Francuske zajedno sa drugim državama Male Antante. Ne ulazeći u ispitivanje i utvrdjivanje, kako je do toga došlo, van sumnje je, da se o kakvoj skoroj promjeni kursa jugoslovenske spoljne politike ne može ni pomišljati prije uredjenja odnosa izmedju Francuske i Italije, jer bi to značilo temeljno poremećenje današnjeg toliko I političkog stanja u čitavoj Evropi, i Jugoslavija u tom pogledu ne može i
Turati bio je poznat Slavenima pod Austrijom i bila je cijenjena borba direktora lista »Critica Sociale« za socijalno oslobodjenje talijanskih masa.
Poslije rata u teškoj realnosti onog vremena neposredno pred fašizmom, slavenska manjina u Italiji opazila je, da je talijanska socijalistička stranka gotovo jedina stranka, koja je pokazivala razumijevanje za prava slavenske manjine. Zato je slavenska manjina žalila propust, koji je učinjen time, što nije došlo do suradnje talijanske socijalističke stranke u talijanskoj vladi, kako je Turati zagovarao. Da je do toga došlo, bila bi suzbijenja fašistička opasnost i bilo bi provedeno u stvarnost ono razumijevanje za slavenska prava.
Težak život u izagnanstvu približio je sve emigrante, talijanske i slavenske, proganjane zbog istih ideala slobode i socijalne pravde. Došli smo tako dva, tri puta lično u doticaj s Filippom Turati j em u njegovom zatočeništvu u Parizu. Nismo pri tom osjetili medju nama nikakvu pregradu, nikakvu divergenciju rase. Začudilo nas je njegovo točno poznavanje naših problema, njegovo realno gledanje na problem slavenske manjine u Julijskoj Krajini. Mi smo uvjereni, da bi pobjeda njegovih principa bila značila i za nas pobjedu naših traženja.
Filippo Turati nije bio slavenskoj manjini u Italiji vodja, a niti je on, koji je vječito bio u opoziciji prama svim buržoaskim režimima u Italiji, mogao našoj manjini donijeti neko olakšanje u teškim danima pod nasiljem plavih i crnih košulja. Pa ipak je glas o njegovoj smrti bolno potresao svu slavensku emigraciju. Kao i talijanskoj tako je i slavenskoj emigraciji ličnost velikog pokojnika bila simbolom moralne nepokolebivosti. koja je tako potrebna u borbi protiv fašizma. Apostol masa nije mogao biti stran srcu proganjane slavenske manjine.
Tumačeći osjećaje čitave slavenske ne će da istupi protiv interesa Fran emigracije Savez jugoslavenskih emi- cuske. Zato i nagovještanjima njemač-grantskih udruženja izrazuje Direkciji ke i talijanske štampe o nekoj even-Socijalističke Stranke bratsko saučešće. I tualnoj reorganizaciji jugoslovenske
lt9CA12S -tkiefnrtàZv? ILicM28f
—................... iii|iiifi-n-ffTmimwiiiinriiirniiSi
spoljne politike ne treba za sada davati nikakvu posebnu važnost.
S druge strane, neovisno od odnosa Francuske i Italije, u odnosima talijansko-jugoslovenskim ima i previše spornih političkih pitanja, a da bi se ona naprečac mogla rješavati i riješiti u najskorije vrijeme. To bi možda prije dovelo do novih zategnutosti negoli do poboljšanja tih političkih odnosa, 1 zato oni mogu za sada ostati samo u željama, kao jedna mogućnost u doglednoj budućnosti, iako se ne može osporiti, da bi bilo u interesu jednog i drugog naroda, da se što prije počne pripremati ostvarenje i te mogućnosti.
Sukob interesa Francuske i Italije vodi se uglavnom u bazenu Sredozemnog mora i u tom sukobu igra i naša država ne nevažnu ulogu zbog svojeg položaja na Jadranu . Onim časom, kad dodje do izravnanja toga sukoba interesa Francuske i Italije — a i to je pitanje opet jače istaknuto u posljednje vrijeme — nastat će posve nova situacija i na Sredozemnom moru i na Jadranu, i tek u tom momentu bit će moguće pomišljati na nove odnose izmedju Italije i Jugoslavije«.
VILHARJEVEGA SPOMENIKA V POSTOJNI NI VEĆ!
V	velikonočni številki »Istre« je bilo omenjeno v članku »Postojna«,' da Je v tem našem obmejnem mestu spomenik pesniku, skladatelju in narodnemu borcu Miroslavu Vilharju. To pa ne odgovarja resnici, kajti Vilharjev spomenik v Postojni je doletela ista usoda kot spomenik skladatelja Volariča v Kobaridu: Italijani so ga porušili. — Najprej so Italijani pomazali in uničili napis na spomeniku. Bodlo jih je v oči, da stoji sredi Postojne v kamen vklesana zavest domačega prebivalstva, ki jo je pesnik Vilhar izrazil z besedami »Cujte gore in bregovi, da sinovi Slave smo!« To pač ni bilo v skladu z trditvjo o »Postumia italianissima, vedetta alle sacre porte d'Italia.« — ko pa ni zadostovalo to in je izpod črne barve blestel napis in Postojnce silil k prisegi »Čujte gore i bregovi, da sinovi Slave smo« so Italijani porušili Vilharjev spomenik popolnoma.
V	poletju 1931. pa so postavili Vilharjevi častilci in rojaki nov spomenik v njegovi rojstni vasi, v Planini pri Rakeku. Pri odkritju spomenika se je zbrani narod spomnil svojih bratov onstran meje kamor zro tudi oči novega Vilharjevega kipa. Pri odkritju je bila zastopana tudi naša emigracija. Delegacije društva »Tabor« in »Zora« ter društva »Soča« so položile na spomenik vence. Na spomenik je bil položen tudi venec, o katerem se ni vedelo kdo ga je prinesel. Venec je bil trnjev in ovit s črnim trakom. Na njem je bil značilen napis »Bratje — bratu!«
NA ZNANJE!
»Prijateljima«, koji šire tendenciozne glasine o našemu listu poručujemo, neka se okane toga posla. Svima interesentima, naročito onima, koje su te glasine zbunile, javljamo, da list »Istra« ne će prestati izlaziti i da se u konzorciju »Istra« na to ni iz daleka ne pomišlja.
Pripovijest „Istre’
Zastava na vjetru
Jože Jeram
(Nastavak 13)
Kola, na kojima se je dovezao ono jutro učitelj Zorzut u varoš, vozila su naglo. Cesta, koja vodi iz Stožica, iza sela nenadano zadje medju dva brijega i ide nekoliko minuta kao po žlijebu dalje. Samo par minuta, a zatim je se opet izlije kao rijeka u ravnicu.
To mjesto zove se Tijesnac. Na jednoj strani stajalo je crno deblo, koje je bilo slično plećatom razbojniku, koji čeka na svoju žrtvu. Toga »razbojnika« se je konj preplašio i zaletio se u stranu.
— Vrag te odnio! udari kočijaš po konju.
— Šta mu je? pitao je učitelj plaho. On se je pobojao za svoj život i već je jednom nogom htio da sidje s kola.
Ne znam šta mu je. Još se nije nikad preplašio, odgovori kočijaš, uzravna konja na put i udari ga bičem da je potrčao cestom svom brzinom.
Ali Zorzut je uza sve to kočijašu doskora rekao: Vozite brže. To je ponovio već nekoliko puta. Kočijaš ga je pogledao popreko i rekao mu: »Danas vam se uistinu žuri, gospodine učitelju«.
Zorzut mu nije odgovorio. Zavijen u svoj kaput zurio je u sviježe jutro, njegovo lice bilo je mračno 1 zamišljeno. On nije mogao da se razvedri.
Kad kočijaš nije dobio odgovora, i ako je par puta htio da s uučiteljem progovori, ošinuo je bičem konja sasvim lagano da to konj nije niti osjetio.
»Kako si ti uljudan, tako će moj konj trčati, mislio je kočijaš u sebi. — Meštre bedasti, što misliS, da mi ne odgovaraš. Da bi bio barem Talijan, ali niti Talijan nisi, a manje nego fašista čovjek uopće ne može biti. Misliš li da ne znamo, da si nam izgurao staroga učitelja, kojem je svaka dlaka na bradi bila pametnija nego čitav tvoj mozag. Misliš li da ne znamo, da ideš pod prozore prisluškivati i da nosiš svaku našu riječ u varoš. Juda Iškarijot! Djeca nam pak ništa ne znaju, jer im trubiš samo talijanski.
Kočijaš je u tim mislima i od gadjenja Ijutito pljunuo na cestu: Fuj!
U varoši su u hotelu »Pri Petelinu« lumpali do jutra. Jedna je boca ležala razbita na podu. Stolnjak je visio do poda i pol stola je biio razgrnjeno. Za vratima je sjedila konobarica i slušala riječi, koje Jo] je govorio na uho mladić, koji joj je sjedio gotovo u naručju. Pospana čula je samo polovicu njegovih riječi, tu i tamo lagano je gurala njegovu ruku, koja je postajala drzovita. Crveno obrubljene oči sklapale su joj se.
Na jednom kraju stola sjedila su dvojica. Izgledalo je da se jedan na drugog ljuti. Prvi je imao glavu na rukama i tek od vremena na vrijeme ju je dizao da izbaci par riječi preko jezika.
— Znaš li šta je on? Pobjegao je od kuće, gdje je zaveo jednu djevojku!
— Pst! mirio ga je drugi i neprestano je polagao ruku na njegovo rame. Pfi tom je pogledavao u suprotni kut, gdje je sjedio čovjek s brazgotinom na čelu i sipao oganj iz zjenica.
— Mascalzone! siknuo je tu i tamo.
— Pst!
— Mascalzone! — htio se je prvi dignuti od stola. — Tko je veći od tebe, što nosiš brazgotinu na licu?
— U ratu sam bio i tamo sam je dobio.
— Djevojka te je obilježila, kad si je zaveo.
— Držite me, jer ću inače planuti na nj! Mascalzone!
— Pst!, mahao je rukom onaj koji je mirio. Ne-pristoji se! Ako doznadu...
Za srednjim stolom tijesno jedan uz drugog sjedila su dvojica i dokazivali jedan drugome svoje nazore. Prvi je bio plavokos, crnu kapicu je imao zabačenu daleko natrag, oko njegovih ustiju kružio je dobrodušan posmijeh, koji je izvirao iz vina i likera. Drugi je bio crnokos, zagorjelog lica, njegove oči nisu znale da gledaju lijepo, bile su isprepletene crvenim žilicama, na obrazu su tnu se neprestano micale mišice. Njegove su kretnje bile žive, kao da mu Bog nije dao jezika i da prstima sve govori.
_ Ti si dobar čovjek, to ti kažem! uvjeravao Je plavokos. Ti si predobar... Kakav si pak ti fašist!
— Dobar ili loš! Izraz na licu protivnika nije se mijenjao. — Znam samo da sve što radimo nije pravo.
— Da Ii si bio vojnik?
— Dvije medalje imam.
— Zašto si ratovao? Zašto si bio ranjen? Možda zato, da danas puštaš, da ti ljudi vrijedjaju Italiju?
— Ko je vrijeđja? Pa nitko je ne vrijedja!
— Ne? Ti si slijep! Od vina i od svoje dcbrote si slijepi A zašto ovi ne će da govore talijanski?
Plavokosi se je počeo smijati. Ali naglo je utihnuo. I da utemelji svoj smijeh reče:
— Pa i ne znaju ...
— Ne znaju? Neka se nauče. Sad su u Italiji. Ali i oni, koji znaju, ne će da govore. Ismijavaju se. Sve što učine, učine zato, jer su prisiljeni. Kad se ne bi bojali, ne bi sutra niti jedna zastava visjela s prozora.
— To je istina, potvrdi plavokosi. Za trenutak mu je nestao posmjeh s lica i reče: Reci mi po duši, kad bi ti mene tukao da li bih ja tebe volio?
— Kakvo je to pitanje!
— Eto, zato nije pravo... ja sam discipliniran, ali znam da nije pravo. Na lijepi način bi morali s njima postupati.
— U rukavicama zar ne? Da nam se popnu na vrat.
— Ja sam discipliniran, ali paliti ne bih išao, a niti knjige i pokućstvo bacati na cestu...
Crnokosi je za trenutak utihnuo. Plavokosi je tumačio taj muk kao svoju pobjedu. Raskoračio se je, zabacio je još više glavu unatrag i govorio:
— Ja bi ih pustio. Pustio bi im društva. One njihove veselice s predstavama. Pa i škole bi im pustio. 1 knjige i časopise. Prijazno lice bi pravio, a oni bi bili dobri. Od same prijaznosti i da se ne zamjere počeli bi govoriti talijanski. Jednostavno, sami od sebe. Samo vjeruj. To su vražji ljudi, ja ih poznam. Ništa više ne mrze od batine. Pruži im ruku, pa su tvoji!
Crnokosi je oborio glavu, ili je bio umoran ili mu se više nije dalo opirati se i odgovarati. Bubnjao je prstima po stolu i pogledao je kroz prozor.
(Nastavit će se)

SMRT JEDNOG NAŠEG ZEMLJAKA U AMERICI.
Hoboken, New Jersey, marta 1932 I opet nestade' u ioj dalekoj, stranoj ženil i jedan naše zemlje sin. tovitk mlad, zdrav u naponu života, a osobitih vrlina.
Ovaj put more, crni, veliki bezdan At-'dfitičkog oceana proguta našeg dobrog zemljaka, Istranina, Ivan Kršanca iz Lovrana, obitavajućeg u Philadelphiji već dugi niz godina, zavivši u velo najcrnije tuge mladu suprugu i dvoje nevine dječice. Djevojčica od nekih 8 — dečkić od 6 godina.
Pokojni Kršanac, duša od čovjeka, bio je došao u ovu zemlju pred nekih 16 do 17 godina još kao sasvim mlad dečko. Budući se već iz rana djetinjstva isticao bistrim umom to je odmah iza godniu dana, po dolasku u Sjedinjenim .Državama, dobio mjesto na jednom amerikanskom teretnom brodiću Companije »Shaw«. Na početku kao mornar, dok je najzad sa svojom marljivišću i spretnošću postao strojevodja i to vrlo vješt, hvaljen od svih svojih starješina.
Godine 1924. uze nekoliko mjeseci dopusta, da posjeti nakon toliko godina svoj rodni kraj, milo svoje crno ognjište, te vidi svoju staricu majku, koja je neopisivom čežnjom očekivala čas, da ga privine na svoje grudi, te sve mile i drage svoje. I tu, na žalu, našeg ljubljenog plavog Jadrana, upozna i zaljubi se u svoju sumješ-ćanku, milovidnu gospodjicu Josipu Kršanac, s kojom odmah sklopi vjenčanje i krene put svoje nove domovine u Philadelphiji. gdje podigne svoj dom. Nakon niti godinu dana njihove nepomućene, bračne sreće, rodi im se mala kćerčica Dorothy, a malo više od godniu dana iza toga sin Le-ster. Njihova ali obiteljska sreća nije bila sudjena, da potraje dugo.
U utorak 2. februara tek. godine uputio se iLarny Shaw« brod iste Companije, na kojem je zadnje vrijeme bio ukrcan, iz Philadelphije put New-Yorka. (Tih se dana upravo navršavala 16. godina što je radio za tu kompaniju). Bio je to, nažalost, posljednji put, što je vidio i zagrlio svoju ljubljenu ženu i djecu, jer je već u četvrtak istog tjedna, radi strašne oluje, koja je upravo na užasan način bjesnila, a zahvatila ih na širokom moru i to u mrkoj noći — potonuo brod ujedno sa svom posadom broda- Iza dva dana t. j. 6. februara opaziše iz aeroplana na otvorenom moru, dva mrtva tjelesa, u kojima prepoznaše tijelo našeg neprežaljenog prijatelja Mr. Kršanca. I tako eto. dok su petorica njih (sedam ih je ukupno bilo na brodu) našli smrt na dnu mora i postali žrtve proždrljivih riba i morskih nemani, oni su dva (naš prijatelj i jedan Amerikanac) sa pojasom spašavanja, na kojima su bili pronadjeni, ostali plivajući na površini mora — smrznuti od zime. Odmah su bili, razulljivo je, odvedeni svojim kućama, gdje im prirediše sjajan sprovod.
Pogreb Krašanca, na kojem su bili svi naši sumješćani i, skoro cijela iseljena Istra ne samo iz Philadelphije i okolice, već i iz udaljenijih mjesta — obavljen je u Philadelphiji u četvrtak dne 11. veljače.
Žalobna je povorka krenula iz kuće žalosti oko deset sati u jutro, put crkve, gdje se imala da služi služba žalobnica za pokoj njegove duše — dok je na groblje stigla oko podne.
Lijes je nosilo šest pomoraca, njegovi najbliži prijatelji, dok je odmah iza lijesa stupali nekih četiri stotine članova — sve sami Istrani — »Philadelphijskog Primorskog Dob. društva«, kojem je pokojnik bio članom. Iza njih gospoda Shaw, dva njegova gospodara, koji su ga voljeli, pa prijatelji, znanci itd.
Dirljivog li prizora! U crkvi i u opće cijelim je putem vladala grobna tišina, samo se svako toliko čuo bolni jecaj ucviljene udovice.
Nije bilo oka, koje nije zasuzilo — nije bilo srca, koje nije proplakalo nad tim krutim udesom, koji je tako nesmiljeno razorio porodičnu sreću dviju toli dobrih duša-
I tako eto, dok nam se još svježi grob našeg nezaboravnog prijatelja, Mr. Spazza-fuma prostire pred očima — zakopavamo drugog, dobrog prijatelja i rodoljuba — tik do njega . . .
Naš je blagopokojnik bio takodjer dobar čitalac i pretplatnik našeg omiljelog lista »Istra«, kojeg je mnogo volio.
Ucviljenoj udovici i žalosnoj materi onkraj oceana— u rodnom, zarobljenom mjestancu — neka je od sviju nas najiskrenije saučešće, a pok. Kršancu neka bude lahka ova gruda američke zemlje i rajsko veselje!
U ime američkih Lovranaca i u opće Istrana.	Mary Vidošić.
TALIJANSKI SPORTAŠI BILI SU U
BEČU »SRDAČNO« PRIMLJENI.
Dne 20. marta održana je u Beču jedna velika nogometna utakmica iz-medju Austrije i Italije. Tako velike utakmice nije već dugo bilo. Prisustvovalo je na hiljade i hiljade publike. Kako u jednom športskom izvještaju čitamo, na toj je utakmici došlo do velikih izgreda. U tom izvještaju je rečeno:
Do izgreda, panike i skandala došlo je prije, za vrijeme, a i poslije mateha.
Prije svega mora se osuditi provokacija vodje talijanskih futbalera. Poznato je, da je već prije tri godine došlo do diplomatskog sukoba izmedju Austrije i Italije zbog povrede njihove zastave i oštrog protesta sa strane publike zbog sviranja »Giovinezze« i fašističkog pozdrava. Talijani znadu, kako ih jedan dio austrijskog naroda mrzi zbog Tirola. Jučer su pri ulazu
Jugoslovenski emigranti in treznost
opet digli svoje ruke da pozdrave masu, koja je ali taj pozdrav prihvatila ogromnim protestom. »Pfuj«, »Abzug«i zviždanjem zaorilo je ogromnom arenom. To Talijanima još nije bilo dosta, pa su na svršetku igre ponovili svoju provokaciju.
Dok je prvog puta protestiralo samo 30.000 gledalaca, sad se je digao cijeli stadion protiv fašizma, a ne kako talijanski poslanik u Beču misli — protiv talijanske nogometne momčadi.
Zviždanju i protestima nije bilo kraja i tek kad je zadnji plavi dres nestao s igrališta pošla je ogorčena publika izlazima.
U POČAST USPOMENE IVANA MANDIČA.
U počast uspomene istarskog borca Ivana Mandiča darovašo Jugoslavenskoj Matici u Splitu:
Katalinić Jeretov Rikard Din. 50.— ; Stanger dr. Ulikse Din. 50.— ; Lekić dr. Marko Din. 30.— ; M. ph. Karabajić Petar Din. 30.— ; Kršulj Bartul Din. 30.— ; Mandič Rudolf Din. 30.— ; Mogorović dr. Ivo Din. 30.— ; Štrk dr. Ivo > Din. 30.— ; Šestan dr. Rajko Din. 30.— ; Vrdoljak Stipe Din. SO.— ; Bonefačič Jerko Din. 20.— ; Brajša dr. Stojan Din. 20.— ; Jedrejčič Sebastijan Din. 20.— ; Rodič Stanko Din. 20.— ; Sokolić Mate Din. 20.— ; Drndič Edo Din. 10.— ; Tarabokija Dinko Din. 10.— ; Trepov Pero Din. 10.—.
JAVNA ZAHVALA.
Za mnogobrojne čestitke, podarjeno cvetje, in spominske knjige, za vso pozornost in priznanje ob priliki najine 60-letnice, se prav iskreno tem potom javno zahvaljujemo.
Posebna zahvala pa naj velja prireditvenemu odboru, vsem gg. umetnikom, pevskemu zboru, ostalim sodelavcem in sodelavkam, dnevnemu časopisju za izkazano pozornost ter številnim posetnikom pri dobrodelnemu koncertu in vsem onim plemenitim darovalcem za ubožni sklad v prid revnim in potrebnim emigrantom.
Še nekrat hvala in Bog plača!
Maša Gromova, m. p. Ivo Sancin Fojačev m. p.
JAVNA ZAHVALA.
Podpisani prireditveni odbor se tem potom prav iskreno zahvaljuje vsem, ki so na katerikoli način s svojim sodelovanjem pripomogli, da je proslava 60-letnic ge Maše Gromove in g. načelnika Ivo Sancina tako odlično uspela.
Posebej gre vsa hvala našim odličnim umetnikom: gg. Mezetovi, Poličevi, Mirci, Sancinovi, Kralju, Neffatu, ravn. Poliču, Primožiču, Rijavcu, Sancinu Karlu in Dr. Švari, ki so prireditvi vtisnili pečat prvorazrednega umetniškega dogodka. Da ne pozabimo na naš mladi pevski zbor Del. podp. in prosv. društva Tabor, ki je pod vodstvom gosp. Venturinija nastopil v programu in izven programa.
Mnoge ljubljanske tvrtke so tudi u toj priliki pokazale vse svoje razumevanje za stvar in po načelu, naj levica ne ve, kaj dela desnica, z bogatimi prispevki poklonile svoj oboi. časten je bil odziv darovalcev za sklad »Maše Gromove in Ivo Sancina«, prav tako so tudi naše odlične narodne dame, kakor v mnogih drugih prilikah, oskrbele bufet. Vsem, ki so z materi-jelnimi prispevki podprli prireditev, bodi v imenu tistih, ki uživajo sadove, izrečena topla hvala.
Sama organizacija prireditve je zahtevala krepkoga vsestranskega dela, h kateremu so se pritegnili številni revni dijaki in brezposelni. Tako se je prvi obrok podpore podelil v obliki nagrade za storjeno delo. Vsa akcija je vrgla prilično: 20.000 Din. (nadaljni prispevki prihajajo) in se je ta vsota razdelila tako, da so prejeli po nekaj: prvo emigrantsko zavetišče v Ljubljani, odbor za podporo beguncev (za nakazila hrane in živil) in Klub Primork (za ista nakazila).
Naposled prav prisrčna hvala vsem neutrudljivim sodelavkam in sodelavcem v paviljonih, ki so stali prireditvenemu odboru ob strani. Redakcijam »Jutra«, »Slov. Naroda« in »Istre« (Zagreb) za učinkovito podporo vse priznanje.
Za prireditveni odbor:
Olga Pucova m. p. predsednica, Miloš Rybar m. p. podpredsednik.
Ni dolgo temu, ko se je vršil v Ljubljani »jugoslovanski kongres treznosti«, ki ga je vodil eden najidealnejših borcev tega pokreta duh, svetnik. Janez Kalan. Zastopani so bili skoraj vsi stanovi in vse korporacije, ki imajo smisel za to. Radio Ljubljana je prenašal v svet potek tega kongresa.
V dobi materijalističnega mamonizma so trke zamisli, iznikle iz nesebičnega idealizma in ljubezni do rodu, nekaj tako lepega, da opogumijo še takega pesimista, ki je že obupal nad pijančevanjem naših ljudi, lesko je delo vseh pijonirjev na fronti, v boju zoper pijančevanje in nezmernost. Toda zavest vseh teh borcev je, da delajo dobro in koristijo jugoslovenskem plemenu bolj kot vsi oni, ki nastajajo pri paradah različnih narodnih svečanosti z lepim govori in frazami na jeziku, a sve to potapljajo v kupi šampanjca, ki ga točijo različni paviljoni v korist katerekoli organizacije, v korist rodu!
Emigranti s Primorja, ki smo doprinesli že marsikatero žrtev na oltar našega rodu u boju za svobodo, moramo sprejeti še to »žrtev« na vidno in častno mesto našega prapora: »bodimo trezni!« Naloga, ki smo si jo stavili, zahteva trezne in razsodne ljudi. Da nas ne bo čas prehitel, bodimo budni! Vse to bomo zmogli le, ako smo trezni.
Naša mladina, mlada generacija, je up naše nove bodočnosti. Njena duša in njene čednosti morajo biti kristalno čiste, kakor sleherna kaplja valov naše Soče in bučnega Jadrana!
Bodimo vredni naših najdražjih v sponah tujih okov!
Marsikateri, ki je dosegel našo lepo svobodno zemljo je vzel s seboj med drugim, nepotrebno tujo kletvino, ki kaže naše ponižanje in sramoto.
Če že ne popolna treznost med nami, naj zavlada vsaj zmernost, ki bo že tudi korak k našemu poboljšanju.
Sedel sem v Ljubljani v krčmi, kamor me je zvabilo glasno govorjenje primorskih rojakov. Možje, žene in otroci so sedeli krog miz polnih »zapeljivega dalmatinca«. Rojak iz Brd sam svoj čas gostilničar je zabaval veselo družbo z dovtipi in nemoralnim, pikantim pripovedkami in še cujte, »v slatko zvenečem«, tujem jeziku.
Dal Bog, da je bil ta slučaj med našimi emigranti edin. V čudno luč nas mečejo taki prizori.
Vem, da vrše naše organizacije svojo dolžnost, kljub temu treba da posvetijo vprašanju treznosti največjo pažnjo in skrb. Naj se očisti strupa, kletvin tujega izvora tudi naše mehko, primorsko srce!
Ako živimo ideji primorskoga vprašanja, ako vcepljamo naši mladini zavest sinov in hčera zemlje, ki je rodila Gregorčiča in naše velikane, je naša sveta dolžnost, da živimo življenje čistih, nesebičnih i idealnih borcev, ki se bore za čast in ime slovensko v zazužnjeni domovini.
Naš temperament je vesel in živahen, a ne iščimo veselja v opojnosti različnih strupov.
Težki so časi in resni. Mnogo je med nami bratov, ki nimajo niti najpotrebnega. Nagi so in bosi. Naša sveta dolžnost je, da tem ljudem pomagamo. Naj bodo raje
ljubljanske točilnice ob nedeljah prazne. Emigranti pa naj obrnejo denar namenjen zlati kapljici raje v korist našim naj-bednešim.
Pribežali smo v svobodo i neobskrblje-ni in obskrbljeni. Slednji pomagajmo njim, ki nič nimajo, a so naši ter poslušajmo našega Gregorčiča, ki pravi, da gorje mu, ki v nesreči biva sam! A srečen ni, kdor srečo vživa sam!
In če sem zapisal bridko reč, vi mi bratje oprostite, zapisal sem jo iz ljubezni.
M. B.
PRETPLATNICIMA, KOJI NISU UČINILI SVOJU DUŽNOST.
Odlučili smo, da od 1. maja dalje obustavimo list svim onim pretplatnicima, koji do toga dana ne bi platili bar jedan dio pretplate za 1932 godinu. Opominjemo još jedamput i pozivamo sve one, koji primaju list, a ne plaćaju ga, da nam doznače bar jedan dio pretplate, ako žele list i dalje primati. Veliki su troškovi štampanja, a list živi samo od pretplate. Svako neka učini svoju dužnost, ako misli da je list »Istra« potreban. Oni, koji mogu, neka naš list šire, neka mu nadju novih, dobrih pretplatnika.
Mali oglasnik ,,ISTRA“
vačv* ; v	“
• O e * C i J •	PROMeTftCKRBTftiMAMA
Z*GRKB GUSTAV ILIČ TEL.«»-»»
•••*«••*! •JI * •« t. »
TIK ŽELJEZNIČKE STANICE SUTLA - kod
Savskog: Marofa, prodaje se kuća prizemna sa novom jednokatnicom ■— uvedena trgovina — gostiona — trafika —- 4 sobe za gostionu — 2 sobe za stanovanje — potrebne gospodarske zgrade — — oko 140 čet. hv. zemljišta — prodajem za cca 75.000.— Din.— »ARGUS«, agencija, Petrinjska ‘i (245).___________________________
JEDNOKATNICU SA LOKALOM tik Jelačić trga sa uvedenom trgovinom, točenjem i trafikom, više stanova i poslovnih prostorija — prodajem sve kako stoji i leži zajedno sa robom i namie-štajem, za cca 1,050.000.— Din. — »Argus«. Pe-trinjska 2 (531—64).	_______
KUĆU JEDNOKATNICU sa ul. lokalom, 7 sta-nova po 2 sobe, 7 stanova po 1 sobu sa nusprostorijama, te 1 stan od 1 sobe sa štednjakom — elektrika, vodovod i kanalizacija - oko 220 i'et. hv. vrta i dvorišta — sve je ogradjeno — ul. fronta oko 22 met. — god. čisti dohodak 100.000.— Dm. — Prodajem za cca 650.000.—, potrebno u gotovom ili uložnicom Din. 400.000.— ostalo dug za preuzeti — »Argus«. Petrinjska 2 (l3S3).
POSJED TIK ZAGREBA 12 kat. jut. sa gospodskom vilom, od 8 soba sa svim najmodernijim komforom — centralnim loženjem — posjed sastoji iz vinograda cca 4’i kat. jut., nešto oranice, vrt, voćnjak i šljivik. - Cz posjed nalaze se potrebne nuzgrade, štale itd. - kao i podrum betonirani — prodajem za cca 480.0%.— Dinara. >>Argus« agencija Petrinjska ul 2 113911.
JEDNOKATNICU NA POČETKU SV. DUHA -
novogradnja — sa više stanova po 1 i 2 sobe sa nusprostorijama — prodajem za cca 500.000.— Dm Istu bih i zamijenio za manju kuću u okolici Samoborskog kolodvora »Argus« agencija Petrini«ka ul. 2 (603).
GRADSKA ŠTEDIONICA
općine slob. i brali. glav. grada Zagreba
Obavila najkalantnije sve burzovne kao i ostale bankovne poslove Ixnaimliaje sigurnosne pretince (Safe-Depot)
Za sve obveze, a napose za uloške jamči općina si i kr. glav. grada Zagreba
REZER VIRANO
za veletrgovinu papirom i Ijepenkom
LA VOSLA V STEINER,
ZAGREB
FRANJO SOLLAR
trgovina željeznom robom ZAGREB, Ilica 16
V. PANDIC
Gradievna i umjetna bravarija •i oroizvod štednjaka Zagreb, Kačićeva 12. — Tei 55-26 Sigurnosnih brava uvijek na skladištu.
‘P
i?*:«.’'
- r:
Ig®
Trgovina kave i čaja Vlastita elektropržiona i elektromlin za rpjevenje Zagreb, Ilica tm)l 65-Telefon 7657
Vlasnik i izdavač: Konzorcij »Istra«, Masarykova ul. 28./II. — Urednik: Ive Mihovilovir, Hercegovačka 35. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Brnčić, advokat, Samostanska 6. — Tisak Jugoslovenska štampa d, d„ Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara: Rudolf Polanović, Zagreb, Hica broj 131.