KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLO VEN A CA
UIMiAVA ZA ZA 8 TITU
KLASA 81 (2)
INDUSTRIJS K E S V( ),MN E
IZDAN 1. MAJA 1924
PATENTNI SPIS BR. 1908.
Firma Erich F. Hat, G. m. b. H., Berlin
P o stu pa k za traiispoi;toy.anje bezžirnili staniva.
Prijava od 22. septembra 1921.	Vazi od 1. maja 1923.
Pravo prvenstva od 30. oktobra 1913. (Nemačka).
Kod pokivtnih slanica zi bczžičnu telegrafij n npotrebljavane su dosad nosilice n obliku sedla ili sfdice, na k njima su pojedini aparati bili utvrdjtni. (potreba takih nosi lica k oj e su se sastojale iz jednog komada, prestavija-ju iz raznih uzroka za transport velika nezgoda i počeni apotrebljivost kretne staniee stoji u tesnoj vezi s a načinom prenosa, to če jedan transportni način ko ji če nosiocu, bio to čovek ili životinja, otežavan bili ili s a drugim nedostacima njegova močnost i pokiet-Ijivost smanjiti, a često i apotrebljivost slanice onemogučiti.
N. P. U kod stanica nošenih na životinja-ma bio je dosada kost ur sa na njemu utvr-djenim delovima slanice na šamani prikopčaa. Usled toga k os turi mor.ija biti tako udešeni da isti za svakog konja odgovaraju. Iz toga uzroka mora se širina kostura da napravi sraziuerno velika, a posledici je toga da kod mršavije životinje teret ne može na sedlu čvrsto da leži i kod hrže g hoda životinje se klati. Životinja je dakle sputana i mučeoa. Pošto kostur nosača strči van samara, težišna tačka tereta leži s ra z n, črno visoko i nepovolj-no. Tome dolazi j š i to, da skidanje kao i nameštanje kostura na sedlu (samara) prouz rokaja obično teškode usled toga što životinje pri utovaru, koji se vrši pomoeu dva čo-veka, preko glave životinje ili sa zadi, postaju nemirne, jedna nezgoda koja kod ubrzanog a to vara postaje znatna. Isto tako su neceli i-liodna i stoličasta nosila, koja se sastoje iz jedne celine kod stanica nošenih pomočil ljudi.
One vode jed n oj nezgodi za nosača, ili pro-uzroknju povečanje broja o soba za transoort staniee.
Sve o ve nezgode otklanj iju se sa sledečim načinom transportovanja. Ne upotrebljavajn se nikakve nosilice k oj e se sastoje iz jedne celine, več pojedini nosačni ram o vi, na koji -ina su dela vi staniee utvrdjcii O vi se ramo-vi svaki za sebe transdortaju i a upotrebi spajaj a a jednu celina. Naročita konstrukcija ramova omogočava ovo spajanje u jednu celinu i rasklapanje a pojedine delove omogu • ceno je sa nekoliko poteza.
Fig. la pokazuje stranu motorna. Fig. Ih strana generatora. Motor pokretač 5 čvr.-to je u rama 1- sagradjen. Ram biva a transportu a acrtai.ome položaja, sa strane sedla narne-štenome naslonu 7 namešten i učvrščen. Na isti se naMn i generatorov ram transportu je. Ram je obeležen sa 2- a generator s a 6-. U upotrebi oba r ma se svaki za sebe sa sedla 8 skinu, odgo varajoča prod oženja 3 i 4 jed-no u drugo uvuku, sajednim zavrtnjem utvr-de i na taj način stvori čvrs sistem za rad. Dobre strane ovoga načina su sle leče: pojedini ram o vi leže mirno, nezavisno od jačiiic i veličine životinje, uvek čvrsto na samaru. Težišna tačka tereta može se spustiti koliko se želi a da ra m o vi nosača i teret ne postaja teži, usleii čega čc sloboda kretanja životinje biti neometana. 1 k id ubrzanog kr. tanja ne pojavljuje se nikakvo 1 j ulj a nje tereta, k oj e bi životinji i aparatima s metal o. Osim toga utovar i istovar rama nosača može se vrlo
Din 4
podesno i brzo obaviti sa jednim čovekom, počem on ramove pojedinačno otkači i sa strane pored sedla spusti.
Kod pokretnih slanica za Ijude biče takodje ramovi kao nosači za aparate upotrebljeni. Ramovi su ili sa jastucima snabdeveni kako bi sc ledjima nosioca udobno prilagodili i bili nošeni po načinu turista, ili su po svojoj formi naročitim nosilicama ili tezgerama pri-laoodjeni, uz k oje su za transport pritvrdjeni. Figure 2- pokazuje na pr. transport po prvem na'inu, i to transport izvorne snage (mo-tora). Fig. 2« pokazuje motorni ram. I je ram nosač, 4 motor, f> je ledjni jastuk sa-
mar, 7 zaledjni izglel nosača. Fig. 2b pokazuje ram generatora. Ovde jc 2 nosačni ram, 5- generator, 6 je samar.
Pri upotrebi biče spojena oba pojedina rama pomoču vrtnjeva i produžne šipke o- u jedan na zemlji čvrsto spojeni sistem, kao što je u figuri 2c naznačeno.
PATENTNI ZAHTEV:
Postupak za transport stariica za bezžičnu telegrafij n, naznačen time, da pojedini ramovi nosača u upotrebi hudu, i koji se pojedi-načno transportnju a od kojili se dva ili Niše mogu u upotrebi da spoje u čvrst sistem.