Dbcra&c^n 6■ LJl'BLJAM r Poštarina plaćena u gotovom Godina VII. Broj 24, U Zagrebu, 14 juna 1935. Pojedini broj stoji dinara 1.50 Kad je gorički nadbiskup Margotti pi. sao okružnicu o »besramnoj« akciji našega lista i kad se pozivao na svjedočanstvo jugoslovenskih biskupa — smišljao je ona brutalna djela, o kojima danas izvještavamo. ISTRA Na provokaciju sa spomenikom Naza-rija Saura u Kopru odgovaramo sjećanjem na decimiranje slovenskih seljaka u selima pod Krnom u junu 1915.... GUŠILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE DRUGA VELIKA GESTA Niso še trije meseci pretekli, odkar je dal novi italijanski poslanik na našem dvoru Gvido Viola ob izroiitvi poverilnega pisma po izrečnem nalogu načelnika italijanske vlade Mussolinija izjavo, da ^-Italija nima sovražnih namenov proti Jugoslaviji in da je noče ovirati v njenem razvoju in v njeni teritorijalni integriteti, temveč nasprotno, da namerava razvijati vse pogoje, da bi prišlo do dejanskega sodelovanja in sporazuma na političnem in gspodarskem področju«. Ta velika gesta, s katero je Mussolini sredi marca ponudil naši državi roko v spravo, ni bila povsem nepričakovana, saj ni bila izraz neke samonikle izpremembe, temveč samo nujna posledica ali še natančneje nujen pogoj za zbližanje med Italijo in Francijo. Z izjavo njenega poslanika "Viole se je Italija vsaj formalno odpovedala svoje dosedanje politike, ki je bila naperjena proti naši državi. Italijanski javnosti seveda je bilo treba prikazati zadevo v nasprotnem smislu. V tem, pogledu je posebno poučen članek, ki ga je objavil ugledni fašistični polmesečnik »I commentari dell’ azione fascista« prav od tistega dneva, ko je Viola podal svojo izjavo. Pod naslovom ^Straža ob meji Italija in Jugoslavija« je ta revija, ki jo urejuje TJ. Nani, razpravljala o »novi dobi v odnosih med Italijo in Jugoslavijo« ki naj bi nastopila po Violijevi izjavi. Po tem članku je Mussolini že enkrat pokazal, da je princip »dobrega sosedstva« temeljni zakon za odnose med sosednimi državami in je sklenil s tedanjim našim ministrskim predsednikom Pašičem tako zvani rimski pakt. Toda po mnenju fašističnega pisca ni ta pakt rodil zaželenega sadu, »ker je manjkala (na jugoslovanski strani seveda) tista avtonomija, ki je nujen pogoj, da more politik vršiti koristno delo v nacionalne svrhe«. Do tega prepričanja pa da so prišli vodilni faktorji v Jugoslaviji šele po marseljskem atentatu. Od »nove faze v odnosnih m,ed našo in Italijo« si obeta fašistični pisec predvsem najstrožjo izvršitev rimskega pakta, ki je priznal Italijanom v Dalmaciji izredne pravice. Pisec pa pričakaju tudi, da bo Jugoslavija radi zbliženja z Italijo morala docela izpremeniti svoje stališče napram Bolgarski in Albaniji, češ da sta Sofija in Tirana kakor Beograd središči z lastno zgodovinsko, politično in nacionalno tradicijo in da imata svoje specifično funkcijo, ki se mora pravično upoštevati. Od izjave novega italijanskega poslanika je preteklo skoro četrtletje, o začetku tako opevane »nove dobe« pa ni še nobenega pravega znaka, oko ni morda tak znak ojačeno utrjevanje italijanske meje. Poučeni krogi pa so še vedno čakali na drugo Musolinijevo gesto, s katero naj bi se otvorila tudi »nova doba« v postopanju fašistične Italije z našo manjšino v Julijski Krajini. Tudi razni simptoni, zlasti poostreno zatiranje slovenskega in hrvatskega tiska in povečano število aretacij in konfi-nacij, so pričali, da se nekaj pripravlja. Resnično smo 22. maja tega leta doživeli drugo veliko gesto Mussolinija. Tega dne se je namreč na mednarodnem kongresu Penki u b a v Barceloni oglasil zastopnik italijanskega Penkluba znani futuristični pesnik ekscelenca F. Marinetti in brez neposrednega povoda izjavil v najčistejši francoščini: »Kar se tiče mojih jugoslovanskih sobratov, ki so me prosili, naj posredujem v prilog jugoslavenskim pisateljem, ki morajo, žal, res trpeti zaradi trenutnih omejitev delovne svobode, jim zagotavljam kot poet, da se bodo te omejitve omiljevale v isti meri, kakor se bodo izboljševali jugoslovansko-ta-lijanski, danes že skoraj prisrčni odnošaji«. Dasi se je Marinetti v svoji izjavi skliceval na prošnjo jugoslovanskih penklubov-cev in je izrečno poudarjal, da govori »kot poet«, moramo smatrati njegovo izjavo kot uradno izjavo italijanske vlade. Kajti že oseba, ki je podala izjavo, namreč Marinetti, stoji preblizu samemu Mussoliniju, da bi podala iz lastnega nagiba, brez posebnega pooblastila od najvišjega mesta, tako izjavo. Marinetti zavzema v fašistični Italiji tako mesto, da ne morejo biti njegove besede samo izraz njegovega osebnega nazivanja. Tudi zaključek njegove izjave, po katerem je postopanje italijanske vlade z našo manjšino zavisno od zunanjepolitičnih odno-šajev, diši silno močno po ukazu od zgoraj. V naši domnevi nas potrjuje tudi dejstvo, da uradna Italija do danes ni smatrala za potrebno, da bi pobila ali omilila Mari-nettijevo izjavo. Tl Dejstvo je, da je zastopnik fašistične Italije Marinetti javno pred mednarodnim forom Priznal, da postopa Italija povsem krivično Proti našim pisateljem, ki vztrajajo v Italiji. Fašistična Italija je tako po svojem Pooblaščenem zastopniku priznala obstoj jugoslovanske manjšine, ki jo je skušala doslej zanikati, priznala pa je tudi, da je njeno postopanje s to manjšino vse prej kakor pravilno. ... . , Vprašanje je sedaj, kako bo Italija izpolnila obljubo, ki jo je dal njen zastopnik Ma- KO IMA PRAVO: MARGOTTI ILI ISTRA«? TALIJANSKI REDOVNICI DEMONSTRATIVNO ZA- UZELI SAMOSTAN U GRADU SKANDALOZAN ANTISLAVENSKI NASTUP TALIJANSKIH FRATARA — PROGON NAŠEG JEZIKA IZ CRKVE I POLICIJSKI PROGON NAŠEG SVIJETA MARGOTTI JE ODRŽAO U GORIČKOM SJEMENIŠTU OŠTAR ANTISLAVENSKI GOVOR Kako javljaju iz Gorice, za vrijeme Duhova opet se pokazalo da crkva i Julijskoj Krajini služi samo još kao oružje fašizma za raznarodovanje slovenskog življa. To se je vidjelo naročito prilikom preuzimanja poznatog samostana u Gradu kod Mirne, koji je nekada bio ognjište slovenske prosvjete i jedna od najaktivnijih stanica za nacionalno kulturno podizanje naroda. U toku posljednjih godina naročito poslije smrti nadbiskupa dra Sedeja, ot počela je velika hajka protiv slovenač-kih redovnika, a o Duhovima je na svečan način predan ovaj samostan talijanskim redovnicima, koji su došli iz južne Italije. Predaja izvršena je na osobito svečan način kako bi se što više podvukao novi duh koji ima otsada vladati u samostanu. Novo nadošli redovnici povodom preuzimanja izrazili su svoje čudjenje, što se u samostanu i njegovoj okolici još uvijek govori samo slovenski. Novi vodja samostana rekao je tom prilikom da će se novi patri svim sredstvima boriti protiv slovenskog jezika i odmah je odredio da se u crkvi nesmije više moliti na slovenskom jeziku. Kada su vjernici u znak protesta, i zbog toga, jer talijansku molitvu uopće nerazu -miju, počeli ostavljati crkvu, naleti?,.5 su na njih patri te ih silom tjerali natrag u crkvu. Svi oni koji su se tome usprotivili, bili su prijavljeni fašističkim vlastima i imali su već narednog dana velike neprijatnosti. U njihovim kućama vršene su premetačine i zaprijeteno im je da će biti pohapšeni, ako bi i dalje kritizirali uvo-djenje talijanskog jezika u crkvi. * Na podstrek crkvenih vlasti izdale su prefekture u Pulju i u Trstu nalog, da se u roku od 8 dana imaju u svim crkvama odstraniti svi slovenski i hrvatski napisi. Ovo se naredjenje sprovodi veoma strogo i brutalno. Neuzima se obzir ni na historijske vrijednote, a kod otstranjivanja slavenskih napisa, ruše se skupocjene skulpture i uništavaju druge umjetnine od velike vrijednosti. Isto tako zabranjeno je i slavensko pjevanje u crkvi. Svi članovi crkvenog pjevačkog zbora, koji su otkazali sara-djivanje, bili su uapšeni i odležali su nekoliko dana u zatvoru da bi ih se na taj način uplašilo i natjeralo da preko crkve služe širenju talijanskog jezika i uništavanju svog materinskog jezika. * Gorički nadbiskup, poznati Margotti, održao je prilikom duhovskih svetaca u seminaru u Gorici govor mladim svećenicima i svećeničkim aspirantima, u kome je napao' starije slovenske svećenike u Julijskoj Krajini i rekao, da su buntovnički, pa čak i napola protestantski. Palo je svima u oči, da u svom govoru nije upotrebio naziv katolička, već dosljedno samo talijanska ili rimska crkva. Kritikovao je rad onih svećenika, koji protiv njegovih naredaba još uvijek upotrebljavaju u crkvi slovenski jezik. Napomenuo je da su karabinjeri već dobili nalog da u buduće strogo pripaze na to, da se nigdje više ne budu prodavali ni upotrebljavali slo- Slovesna izročitev prapora Sokola Postojna ljubljanskim Sokolom Sokolsko1 društvo iz Siska predalo naš prapor Sokolu Ljubljana venski molitvenici u Goričkoj, a hrvatski u Istri. Na taj način zavladao je u rimokatoličkoj crkvi u Julijskoj Krajini najoštriji duh protiv Jugoslavena, pa se svom silom radi na tome da se izbriše svaki trag slavenskog življa u ovoj zemlji. MARGOTTI POZDRAVLJA ITALIJANSKE VOJAKE, Kl SO »ZMEROM PRIPRAVLJENI« Kakor znano, so oo vsei Italiji ob 20-letnici tako zvane italijanske intervencije, ko ie Italiia nanovedala vojno stari Avstriji priredili velike fašistične parade in nabore no katerih ie na stotisoče članov fašističnih orcanizacii prešlo v orcanizaciie višiih kateeorii Tudi v Gorici so bile take fašistične naborniške ip vojaške parade. Ob tei priliki je poslal soriški nadškof msjrr. Margotti poveljniku »Soške« vojaške diviziie eeneralu Montiiu naslednje pismo: »Jutri, ko bo praznik slavnih italijanskih armad, ki se s ponosom ozirajo na epska junaštva starih borcev, ki so se vrnili iz epskih borb ali pa spijo v senci vojaških pokopališč, se bo dvignila v nebo vroča molitev za večni pokoj padlih velikanov in moia roka se bo dvignila, da blagoslovi dobre italiianske vojake, ki so vselej pogumni in zmerom pripravljeni...« TEROR NAD SLOVENSKIMI BOGOSLOVCI V GORIŠKEM SEMENIŠČU Gorica, junija 1935. (A g i s.) — Pritisk na slovenske bogoslovce v goriškem semenišču od strani vodstva je čimdaiie hujši. Na vse načine se trudijo, da bi preprečili študije našim bogoslovcem in se tako polagoma iznebili slovenskega duhovniškega naraščaja. Letos so bogoslovce gmotno obremenili, hrano poslabšali samo zato. da ie moralo več revnejših slovenskih fantov izstopiti. Tako izrivalo našo mladino, na izpraznjena mesta pa forsirajo mladeniče laške narodnosti. Na ta način Po v doglednem času izginila vsaka sled velikega dela pokojnega nadškofa Sedeja, kar ie prav žalostno spričevalo za odgovarjajoče faktorje. _. ._ . GORIŠKI ŠKOF MARGOTTI ZAHTEVAL, DA SE IZ IDRIJSKE CERKVE ODSTRANI BOŽJI GROB ? Gorica, junija 1935. — (Agis.) — Kot poročajo iz Idrije, je goriški škof Margotti zahteval ob letošnjih velikonočnih praznikih, da se iz idrijske cerkve odstrani božji grob. Kot je znano, imajo v Idriji krasen božji grob, kakršnega ni daleč v okolici. Ta zahteva je mučno odjeknila med Idrijčani. Kako so stvar pozneje uredili, ni znano. K idrijskemu dekanu Arkotu pa je bil nato baje že dvakrat poslan zdrav- Ljubljanski Sokol, ki je najstarejše društvo, je sprejelo dne 9; t. m. v svoje varstvo' zopet eno najdražjih svetinj iz našega društvenega in kulturnega življenja iz neosvobojene zemlje. Omenjeni Sokol hrani skoro vse prapore naših sokolskih društev, ki so pred vojno in nekaj tudi po vojni lepo uspevala. Tako hrani med svo jimi tudi stare pjapore idrijskega, tržaškega, ilirsko-bistnškega in goriškega sokolskega društva. V soboto dne 9, t. m. je sokolstvo Ljubljani priredilo telovadno akademijo na velikem letnem telovadišču v Tivoliju, ki je bilo s tem otvorjeno. Obenem pa je Sokol iz Siska svečano izročil prapor nekdanjega postojnskega Sokola v varstvo rinetti, in kako bo. izpolnila sklep barcelonskega kongresa, ki se glasi: »Zbor je prepričan, da je prva dolžnost vsakega pisatelja, da išče resnico. Dolžnost vsake vlade pa naj bo, da poskrbi, da pisatelj na potu njenega iskanja ne bo oviran. Kongres ve, da v nekaterih deželah pisatelji, ki pripadajo kot člani Penkluba, zaenkrat nimajo moči, da bi uVeljavali ta načela. Kongres naroči izvršilnemu odboru, da v takih deželah sam posreduje v zgornjem Sokolu Ljubljana. Prapor je prinesla posebna sokolska delegacija, sestavljena iz 17 članov in članic pod vodstvom Mije Lugariča. Na postaji so bili gostje prav prisrčno sprejeti od predstavnikov ljubljanskega Sokola. V imenu emigrantskih društev jih je pozdravil br. Višnjevce Ivo, ki je izrazil iskreno željo, da bi pjostojnski prapor zopet zaplapolal na domači zemlji. Svečanosti ie prisostvoval tudi brat Franjo Gregorič, inspektor v ministrstvu prometa, kateremu se imamo zahvaliti za rešitev te drage svetinje pred tujci. Pred petnajstimi leti ga je prenesel preko meje v Sisek, kjer ga je tamkajšnji Sokol imel za svojega. Lansko leto pa je dobil novega in ga letos izroča Sokolu Ljubljana, ki hrani že vse ostale. Tej svečanosti so prisostvovale vse ugledne osebnosti tako ban dravske banovine dr. Dinko Puc, predsednik mestne občine ljubljanske dr. Ravnihar in drugi. Med dru- nik, da ga preišče. Kakšne namene je gim izvajaniem sporeda je župan dr. Ravnihar poklonil ključ, starosta Kajželj je opisal zgodovino telovadišča, nakar je sledila slovesna predaja postojnskega prapora, ki ga je prinesel na letno telovadišče oddelek sisaškega Sokola. S pomembnim govorom so ga Sokoli iz Siska predali in pozivali naj ga čuvajo z enako in še večjo ljubeznijo in vdanostjo. Na koncu svečane predaje je govoril v imenu Zveze jugoslovanskih emigrantov prof. dr. Lavo Čermelj, ki je orisal zgodovinski pomen in opisal vse težave našega ljudstva v borbi za svobodo. Na koncu je sledil mimohod vsega zbranega sokolstva pred zastavami. — (Agis). smislu, če bi bilo to potrebno radi nastalih dejstev«. Vprašanje pa je tudi, v koliko bo Mari-netti soglašal z odgovorom, ki mu ga je dal glavni delegat Jugoslovanskih Penklubov dr. Fran Stele, »da bodo namreč jugoslovanski Penklubi z italijanskim centrom znali složno delali za čim večjo duhovno in umetniško svobodo tudi brez ozira na dnevno politiko« Or. L. č. imela ta zdravniška preiskava, si lahko predstavljamo. Da je vse to zelo zadelo dekana Arkota, ki je v visoki starosti, pa ni treba še posebej pripominjati. SV. OTAC PAPA I — RIJEČKA BISKUPIJA U znak priznanja za rad biskupa Santina. Na dan Duhova riječki biskup San« tin održao je u crkvi Sv. Vida propovijed povodom desetgodišnjice riječke biskupije. Zatim je biskupski kancelar mons. Poggi pročitao bulu, kojom Sv. Otac podijeljuje povodom desetgodišnjice biskupije nekoje privilegije kaptolu katedrale Sv. Vida. Papa je dobrohotno riješio molbu biskupa Santina, te je dozvolio da se kanonici Sv. Vida mogu zvati monsinjorima, da mogu nositi na grudima zlatan križ, da mogu nositi prelatsku haljinu, mitru itd. Tim povodom piše riječka »Vedetta d’Italia« da je to sve učinjeno u znak priznanja za rad biskupa Santina u riječkoj biskupiji. Povodom te desetgodišnjice poslali su telegrame biskupu podesta, prefekt, fašistički sekretar itd- „DER SUDTIROLER" Južnotirolski pokret u Austriji doiivio je težak udarac. Austrijska je vlada, kako smo to zabilježili u prošlom broju, zabranila daljnje iz-laženje poznatom listu »D er Siidtir o-l e r«. To je učinila vlade. na želju talijanske DJECA GONE KAMENJEM FAŠISTIČKOG KRVNIKA UBOJICA FABIJANČIĆA BABUDER I NJEGOVA SUDBINA Na našem mjestu, neće biti suvišno ako pe ovim faktom i malo više pozabavimo. Našim čitateljima nije potrebno mnogo govoriti o samom ovom njemačkom borbenom političkom listu, glasilu njemačkih bjegunaca iz Južnog Tirola, koji je izlazio, dvaput mjesečno, sada već dvanaestu godinu u Innsbrucku, središtu Tirola. Mi smo u *IstrU u više prilika iznosili pisanje ovog lista, svagda onda, kad smo htjeli da i naš svijet nešto (uje o prilikama u Južnom Tirolu, koje nisu, kako je poznato, mnogo različite od onih u Julijskoj Krajini. Kao što to »Istra« čini u pogledu Julijske Krajine, tako je »Der Siidtiroler« obaviještavao svoju javnost o prilikama u Južnom Tirolu. Njegovo je pisanje, i uopće čitava njegova uloga, bila to značajnija i korisnija, što je sva ostala štampa u Austriji gledala na prilike u Italiji, a specijalno na one u Južnom Tirolu, pod drugim kutem, nekritično. Onako, kako joj je to diktirao prijateljski politički odnos koji postoji izmedju Rima i Beča, ili možda točnije ovisnost današnje Austrije od talijanskog fašizma. Drugim riječima: au- strijska je štampa sasvim podredjivala interese Južnog Tirola vanjskopolitičkim razlozima oportuniteta i dosljedno tome u svojem pođredjenom stavu mimoilazila prave interese Južnog Tirola prešućivanjem, ili ako je štogod pisala, onda je prikazivala prilike i dogodjaje prema svom principijelnom stavu, iskrivljujući činjenice, ublažujući ih ili davajući im svoju posebnu interpretaciju. Pisanje »Der Suđtirolera« bilo je odre djeno interesima Južnog Tirola, interesima Nijemstva u tom njemačkom kraju, koji su iznad vladajućih političkih struja u Austriji ili Njemačkoj. To je »Der Siidtiroler« u više navrata istakao, a spomenuo je to i u oči svog prestanka izlaženja, u posljednjem svom broju od 15 maja (slijedeći broj koji je trebao izaći prvih dana ovog mjeseca nije izašao). »Der Siidtiroler« je u tom broju, odgovarajući na neke napade jednog austrijskog provincijskog lista, svoju zadaću označio riječima da on niti šio drugo radi niti želi nego upoznati svijet sa istinskim prilikama u Južnom Tirolu. Naš se list može učiniti suvišnim, piše »Der Siidtiroler«, kao da je predosjećao da će biti obustavljen, ako se ide za tim da postupak s Nijemcima u Južnom Tirolu bude ljudski i dostojan kulturnog naroda. Maliciozan prigovor istog Usta, da je list hitlerovski nastrojen, odbio je »Der Siidtiroler« izjavivši da već 12 godina vrši svoju ulogu obavještavanja svijeta bez obzira na vladajuće struje u Austriji ili Njemačkoj. Nerazumljivo je, da je austrijska štampa mogla imati tako negativan stav prema ovom listu i prema krugu ljudi koji su ga izdavali. Po držanju štampe u pitanju »Der Suđtirolera« moglo bi se zaključiti da su i sami mjerodavni krugovi imali isto mišlje nje. A to se mišljenje odrazuje dosta jasno i u komentarima što smo ih zadnji puta donijeli, u kojima se naziva pisanje »Der Siid-tirolera« — tendencioznim i označuje kao huškanje protiv prijateljice Italije. A zabranom »Der Suđtirolera« nastavlja se dalje, da je učinjen kraj politici, koja je htjela da se održi neprijateljstvo izmedju Italije i Austrije. _ > Ovakovo pisanje pokazuje apsolutnu za-stranjenost. Zar nije ne samo čudno, nego upravo naopako shvaćanje, pozivati na odgovornost i kazniti list zato što iznosi dokaze nasilnog postupka u Južnom Tirolu i što brani njemačke interese u toj zemlji, a u isto vrijeme se sasvim prešućuje očiti nepravedan postupak talijanskih vlasti prema Nijemcima u Južnom Tirolu. Po ovome se vidi da obustavu »Der Sud-tirolera« ne treba kvalificirati samo kao običnu koncesiju na Uniji vanjske politike. Dublje razloge zato valja tražiti još i u posebnim austrijskim prilikama, šio se dade naslutiti već i iz onih ziorado pisanih ko mentara kojima je bečka štampa popratila obustavu ovog južnotirolskog organa — iz komentara koji su toliko ispod običnog dostojanstva. Mjere, koje su dovele do obustave »Der Suđtirolera« svakako su značajne. Oni koji prate prilike naše i njemačke manjine u Italiji, i prilike s time u vezi na našoj i na njemačkoj strani, bit će s pravom zabrinuti nad ovom pojavom. Jer ona otkriva kako su često u ovo prevrtljivo doba moguća i takva neugodna iznenadjenja, koja ni po čemu nisu bila neophodna. Pravi interesi Južnog Tirola time su svakako oštećeni. Pravedna njemačka stvar do-žavjela je u samoj Austriji težak udarac. A kraj toga stanje u Južnom Tirolu nije ni po čemu promijenjeno na bolje. Stvarnost je i nadalje ostala ista... to što se u Austriji neće više moći o tome čitati ne mijenja nažalost na njoj ništa. ____ (ar-) PODEŠTA MATERIJE DEPANGER. PRO-NEVJERITEL. I FALSIFIKATOR. SKINUT S POLOŽAJA. Materija, juna 1935 — Naša ie otv ćina ostala bez uodeštata. Bivši podesta na našoi općini Depansrer. koji .ie 7 godina na nesreću našu gospodario i krv nam Pio na našoi općini, pao ie u nemilost, tako da ie maknut sa svog položaja j protiv nie-sra vodi se velika istraga radi Pronevie-renia i falsifikata, ko.iesr ie na našoj općim napravio. Našu ie općinu preuzeo podesta iz Podzrada Prelazzi, koji dolazi 2 ou.a tiedno uredovati k nama- Materija, juna 1935. Nedavno opisali smo kako je bio iz zasjede ubijen Fa-bijančić od renegata Babudera. Opisali smo kako je ubojica Babuder pomoću dvojice karabinjera dovukao mrtvo tijelo pok. Fabijančića u dućan Bavdaša. U istoj kući gdje ima Bavdaš svoi dućan, stanuje i Božidar Kastelec, jer je kuća i njegovo vlasništvo. Kada se je ovo desilo doletjela je u dućan, gdje je ležao pok. Fabijančić, su-t pruga Kastelca sa djecom, i kako je opazila mrtvo tijelo pok. Fabijančića sve izmrcvareno i krvavo jer mu je bila glava sva razbijena, dobila je veliki živčani napad i od silnog straha pala je u nesvijest. Odnesli su je u krevet iz kojeg se nije više digla, jer je 17 maja ispustila svoju, dušu, a i djeca njezina su takodjer teško oboljela tako da se starije dijete, kojemu je sada 13 godina, nalazi u bolnici u Trstu, a mladje je kod kuće u krevetu. Črni vrh, junija 1935. — (A g i s). — Z aretacijo bivšega nadučitelja Tratnika, ki je dolgo visto let načeloval črnovrški posojilnici, obenem pa odpravljal tajniške posle v Posojilnici in hranilnici in Kmetijskemu društvu, so vsa ta mesta ostala prazna. Italijani pa kaj budno preže na take prilike in jih izkoristijo, kolikor jih -----------—- -- pač morejo. I pesno v korist domačinov. Obe zadrugi sta Mesec'dni po aretaciji nadučitelja Trat-' bili ustanovljeni med prvimi te vrste na nika je bil Kmetijskemu društvu imenovan I današnjem ozemlja Julijske Krajine. Bili fašistični komisar, ki je obenem tudi po- sta močni gospodarski postojanki, ki . sta desta v Črnem vrhu. Za opravljanje^ po- izdatno in uspešno vsestransko podpirali slov komisarja pri Kmetijskem društvu, 1 kmeta. Bivši nadučitelj Tratnik Fran konfiniran na pet let! Pet črnovrških aretirancev post avljenih pred posebno sodišče -Za dva usoda neznana, ostali izpuščeni Gorica, junija 1935. (A g i s.) — Črno-vrška tragedija se bliža koncu. Naš list je o niei vedno orinašal poročila in tako ob-veščal naše čitatelje o enem izmed velikih fašističnih preganjani na slovenski vasi zaradi naše knjige- V januarju t. 1. smo poročali. da sta bila konfinirana Rudolf Karel in Čuk Anton vsak na tri leta. in sicer da tuiai Dono smem ni musu. sta bila poslana v italijanske afriške kolo-l, vati. ker ie posebno sodisce ». t__________L ira'roti Hraflvp 7pln nhromenieno s Si Moramo spomenuti, da je Božidar Kastelec pretrpio već mnogo toga. Pred dvije godine napadnut je bio izmedju Herpe-Ija i Publja izbatinan, te se je od udaraca zadobivenih morao liječiti u bolnici u Trstu. U onom napadaju na njega sudjelovao je i ubojica Babuder. Poslije smrti supruge Kastelca te poslije ovog dogadjaja nastao je koliko , u našem selu a toliko i u našim susjednim selima Bać i Pužani revolt kod našeg naroda a čak i kod djece protiv ubojice Babudera, jer gdje god se ubojica Babuder pojavi djeca ga napadaju sa kamenjem i navale na njega kao na psa, a koliko smo mogli doznati desilo se je u selu Slivlje da su ga djeca htjela sa kamenjem linčovati i bio bi zlo prošao da nije imao zečje pete. Pošto ubojica Babuder znade što ga čeka i vidi da ie u opasnosti čak i od djece, dao mu je sada podeštat dvojicu karabinjera kao tjelesnu stražu. Kmetijsko društvo v Črnem Vrhu vodi fašistični komisar Naši ljudje v zapor — na njihova mesta Italijani mu je določena mesečna nagrada v znesku 500 lir. S tem je zadan Kmetijskemu društvu dvojni udarec in kakšen bo njegov konec, vemo že vnaprej. Kmetijsko društvo, ki je bilo ustanovljeno leta 1898., je poleg Posojilnice in hranilnice, ki je bila ustanovljena leta 1895., domača zadruga, ki je vsa leta delala us- v leči in zaradi pretepanja in. surovega Dostopanja. Kakor smo zvedeli iz gotovih virov, bi nrišlo pred posebno sodišče pet črnovrških aretirancev, in sicer Pivk Franc, Rejec Franc. Rudolf Jakob. Lampe Ivan In Kavčič Simon. Kdai bodo sojeni ni mogoče predvide-— - zaščito niie kier .bosta morala prestati kazen. Sedal smo dobili vest, da ie konfiniran tudi bivši nadučitelj Tratnik Fran ki je bil v Črnem vrhu načelnik Posojilnice m hranilnice, njen tajnik in tajnik Kmetijskega društva. Konfinirali so ga na Pet Jet. Ne vemo. kam so ga odpeljali, gotovo pa bo. da bo moral prestati kazen kie na jugu. Uglednemu delavcu na gospodarskem polju niso mogli dokazati kake protizakonitosti in so ga zato zaradi sumničenja odstranili od domačije s konfinacijo. Ni nam znano na kakšni podlogi ie bila izrečena kazen. V oreišniih številkah našega lista smo noročali. da ie marsikdo od aretirancev resno obolel zaradi neznosnenga življenja države zelo obromenjeno s stotinami procesov iz vse Italije in posebno v zadnjem času z mnogimi procesi iz Julijske Krajine. Sedaj se nahajajo v rimskih zaporih, kjer bodo počakali procesa. Za Konreča Jakoba in Tominca Maksimiljana nimamo nikakih točneiših poročil. Tudi ni znano, kaka usoda ju čaka . in se ne ve. ali bodo sojeni skupno z ostalimi petimi ali pa posamič. Gotovo ie le to. da se še vedno nahajata v leči. ker domov se nista še vrnila. Ostali aretiranci so bili počasi drug za drugim poslani domov, kamor se ie mrsikdo vrnil s težko boleznijo zaradi dolgega trpljenja v ječi. Stano Prosen konfiniran za tri leta Gorica, 8. junija 1935. — (Agis). — Ta teden je bil pred tukajšnjo pokrajinsko konfinacijsko komisijo obsojen na tri leta konfinacije Stano Prosen, brivski moj-ster iz Ajdovščine. Prosenova pot pred konfinacijsko komisijo je bila precej kratka. Niti mesec m pretekel od dneva aretacije, pa je bila ob-soda že razglašena. To jasno priča, da Prosen faktično ni ničesar zakrivil, razen onega, kar so mu nanenoma naprtili na ramena. ._ Kot poročajo iz Ajdovščine, je bil Prosen aretiran na podlagi denuncijacije, izvršene od nekega domačega človeka. Ovadil ga je baje neki šofer. Za svoje podlo delo je prejel kot plačilo in nagrado znesek 60 lir. Kot smo že poročali, je bil Prosen denunciran, da je neke domače fante, ki so člani raznih fašističnih organizacij ozmerjal s »italijanskimi svinjami«. Obdolžen pa je bil baje tudi, da je govoril in kritiziral vojne priprave za pohod na Abe^inijo in pomiloval fante, ki so vpoklicani. Take go vorice so do dekretu, ki je izšel pied krat kim v »Gazzella ufficiale« strogo prepovedane. Vest o ovadbi, ki baje ne odgovarja resnici kot tudi vest o izredno hitri obsodbi je v Ajdovščini zelo porazno odjeknila. V zadnjem času, ko je vsa pozornost oblast obrnjena na priprave za vojni pohod na Abesinijo, so vsakdanje politične šikane od strani fašističnih oblastev skoraj izpadle. Zato je ta slučaj tem boli v živo zadel vse prebivalstvo. LUDVIK ŠTRUKELJ IZ SV. LUCIJE ZORET ARETIRAN Gorica, junija 1935- (A g is.) —.Pre3 dnevi ie bil zopet aretiran v Sv. Luciji ob Soči 28 letni Ludvik Štrukelj, o katerem je naš list že večkrat poročal ood pretvezo, da ie tihotapil kavo. Odpeljan je bil v tolminske zapore, kjer ie bil zaprt , le nekaJ dni. Avtomobil s katerim ie baje peljal vtihotapljeno kavo iz Idrije v. Irst so oblasti zapečatile. Avtomobil ni _ njegova last temveč bratova, ki se sedaj nahaja pri vojakih. JEDAN SLAVEN PRED SPECIJALNIM TRIBUNALOM Osuda Romana Zavadlala Specijalni tribunal za zaštitu države, u Rimu osudio je dvojicu antifašista iz Julijske Krajine. Jedan od njih, Roman Zavadlal osudjen je na godinu, i pol zatvora. Optužen je bio, da se bavio pro-tirežimskom propagandom. NOVE OSUDE SPECIJALNOG TRIBUNALA 10 antifašista osudjeno na 51 godinu robije. 31 maja je Specijalni tribunal sudio desetorici antifašista iz Pijemonta. Oni su bili optuženi da su pripadali protu-državnim organizacijama i da su vršili antinacionalnu propagandu u Novari i okolici. Na koncu su osudjeni svi zajedno na 51 godinu robije, i to jedan, Camera, na 21 godinu. Sa ovom osudom broj osudjenih antifašista pred Specijalnim tribunalom od zadnje amnestije u septembru popeo se na 358 sa 1218 godina robije. POHAPŠENI INTELEKTU-ALCI JOŠ SU U ZATVORU U predzadnjem broju smo bili donijeli vijest o hapšenju jedne grupe intelektualaca u Milanu i Torinu. Sada do-naša »Giustizia e Libertà« vijest, da su pohapšeni još u zatvoru, i imenima, koja smo objavili, nadodaje još slijedeća: ing. Remo Garosci, dr. Giacomo Ca’Zorzi, dr. Mario Andreis, koji se tek vratio iz zatvora, gdje je proveo 3 godine i pol po osudi Specijalnog tribunala. ITALIJA I NJEMAČKA Posljednjih dana su u internacionalnoj štampi izlazili izvještaji o nekom navodnom približavanju izmedju Italije i Njemačke. Nekoji su francuski listovi javljali čak, da je došlo već i do sporazuma izmedju Njemačke i Italije, da su se te dvije države sporazumih o Austriji, da će Mussolini dozvoliti na-cional-socijalistički režim u Austriji, a Hitler, da će garantovati talijansku granicu na Premeru i nezavisnost Austrije kao države. Nekoji su francuski listovi javljali i detalje o tom sporazumu. čitava je stvar mogla da izgleda sumnjivom, ako se uzme u obzir to, da u ovom momentu Hitleru nije potrebno da se pokazuje popustljivim prama Italiji, naročito kad Abesinija okupira čitavog Mussolinija i njegovu vojsku. Zašto bi Hitler uprmo 'à ovom momentu, kad se sporazumjeva s Engleskom, koja je u najoštrijem, sporu s Italijom, išao na ruku Italiji? Engleska je ona, koja daje Hitleru gotovo sve ono što on traži i što mu Francuska ne će da dade, pa je razumljivo, da će Hitler biti -i u svom odnosu prama Italiji pod uplivom svojih veza s Engleskom. Izgleda, da su neke francuske agencije i listovi namjerno lansirali tu verziju o sporazumjevanju Italije i Njemačke, da bi to djelovalo na britansko javno mišljenje sad povodom britansko-njcrnačkih pregovora. Ali izgleda da to Engleze ipak nije smelo i pregovori britansko-njemački svršavaju prilično dobro, te čak i Princ od Walesa daje senzacionalnu izjavu, s obzirom na britan-sko-njemačko prijateljstvo povodom polaska britanskih bivših ratnika u posjet njemačkim ratnicima. I internacionalna štampa morala je napokon da prizna, da izmedju Italije i Njemačke nije došlo do nikakovog sporazuma. Francuske novine donijele su 11 o. mj. vijest u kojoj kažu da je francuska vlada službeno obavještena iz Rima., da ne stoji informacija prema kojoj Italija vodi nekakve posebne pregovore s Njemačkom, osobito u pravcu pitanja austrijske r,ezavisnosti. Prema tome otpadaju sve one verzije, koje su se uporno pronosile. To se uostalom moglo predvidjati i iz načina, na koji su talijanski listovi popratili boravak generala Goringa u Jugoslaviji ■. ■ Osumljena bega eez mejo aretirana in odvedena v zapor Bovec, junija 1935. — (A g i s). — V mesecu aprilu sta bila, kot vsi drugi rojeni leta 1911. klicana pod orožje tudi Silvester Čopi iz Čezsoče in Mlekuž Jože iz Kala. Mlekuž se je neki dan oglasil pri svoji teti Justini Kavs v Čezsoči, kjer je med drugim tudi rekel, da ne bi šel rad v Abesinijo in da bi se rad izo-gnil vpoklica- Naslednji dan sta bila fanta aretirana od karabinjerjev in odvedena iz Bovca v Tolmin, a o njuni nadaljni poti ni še ničesar znano. Bratranec enega izmed aretiranih je ob tej priliki napadel Kavsovo. češ, da je to njeno delo, in da bo moralo za vse take podlosti nekoč polagati obračun. Dotičrfi ie bil pozvan v karabinjersko postajo, kjer so ga opozorili, da naj bo previđen, ker je Justina Kavso-va ena »najboljših« žensk v vsej okolici! O tej izjavi ne dvomi prav noben domačin več, saj je že nešteto dokazov. OSUDE ZBOG PRELAŽENJA PREKO GRANICE BEZ PUTNICE Karabinjeri u Komnu su prijavili sudu Augustina Budu, starog, 28 godina,_ iz Tomačevice, jer je bez putnice prešao granicu da potraži rada. Doći će pred sud. Gorički sud je osudio u kontumaciji na 5 mjeseci zatvora i 3000 lira globe Josipa Winklera, iz čepovana, starog 26 godina, koji je bio optužen, da je prešao granicu bez putnica- ČUDNO SHVAĆANJE TALIJAN SKOJU GOSL A VENSKOG PRIJATELJSTVA RIMSKE »TRIBUNE« tj velikom rimskom listu »La Tribuna« ' od 1 juna u jednom članku rečeno je me-dju ostalim i ovo: »S obzirom na daleko-vidne i stalne miroljubive ciljeve g. Mussolinija jedna privredna suradnja i neprikriveno prijateljstvo s Italijom pretstavljaju za Jugoslaviju životni interes i jedan čitav dobitak na lutriji«. Doista čudno shvaćanje. PODUNAVSKA KONFERENCIJA ODGODJENA JE NA NEIZVJESNO VRIJEME Podunavska konferenciju, koju su zamislili Mussolini i Lavai, i koja je imala da riješi sve sporne probleme u centralnoj Evropi, nije se sastala kako se je predvidjalo ni u maju ni početkom ni sredinom juna, nego je odgodjena za neizvjesno vrijeme, jer su sve predradnje, koje su vršene, završene bez ikakvog rezultata. Prošlog mjeseca se mnogo pisalo o polasku g. Jevtiča u Rim ili Veneciju, ali su svi datumi, koji su bili predvidjani prošli, a do tog posjeta nije došlo. Izgleda po svemu, da se situacija razvija drugačije, nego što je Mussolini u svoje vrijeme bio zamislio- PRED TALIJANSKO-ABESINSKIM RATOM OŠTAR SUKOB IZMEDJU ITALIJE 1 ENGLESKE Talij ansko-abesinski spor se zaoštrio posljednjih dana veoma. Riješenje Društva Naroda, da jedna arbitražna komisija ispita incidenat kod Ual-uala upravo je smiješno, ako se uzme u obzir, da je Italija upravo poslije tog riješen ja nastavila s najoštrijom kampanjom protiv Abesinije. Do ženevskog rije-šenja Italija je govorila o obrani svojih granica u Somaliji i Eritreji, a danas talijanska štampa sasvim otvoreno govori o osvajanju Abesinije. Rat je ne-izbježiv. O tome se ovih dana u me-djunarodnoj javnosti šire razna proročanstva i sve većeg maha uzimlje mišljenje, da će u Africi buknuti rat. Italija nastavlja s ekspedicijom vojske u Afriku. Mobilizirane su još tri divizije, tako da sada ima u Italiji po oružjem svega oko 1 milijun i dvije stotine hiljada vojnika. Uzeta su pod oružje još neka godišta, a naročito su mobilizirane specijalne čete. Ali i Abesinija radi na spremanju za rat. Abesinski car dao je nedavno vrlo energične izjave, iz kojih se vidi, da je Abesinija spremna na izvjesno popuštanje, ali ako se njezina čast ne bude poštovala, ona će ući u rat i braniti će se do posljednjeg čovjeka. Abesinija nabavlja oružje iz najmodernijih evropskih tvornica, njezina se vojska sprema, a i na granicama je već spremna za napadaje od strane Italije. A uporedo s tim pripremama Italije i Abesinije za rat razvila se jedna interesantna polemika, jedan sukob najoštrije naravi izmed ju Italije i Engleske. Engleska, koja je ispočetka prema talijanskim namjerama u Africi ostajala prilično mirna, sve se više zauzima za Abesiniju, i njezina štampa, pa čak i oficijelna lica, nastupaju očito protiv Italije i optužuju Italiju, da želi zauzeti zemlju Abesinaca. Izmedju talijanske i engleske štampe, pa i one oficijelne, razvila se najoštrija borba, i svaki dan izlaze i na jednoj i na drugoj strani članci, koji su vrlo interesantni, jer otkrivaju prave namjere Italije i britanske interese u Abesiniji. Morao je čak i sam Mussolini da nastupi protiv britanskog interesovanja za Afriku, pa je u svom govoru održanom miliciji u Cagliariju uputio na adresu Engleske oštre opomene. Ali i šef britanske vlade Baldwm ustaje i govori. On doduše ne govori direktno o Abesiniji, ali se njegov govor, o potrebi poštivanja Društva naroda, ima smatrati kao opomena Italiji. Britansko-talijanska politika zauzela je posljednjih dana takvu notu, da se u svijetu ozbiljno pomišlja, da bi moglo doći ne samo do italo-abesinskog rata, nego i do rata izmedju Italije i Engleske. Engleska je pojačala svoju vojsku u Sudanu, ona se sprema i u Keniji, te u Egiptu, te o tome u talijanskoj štampi izlaze senzacionalna otkrića. U Sudanu samom ima sto hiljada britanskih vojnika, koji će braniti Abesiniju... Važno je i ono što javljaju ugledni britanski listovi, da bi Engleska mogla da zatvori Sueski kanal i da zabrani prevoz talijanske vojske za Somaliju i Eritreju kroz taj kanal. Ako do toga dodje, onda Italija gotovo da i ne bi mogla da ratuje s Abesinijom. MUSSOmUEV GOVOR U CAGUARiU NA ADRESU ENGLESKE Mussolini je iz Rima došao avijonom ha Sardiniju da održi reviju mobilizirane milicionerske divizije. Tu je održao govor, u kojem je rekao: »Crne košulje, vi ste prisustvovali uzvišenoj manifestaciji snage i discipline, koja je dostojna herojske i ratničke rase Sardinaca. četiri ove divizije, koje se zove Sabauda, nose već u svome imenu najljepšu riječ za red. Mi trebamo urediti stare i nove račune i uredit ćemo ih. Ne ćemo voditi računa o tome, šta će se o tome govoriti preko granice, jer mi smo jedini mjerodavni da procjenimo svoje interese, mi, koji zajamčujemo našu budućnost. Odbacujemo razne poduke iz inozemstva. Oni su nam pokazali da nisu nikada, kad se radilo o tome da stvore svoje carstvo, vodili računa o svjetskom javnom mišljenju. Ako vlada crnih košulja pozove pod oružje talijansku omladinu, ona će to učiniti po svojoj dužnosti i zbog toga, što se nalazi pred najglavni-jom potrebom. To osjeća cio talijanski narod i cio je narod spreman da ustane kao jedan čovjek kad se radi o moći i slavi domovine«. Kako gleda italijansko ljudstvo na vojne priprave v Afriki Iz poročil, ki prihajajo v inozemstvo Pariz, junija 1935. »Lo Stato Operaio« poroča: S Trienta poročajo, da je bilo tamkaj več incidentov med prebivalstvom in milico. Odpoklicani so odhajali v spremstvu svojcev in so v masah protestirali proti fašizmu, proti vojski in proti zatiranju, ki so ga delaš?1 Tirolci od strani fašističnih ob- p.^eki občini v provinciji Roma-2., * T5 .na občinski tabli razobesili raz-katerim so pozivali občane, da službo v°r$£? Priiavii° za vojaško drugače pa se bodo mo-ran oozvati uradnemu pozivu. Občina sicer šteje 80oo prebivalcev, vendar sta dva^ 10 P02iv Prostovoljno javila samo * »Stisnili so za nas za vrat, ampak tako ne bo slo vec dolgo, če bi jim lahko dal nekaj »brc« in jih obesil skozi okno...«. To so besede mladega fašista, ki opaža, kako postajajo fašistični voditelji z dneva v dan bolj sirovi m nasilni. V okolici Bologne ljudstvo ne govon o drugem kot o bližajoči se vojni. Velika brezposelnost in črna beda je pripravila odhajajoče do tega, da gre-do z mislijo: umiram od lakote doma ali tam doli je pac vseeno. Prostovoljcem dajejo vsemogoče obljube. Tako so obetali, da dobi vsak posameznik ob odhodu v Afriko izplačan znesek 1000 lir. Tu in tam se še dobi kakšen, ki upa, da si z odhodom zboljša vsaj za nekoliko lasten položaj. V nekaterih krajih Italije se vrši ob mobilizaciji posameznih letnikov ravno tak teror ko v Julijski Krajini. Na domove odpoklicanih prihajajo uniformiranci in odvažajo mladeniče v avtomobilih in vozovih do postaj ter dalie do vojaških poveljstev. * V videnski pokrajini So obljubili prostovoljcem 2.000 do 2.500 lir nagrade ob odhodu. Mnogi družinski očetje, katerih otroci od velikega pomanjkanja stradajo. so v tei obliubi ^videli vsaj začasno odpomoč. Pa so bili že ob prijavi zavr-nieni češ. da niso _ dovolj dobri državljani in da bodo že svoječasno odpoklicani. Kako vplivajo vojne priprave na prebivalstvo v Julijski Krajini Mrzlične priprave fašizma za vojno v Afriki begajo naše ljudi priseljenci kot učitelji, poštarji, karabi- Trst, junija 1935 (Agis.) — že lan-sko jesen so se po nekaterih krajih ob hieji širile vesti, ki so ji trosili Italijani sami češ, da bodo vsi obmejni kraji izpraznjeni in ljudstvo poslano v notra-hjost Italije. Te vesti, ki so bile širjene ® Posebnimi nameni med našim prebivalstvom ob meji, so polagoma utihnile Ziasti, ker je mrzlična maglica pri utr-icvalnih delih ob meji polagoma popuščala in konečno so bila ta dela ponekod popolnoma prekinjena. Alarmantne vesti o potrebi priprav za vojni pohod nad Abesinijo, ki jih «an za dnem prinaša italijansko časopisje, radio in vedno vstrajnejša in aktivnejša propaganda v fašističnih organizacijah pa so med naše ljudstvo “Ploh, zlasti pa med ono ob meji zasejale ugibanje in nemir. Marsikakšen urnetič je ugibal letošnjo pomlad naj li cbclela svoje polje ali naj ga pusti. To usihanje in nemir podpirajo italijanski njerji in drugi ki ob raznih prilikah plašijo naše ljudi s pomilovanjem čes, mi bomo odšli, ko se bo pokazala prava nevarnost, toda reveži domačini, ki si ne boste mogli pomagati. Tako je postal spomin na dogodke pred dvajsetimi leti bolj živ ko kdaj prej. Kljub strogi prepovedi in žuganju s posledicami se po naših vaseh razpravlja in ugiblje o vojni in njenih posledicah. Ljudstvo dan za dnem napeto pričakuje novih poročil in mrzlično spremlja vsak dogodek, ki je v zvezi z vojnim pohodom nad Abesinijo. Mnogo vznemirjenja vzbujajo dejstva, da se marsikateri izmed vpoklicanih mladeničev, ki je bil odposlan v Afriko, ni od svojega odhoda iz Evrope še nič oglasil. Taki slučaji navajajo ljudi na misli, da se je v Afriki že vnela vojna, da se je potopila ladja z vojaškim transportom itd. 12 MILICI J ONERA STRIJELJANO RADI TOGA, JER NISU HTJELI U AFRIKU Pariška »Giustizia e Libertà« donosi vijest iz Rima, da je streljano 12 mili, cionera, radi toga, što nijesu htjeli da idu u Afriku. To ne bi bilo ni čudo, kada se ima na umu, da se u milicijske odrede šilom tr paju vojnici iz kadra, i to oni, koji su pod sumnjom kao antifašisti ili su kažnjeni za kakovu drugu krivicu. Tu vijest da vojnike iz kadra trpaju u miliciju i kao milicionere šalju u Afriku, dao nam je jedan čovjek, koji je pred malo vremena došao iz sjeverne Italije, i koji je više takovih slučajeva vidio. TUDI MILIČNIKI SE UPIRAJO. Ljubljana, dne 12. junija 1935. — (A g i s.) — Znani protifašistični list »Giustizia e Libertà«, ki izhaja v Parizu, ie prinesel iz Firenc zanimivo in karakteristčno vest. da se ie začelo polaščati razburjenje in misel na upor tudi miličnikov samih Tako ie bataljon črnih srajc, ki ie bil ravno pripravljen, da stopi v vlak, da se odpelje v bližnjo luko. in od tam v italijanske afriške kolonije, začel kazati znake nediscipline in_ potem so nekateri miličniki gla sno in iavno demonstrirali proti vojni. Intervenirati ie morala v zadnjem hipu politična oblast. Prišli so tajni policaji, karabinjerji in drugi, ki so uporne miličnike revolverji prisilili, da stopijo v vlak in jem že v kali zadušili upor- RATNA ŠTEDNJA Novine u Italije izlaze u smanjenom obliku. Talijanske novine od 2 juna dona-šaju dekret, kojim se naredjuje da dnevni listovi ne smiju da imaju više od 10 stranica, a petkom i srijedom ne smiju da imaju više od 6 stranica. Ta naredba je izdata u svrhu da se štedi papir i surovine, koje su potrebne za njegovu izradbu, jer papir i surovine od kojih se pravi su vrlo potrebne ratnoj industriji. Takova naredba je bila i u vrijeme rata, pa ss i po tome vidi, da Italija ulazi po svemu u ratno stanje. MANIFESTACIJE PROTIV RATA U ITALIJI ženevski socijalistički dnevnik »Le Travaille« donosi pod gornjim naslovom slijedeći telegram iz Milana: Saopćava se sa svih strana o manifestacijama talijanskog naroda protiv militarističkih mjera fašističke vlade. U Genovi, žene mobiliziranih prodrle su u kasarne i protestovaie su protiv odlaska njihovih muževa i sinova, ali ih je policija rastjerala. Jedna žena bila je ranjena, a više njih uhapšeno tom prilikom. U Savinjanu nastali su neredi medju detašmanima, koji su bili odredjeni da otputuju u istočnu Afriku. U Torinu, vojnici su, krećući za Afriku, pjevali pjesmu »Crvena zastava po bjedit će«. Na stanici Asti, vojnici i okupljeni mnogobrojni narod koji ih je pratio vikali su »Dolje rat«. U Verčelio isto tako vojnici su se bratimili sa narodom, koji je manife-stovao protiv rata. U Val Suza stanovništvo je pribjeglo pasivnoj rezistenciji, da bi time zadržalo što duže vojnike da ne otputuju. Svi gradjani odbili su sve što je bilo u njihovoj moći u pravcu olakšanja mobilizacije.« PRVA MILIJARDA! TROŠKOVA ZAi RAT T U AFRICI Izvještaj talijanske državne blagajne (Il conto del Tesoro) od 30 aprila sadrži i slijedeće stavke o povećanju troškova: Specijalne potrebe kolonija Istočne Afrike 348 milijuna; naknadno povećanje kredita vojske i mornarice, uračunavši i 396.7 milijuna za specijalne potrebe u Africi, 434 milijuna; izvanredni troškovi za Vazduhoplovstvo, uračunavši i 90 milijuna posebnih izdataka za Istočnu Afriku- 177.5 milijuna; ukupno 959.5 milij'una lira. To je već prva milijarda priznatih troškova za rat u Africi. Tu nije uračunato 150 milijuna za pokriće deficita na željeznicama, ni 30 naknadnih milijuna za policiju, kao ni 56 milijuna pod »razni troškovi«, što sve treba ubrojiti u troškove za rat u Africi. A rat još nije ni započeo! 329 BOLNIH DELAVCEV SE JE VRNILO V ITALIJO. Trst. junija 1935. (Agis.) — Italijanski fašistični časopisi so prinesli kratko, a toliko boli pomembno vest. da so prispele nekatere ladje iz pristanišč vzhodne Afrike m da so pripeljale s seboj 329 več a!i manj težko obolelih delavcev. Največ jih ie obolelo za malario in ker niso še izvršili in zgradili mnogo predvidevanih bolnišnic in zavetišč _ za bolnike, so morali sedai poslati večjp, število obolelih na zdravljenje v domovino. Med drugimi sta tudi dva bolnika iz Trsta. „ABESINIJA MUSSOLINIJEV GROB" Praški list »Večernik Prava Lidu«, od 6 juna pod gornjim naslovom na osnovu podataka jednog poznavaoca prilika u Italiji, koji se sada opet vratio iz Italije, gdje je proveo nekoliko nedjelja, piše: Nedavno je još bio najveći ponos zvanične Italije to, da je Mussolini umio da ukloni sa ulica prosjačenje i prostituciju. To je bila istina, vidjelo se to na ulicama. (Naravno druga je stvar, kako je on to u svoje vrijeme izveo). Ali sada je već nestalo slave. Ulice i putevi po Italiji opet su puni lazarona i djece koja prosjače. Prostitutki ima i u malim gradovima kao komaraca. Još nedavno je svijet bio zaplašen, svako se bojao da progovori, ali sada se ljudi već javno potsmjevaju, prave dosjetke i ne boje se da iskreno progovore sa strancem. Vrhunac svega je ekspedicija u Abesiniju. Kada su intrige protiv srednjoevropskih država dostigle svoj vrhunac u marseljskom atentatu, uvidjela je Italija, da mora da se povuče iz Srednje Evrope, gdje je htjela da »pravi red«, pa je zato tamo prije svega podržavala nered. Ovome su se pridružile tada i velike finansijske teškoće talijanske vlade, a faktori, koji su pomagali gospodina Mussolinija, postavili su mu uslov, da pusti Srednju Evropu na miru i da se pomiri sa Francuskom. Mussolini se povukao, — a onda se spremio na Abesiniju. Negdje mora da se pokaže kao junak. Abesinska avagitura pretvara se u veliku opasnost za sadašnju talijansku vladu i da je ekspedicija u Abesiniju stala Italiju već stotine milijuna lira. Medjutim iz Abesinije se vraćaju u Italiju puni brodovi bolesnih vojnika. Afričko primorje djeluje ubistveno na talijanske, naročito sjeverotalijanske vojnike — a Mussolini tamo šalje uglavnom Slovence iz sjeverne Italije i Nijemce iz Južnog Tirola. Vojnici padaju kao muhe na vježbama na vrućem afričkom suncu, pa zatim propadaju uslijed nereda u bolnicama i Ijekarskoj službi i uslijed rdjave organizacije snab-djevanja. Talijanske bolnice su već prepune bolesnih vojnika, koji se prevoze iz Abesinije u najbijednijem stanju. Cijela Italija to vidi, jer se to ne može sakriti. Rodjaci posjećuju bolesne vojnike i doznaju o pohodu na Abesiniju takve stvari, koje izazivaju uzbudjenje. Kada se sve ovo sruši na Mussolinija, on će imati samo jedan izgovor, a to je, da je htio da ukloni nezaposlenost. Poslao je nezaposlene u Abesiniju, a oni tamo za njegov režim kopaju grob! PRETRESLJIVI DOGODKI OB SLOVESU VPOKLICANIH ZA ABESINIJO Trst, junija 1935. — (Agis.) — Poročali smo že o ganljivih prizorih, ki so se dogajali na postajah ob odhodu vpoklicanih mladeničev. Sicer so naši fantje odhajali kljub težki zavesti vedri in pogumni, le tu pa tam je bilo opaziti kakšno solzno oko vpoklicanega. Na postaje jih je spremljalo ljudstvo masah; mladina z godbo in petjem, starejši pa, zlasti možje, ki so okusili že vse grozote vojne, s solzami v očeh. Primerili so se slučaji, da so starši Ob vlaku, ki jim je odpeljal sina, padli v nezavest. Pa ne samo matere, tudi očete, trdne kraške korenine, je žalost za odhajajočimi sinovi tako potrla, da so morali poklicati zdravnika. Med drugimi, se je tak slučaj dogodil tudi v Košani, kjer je oče, ko mu je vlak odpeljal sina, padel v nezavest in so morali klicati zdravniško pomoč. Takih sluča-;ev ne pomnimo niti iz svetovne vojne! Rekonvalescentima i onima koji boluju na probavnim organima propisuju ovdašnji i inostrani liječnici laku hranu. Takva hrana koja je lako probavljiva, a ujedno jako hraniva jesu »Jajnine« (makaroni, špageti, prilozi za juhu) naše domaće tvornice »Pekatete«. Pobimlo se ts?aKspo2*t vofnika zaAbesinšju pa se brod morao zaustaviti u Palermu. U čitavoj Julijskoj Krajini govori se, da je na jednom parobrodu, koji je vozio iz Trsta za Afriku 600 vojnika, došlo do pra-pobune. Vojnici su, kad je brod bio na otvorenom moru, počeli da demonstriraju protiv režima, da viču »Dolje rat!« »Dajte nam kruha i rada!« »Ne idemo u rat« itd. Svi zidovi broda bili su ispisani antifašističkim frazama. Stanje je bilo takvo, da komandant morao da odveze brod u prvu luku, i to u Palermo. Tamo su pobunjenici bili svi pohapšeni i bit će im su-djeno. SVA TALIJANSKA štampa CITIRA JE-dan beogradski list. U svim taliianskim listovima izišla je mala notica, pod naslovima, koji su u znaku zadovoljstva: »Iskrena riječ jednog jugoslavenskog lista« ili slično. U toj se notici kaže, da je beogradski list »Istina« napisao, da je već vrijeme da Abesinija dobije dobru lekciju i da je dragocjenije prijateljstvo Italije i ekzistencija milijuna Talijana. nego divljačka Abesinija, gdje vlada ropstvo. OB DVAJSETLETNICI DECIMIRANJA SLOVENSKIH KMETOV IZ PODKRNSKIH VASI PO ITALIJANSKI H KAKABINERJIH Vse obletnice našega naroda v Julijski Krajini so poslednjih dvajset let tragične, polne spominov na udarce, vezane s krvjo in solzami. In tudi ne more biti drugače. Od leta 1914 naprej, še bolj pa od izbruha italijansko-avstrijske vojne je moral naš narod teči, gol in nemočen, skozi šibe vojske, begunskih in jetniških taborišč, masovnih internacij, razvalin, pa končno še vojaških okupacij in nasilne pripojitve h državi, do katere ni imel druge vezi kot vezi nasprotovanja in odpora. Nihče ni dosedaj še delal statistike, koliko odstokov našega naroda iz Julijske Krajine je izginilo na vseh mogočih bojiščih Avstro-ogerske monarhije, koliko žen in otrok je podleglo bolezni in pomanjkanjem taboriščnega življenja v notranjosti Avstrije, internaciji za časa svetovne vojne v notranjosti Italije, koliko kmečke mladine so s svojo zakasnelo grozovitostjo pokosili preostali vojni projektili po naših njivah in brajdah ter končno koliko žrtev je zahteval in še zahteva nasilni italijanski davčni, politični in policijski fašistovski režim. Skozi vso to kalvarijo vojska, teptanja in trpljenja je šel naš obmejni narod tako kot pač gredo mali obmejni narodi kmetov, delavcev in pičle inteligence v srednji Evropi: nekaj v potrpežljivem trpljenju, nekaj v obupni otopelosti, nekaj pa tudi v revoluci-jonarnem uporu. Pred štirinajstimi dnevi smo sramežljivo praznovali spominsko svečanost naših radgonskih žrtev in bili veseli, da smo jih po sedemnajstih letih prenesli preko obmejne reke v skriti kotiček Gornje Radgone. Le v tihih družbah med seboj smo podčrtali primerjavo z italijanskimi mučeniki iz svetovne vojne, ki so vsaj v mirnem času šli v triumfalnem, posmrtnem pohodu skozi italijanska mesta do svojih poslednjih počivališč, težko obloženih s spomeniki uradne in ljudske zahvalnosti. Toda kolikor je bila skromna in krajevno lokalizirana spominska svečanost na radgonske žrtve ter kolikor se odlikuje njihovo poslednje počivališče z odsotnostjo vseh zunanjih trajnih spomenikov, so pa vendar grobovi vseh - naših žrtev v Italiji od ustaje pri Krnici, samotnega groba Gortana, nepoznanega mesta bazoviških žrtev ter vseh ostalih številnih naših mučenikov pod pritiskom tlačiteljskega režima popolnoma oropani vsake možnosti kakega javnega spoštovanja, kake spominske svečanosti, kakega trajnega vidnega znaka hvaležnosti do njihovih žrtev. Le mi, tisočera emigracija, bičana od upov, kujemo ob ognju spominskih govorov sklepe in zakletve, da pojdemo za njihovom vzgledom, za vzgledom upornikov. Prav res nismo v zadregi kot druge manj uporne narodne manjšine ali pa naši tlačitelji, da bi morali segati nazaj v sivo preteklost napol legendarnih zgodeb ter tam iskati mučenikov in žrtev, š katerimi bi pov-darjali upravičenost do naše zemlje. Tudi nam tri potreba kot italijanski irredenti pred vojno ovili z vsemi mogočimi aureolami edinega mučenika Oberdana. Pot našega naroda je v zadnjem dvajsetletju pot skozi same grobove, naše spominjanje vezano samo za največje žrtve. Desetletnice ustaje in žrtev pri Krnici se skoraj nismo spomnili. Za dobra dva meseca se bomo v sedanjih političnih prilikah prav gotovo borili s težavami ali naj in kako obhajamo petletnico naših najbolj nam razumljivih najbolj živih junakov bazoviške tragedije. Ze sedaj se pa moramo spomniti prvih naših žrtev, prvega krvavega pečata, ki ga je utisnila pred dvajsetimi leti na naše raz-bičano ljudsko telo samovolja italijanske soldateske, italijanskega slavnega korpusa karabinerjev, kateremu je bilo dano da po-žanje še drugih polno sramotnih lavorik po naših krajih. Pred dvajsetim leti je nek karabinerski kapitan na dan 4. junija 1915 dal v Merskem pri Kobaridu decimirati vse moške iz nodkrnskih vasi na levem bregu reke Soče. * KLANJE V ŽLEBU POD PRETOVČAMI Takoj po napovedi vo;ne med Italijo in Avstrijo so za binkoštne praznike italijanske vojne čete zasedle pri Kobaridu ves desni breg reke Soče brez vsakih bojev, ker se je šibka posadka avstrijskih črno-vojnikov umaknila preko Soče v podkrn-ske vasi občine Libušnje. Toda tudi tu ni dolgo ostala ter se je že *akoj po binkoštih umaknila na Krn. na Mrzli vrh ter na ves gorski greben, ki strmo nad reko Sočo čuva prehod iz doline reke Soče v dolino gorskega potoka Tolminke. 155. maršbata-Ijon avstrijskih črnovojnikov, nekoliko okrepljen s par skupaj skrpucanimi kom-panijami, zbranimi od vseh vetrov je čuval greben med vrhom Batogence, kota 2163 m, Slemenom in Mrzlim vrhom. Sam vrh Krna so Italijani zasedli že po par dnevih, ker so na prepad napadli in ujeli malo madžarsko posadko. Svoj delni uspeh na samem vrhu Krna so hoteli Italijani razširiti na cel gorski masiv krnskega gorovja ter so pričeli iz krnskih vasi Krna, Vrsna, Libušenj, Kamnega in Smasti pošiljati ba-‘s^on za bataljonom proti ozkemu prelazu v Pretovčah, kota 1127 m, med Slemenom in Mrzlim vrhom. Z vso sdo so hoteli prodreti po silno strmem, travnatem in čisto odprtem žlebu, ki se vleče iz doline na prelaz. Videlo se je, da so bili njihovi poveljniki popolni novinci v načinih bojevanja moderne vojne. Par sto avstrijskih črnovojnikov je z lahkoto odbijalo s strojnicami vsak napad. Strojnice so neusmiljeno kosile italijanske napadajoče vrste. V skoraj navpičnem travnatem žlebu je bila italijanska katastrofa še večja. Prve vrste so padle požete od strojnic, so izpodnesle tla onim od spodaj stoječim, ki so se komaj držali po vseh štirih v ozkih senožetih, tako da se je vsa ta, človeška gmota, nekaj ranjena in pobita, nekaj pa samo izpodnese-na, valila v dolino. Pivi italijanski napad se je izvršil 31. maja ter je bil že pri tem prvem napadu skoraj popolnoma uničen 41. italijanski polk. V pnhodnjih dneh sta bila strahovito razredčena še 42. in 49. polk. Zasilni italijanski lazaret pri Smasteh se je kaj hitro napolnil z ranjenci. Italijanske priproste vojake je zajel strah, ko so videli da jih njihovi poseljniki gonijo brezsmiselno v strašno pest strmega travnatega žleba. Čisto po logiki priprostih vojakov v vojni so pričeli izmišljevati razne trike, kako bi se odtegnili vojni. Eden izmed najbolj uporabljivih je bil ta, da so vsakega novega ranjenca spremljale v dolino kar cele skupine zdravih vojakov-spremljevalcev Bha cela italijanska brigada je zato radi morilnega ognja avstrijskih strojnic tei bežanja vojakov s fronte skopnela v par dnevih. Zato so italijanske višje vojne oblasti podvzele takoj potrebne varnostne mere, da bi skrčile in sploh onemogočile dezer-tiranje s fronte. Poslali so v Libušnje močan oddelek karabinerjev, ki so imeli nalog poloviti, razorožiti vse dezerterje in jih gnati pred vojno sodišče. Tretjega junija so začeli karabinerji loviti dezerterje po libušenjskem polju in senožetih. Zato so se italijanski vojaki, trumoma bežeč s fronte, na daleč izogibali vasi Libušnje ter so rajši bežali po ovinskih v vasi Smast in Kamno, kjer so se skrivali po raznih hišah. Domače prebivalstvo je bilo še po vseh teh vaseh doma, ker so zbežal' od doma v notranjost Avstrije le ze’o redki prebivalci ter samo ono moško prebivalstvo, katerega so avstrijske oblasti še zadnji trenotek uspele rekrutirati za avstrijsko vojsko. Slovenski kmetje so molče trpeli, da so se preplašeni italijanski dezerterji skrivali po njihovih hišah, ker so se bali nasilstev. Dne 4. junija je izvršilo italijansko vojno poveljstvo po celotedenskem neprestanem napadanju večji napad v velikem sti-lu.^Izgube in število dezerterjev je bilo še večje kot druge dni. Cela kotlina pod Mrzlim vrhom in Slemenom je odmevala od vpitja ranjencev in kričanja bežečih vojakov. Velika trava strmega žleba je bila čisto opolzka od prelite strjene krvi in valjanja trupel. Nemogoče je bilo se plaziti po žlebu še čisto mirno, kaj šele pod nepredirnim ognjem strojnic. Zato so se posamezni oddelki kar razkrriili in v večjih grupah podali v nižje ležeče slovenske vasi. V Smasteh se je ena taka večja dezerterska skupina srečala skupaj s karabinerji in v svojem obupu streljala nanje. POBIJANJE IN DECIMIRANJE Po bližnjih njivah so delali kmetje iz Smasti. Ko so začuli puškine strele v neposredni svoji bližini so pričeli bežati proti svojim hišam, da se skrijejo pred žvižgajočimi kroglami. Pobrali so s seboj svoje orodje, lopate in pikone. Karabinerji, ki so imeli ravnokar opravka z upornimi dezerterji, so se preplašili, ko so videli kmete bežati proti vasi ter so začeli kratkomalo streljati nanje. Ubili so pri tem Matijo Fona Iz Lader, št. 19. in pa Ivana Fona Iz Smasti, št. 10. Karabinerski kapitan, ki je imel v Li-bušnjem poveljstvo nad vsemi temi karabinerji izza krnske fronte je dal kratkomalo aretirati vse možke po vseh podkrn-skih vaseh občine Libušnje in sicer v vaseh: največ iz Smasti, dalje iz Krna, Li-bušnjega, Kamnega, Vršnega. Ustrašil se ie splošnega razsula na fronti ter je mislil, da so slovenski kmetje že potegnili z italijanskimi dezerterji ter pričeli streljati nanje. Preplašeni karabinerji, ki so imeli prvi večji spopad z italijanskimi dezerterji pri Smasteh, so ga v tem mišljenju še bolj podprli, ko so mu sporočili o begu kmetov proti vasi Smasti ter o tem da so dva izmed njih ubili. Aretirali so približno kakih' šestdeset možkih, kolikor so jih pač našli doma po hišah ter so jih kar brž s suvanjem kopit spravili v brzem koraku na desni breg reke Soče. V bližnji vasi Idersko so se ustavili pri malem mostičku na državni cesti, ki pelje iz Tolmina proti Kobaridu. Mostiček pelje preko malega potoka Drgajnšček. Postaviti jih je dal tukaj pri mostičku v vrsto ter brez vsake procedure ustreliti vsakega desetega. Ustreljeni so bili: Ivan Fratnik Iz Smasti št. 4, Matija Smrekar Iz Smasti št. 12, Matija Sokol iz Smasti št. 27, Alojzij Faletič iz Smasti št. 34, Ivan M a 1 i g o j iz Kamnega št. 42. Anton K o r i n č i č iz Kamnega št. 6. Streljanje vsakega desetega je bilo jako grozovito, ker so bili karabinerji še dosti novinci v pobijanju razoroženih ljudi, tako da so morali na tleh ležeče žrtve še posebej s streli in kopiti do konca pobiti. Pokopali so jih kar v bližnjem grmovju, v kraju zvanem »Pod ujačkom«. Decimiranje se je izvršilo že dobri dve uri po aretaciji ob štirih popoldne dne 4. junija 1915, brez vsakega zasliševanja. V vseh vaseh ni bilo niti enega človeka, da bi znal vsj par besedic italijanskega. Sicer pa ne bi nič pomagalo, ker je hotel karabinerski kapitan na svojo roko ostrašiti ne samo celotnega civilnega prebivalstva, ampak tudi^ dezertirajoče italijansko vojaštvo. Še isti dan dne 4. junija sta bila nekoliko kasneje aretirana v Kamnem brata Andrej Smrekar iz Kamnega št. 51, Anton Smrekar iz Kamnega št. 51, ter takoj na licu mesta ubita s streli. Med potom ko so glavno skupino nedolžnih in preplašenih slovenskih kmetov vodili iz njihovih vasi proti dolini ter preko Soče, so karabinerji ubili Jožefa Gregoriča iz Krna št. 9, ker ves pretolčen od puškinih udarcev ni mogel dohajati svojih sotrpinov. Tako je na dan 4. junija 1915. končalo svoje življenje pod karabinerskimi kopiti in streli enajst slovenskih kmetov, enajst prvih žrtev italijanske civilizacije. Res lepo se je predstavila slovenskemu kmečkemu prebivalstvu v kobariškem okraju. UMIRANJE KONFINIRANCEV Karabinerji so naslednje dni natančno preiskali vse vasi, zlasti Kamno in Smast, pa niso nikjer našli strelnega orožja, niti ne lovskih pušk, katere so že poprej pobrale avstrijske oblasti. Kar je ostalo še živih aretirancev, so jih gnali z neprestanim pretepavanjem in kričanjem v Čedad, kjer so jih postavili pred vojno sodišče. Vojno sodišče, ki je sicer sodilo samo po izpovedbah karabinerjev, in po pričevanju drugih oseb, na kratko in brzo, kot imajo pač navado postopati vojaška sodišča, jih ie moralo oprostiti kot popolnoma nedolžne. Pa vseeno so jih vse konfinirali po italijanskih otokih, največ v Sardiniji in na Li-parih. Pretepani in mučeni so bili še v kon-finaciji, tako da so skoraj vsi pomrli v kon-finaciji in je le redko kdo zopet zagledal po svetovni vojni Krn in domače vasi pod njim. Njihove družine so bile tudi posebej od svojih moža in bratov, konfimrane, niso videle, kje jim počivajo njihovi ustreljeni svojci, kje umirajo preostali v konfina-ciji. Tudi ženam in dekletom se ni dosti bolje godilo.Šibkejše konstitucije, so umrle tudi one radi pomanjkanja, radi malarije, radi nezdravih stanovanja in težkih razmer v ^precejšnjem številu. Najbolj' tragičen slučaj je bil slučaj kmeta Ivana Rutarja iz Krna št. 23, kateri je sicer ubežal decimiranju pri Merskem, je pa umrl radi pomanjkanja v Sardiniji ter je zapustil šestero malih otrok. Tudi ti so eden za drugim pomirali. Maloletm sin ustreljenega Ivana Frat-< nika iz Smasti, katerega oče je bil ustreljen . in katerega mati je umrla radi pomanjkanja v Italiji je zaprosil vojaško podporo in pokojnino, pa so mu jo oblasti gladko odbile. Ko so v prvih’ povojnih letih’ prišli na krinilo ljudje, ki so bili proti sodelovanju Italije v svetovni vojni in ko se je na predlog poldruge stotine italijanskih socialističnih poslancev pričelo voditi preiskave proti goljufivim vojnim liferantom, proti raznim zverskim streljanjem v svetovni vojni, je bil izgreben na svetlo tudi slučaj pol stotine slovenskih kmetov iz podkrnskih vasi, ki so bili ali ustreljeni na licu mesta ali v Iderskem na mostičku Drgajnšček ali pa so obenem s svojimi ženami in otroci umrli v konfinaciji v Italiji. Iztaknili so tudi onega karabinerskega kapitana, ki je dal ustreliti nedolžne naše kmete ter so ga postavili pred vojno sodišče. Izgovarjal se je_ na svojo dobro vero, češ da je bil obveščen, da se je iz vasi Smasti res streljajo na karabinerje ter da so kmetje oboroženi z lopatami in cepini drveli proti vasi. Ker je hotel dati strašilen vzgled, ni sklical vojnega poljskega sodišča, marveč je kar sam ukazal ustreliti aretirane kmete. vojaško sodišče, sestavljeno iz Italijanov italijanskih časnikov ni hotelo obso-diti svojega tovariša, obdolženega v njihovih očeh samo zato, da je streljal slovenske kmete po nedolžnem. Zato mu je njegovo dobro vero. priznalo ter ga oprostilo. Proces je trajal nad dve leti. Preostale vdove in sirote so se borile da bi jim pri-znali vojaško pokojnino. Italijanski socia-hsheni poslanci zlasti pa poslanec Alessandrini so se z vso silo zavzemali za rodbine ustreljenih in umrlih v konfinaciji. Se v teku procesa je prišla znova kot vihar kazenska ekspedicija furlanskih fašistov na Krn, vrhu katerega je strela poškodovala spomenik padlim v boju. Zopet je moralo prebivalstvo Krna', Smasti, Kamnega, Vršna in Libušnja bežati in se skrivati po gozdovih, ker so divjali po vseh vaseh tisoči pijanih fašistov razbijajoč in preteč vsakemu živemu slovenskemu bitju. Zopet je končno izsledna oblast priznala popolno nedolžnost našega prebivalstva, toda za fašistično povodnijo sc le ostala pogorišča in nesnaga njihovih napisov in pretenj. KAMENITI SPOMENIKI ALI NEZNANI GROBOVI ? Kdo bo zmagal? Ustreljeni na mostičku pri Iderskem, so bili od njihovih rodbin izkopani iz grmovja »Pod Ujačkom« ter pokopani na Vršnem, na pokopališču v bližini groba Simona Gregorčiča. Priprosti njihovi leseni križi so že napol strohneli. Le na dveh, treh, njihovih železnih križih se še bere njihovo ime brez navedbe, da so padli pod udarcem tujega nasilstva. Te dni je cela italijanska oficijelna javnost z italijanskim kraljem na čelu v Kopru slavila spomin Nazarija Saura, katerega so Avstrijci ujeli in usmrtili. Pred dvajsetimi leti, ko se je pobegli italijanski iredentist Nazario Sauro še sprehajal z ostalimi tržaškimi begunci po Benetkah in koval načrte proti Avstriji, so italijanske vojne oblasti streljale nedolžne kmete po kobariških vaseh, konfinirale v tisočih celokupno slovensko prebivalstvo slovenskih Brd. dela Kanalskega, Kobariškega in Bovškega, da so umirali radi maiarije in pomanjkanja na stotine. Po vojni se je proces divjanja okupatorskih oblasti še potenciral. Nad stotisoč se je moralo izseliti, ostalo pol miljena je ostrašeno doma, visi med emigracijo, dražbo, lakoto in ječo. Kaj je šlo.osvajat ono malo italijanske gospode iz italijanskih pomorskih mest Trsta, Kopra, Pule, koga osvobodit, koga reševat?! Vsi naši mučeniki, stotine iih le bilo, vsi so bili priprosti ljudje: kmetje, delavci, mladi, fantje, dijaki, so umirali ne ker so sledili nekim pesniškim stihom kakega našega slovenskega d’Annunziia, ampak iz krvave potrebe trpinčenega naroda, — v skrajnem obupu. Padali so ali čisto nedolžno, klani kot ovce po nekem surovem modernem vojaškem in karabiuerskem barbarstvu. ali pa takrat v uporu ko so ugasnile vse svetlobe na poteh k osvoboditvi. Naši. spomeniki so skupen grob brez marmorja v Gor. Radgoni, naši spomeniki so leseni trhleni križi na vaškem pokopališču na Vršnem, naši spomeniki so neznane trde grude Gortanovega ■ groba, bazoviških žrtev in vseh neštetih ostalih. Naše so jetniške celice, nezabeieženi grobovi po vseh italijanskih otokih. Pravda med nami in njimi še teče. Nik-dar niso zmagali kamniti spomeniki, vedno neznani grobovi, vedno tihe žrtve ieč iti pregnanstva. L.1.Sa“0 v nas- P° dvajsetih letih ne sme biti ničesar pozabljeno, niti oni prvi padii pred dvajsetimi leti, niti oni iz Bazovice, katerih petletnice se bomo v kratkem spominjali. Pred dvajsetimi leti smo padali pokošeni brez odpora kot junijska trava pod kosci, *,e*Im* v nemem odporu. - Vemo, da bo teh neznamh spomenikov se strahotno mnogo, predno bo padla osvobodilna razsodba v naši pravdi. Nai gorijo neugasnjeni v nas psomeniki spominjanja, posnemanja in akcije! Neznani grobovi, žrtve celoga ljudstva so vedno zmagale nad akcijo posameznikov, nad ka-memtimi spomeniki. Pripomba uredništva: Podatki streljanju podkrnskih kmetov in o povoj nem preiskovalnem procesu so vzeti točn po poročilu italijanskega državnega tožil stva v Trstu te.' na podlagi izpovedi pri iz Smasti, katere je zaslišal pokojni di Henrik Tuma, ki se je zavzemal zato, da 1 vdove m.sirote ustreljenih in konfinarani dobile vojaško pokojnino. Traže se radnici nami radnici naše narodnosti me istarskim izbjeglicama, a i onih koji eventualno nalaze još neuposleni u 3 liji i to: tieri in ferro) za nove konstrukcije; 2 brodograditelji u željezu za radnj oko peci za krivljenje rebara (carper tien oko fornaže za motanje corba); 3 tracciatori u sali za nove brodov u željezu; 4 brodski tubisti; 5 brodski mehaničari koji su radi oko montaže novih strojeva na brodo vima. Svi ovi radnici moraju poznavati na crte i biti samostalni te voditi i stano vitu grupu radnika i preuzeti punu od govornost za svoj rad, a trajanje upo slenja. ovisilo bi o njihovoj sposobnost: Prijave slati na društvo »Istra« u Za grebu, Trg Kralja Aleksandra I, br. 4, »ISTRA« broj 21 NAŠA KULTURNA KRONIKA L’ADRIATICO JUGOSLAVO PRILOG HISTORIJI NAŠIH POSLIJERATNIH BORBA U uskrsnom broju »Istre« iznio je Wo Viktor Car Emin povijest lista »L’ Echo de 1’ Adriatique«, koji je bio pokrenut 1918 — odmah poslije rata — na Rijeci, u svrhu da informira inostran-stvo o našim pravima na Jadranu i na žemlje koje su kasnije pripale Italiji. Car Emin iznaša tu uspomene na svoje direktorstvo u tom listu. Ta stranica haše povijesti, i to naše u užem smislu, po direktoru i po mjestu gdje je list izlazio, nije sigurno bila poznata široj Publici, pa je zaslugom Cara Emina ta ePizoda iz onih mutnih poslijeratnih dana trgnuta iz zaboravi. U zanimivoj formi, i samo Caru Emi-hu svojstvenim stilom i jasnoćom, dobili smo jedan isječak iz onih dogadjaja kada se rješavala sudbina naše uže domovine. Iako je taj list izlazio samo par Medana, on nam iznaša i potvrdjuje jedno shvatanje koje je i ianas vrlo ak-tuelno, a to je; naše pitanje je općeevropsko pitanje, i jedino tada kada ga Evropa prihvati kao svoje, ono će moći da se rješava. «er zašto bi inače bio potreban list na ti’ancuskom i engleskom jeziku? Možda se jedino po tom pokušaju ha Rijeci ne bi mogla izreći_ tvrdnja da su naši prvi ljudi tada shvaćali na ovaj način naš problem, jer je list bio zabranjen, pa se nije mogao razviti onako kao što je to bilo u projektu. Radi toga ćemo iznijeti još jedan sličan rad, Pri kojemu je vrlo aktivno suradjivao i Viktor Car Emin, kako bi i tu drugu važnu epizodu naših borba trgli iz zabo-rava, i kako bi, donekle, ilustrirali ideo-*?8iju i taktiku naših prominentnih budi tog doba. Možda će nas rad i ide-Prethodne generacije potaknuti na razmišljanje, i, eventualno, na akciju. « I. marta 1919. god. izašao je u Za-i'ebu prvi broj lista »L’ Adriatico Ju-oslavo« — Podnaslov je glasio »Gior-ale politico settimanale per 1’ infor-lazione dell’ estero«. — List je potpisao kao »redattore in capo e respon-Jbile« dr. Hugo. Werk, Zadranin, pohati zagrebački advokat. List je bio isan talijanski, ali je donašao članke u francuskom i engleskom jeziku. U “dikciji je stalno radio Rikard^ Katali-ić-Jeretov, koji je pisao talijanski i ■ancuski, a saradjivali su _ osim vec Pomenutih, redovito i mnogi javni ranici, kao: Vjekoslav Spinčić, dr. Mate entor (danas direktor sveučilišne knji-hice u Zagrebu), Vladimir Nazor, Luis-Vukić, Du j e _ Gj irometa, _ prof .Filip ukas, Gjurgjević, Stjepko Ihc, Ladislav olić i još nekoji, a medju njima i je-na gospodja Riječanka. Svi su oni pi-ìli svoje članke talijanski, a neki još francuski, a i engleski (Lupis-Vukic). ist je izlazio svake sedmice od 1. mar- 1 1919. do 15. aprila 1920. godine, pa je rema tome prošlo nešto preko 15 go-ina od njegova prestanka. Ideju da se list pokrene dao je dr. ■Ugo Werk, a materijalno je list potpo-lagap, a ponekad i uzdržavao, trgovac etrić iz Solina. Iz programatskog članka u prvom roju, pod naslovom »Due parole di i'esentazione«, vidi se namjera pokreta lista, i njihov program. Taj pro-ram se može svesti na slijedeće tačke: 1. Informirati talijansku javnost, oj a je zavadjana od talijanske nacio-alističke štampe, o pravom stanju spo-a izmed ju Italije i Jugoslavije, kako 2 ne bi stvorile neprebrodive zapreke aneđju ta dva naroda. 2. Prije ili kasnije, kakovo god bude jesenje toga spora, morat će da dodje o sporazuma izmed ju Jugoslavije i talij e. Pri tome će trebati imati u vi-u dva principa i to prvi princip ce biti a se urede prava talijanske manjine u 'almaciji, a u drugom redu trebat ce ražiti načina kako da se dovedu u nai-aoniju trgovački interesi obe države. 3. Pripremajući duhove za šire hori-°nte medjunarodne pravde i za uzajamno poštovanje, izbjeći će se stvaranje ih prepreka izmedju oba naroda. To ce nastojati postignuti objavljujući ak-Uelna iugoslovenska pitanja, kritiku-Ući uzbudljive glasove prekomorske tampe, iznašajući dokumente nove ju-ioslovenske povijesti, prateći članke u tranoj štampi i objavljujući dogadjaje ■oji se zbivaju u nacionalno-političkom 'h’otu Kraljevine Srba, Hrvata i Slo- 'enaca. 4. Pažljivo će pratiti dogr-.djaje u ju- 'oslovenskim zemljama okupiranim od galije, podvrgavajući ih ispitivanju sa ’tanovišta onih kriterija koji su_ luko-'°dili Antantu da povjeri Italiji oku-)aciju tih krajeva. , 5. Kao branič jugoslovenskih prava, gubeći nikada iz vida puteve koji (ode već pomenutom sporazumu, štitit :e neokrnjeno pravo Jugoslavije na is-'hònu obalu Jadrana. . . . „ .. Da li su pokretači i suradnici tog n-Ua izvršili taj postavljeni zadatak, i u iQioj mjeri su ga izvršili, i sa kakovim ^Plehom o tome je još preuranjeno govoriti. Ali po kasnijim brojevima tog kao i po raznim informacijama koje smo uspjeli da prikupimo, naročito od barba Rike i dr. Werka, možemo da 0 radu na tom programu rečemo par riječi. Razmotrit ćemo tačku po tačku tog programa. 1. List je zaista odlazio u Italiju, i ako ne medju širu publiku, premda se 1 s te strane radilo (slalo se list u pismima, ostavljalo u vlakovima, javnim sastajalištima itd.). Talijanska štampa se češće osvrtala na pisanje tog lista, a naročito je list bio napadan u okupiranoj Dalmaciji. Na taj indirektan način bila je i talijanska šira publika informirana donekle o pravim uzrocima spora. Da nije listu uspjelo zapriječiti »neprebrodive zapreke« izmedju dva naroda, to nije bilo u moći ni jačih faktora, jer su se prilike razvijale baš suprotno nego što su svi dobromisleći ljudi željeli, ali se sigurno i zasluga tog lista da su se u Italiji par puta u to doba čule riječi o potrebi sporazuma i prijateljstva s mladim jugoslavenskim narodom (Bisolati, Sforza i drugi) 2. Ta druga tačka nam svjedoči o idealizmu (ili političkoj mudrosti) pokretača lista, jer nigdje ne govore o našim manjinama u Italiji, već pokreću pitanje osiguranja prava talijanskoj manjini u Dalmaciji. Oni nisu pretpostavljali (ili nisu htjeli o tome pisati) da bi i u Italiji ostalo našeg naroda. — Nadali su se nekoj povoljnijoj granici od Rapalske. Govoreći o »harmonisanju trgovačkih interesa«, imali su na umu isto ono što je s druge strane propovje-dao grof Sforza, s razlikom što je Sforza to izjavljivao sa — zakašnjenjem od 10 godina. 3. Da je »L’ Adriatico Jugoslavo« zaista nastojao da »pripremi duhove za uzajamno poštovanje« svjedoče nam bezbrojni članci u tom listu, a najbolje ilustruje tu težnju članak u broju od 6. septembra, posvećen uspomeni Cesara Battistia, talijanskog nacionalnog mučenika. članak je bio napisao D. Gjurgjević, koji je kao austrijski oficir prisustvovao justifikaciji Cesara Battistia, a moto članka glasi: »Noi onoriamo i Martiri e gli Eroi d’ ogni nazione siccome i nostri«, članak je napisan vrlo toplo i dubokim pijetetom, a lik Cesara Battistia iskače svojom veličinom i jasnoćom. Taj članak je odmah bio prenio »Giornale d’ Italia«, ali sada dolazi karakterističan detalj za upoznavanje mentaliteta onih s kojima je »L' Adriatico Jugoslavo« — htio pripremati duhove za uzajamno poštovanje — naime: «Giornale d’ Italia« je prenio članak, ali je ispustio moto i nije naznačio ni pisca ni list odakle je članak uzet. I druge dijelove ove tačke je list ozbiljno nastojao da ispuni. Pratio je talijansku štampu i sve važnije registrirao i na to, prema potrebi, odgovarao; u rubrici »Atti e documenti« iznašao je dogadjaje novijeg datuma koji su svjedočili o slavenstvu krajeva okupiranih po Italiji; registrirao je glasove strane štampe o našem pitanju, naročito je više puta bio prisiljen da napada francusku štampu (»Temps« osobito), koja je stala u tom sporu na strani Italije. 4. četvrtu tačku programa je list opširno vršio, t. j. pratio je i iznašao dogadjaje o stanju našeg naroda pod Italijom. U mnogim člancima je o tome pisao, a specijalna rubrika (»Cronaca del terrore«) donašala je svaki pojedini slučaj terora u okupiranim krajevima, tako da je ta kronika i danas vrlo važan, i najpotpuniji izvor za proučavanje tadanjeg stanja u okupiranim krajevima. 5. Razumljivo je da peta tačka programa — t. j. širenje neokrnjenog prava Jugoslavije na istočnu obalu Jadrana — dolazi zapravo na prvo mjesto i da ona rezultira iz svega ostaloga, ali su sasvim tim i specijalni članci vrlo vješto branili to pravo. Ujedno treba napomenuti da je »Adriatico jugoslavo« pod »istočnom obalom« smatrao obalu od ušća Soče pa do Bojane. Ne zaustavljamo se na pojedinim suradnicima i pojedinim prilozima, jer bi to odnijelo previše prostora, premda bi bilo vrijedno istaknuti pojedine članke. Jedna stvar medjutim, upada u oči čim se prelista nekoliko brojeva tog lista: svi ljudi koji su na njemu saradjivali znadu da se uzdignu na više stajalište __svi su oni intelektualno i politički na visini, i svi oni poznaju talijanski jezik i talijansku kulturu odlično, a da se ne napominje njihovo poznavanje krajeva 0 kojima pišu. Sve to se ne bi moglo reći za njihove tadanje protivnike s onu stranu Jadrana. * Još jedna stvar upada u oči, a ta je, da su suradnici toga lista iz Dalmacije, iz Istre i otoka, i da oni ne dijele takozvani Jadranski problem na pitanje Dalmacije i na pitanje Istre, odnosno današnje Julijske krajine. Za njih u to pitanje ulazi zemlja od Soče do Bojane — 1 to pitanje je prvenstveno pitanje izmedju jugoslavenskog i talijanskog naroda a Primorci (Dalmatinci, Istrani, Otočani) rade na tome zato što oni taj kraj poznaju i što je to njihova uža do- movina, pa ih pokreću jača čuvstva na rad nego li ostale. Najbolje karakteriše to ' jedinstveno gledanje na stvar apel štampan 3 maja 1919 godine. Taj apel je upravljen na svjetsku javnost i iznaša nepravdu na-nešenu talijanskom okupacijom, štampan je na prvoj strani francuski i talijanski (Appel a la conscience universel-le — A tutti gli onesti del mondo civile! Appello!) — Na tom apelu ima preko 300 potpisa, a potpisali su ga kao prvi dr. Anton Antončić iz Velog Lošinja, a kao zadnji dr. Filip Marušić iz Drniša. Skoro sva veća mjesta tadanjih okupiranih krajeva su zastupana, i to zajedno, bez djeljenja. Tako je na pr. potpisan Aničić Ivo iz Gračišća iznad Bani-čevića dr. Nike iz Korčule, a škalko Klonimir iz Benkovca uz škoko Vitomi-ra iz Premanture. Kada promotrimo sve ono što smo rekli na početku i što smo u daljnjem izlaganju iznijeli mogli bi postaviti tri principa, kojih su se držali, možda i ne uvijek svijesno, naši ljudi koji su se iza rata borili za naša prava, a ta tri principa bi mogli ukratko označiti ovako: 1. Pitanje naših zemalja pod Italijom je evropsko pitanje, pa treba zainteresirati Evropu za nj, jer od Evrope zavisi kako će se ono riješiti. 2. Pitanje Istre, Julijske Krajine, Dalmacije, to su samo komponente jednog problema: jadranskog. Zato se to mora rješavati zajedno, jer tek onda će se to pitanje riješiti. To je spor izmedju Jugoslavije i Italije, pa ga kao takovog treba i tretirati, a ne kao čisto lokalno istarsko, dalmatinsko,, slovenačko i si. 3. Ne treba zanemarivati u tom sporu ni talijansku javnost već treba svim silama nastojati da se đobromisle-će Talijane uputi u pravo stanje stvari, kako bi barem jedan dio od nacionalističke štampe zavedenih Talijana uvidio krivi put kojim ide Italija grabeći ono što joj ne pripada. Tim principima su se vodili ljudi oko »L’ Adriatico jugoslavo«, pa ne bi bilo na odmet da i mi, sjećajući se pet-naestgođišnjice prestanka tog lista, malo prodiskutiramo o tim principima, koji su i te kako aktuelni još i danas. (t. p.) NASTOP PEVSKEGA ZBORA „TABOR" V RADIO »Od Krna do Učke gore«. Pevski zbor društva »Tabor« v Ljubljani je v nedeljo dne t. m. ob pol 9 uri zvečer pel v studiju ljubljanske radiofonske postaje. Nastop je bil pod devizo »Od Krna do Učke gore«. Prav prijetna ura naše primorske glasbe je bil ta nastop. Pod spretnim vodstvom dirigenta g. Venturinija je zbor dovršeno zapel skoro vseh deset pesmi. V celoto pa je povezal ta koncert s prijetno tekočo besedo g. Vladimir Re-gally. Iz besed, ki jih je med posameznimi pesmimi spregovoril, je vrela ljubezen do naše zasužnjene zemlje in sočustvovanje do trpečih bratov. Ko sem sedel ob prejemalnem aparatu, se mi je za hip zazdelo, da z zborom potujem — kot je govoril g. Regally — preko naše lepe Vipavske, tja v našo so-lučno Gorico in mimo Sredipolja, kjer snivaj o večni sen žrtve svetovne vojne, k morju v naš Trst. Istrske otožne in tudi rasposa j ene popevke, ki jih je zbor zapel, so me nato postavile vsaj v duhu med ožgane vinograde naše tužne a junaške Istre. Ko je zadnja pesem odzvenela iz zvočnika, je bilo moje srce tako polno utisov, da sem aparat takoj isklopil in vse misli posvetil zemlji, ki krvavi o sužnosti in ljudem, ki tako hrepene po svobodi in odrešitvi. Pevskemu zboru društva »Tabor« gre vse priznanje za tako kulturno in propagandno udejstvovanje. (g) FIRNAT JE ILUSTRIRAO DON KIHOTA U Ljubljani je Slovenska Matica izdala prvu knjigu klasičnog španjolskog djela »Don Kihot«. Naročito su u tom izdanju interesantne ilustracije našega Nikolaja Pirnata. Njegovi su originalni crteži reproducirani na posebnim prilozima te prestavljaju rijeko umjetničko djelo. Kritika se izražava o tom radu Pirnata najpohvalnije, JEDAN OSVRT NA ČAKAVSKU ANTOLOGIJU U šibenskom tjedniku »Tribuna« od 8. juna napisao je dr. Mirko Perkovič kratak prikaz »Antologije čakavske lirike«, pa u svom prikazu kaže i ovo: »Mislim, da su urednici te Antologije bili veoma savjesni i književno strogi u izboru umjetne čakavske lirike, a dobro su učinili, što su u nju unijeli i narodne čakavske pjesme. Izmedju mladih tih lilričara najviše se ističu svojom melodioznošću Gervaisove, a sadržajno one Balote.« STRANA 5. ODLIČNA KNJIGA 0 HALI JANŠKOM FAŠIZMU NA NAŠEM JEZIKU Ignazio Silone: »Fašizam«. Što ie fašizam ? Kako fašizam nastaje ? Kako se razvija ? Koji su mu cilj'evi, sredstva borbe i kakva mu ie ideologija ? Na sva ta nitania potanko odgovara Ignazio Silone u svoioi knjizi »Fašizam« koja ie ovih dana izašla u prevodu i na našem jeziku. To niie agitaciona brošura, nego ozbilino naučno i dokumentirano djelo čo-vieka. koji je sam imao prilike da iskusi »blagodati« talijanskog fašizma. Silone ie prvi dao jedno sintetično i temeljito obradieno dielo o fašizmu, napose talijanskom. Djelo je radjeno na osnovu bogatog činjeničnog i historijskog materijala. a usput je obrađiena čitava novija politička historija Italije. U njem je prikazano stvaranje taliianske države, njezina poslijeratna kriza, pohod fašista na Rim i konačno fašistička reorganizacija Italije u privrednom, političkom i kulturnom pogledu. Prikzan je fašistički sindikalni sistem i korporativno uredjenje države, kako ie zamišljeno, ali još uviiek ne provedeno. Osim toga teoretski izvodi i zaključci autora općeg su karaktera, pa se odnose na fašizam kao internacionalnu pojavu najnovijeg vremena. U tom pogledu on nastoji da osviietli suštinu fašizmu, praveći razliku izmediu fašizma i srodnih pokreta U histo-riii i sadašnjosti. Tko hoće da shvati bit fašizma i perspektive njegovog razvitka, morat će bezuvjetno da pročita ovo interesantno djelo. Ciiena knjizi uvezanoj u fino platno Din 100 Dobiva se kod uprave časopisa »Književnik«, Zagreb. Šenoina ul. 26. Broj ‘ček. računa 36.419.______ JEDNA TALIJANSKA KNJIGA O JUGOSLOVENIMA »Chi sono questi Jugoslavi?« Prošlih dana u izdanju rimske revije »Nuova Europa«, izišla je knjiga pod naslovom »Chi sono questi Jugoslavi*?, koju je napisao talijanski publicista Nicola Pascazio, autor knjiga »Irska revolucija«, »Putovanje jednog svjetskog lutalice« i »španjolska revolucija«. Pascazio je bio u Jugoslaviji i navodno na licu mjesta studirao predmet. Opisuje razvoj Jugoslavije od prvih početaka u historiji do danas. Knjiga ima 500 stranica, a stoji 20 lira. I ako jeto-bože objektivno pisao svoje djelo, ono je pod jakim uplivom poznatog talijanskog gledanja na Jugoslaviju. Trebalo bi se osvrnuti temeljitije na tu knjigu. PREDAVANJE DRA LAVA ČERMELJA O NAŠI KULTURI. Dne 7. t. m. ie imel naš znani kulturni delavec prof. dr. Lavo Čermelj v kinematografu Sokol v Šiški obširno in lepo predavanje o naši kulturi v Julijski Krajini,-v katerem ie pokazal njen visok razvoj in stopnjo na katero ie prišlo naše ljudstvo nred volno in tudi zadnja leta hitro po vojni. Brutalni fašistični imperializem je v nekai letih popolnoma uničil bujno cvetoče živlienie slovenskega in hrvatskega ljudstva na gospodarskem, šolskem, društvenem in kulturnom poliu. Gospod predavatelj ie bil za svoie predavanje deležen velikega priznanja od strani udeležencev, katerih ie bilo okrog 500. Zelo razveseljivo dejstvo pa ie. da ie temu predavanju prisostvovalo tudi mnogo domačinov. (Ag is.) »NADA ISTRE« NA ZABAVI »JADRANSKE STRAŽE« U NEW YORKU Pohvalan rad gdjice Mary Vidošić. Došao nam je, slučajno, do ruku program, koji je izvadjan na petoj godišnjoj zabavi Jadranske straže u New-Yorku 5 maja o. g. Iz tog opširnog i bogatog programa vidimo, da se na toj zabavi davao i pozorišni komad »Nada Istre« od Klonimira škalka, kao i živa slika »Istra«. Tu živu sliku prikazivala je naša vrijedna saradnica Istranka Mary Vidošić, uz pratnju gospodjica Margarete Antičić i Marije Andrić. U komadu »Nada Istre« igrala je također gđica Mary Vidošić, koja je imala ulogu Istranke, a druge uloge igrali su: Nikola Vidur, Milan Vasić, Evica Plav-šić, Mirko Sarapa, Danijel Pekič i Josip Markov. U živoj slici »Jugoslavija« prikazivana je također Istra, uz Jugoslaviju, sokola, jadranskog stražara i t. đ., a i-tu sliku je izvela gđica Vidošić. Iza još nekih tačaka (šaljiva igra »Ribari«, pjevanje, sviranje itd.) razvio se ples, na kojemu je svirao tamburaški zbor Ilije Miško vica. Zahvalni smo braći od Jadranske Straže u New-Yorku, a naročito gđici Mary Vidošić, koja u svakoj prilici nastoji, da popularizira Istru i da širi ljubav za naš narod pod Italijom. RECITACIJA Na 'ŽAGREBAČKOM RADIJU U nedjelju 2 juna na zagrebačkoj radiostanici recitirao je pjesnik Jeronim Korner pet pjesama (starijeg datuma) Ive Mihovilovića. DIPLOMA Ljubljana, 8 junija 1935. — (Agis). Ta teden sta bila diplomirana na pravni fakulteti ljubljanske univerze rojaka Tone Laharnar, doma iz Šentviške gore in Marijan Medvešček, doma iz Gorice. Iskrene čestitke! USPJEH PJEVAČKE SEKCIJE DRUŠTVA „ISTRE" NA PRIREDBI KOLA SRPSKIH SESTARA U NOVOM SADU Novi Sad, juna 1935. U nedjelju, dne 2 juna o. k. priredilo ie ovdašnje Kolo Srpskih Sestara svoju prvu ovoeodišn.iu priredbu, na koju je pozvalo i društvo »Istra« iz Novoe Sada. da u izvo-dieniu pro.erama uzme učešća sa svojom pjevačkom sekcijom. Društvo »Istra«, obzirom na naitiiesniie veze i saradnju sa Kolom Srpskih Sestara, prihvatilo ie ovai zaista liubazan poziv i ukazanu pažnju, te ie. i ako ie pjevačka sekcija može se reći u povoiu. odlučilo da na toj priredbi nastupi. Kolo Srpskih Sestara, koie inače vodi brizu o Tuzoslavenima izvan granica Jugoslavije. želeći to i ovom prilikom istaknuti, dalo ie »Istri« tu prednost, da na njenoj priredbi nastupi u prvoj tačci programa. I zaista, velika oozorišna dvorana »Ha-baz«-a bila ie na večer oko 8 i po sati prepuna naiodabraniie novosadske publike. Bile su tu naiuzledniie ličnosti. Kad se podizao zastor, pali su oduševljeni poklici i pozdravi našoj Istri. Čim je nastala tišina, muški pjevački zbor društva »Istra« oočeo ie da izvodi Bra.išinu istarsku himnu »Predobri Bože«. Kraj pjesme dočekan ie sa ioš većim pljeskom, a poklicima Istri nije bilo kraja. Drueu i treću tačkp programa daje ta-kodier društvo »Istra«, a koje izvodi članica ediica Nevenka Mikovilović. Ona vrlo liieoo i precizno, sa mnogo umjetničkog dara i sa velikim razumiievaniem recituje »Poruku Vladimira Gortana« od Stjepana Roče a zatim »Mažurano moia« od R. K. leretova. Svi su bili uzbudieni. slušajući bolne riječi recitatorke. a kad ie završila dvorana se prolamala od oduševljenog pljeska. Priie nego što će zastor pasti, gdjici Nevenki Mikovilović uručen ie veliki buket svježih ruža. Gdiica Mikovilović morala ie nekoliko puta da se pojavi na bini. Istarski pjevači nastupaju i u zadnjoj tačci programa Vrlo lijepo i složno pje-vaiu poznatu pjesmu »U boj !« od Zajca, što se ie publici veoma svidjelo, ier ie naše pjevače ponovo nagradila burnim pljeskom i poklicima. Posliie programa bila ie igranka. koja ie trajala do svanuća. Ovu priredbu Kola Srpskih Sestara posjetili su mnogobrojni članovi »Istre« sa svojim familijama. Naši Istrani došli su. da vide. kako će se ponijeti pjevačka sekcija na svom prvom nastupu pred novosadskom javnošću. Što da se kaže o našim pjevačima ? Istina, ispočetka bilo ie malo treme, ier niie šala, nastupati na takovoi jednoi priredbi 1 imati pred sobom n'aiodabraniju Publiku. Drugo ie, nastupati na domaćoj kojoj priredbi, a drueo pak kao gost na ova-kvoi priredbi. Ipak. čim ie prošao prvi »strah«, i čim su dvoranom odjeknuli prvi zvuci divne Brajšine himne, pjevači su se snašli i svoiu dužnost izveli do kraja. Da su uspieli. zna se i no tome. što se ie me-diu publikom, za vrijeme priredbe, a i posliie. moglo čuti. kako se simpatično i po-volino izražavaju o nastupu i pjevanju istarskih pjevača. Mnogi su bili ugodno iz-nenadieni. a pretsiednica Kola Srpskih Sestara gdja Emiliia Sofić. čestitala je pjevačima na uspjehu. Zaista, društvo »Istra« može se ponositi ovim svojim nastupom, a i pažniom kao i počašću. koia mu ie ukazana od Kola Srpskih Sestara, ier mu se .ie dala prilika, da se ooet prikaže pred javnošću i pokaže svo.i rad na svima poljima. Poslije ovog nastupa valja računati i s time. da će društvo »Istra« i u buduće nastupati. pa bi već sada bilo potrebno, da se o tome vodi više računa, a naročito o pjevačkoi sekciji, kako od strane Uprave društva, tako i od cjelokupnog članstva. — Barba Lujo- TaSilamko-fugosloveiisko nogometno zbližavanje »CONCORDIA« IZ ZAGREBA IGRA U GORICI I NA RIJECI, A REPREZENTACIJA TRSTA DOLAZI U ZAGREB Prošlih Duhova dogodilo se nešto, što se do sada nije dogadjalo. Jedan zagrebački nogometni klub otišao je na gostovanje na Rijeku i u Goricu. Poznati klub »Concordia« igrala je jedan dan na Rijeci s »Fiumanom«, a drugi dan u Gorici s klubom »Pro Gorizia«. Te dvije utakmice su bile tako posjećene kao još nijedna utakmica ni na Rijeci ni u Gorici otkako se nogomet igra. Došli su na utakmicu i oni, koji se inače za šport ne interesiraju, a to su bili riječki i gorički Jugosloveni. Igralište, naročito u Gorici, bilo je krcato publike, koja po ničemu nije pokazivala, da je Gorica u Italiji... Zagrebačke »Novosti« pišu u sportskoj rubrici povodom ovog gostovanja: »Treba da istaknemo, da je to prva reprezentativna utakmica s talijanskim momčadima kod nas. Talijanski savez naime vrlo rijetko dozvoljava ovakove nastupe. Ovaj put je dozvolio, što više i preporučao susrete naših i talijanskih klubova«. Kako bečki »Sporttagblatt« javlja, a »Novosti« prenose, u Vidmu će se 1 septembra održati lakoatletske utakmice izmedju Italije i Austrije. Italija je sada sa svoje strane pozvala Jugoslaviju, da učestvuje na toj priredbi kao treća. Izgleda, da Jugoslavija ne će učestvovati iz tehničkih razloga. TALIJANSKI KRALJ VIKTOR EMANUEL DOŠAO JE U ISTRU OTKRIVANJE SPOMENIKA NAZARIU SAURU Na dan Duhova otkriven je na naj-pompozniji način u Kopru spomenik Nazariu Sauru. Sauro je bio Talijan rodom iz Kopra, a za vrijeme rata je prebjegao u Italiju i prijavio se kao dobrovoljac, te je kao komandant jedne podmornice učestvovao u ratu. Njegova je podmornica ulovljena, kod svjetionika Galijole blizu Pule. Bio je od austrijskog ratnog suda u Puli osudjen na smrt vješanjem. Italija ga slavi kao heroja. Veliki spomenik Sauru otkriven je u Kopru u prisustvu samog kralja Italije Viktora Emanuela, koji sada po drugi put dolazi u Istru. Ova je manifestacija imala simbolično značenje. Imala je potcrtati talijanski karakter Istre i vezanost Istre na Italiju i kraljevsku kuću. U tome smislu održani su i svečani govori, a jednom povorkom ispred kralja manifestovaia je navodno čitava Istra odanost kralju i Italiji. Osim toga Koparska parada imala je i opći ja- dranski karakter i bila je u znaku ta-lijanstva čitavog Jadrana . . . Imala je očito antijugoslavenski karakter. KOZELSKI PRED TALIJANSKIM KRALJEM DEMONSTRIRA ZA DALMACIJU Povodom proslave Nasaria Saura u Trstu, tršćanski listovi »11 Piccolo« i »II Popolo di Trieste« u brojevima od 8 juna javljali su u člancima o pripremama te velike proslave na kojoj učestvuje sam talijanski kralj, da će na svečanosti uzeti učešća i (lanovi komiteta za dalmatinsku akciju, pod vodstvom svoga pretsjednika, poznatog Eugena Ko-zelskog. Udruženje ratnih dobrovoljaca i članova za dalmatinsku iredentu u Trstu, Istri i Gorici izdalo je jedan proglas prilikom otkrića spomenika veličajući značenje Saurove žrtve. Koselskom je uopće rezervisana najvažnija funkcija prilikom otkrića spomenika, koja je izvršena u prisustvu italijanskog kralja. ,Nazari© Sauro j@ mrsi© slovenski feslk Istarskih seljaka Venecijanski listovi »II Gazzettino« i »Gazzetta di Venezia« htjeli su takodjer da u svojim brojevima od 9 juna doprinesu prilog istarskoj svečanosti. »Gazzetta di Venezia« naročito podvlači, kako je Sauro od mladosti mrzio slavenski • • • jezik istarskih seljaka i o tome donosi nekoliko anegdota, čak ga hvali, da je jednog našeg kapetana napao riječima: »Slovenska svinja«. Njegov rad protezao se sve do Dalmacije i do Albanije, koje je smatrao kao italijanske pokrajine. Dokumenat talijanskog „prijateljstva” prama Jugoslaviji Venecijanski dalmatinski iredentisti izdaju brošuru u čast Nazaria Saura. Venecijanski »Komitet za dalmatinsku akciju« objavio je naročitu brošuru prilikom osvećenja spomenika Nazariu Sauru, u čemu Komitet vidi još jednu »jadransku glorifikaciju«. Ova brošura jeste živa i izrazita sinteza akcije i vjere, kojom su prožeti dalmatinski iredentisti.« Brošura nosi naslov: »Dalmatinski plavi — Azzuri di Dalmazia«, a izdalo je uredništvo nedjeljnog ilustrovanog lista »Gazzettino Illustrato«, koji je nedjeljni prilog venecijanskog dnevnog lista »II Gazzettino«. U brošuri su dali svoje priloge najistaknutiji iredentisti, kao Avgusto Peskosolido, generalni sekretar »Komiteta za dalmatinsku akciju«, zatim Ari-go Pozzi, advokat Maršić, profesor Semi, Renato ševeljević, iz Splita i t. d. Sin Nazaria Saura napisao je članak »Za historijsku istinu — spašavanje srpske vojske«. Andrea Bussetto piše o jadranskom mučeništvu. Dr. Renato Famea napisao je članak o por jeklu iredentističke himne »Dalmazia«. Paulo Zenoni Politeo piše o rimskoj vladavini u Dalmaciji. Ova brošura treba da se smatra »kao skroman prilog za svetište dalmatinskih mučenika«. SAURO KAO PUTOKAZ ZA OSVAJANJE DALMACIJE. Harangiranje »San Marca«. Zadarski »San Marco« donosi u svom broju od 5 juna članak pod tendencijoznim naslovom »Mare Nostrum«. U tom članku govori o proslavi Nasaria Saura u Kopru. Kaže, da Sauro nije bio samo simbol talijanske Istre, nego čitavog Jadrana, koji mora biti sav talijanski. Sauro je simbol, koji ne ostaje samo kao mramorni spomenik jedne velike slave, nego i kao putokaz, koji će novoj talijanskoj omladini biti stalna opomena da moraju izvršiti jednu veliku zadaću, da bi Jadran postao ono. što su htjeli svi oni, koji su se za nj borili, to jest »Mare Nostrum«. talijansko more... Znači: treba osvojiti Dalmaciju. JADRANSKO PITANJE U REVIJI »TRE VENEZIE« Iako je takozvano »Jadransko pitanje« Italija skinula u zadnje vrijeme s dnevnog reda, radi događaja u Abesi-niji i s time u vezi novog kursa politike na Jadranu i Balkanu, ipak se tu i tamo o tome piše. To podržavaju naročito dalmatinski »iredentisti«, pa je tako i zadnji broj revije »Le Tre Venezie« posvećen Jadranu i talijanskim pravima na Jadran kao na »talijansko jezero«. Tako prof. Relli, Bruno Dudan, sin »vrličkog grofa« i senatora Aleksandra Dudana, i još neki publicisti, su u zadnjem broju objavili nekoliko članaka o funkciji Jadrana u talijanskoj gospodarskoj politici, o romanskom karakteru Dalmacije, kao nekadanjem »mostu između zapadnoga i istočnoga Rima«, o gospodarskim ođnošajima između Italije i Albanije itd. Sve te probleme, koji su u većini slučajeva umjetno stvoreni tretiraju ti pisci sa poznatog stanovišta fašističke imperijalističke politike i obnovljenog »Trećeg Rima«, koji da ima izvršiti novu misiju s ovu stranu Jadrana i na Balkanu. »HISTORIJSKI ARHIV ZA DALMACIJU« Antijugoslavenska literatura. Zadarski San Marco donosi prikaz 109 i 110 sveske iredentističke revije »Historijski arhiv za Dalmaciju«, koji poslije smrti senatora čipika uredjuje Arnolf Bakotić. Ovaj broj posvećen je uglavnom historijskim studijama. Izme-dju ostalih članaka Giuseppe Praga piše o Garibaldievoj ekspediciji iz 1860 godine i o patriotskom oduševljenju, kojim je ovaj pokret bio primljen u Dalmaciji. Dn Sola piše o latinskim djelima dubrovačkog humaniste Elija Lampridije Cerve. Na kraju treba da se pomene i jedan osvrt na djelo »Historija Dalmacije od 1797 do 1814«. POBJEDA VENECIJANSKIH DU2DEVA U DALMACIJI San Marco donosi pod tim naslovom tendencijozan članak o historiji Dalmacije, te u njemu iznosi venecijansku prošlost Dalmacije na poznati talijanski način. U tom članku tendencijozno se iznosi borba dužda Orseola za osvajanje čitavog Jadrana. Opisuju se njegovi podvizi, a na koncu završava: »Dužd Orseol triumfalno se vratio u Veneciju, dobio naslov Vojvode od Zadra i Dalmacije i uveo svečanost vjenčanja Venecije sa morem, sa riječima: «Mi te vjenčamo, more, u znak vječnog gospodstva«. »DALMAZIA O MORTE!« Materija, juna 1935. — Dne 30 maja projurilo je kroz naše selo cestom Trst—Rijeka 10 velikih automobila, koji su bili krcati sa fašistima, a svaki je automobil imao po više zastava, a »junaci« koji su se vozili derali su se iza svega glasa: »Dalmazia o morte«. Neznamo kamo su išli i do kuda. KER NI PROSILA ZA POITALIJANČENJE PRIIMKA Crni vrh, junija 1935. — (A g i s). — Kot drugod je tudi pri nas prejemal cerkveni organist nekako letno nagrado za svoje delo. Ta letna nagrada v znesku 540 lir sice- ni bila velika in jo je izplačevalo županstvo. Ket je naš organist pred časom umrl, je njegovo mesto prevzela njegova hčerka Josipina Mikuž. Pred kratkim pa je ta dobila poziv od županstva, s katerim zahtevajo od nje, da vloži prošnjo za spremembo priimka v italijansko obliko. Ker Mikuževa tega ni storila, ji je občina odpovedala določeno letno nagrado. PREPOVED RAZŠIRJENJA VESTI VOJAŠKEGA ZNAČAJA. Trst. junija 1935. (A g i s.) — Zadnja številka uradnega italijanskega lista »Gazzetta _ Ufficiale« ie prinesla odredbo, s katero ie strogo prepovedano vsako razširjanje vsakršnih vesti vojaškega značaja. V zadniem času se ie polastilo italijanskega ljudstva veliko vznemirjenje zaradi obsežnih vojaških priprav, ki imajo namen, da čimoreie dovedejo do vojne v vzhodni Afriki. Seveda ie to vznemirjenje rodilo vseoolno komentarjev, demonstracij, uporov in drugega, kar italijanske vladi in fašizmu samemu nikakor ni všeč. Da bi vsaj nekoliko omilili veliko razburjenje so morali poseči po skrajnih odredbah in zato bo sedai vsak tisti, ki razširja čeprav resnične vesti o bližajoči se vojni v Abesi-niii. strogo kaznovan. PETI REDNI OBIČNI ZBOR „0R-J-EM" LAŠKO V mali dvorani Sokolskega doma v Laškem so zborovali dne 26. maja t. 1. rojaki laške organizacije. Ob sklepčnosti navzočih ie otvoril predsednik zborovanje. Komemoriral ie spomin naših mučenikov in tudi spomin rojaka-člana A. Lebana, ki ie postal žrtev dela pri podjetju T. P. D. Huda-jama, želeč mu mirnega pokola v svobodni zemlji. Po izčrpnih poročilih funkcijonarjev so se vršile volitve novega odbora. Na predlog roiaka Benka Vekoslava ie bil soglasno z vzklikom ponovno izvoljen dosedanji odbor s predsednikom Bratužem Marijem na čelu. Da se bo društveno delo poživilo sta bila postavljena v odbor še rojaka Benko Vekoslav in Štros France. Predsednik se ie zahvalil za izkazano zaupanie in ie obljubil vstrajati z odborom v nadalinem delu v borbi za našo neod-rešeno domovino. Debate, katerih se ie udeležil tudi akademik roiak Prinčič ml. so poživile razpoloženje in pokazale potrebo obstoja organizacije. S pozdravom navzočim in celokupni emigraciii ter s prečitaniem resolucije i® zaključil predsednik uspeli občni zbor. NOVOPOROČENCI V družini našega odličnega rojaka 'ia zvestega naročnika našega lista g. Ante Guština, državnega uradnika v p. in njegove eosne soproge Drage — gostilničarke in lastnice prevozniškega podjetja v Ljubljani. so praznovali na dan Vnebohoda radosten družinski dogodek. Hčerki Danici, ki se ie pred leti poročila z g. dr. Petelinom, uradnikom Drž. hipotekarne banke v Zagrebu, ie sledila v zakonsko zvezo sestra Anka. ki se ie poročila z e dr. Avgu-stom Korbarjem, zdravnikom Zavoda za zaščito mater in dece v Ljubljani. Pri poročnem obredu, ki je bil izvršen v šent-peterski cerkvi, sta igrala na orgle in vijo-lino gg. Pfeifer Vlado in Beuermann Rik°’ kar ie povečalo slovesnost dogodka. Zeli' mo mladima novoporočencima obilo sreče- VESELICA MARIBORSKEGA »NANOSA«- Nanos priredi v nedelio 16. t. m. veliko vrtn oveselico pri Renčliu na Pobrežju-Na sporedu ie Ples. šaljivi nastopi._ godba-balinanie. keglanie. zapor, petje in drugo. Zato 16. vsi na Pobrežje k Renčliu ua veselico Nanosa. Dobiček namenjen dobrodelne namene. Dolžnost primorski!1 roiakov ie. da se udeleže veselice polnoštevilno. vabljeni seveda vsi. »NAŠA SLOGA« NA SUSAKl> 15 juna počinje u Sušaku izlaziti P0' litički dnevnik »Naša Sloga«. List pokr«' će poznati novinar i publicista g. Mila11 Banič, narodni poslanik za sušački srez- »Naša Sloga« bit će glasilo Primorja i Gorskog Kotara, te će kao takvo zašti' ćivati i propagirati interese tog kraja-Cijena listu bit će 1 Din. NAŠIM PRETPLATNICIMA U BEOGRADU iavliamo da smo imenovali inkasator3 lista, koii ie ovlašten da ubire oretcìa*11 za list i da prima uplate novih oretplab nlka. Naš inkasator ie Ante Cerovac. Sarajevska 5. oa molimo sve naše oretnlatnik® u Beogradu da to uzmu na znanje. UPRAVA »ISTRE" U FOND „ISTRE” V. Zidarič, um. učitelj Selnice J ob Dravi...................din 20- »Istra-Trst-Gorica« — Karlovac. Nepoboljšivi Goriški katoliki v Karlovcu, v odgovor pre-uzvišenem nadškofu v Gorici zbrali v veseli družbi za fond po njem obsovraženem listu »Istra«..............din U-’' Sankovič Davorin, sud. povj. — Kastav................., din ^ U prošlom broju objavljeno . din 37.29^-“ Ukupno . din 37.278.^' KRAJNJE JE VRIJEME ! Nikad nije bilo nužnije nego sada ^ pišemo i objavljujemo svijetu sve 0° što se dogadja s našim narodom u J** lijskoj Krajini. Apeliramo na sve one, koji imaj« sa. vješti, koji žele da naša borba don®® ploda, koji vide ozbiljnost momenta, " pokažu i djelom svoju solidarnost 5 svojim listom u odlučnoj borbi. ..u »Istra« mora upravo sada da 21. punim životom^ i da djeluje, jer je jedini glas. koji govori u ime naroda Julijskoj Krajini u ovom odlučno^ Molimo Vas, DA NAS PODUPR®?,i PRETPLATOM, DA IZVRŠITE SVOJ" DUŽNOST prama svom listu, koji sV°'' zadaću savjesno vrši. tjedna u petak. — Uredništvo x uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 28, II. — Broj čekovnog računa 3S.789. — Pretplata; Za cijelu godinu 50 dinara- za no godine vo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijemku. — Vlasnik i izdavač: KONZOBCIJ »ISTRA«, Masarykova ui. 28 II. Telef. br’ 67-80 — Uredni1*; 1«-J mm«« n »«1 OC __ «i .. «m«! m » rt Z rv #1 «%• a« • 1 ti»— l- - »* o „ D »a»» n v «a rj rt « - «%7 — -» 4 4 v» » nc I *■» «-1 «_ c * 1 ^«"» 1_ C? z n I «m 2__ T. ■ — — »___ . _ ' - 1_ — . « _ .1«« — * * _ . » 4 TU »Istra« izlazi svakog dinara; za inozemstvo _ _______ .. „ .... . ___ _________________________________________________, w„4SCMJJX„Ttt Ul xcwgi. or ov-ou ____ ui«*«—«• Ive Mihovllović. Jukićeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčić, advokat, Samostanska 6. —• Tisak: Stečajnina Jugoslovansko štampe d d. Zagreb ’ Masarvkova *28a — Za tiska*11 odgovara Rudolf Polanović. Zagreb. Ilica broj 13X. • * *