cfi&k, HRV4T4 .
' sJfa,	40|/£JVACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU INDUSTRIJSKE SVOJINE
KLASA 45 (1)	IZDAN 20. jula 1922
PATENTNI SPIS BR. 305.
Anton Dech, Stara Pazova.
Automatska sejalica.
Prijava od 25. aprila 1921.	Važi od 1. oktobra 1921.
Kod do sada postojećih Sprava za sejanje pokazivala se nezgoda što dva zupčasta točka, koja služe za metanje u kretanje osovine zvezde — nosača kašičica — imaju zonu kontakta veoma ograničenu, tako da kada se dužom upttrebom zupci izližu (što je često slučaj) i ako na postojećim sejalicama nije predvidjena neka spava ili deo koji bi imao da zupčaste točkove približi po potrebi, isti vremenom počinju da se hvataju samo delimično pa najzad i nikako.
Sem toga primećuje se da se kod postojećih sprava za sejanje ukazuje potreba da se poluga, koja služi za manevrovanje (metanje u položaj rada ili u položaj za ne~ rad) mora naročitom šipkom ili čivijom dobro učvrstiti kada se — pri pokretu sprave, izvan rada hoće da spreči slučajan povraćaj poluge i okretanje zvezde bez potrebe, što se inače lako dešavalo.
Najzad kod postojećih sprava za sejanje poluga za manevrovanje je većinom sa spoljne stranejgkolskog točka, te se dešava da posle izvesne upotrebe točkovi teže da idu u stranu, jer se na mestu gde se postavlja obična poluga, mehanizam često iskvari.
Cjlj je ovog pronalaska da što više ukloni navedene nezgode, a to je postignuto ov^m spravom za sejanje.
Sprava je sastavljena iz jednog sanduka (1) rezervoara za zrna, sa poklopcem (8).
Sanduk je postavljen na dva drvena nosača (2). Na zadnjem delu istog sanduka učvršćeni su mali sandučići (3) kroz koje prolazi osovina (4) zvezde — nosača kašičica (5). Iz rezervoara (1) zrna se puštaju u sandučiće (3) otvaranjem malih brana (6) koji se povlače više ili manje, po potrebi izmedju klizalica. Sandučići (3) su još učvršćeni za drvenu gredicu četvrtastog preseka (7), a na njihovom malo stešnjenom donjem delu utvrdjena je jedna cev (9), koja je donjim svojim delom pričvršćena uz nož (10), i, malo ranije od vrha noža izvedena u obliku usnice (11).
Nož (10) je takodje u svom gornjem delu učvršćen za četvrtastu gredu (7). Na krajevima četvrtaste grede (7) učvršćene su dve gvozdene vodjice (12 i 13), naročito udešene kako bi se nosači osa točkova (14) pri manevrovanju poluge, (15) vodile po njenim ivicama i primorala vodjice (14 i 21) pa s njima i gredicu (7) i sve što je sa gredicom u vezi (noževi i t. d.) da zauzmu položaje: za rad ili za nerad.
Kroz kružne otvore tih vodjica prolazi osa zvezde (4). Na dva protiv-položena kraja vodjice nalaze se ispusti (16, 17, 18 i 19) čija izdubljenja služe za smeštaj metalnih zadržača (29). Sem toga na jednom (u donjem) kraju produžuje se, pozadi vodjice, nosač (14 i 141) sa otvovom za utvr-djivanje ose kolskog točka.
1 din.
\
Dva ispusta naznačena sa svake strane pod (16, 17, 18 i 19) čine sastav tili nosača. Levi nosač (141) ima podužnu rupu, koja dozvoljava da se po potrebi učvrsti obrtna tačka leve ose kolskog točka a i zupčastog točka (20), koji je s njime u vezi; dok desni ima rupu za jedno nepromenljivo fiksiranje ose kolskeg točka.
Nosači (12 i 13) imaju ispusne delove (16, 17, 18 i 19) dok vodjice imaju njihove ispusne delove — kljunove (22 i 23) koji služe da se vrtnjevi (24 i 25), koji kroz iste prolaze i mogu seregulisati po volji, oslone na ispuste (18 i 19) i održavaju time više ili manje zariven u zemlju nož (10).
Na levom kraju ose (4) učvršćen je zupčast točak (26) Fig. 2 čiji prečnik zavisi od brzine sejanja a čiji zupci, za vreme rada, hvataju zupce zupčastog točka (20).
Na gredi (7) su učvršćeni nosači (27 i 28) koji služe da nose osu (30). Osa (30) prenosi komandovanje ručice (15) ina desnom svom delu je u vezi (pomoću četvrtaste rupe u koju se četvrtasti kraj ose uvlači) sa polugom (31) na kojoj je i ručica (15) a posrestvom ove i sa polugom
(32)	koja se svršava učvršćenjem iste kod pojačanja (19). — S leve pak strane je osa u vezi sa polugom (33) čije dugme može da klizi u prorezu na poluzi (34). Poluga (34) je učvršćena na ispustu (18) nosača (21),
Fig. 2 pokazuje levi nosač (21) i njegov upravljač (12) u položaju van rada (crta puna i tačkice), i posle manevrovanja radi prelaza u rad (označeno sa malim kružićima i sa tačkicama).
Fig. 3 pokazuje nosač (27j sa malim ispustom (d) koji služi da zadrži polugu
(33)	u svome kietanju unapred.
Fig. 4 pokazuje nosač (28) sa takodje jednim malim ispustom (e) koji služi da se pri manevrovanju na isti poluga (31) osloni; Otvor (f) služi da se u isti postavi jedna čivija sigurnosti, ako se želi onemogućiti manevrovanje i pokret ručice (15) i ostalog, za vreme duže vožnje yan rada.
Fig. 5 pokazuje izgled noža.
Fig. 6 pokazuje izgled jedne od 4 ka-šičica svake zvezdice (5).
Fig. 7 pokazuje levi nosač gledan spolja.
Fig. 8 pokazuje sanduče (3) sa malim vratancima (g) koja se otvore pri kraju rada, da bi se zaostala zrna dala lakše napolje izvući i sa pregradom (h) koja sprečava da zrna, koja su ušla iz velikog sanduka (1) u sanduče (3) ne odu kroz cev (9) ka brazdi neposredno i bez reda već samo bacanjem kašičica preko tih ograda.
Funkcionisanje.
Za vreme nerada: poluga (31) sa ručicom (15) stoji horizontalno. Kljunovi (22 i 23) upravljača (12 i 13) su gore i odvojeni od ispusta (18 i 19). Zupčasti točak (26) ne hvata zupčasti točak (20). Gredica (7) je nagnuta tako da su noževi izvan zemlje.
Kada se želi pristupiti radu, potrebno je samo dići ručicu (15) i time se postiže sledeće: vrtnjevi kljunova (22 i 23) su u kontaktu sa ispustima (18 i 19). Zupčasti točkovi (26 i 20) su uhvaćeni. Osa 4 je gotova da se okreće čim se sprava stavi u pokret i kašičice bacaju tada seme u jednakim intervalima.
Poluga (34) ima razrez kako bi se dugme poluge (33) moglo kretati slobodno prilikom promene-terena i dozvoliti noževima da su uvek završeni u zemlju ma kako, neravno ili talasaste ili puno jama, zemljište bilo.
Izdužena rupa (k) 2 na nosaču (21) služi da bi se mogao prilikom promene zupčastog točka (20) čiji prečnik može biti različan, isti mogao vrtnjem učvrstiti na potrebno mesto.
Izdužena rupa (m) 2 na nosaču (2D služi da bi se mogao kraj šuplje ose (n) 2 i 7 kretati po potrebi pri manevrovanju ručice (15).
Pri prelazu u položaj rada, zupčasti točkovi od momenta kada se. zupci istih uhvate pa za sve .vreme i manevrovanja ručice (15) radi stavljana .sprave u položaj za rad i za vreme same g rada uvek i jednako su u povoljnom položaju i dobro uhvaćeni tako da se nema bojati otkačivanja. Ovo je bitnost pronalaska.
Patentni zahtevi.
1.	Sistem nosača i upravljača, koji čine sastav sejalice, naznačen time, što su isti naročite forme (predstavljeno crtežom) u clju osiguranja stalnog i pouzdanog hvatanja zupčastih točkova, koji komanduju kašičice za sejanje, i to za sve vrem$ rada u prkos eventualne izlizanosti zubaca i što poluga, koja je u vezi sa osam manevrovanja— na levoj strani —ima razrez radi pokretanja ručice ose što dozvoljava slobodnije kretanje ručice u toj tačci i dopušta da noževi sleduju talasaste i neravno zemljište i uvek se zarivaju ma koliko talasaste zemljište bilo.
2.	Sistem pomenut pod 1. naznačen ješ i time, što se na nosačima ose manevre nahode naročito predvidjeni ispusti, koji služe za oslanjanje poluga radi pravilnosti i sigurnijeg manevrovanja ručicom i ograničenja njegovih pokreta.





















■














•-





.
























.



. ! .






,












'



n
k.
Jb

%






'

'



>



/fc/ pate/rt broj 30$
v’v	A v/. vA

■


.



.






	
	
	
	
	
	

' ■












•...
V














I
a











r
■












.

'








n »



V






1 ■■












.






















		
		
		
	•	








■ ' . ■ . . : ' ; '