3:?'Jvt < C 9vnel j tAvo startna i Vfot rakova O -• ^r. B Tj J AHA. Broj 3S. U Zagrebo, 28. augnsia 1936. Pojedini bro stoj! dinara 1.51 DrertnlStvo 1 oprava Z A Ci K li B, Masarvkova 28a, Telefon 67-80 Credništvo in uprava za Slovenijo In slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a ------ Ponovno se rasplamtlla borba za talljanlziranje u slavenskim pokrajinama. Trst Je po IzRledu talijanski grad. ali on Ipak Ima 60.000 .lagoslovena. Sve slavenske kulturne organizacije, listovi, Škole, bl-bllotete Isćezlc su prije više godina. »Irederlkshahn Avls«, Danska. Misao SAVEZA IUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE JUGOSLAVIJA, ITALIJA I VELIKA BRITANIJA INTERESANTAN ČLANAK VELIKOG ČEHOSLOVAČKOG LISTA 0 SITUA:!JI NA JADRANU I 0 INTERESU VELIKE BRITANIJE NA JADRANU INFORMACIJE IZ RIMA U posljednje vrijeme sve se češće javljaju glasovi o fašističkoj opasnosti u Evropi. Poslije Abesinije Mussolini je i sam lično izjavio, da se vraća u Evropu I da Italija želi da aktivno nastavi ondje, gdje je početkom abesinskog rata stala. Italija mora, po njegovim riječima, da postane poslije Abesinije još važniji faktor u evropskoj politici, jer je sad jača, snažnija, imperijalistička. Ne dogadja se, dakle, ono što se očekivalo i što je nekojim državama služilo za utjehu: da će se Italija sva an-gažovati u Africi i da će Evropu ostaviti na miru. Mi doista po svim Mussolinijevim izjavama i po mnogim djelima iz novijega vremena vidimo, da fašistički ciljevi u Evropi opet postaju aktuelni u punoj mjeri. Ono što se dogodilo u Albaniji s obnovom ugovora s Italijom znamo i o tome smo opširno pisali. Italija je zauzela čvrsto tu svoju poziciju na Balkanu. Znamo i ono što se dogodilo s Austrijom o kojoj se je Mussolini dogovorio s Hitlerom. To je takodjer važan potez Mussolinijeve politike poslije Abesinije. Talijansko angažovanje u Španiji očito je svakom i najpovršnijem po-smatraču španske revolucije. Fašistička Italija se tamo angažuje s nepritajenim imperijalističkim ciljevima, ne samo radi širenja medjunarodnog fašizma, nego i zbog zauzimanja čvrstih ’ '-'čija u onom dijelu Sredozemnog mora prama Velikoj Britaniji i Francuskoj. Ali to nije sve, ima još činjenica i pojava, koje govore o obnovljenju fašističkog imperijalizma u Evropi. Da spomenemo samo velike, demonstrativne manevre, koji se vrše ovih dana na sjeveru Italije u prisustvu Kralja, Mur-clinija, svih Prinčeva savojske kuće i svih ministara. Golema jedna vojska je okupljena na manevre, koji izlaze iz okvira običnih manevara. A kad bismo htjeli govoriti o detaljima, onda bismo morali da spomenemo i obnovljeno utvrdjivanje pa jugoslavenskoj granici, o čemu pišu ovih dana mnogi internacionalni listovi. To je detalj, koji specijalno nas vrlo mnogo interesuje. Sad, kad smo sve to spomenuli i kad svratimo pažnju na ono, što u ovom broju našeg lista prenosimo iz nekih stranih listova, — postavljamo pitanje: da 11 je stvarna snaga fašističke Italije danas takva, da bi se ona doista mogla upustiti n jednu veliku vanturu u Evropi, kao što se ie upustila u Africi? I dalje: Treba li se bojati u skoro vrijeme jednog Mussolini-ievog prepada na ovu stranu? Imali smo ovih dana prilike, da razgovaramo s jednim uglednim američkim novinarom, koji inače boravi u Rimu, a prošao je na jednoj turneji po Balkanu i Podunavlju i kroz Zagreb. Izrazili smo mu Sve naše bojazni i logične zaključke na °no što vidimo od strane Mussolinija. Tog ie američkog novinara iz Rima doista in-teresovalo kakav utisak čini alarmističko raspoloženje Italije na Jugoslavene. I za dudo, on se nije složio s našim mišljenjem. možda zato, jer je htio da brani faši-stičku Italiju od naših optužaba i sumnja, *° mu nije bila namjera, jer nije zaintere-s°van i nije fašistofil. On, naime, iz svojih °Pažanja na licu mjesta, iz bliza, zaključuje, da je Italija danas u takvom stanju, du joj nije moguće pomišljati na nikakav Veći pothvat, a da pri tom ne bi riskirala s*°m. Naš informator, ugledni američki no-v‘nar, kaže, da od svega onoga što se čita 0 fašističkoj Italiji danas treba 90 posto °dbiti na blef i laž, na opsjenu vanjskoga Sviieta i samih Talijana u zemlji. Abesinski raf Se neizmjerno mnogo koštao i poslje-d’ce toga se tek sada počinju osjećati. A u Abesiniji još uvijek postoji vojska od ^O-OOO ljudi, koju treba izdržavati. Nije ni 5l)do, da je Mussolini od abesinskog rata °sfario za punih deset godina i oni, koji su 8a imali prilike vidjeti u novije vrijeme, 116 mogu da ga prepoznaju — toliko se ®r°mjenio. Zabrinjuje ga stanje u zemlji, *amišljen je nad sutrašnjicom. Narodne U nizu članaka, koji se u posljednje vrijeme mogu čitati u internacionalnoj štampi o talijan-sko-jugoslovenskim odnosima, naročito je interesantan članak, koji je 23 o. mj. izišao u velikom praškom listu »Narodnji Listi«. U tom se članku opširno obradjuje ♦ situacija Jugoslavije i Italije s naročitim obzirom na Veliku Britaniju. List kaže i ovo:. »Dolazak suverena Velike Britanije u Jugoslaviji nije neka slučajna efemerna politička manifestacija englesko-jugoslo-venskog prijateljstva. Taj posjet ima svoje razloge. Njene historijske posljedice bit će nedogledne: u prvom redu za Jugoslaviju, jer će definitivno osigurati njen položaj kao preponderentne sile na Balkanskom Poluostrvu i izvanredno će podići njen prestiž kao države, na čiju vojnu organizaciju i prijateljstvo u Sredozemnom moru računa i Velika Britanija. Jugoslavija je postala zemlja, čije prijateljstvo traže velike sile. Ona po svojoj geografskoj, političkoj i vojnoj vrijednosti već odavno igra historijsku ulogu u medjuna-rodnoj politici. Njen naročiti karakter i položaj najbolje su ocijenili Nijemci odmah poslije svjetskog rata. Zato se može zapaziti, da oni već odavno i strpljivo nastoje da pridobiju Jugoslaviju za svoje političke planove. Posjete Rema, Geringa i Goebelsa od prije dvije godine, sve jedna za drugom, kao i nedavna Schachtova posjeta Beogradu, imale su istu svrhu i isti cilj samo s tom razlikom, što su prvi pokušaji imali političku, a drugi ekonomsku pozadinu. I najavljeni dolazak pretsjednika francuske vlade Bluma ove jeseni u Beograd jeste dalji dokaz, kako se prijateljstvo s Jugoslavijom traži i cijeni, naročito U poznatom velikom njemačkom listu »Frankfurter Zeitung« od 22 augusta izišao je članak balkanskog dopisnika toga lista. U uvodu toga članka je rečeno, da se u njemu iznosi opis situacije na Jadranskom Moru, kao prilog ispitivanjima uzročne veze izmedju problema Sredozemnog Mora i cjelokupnog evropskog razvitka. U članku se na početku kaže, da je talijanski rat u Abesiniji pokazao, kako se je strategijska i politička situacija u Istočnom Sredozemnom Moru jako promijenila poslije Svjetskog rata. Naslanjajući se na svoju zračnu flotu u južnoj Italiji i u Dodekanezu kao i na trupe u Libiji, i zatim na svoje lahke pomorske jedinice, koje zatvaraju Jadran a možda i Egejsko More, Mussolini je mogao da otpočne visoku igru. A sada po osvojenju Abesinije talijanska politika izgleda da upućuje svoju aktivnost evropskim ciljevima pri čemu talijanska kontinentalna politika ostaje funkcija sredozemne politike. Da bi oslobodila Italiju, koja je u Sredozemnom Moru, po riječima Mussolinijevim, kao u kakvoj vreći, rimska politika teži najprije za tim da Jadran pretvori u »mare nostrum«. Poslije rata se pokazalo, da teritorijalna situacija u Jugoistočnoj Evropi, stvorena mirovm.n ugovorima, pretstavlja po talijanskom mišljenju prepreku za postignuće tog cilja. Jadransko pitanje i sa njim talijansko-jugoslovenska suprotnost, koja je izgledala dugo vremena kao opasnost po evropski mir, stupila je uslijed sporazuma izmedju Mussolinija i Lavala kao i uslijed slijedećeg abesinskog pothvata za neko vrijeme u pozadinu; ali time problem nije bio riješen već samo odložen. Da Italija svoje stare ciljeve ovdje mase su razočarane onim što je postignuto u Abesiniji, jer se mogućnosti za poboljšanje života, za kolonizaciju milijuna Talijana minimalne, gotovo nikakve. To i mnoge druge stvari iznio nam je u razgovoru jedan serijozan strani posma-trač iz Rima i nas je sve to zainteresovalo, pa mislimo, da će interesovati, makar i ovako sumarno nabačeno, i naše čitatelje. Iznosimo to ipak ne zato, da bi jednostavno odbacili svaku daljnu misao o fašisti- u sadašnjoj zapletenoj medjunarođnoj si- .• tuaciji. . Poznato je, da je u ono vrijeme kada svakog časa očekivan talijanski napad na englesku mornaricu u Sredozemnom Moru, Jugoslavija je dala engleskom admira-litetu na dispoziciju sve jugoslovenske ratne luke i sklopila je s Engleskom defan-zivni ugovor za slučaj talijanskog napada. Kakav značaj ima taj jugoslovensk'o-engle-ski defanzivni savez za Englesku, moglo se vidjeti u doba najveće talijansko-en-gleske zategnutosti. Italija se nije usudila da napadne Englesku, jer bi već sama mobilizacija jugoslovenske vojske i njeno koncentrisanje na talijanskoj granici bili dovoljni, da na jedan mah onemoguće svaku talijansku vojnu akciju velikog opsega. A što se tiče kombinacije, da bi talijanska avijacija mogla da uništi englesku ratnu mornaricu, nesumnjivo bi se talijanski stručnjaci vrlo neprijatno razočarali, jer bi jugoslovenske i engleske avijatičke snage uništile Rim i sve važne talijanske gradove, koji su na domaku iz Dalmacije, prije, nego što bi talijanski bombarderi mogli da bombarduju u Sredozemnom Moru razasute engleske brodove, koje bi morali dugo da traže. Za izvodjenje ratnih operacija protiv Italije i za osiguranje engleskog pomorskog mediteranskog puta u Indiju pretstavlja jugoslovenska obala Jadrana mnogo važniju operativnu bazu, nego što su Malta i Cipar. Kad se sve to uzme u obzir, onda je razumljiva izjava engleskog ministra inostranih poslova Edena, da će Velika Britanija poslije ukidanja sankcija garantirati isu sigurnost Jugoslavije. A John Simon je još 1934 godine izjavio, da velika i jaka Jugoslavija služi interesima cijele Evrope. nije napustila, pokazuje i činjenica, da se ona sad ponovo trudi da svoj položaj u Albaniji još više utvrdi. U članku se zatim izlaže značaj Albanije za Italiju, koja je još ranije htjela da anektuje Valonu i njenu pozadinu, kako bi ulazak u Jadransko More, koje je stvarno samo izduženi zaliv Sredozemnog Mora, mogla zatvoriti i time osigurati svoju cijelu istočnu obalu. Uslijed otpora albanskog nacionalizma Italija se zatim ograničava prvo da osigura sebi savez sa Albanijom, a zatim da stvori svoju strategijsku poziciju ispred albanske obale. Ona je htjela da zaposjedne ostrvo Sase-no pred Valonom, vis Karaburnu preko puta Sasena kao i poluostrvo Cvernec sjeverno od Valone, što će joj vjerojatno i Poći za rukom usprkos albanskog otpora. U drugoj liniji Albanija je za slučaj italo-jugoslovenskog sukoba važna, jer bi dozvolila Talijanima da Jugoslaviju napadnu ne samo na sjeveru već i na jugu. Još prije deset godina talijansko iskrcavanje u Draču smatralo bi se vrlo smje-Hm jer bi jugoslovenska armija brzo mogla preći neutvrdjenu Albaniju (zračna linija jugoslovenska granica — Drač — iznosi svega 90 kilometara) a danas bi Ju-gosloveni bili zaustavljeni albanskim utvr-djenjima na samoj granici, to naravno pod pretpostavkom, da Albanci budu na talijanskoj strani, što je vjerojatno, pošto bi °ni pretpostavljali talijansku okupaciju jugoslovenskoj. Na kraju se članka izlažu uslovi pod kojima bi Italija mogla pretvoriti: Jadran u »mare nostrum«: prvi uslov je zaposjedanje ulaska u Jadransko More, a drugi, da jugoslovenska flota ne bude nikad moćni faktor. Ona je istina mala, ali iz čkoj opasnosti na Jadranu i Balkanu, u Španiji i Podunavlju, nego zato, da se ta opasnost shvati u pravoj mjeri, da se vide i sjajne i tamne strane fašističke Italije i stvarni kapacitet njezinog imperijalizma. Razumije se, osim same talijanske stvarnosti, koja nije sjajna, u procjenjivanju kapaciteta fašističkog imperijalizma trebalo bi uzeti u obzir i otpor, na koji bi mogao naići od strane onih, protiv kojih je uperen. (...) Svi su dosadašnji diplomatski napori Italije bili koncentrirani za razbijanje kon-solidovane i učvršćene velike jugosloven-ske države na drugoj strani Jadranskog Mora, države, koja bi mogla diplomatski i vojno da ugrozi Italiju u njenom imperijalističkom pohodu. Zahvaljujući dalekovidnosti i spretnosti jugoslovenskih državnika, svi su ti pokušaji skrahirali. Još 11 novembra 1927 sklopio je u Parizu dr. V. Marinkovič sa Briandom francusko-jugoslovenski obrambeni savez i time osvijetlio tadašnje talijanske imperijalističke planove protiv Jugoslavije. A prošle godine u decembru sadašnji jugoslovenski ministar inostranih poslova dr. M. Stojadinović. Oba su ugovora još potpuno na snazi, tako da je sigurnost Jugoslavije zagarantirana. Značaj posjeta Eduarda VIII Jugoslaviji jeste izvanredan. Težište savremene me-djunarodne situacije nalazi se u Sredozemnom Moru. Glavni problem, koji treba da se riješi, jeste obnova pomorske i političke ravnoteže u bazenu Sredozemnog Mora, koju je pobjeda u Abesiniji poremetila u korist Italije, a ona ovom pobjedom ugrožava starodavni engleski pomorski i trgovački put Sueskim kanalom. Pred ovakvom perspektivom nije britanskoj diplomaciji preostalo ništa drugo nego da se vrati na stari kolosjek tradicionalne engleske politike, t. j. da pomaže u Sredozemnom Moru države drugog reda. Realizacijom ove politike sklopljeni su u decembru prošle godine defanzivni savezi s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom. Poslije ukidanja sankcija ti su ugovori raskinuti, osim ugovora s Jugoslavijom, što dokazuje, da su Englezi uvidjeli, đa je sadašnja Jugoslavija izvanredno značajan činilac u medjunarodnoj politici«. dalmatinske obale, koja je vrlo bogata ostrvima, ona može mnogo da naškodi Talijanima. Zbog Trsta i Rijeke, koji nemaju gotovo nikakve pozadine, Italija bi željela da na mjesto jake Jugoslavije bude jedna slaba Hrvatska, koja bi se naslanjala na Italiju. MUSSOLINIJEVI SINOVI DOBILI SU NA POKLON DALMATINSKE IREDENTISTIČKE MARAMICE Fašistički list »II Messagero«, Rim, donosi u broju od 20 augusta ovu vijest Iz Mussoliniievog ljetovališta Riccione: »Komandant mladih fašista iz Zadra, koji logoruju u Ricclonu u cilju vježbanja, poklonio je Mussolinijevim sinovima Vito-riu i Brunu, prilikom boravka n Ricclonu. maramice sa dalmatinskim grbom.« Vitorio I Bruno Mussolini, nastavlja »II Messagero«. primili su sa zadovoljstvom ove poklone i zadržali se u srdačnom razgovoru sa zadarskim fašistima, koji su priredili oduševljene manifestacije Mussoliniju«. * Ovo što javlja fašistički list vrlo je ka. rakteristično, Jer Još jednom na demonstrativni način vezuje Mussoliniju na iredentistički protujugoslavenski pokret za »oslobodjenje« Dalmacije. VOJAŠTVO POVZROČA NEPRECENLJIVO ŠKODO Pstojna, avgusta 1936. — (Agis). — številno vojaštvo, ki je prišlo v razne kraje ob meji na manevre, pozroča neprecenljivo škodo na polju. Posebno Izdatna je škoda, ki jo bo utrpelo sadno drevje, kljub temu, da sadje še ne dozoreva. Ob poteh in cestah, koder se premikajo vojaške edinice, je vse vejevje polomljeno, pa tudi njive so vse poteptane, ker vojaštvo stika za dozorelim krompirjem. O škodi na travnikih, pašnikih in v gozdu pa ni da bi govorili. Vse pritožbe in prošnje našega ubogega kmeta so zaman, zlasti ker vojaštvo ostaja v posameznih krajih le po nekaj tednov, potem pa nadaljuje svolto x>t. JEDAN AUTORITATIVAN I OZBILJAN NJEMAČKI POGLED na jugoslavensko-talijanske odnose i na situaciju na Jadranu DANSKI LIST PIŠE 0 SLAVENSTVU čehoslovačka štampa piše pa se TRSTA I 0 PROGONU JUGOSLAVENA POD ITALIJOM i utvrdjuje na jugoslavenskoj granici »Frederikshabn Avis«, danski list, od 4 augusta donosi članak u kome se veli: Ponovno se rasplamtila borba za tali-janiziranje u slavenskim pokrajinama. Trst je po izgledu talijanski grad, ali on ipak ima oko 60.000 Jugoslovena. Sve slavenske kulturne organizacije, listovi, škole, biblioteke — iščezle su prije više godina. Jedino utočište za slavenski jezik su crkve. Od februara mjeseca vodi se sada planska borba da se slavenski jezik izagna i Iz crkava. U dijelu grada: Barkovlje, u kome živi tri hiljade Slovenaca i tri stotine Talijana, sada je postavljen jedan talijanski svećenik. U isto vrijeme policija je rasturila slovenački crkveni kor i zabranila pjevanje slovenačkih psalma u crkvi. Žu-pljani su tada prešli u drugu crkvu u dijelu grada koji se zove: Rojan. Ali oni i tu nisu bili na miru. Jedna teroristička grupa ušla je u tu crkvu i tražila da se slovenačko bogosluženje obustavi. To se ponovilo nekoliko puta jedno za drugim, imalo je za posljedicu da je prefekt policije zabranio upotrebu slovenačkog jezika u svima crkvama u Trstu. Sliku sv. ćirlla i Metoda i crkvenu zastavu uklonili iz crkve u Vodicama Vodice, augusta 1936. Još mnogo prije rata, kada su naši ljudi polazili u Sjevernu Ameriku, bilo je tamo i mnogo naših mladića. Oni su se bili složili i nabrali 75 dolara te tim novcem kupili jednu lijepu crkvenu zastavu u narodnim bojama i jednu veliku sliku sv. ći-rila i Metoda. Ova zastava i ova slika bili su već davno trn u oku crkvenim i fašističkim vlastima, pa je ove dane dobio naš crkveni starješina službenu obavijest od prefekture, da se mora skinuti i zastava i ova slika. Tu obavijest je dobio i župnik. Mi smo morali dozvoliti da se slika i zastava skinu, a naš župnik je sahranio te stvari na tavan svoje kuće da čekaju bolje dane. — ćić »Lidove Novini«, Brno, od 19 augusta, donose izvještaj svog dopisnika iz Beograda, označen inicijalima »V. K.« (V. Krihtelek), koji glasi: »U onom dijelu Slovenije, koji je okupirala Italija, nastavljaju se vojni radovi, koji do krajnosti uznemiruju stanovništvo s one strane granice, jer je svakom jasno, da ta pripremanja imaju ofenzivan, a ne defanzivan karakter. Tamo se još davno radilo, ali su tek poslije svršetka velikih vojnih operacija u Abesiniji radovi dostigli takav opseg, u kakvom nikad ranije nisu bili vršeni. Sada se radi duž cijele talijansko-jugo-slovenske granice, i tamo gdje ranije nije bilo utvrdjenja. Najveća se utvrdje-nja grade kod Idrije i kod sv. Petra na Krasu, oko Snežnika kod sela čabrana i Hruševja. Svi se putevi produžavaju sve do granice, a o njihovoj isključivo strategijskoj svrsi svjedoči i to, što su utvrdjeni i minirani. U Ajdovščini kod Gorice dopremljena su 11 jula četiri vagona puna iperi-tovih bombi i tri vagona bombi sa nepoznatim gasom. U čepovan stigla su 1 augusta dva vagona iperitovih bombi i dva vagona bombi sa suzavcem. Bombe su stavljene u slagališta, koja su specijalno za njih sagradjena. U Ajdovščini i u čepovanu nalaze se aerodromi. _Na planini čemi Vrh kod Zadloge počeli su Talijani da grade novi aerodrom, a drugi novi aerodrom sagradiće se kod Trnova. Uza samu granicu ima već osam velikih vojnih aerodroma kojima će se sada pridružiti novi. Početkom augusta vršeni su u tro-uglu Podbrdo, Bačke Doline i Postojna veliki manevri, na kojima je artiljerija, koja je smještena na novoutvrđje-nom Porezanu porušila sela Vojsko i Tribušu, koja su se morala prethodno evakuisati. U oblasti, u koju je stigla vojska radi manevara, upućeno je osim toga na stalnu službu novih 600 karabinjera. Počelo je trasiranje pruge, koja će ići dolinom Soče od Tolmina do Kobarida. U Tolminu, gdje će stanica biti neposredno pored kasarne, grade se nova velika slagališta za ratni materijal, koji će odatle nova željeznica dopremati sve do Trbiža (Tarvizia). U ITALIJI SE SPREMA ZA RAT NA JUGOSLOVENSKOJ GRANICI Vijesti koje dolaze iz Julijske Krajine pokazuju da na granici, naročito iza svršetka abesinskog rata, fašistička vlada ubrzanim tempom naoružava granicu i to u čisto ofenzivnom smjeru. Vrši se fortifikacija, nagomilanje oružja, me-dju kojemu gasne bombe, aerodrome, nove željezničke linije itd. Ti vojnički radovi vrše se naročito oko Postojne, Aajdovšćine, Idrije 1 Tolmina. SVA ČEHOSLOVAČKA ŠTAMPA PIŠE, DA SE TALIJANI GROZNIČAVO UTVR-DJUJU NA JUGOSLOVENSKOJ GRANICI Poznati članak »Lidovih Novina« o radovima na utvrdjenjima i gradjenju pute-va, pruge, vojnih magazina, aerodroma i kasarni u talijanskom dijelu Istre i Gorice prenose »Polednji Delnjik«, Moravska Ostrava, ’Našinec«, Olomouc, »Tagesbote«, Brno, »Večernji Češke Slovo«, Prag, od 19 augusta, zatim »Duh Času«, Moravska Ostrava i »Den«, Brno, od 20 augusta. KAKOVI SU MUSSOLINIJEVI PLANOVI PREMA JUGOSLAVIJI Statistika Trsta je pozabila 60.000 Slovencev Po statistiki, ki je bila napravljena letošnjega leta, šteje Trst 250.972 prebivalcev. Leta 1857 je Trst imel 104.000 prebivalcev. 1869 123.000, 1875 126.000, 1880 141.000, 1910 230.000, 1921 238.000, 1931 pa 249.000. Prirastek v zadnjem desetletju Je torej zelo majhen. Statistika zaznamuje tudj, da šteje Trst 948 raznih gostiln, 1739 živilskih trgovin na debelo in 1823 živilskih trgovin na drobno. Karitas je razdelila v le-lu 1935 891.479 kosil oziroma večerij, kar dokazuje veliko število Tržačanov, ki se morajo hraniti na javne štroške. Novih hiš se je leta 1935 zgradilo 2081 s 6780 sobami. Tramvaj je v tem letu prodal 22 milijonov 427.995 voznih listkov ter je transportiral 23,227.295 potnikov za 9,835.824 lir. Po tej statistiki so vsi prebivalci Trsta in njegovih predmestij Italijani, po zanesljivem računu pa je Slovencev v Trstu še vedno 60.000. LJUDSKO GIBANJE V TRSTU Junij: Trst ostala pokrajina skupaj rojenih 300 146 446 umrlih 240 72 312 + 60 + 74 + 134 Juli) : .•ojenih 287 129 426 umrlih 233 36 319 + 54 + 53 + 107 V juniju in juliju se je torej prebivalstvo tržaške pokrajine zvečalo za 241 oseb. — (Agis). »Hrvatski Glas«, Vinipeg, Kanada, donosi uvodni članak krupnim slovima, pod gornjim naslovom, u kome kaže da je dobio pismo iz Londona sa slijedećom sa-držinom: »Kada je Mussolini proglasio Abesiniju talijanskom kolonijom on je istovremeno javio da je to početak uskrsava-n'ja nekadanjeg rimskog carstva: engleske su novine pune vijesti o tome kako bi to novo carstvo prema planovima Mussolinijeve fašističke Italije izgledalo. U Italiji su izdane geografske karte koje pokazuju šta sve treba da udje u rimsko carstvo. Po tome planu tome carstvu ima da pripadne slijedeće: Korzika i Tunis, koji danas pripadaju Francuskoj, Malta, Egipat, Sudan, Palestina i Arabija, gdje danas ima glavnu riječ Engleska; Prednja Azija, koja pripada Kemalovoj Turskoj, veliki dio grčkih ostrva u Jonskom Moru, ali ono što je za nas najvažnije to je: Italiji treba da pripadne, po Mussolinijevem planu. Hrvatska do Karlovca, cio Gorski kotar, cijela Lika, Hrvatsko Primorje, svi hrvatski 1 dalmatinski otoci, cijela Dalmacija sa Dubrovnikom, Konavlje i Boka Kotorska pa čak i Hercegovina i Crna Gora«. List zaključuje članak tim da bi u tome slučaju naša država bila Abesinija broj 2, ali dodaje da smo mi ipak tvrd orah koji se neće moći tako lahko slomiti kao Abesinija. NOVA VOJAŠKA VAS PRI TOLMINU Kmetom oduzima ja Tolmin, 26 avgusta 1936. (Agis) Lepo poljubinjsko polje, kjer so imeli kmetje iz Poljubinja svoje njive in travnike, so letos spremenili v »vojaško vas« ali bolje rečeno v »vojaško utrdbo«. Kot je naš list že poročal, so nekaterim kmetom odvzeli vse polje, brez vsake odškodnine seveda. Na teh odvzetih kompleksih pa že vse poletje hitijo z mrzlično napetostjo zidati razne objekte, že iz prejšnjih let so tu obsežna skladišča za municijo, sedaj pa poleg teh zidajo nova. Objekti bodo zelo razsežni, kajti dolgi so po 20, široki pa po 10 m. Prvotno so mislili ljudje, da zidajo samo zasilne barake za vojaštvo, ki je bilo napovedano v zelo velikem številu, sedaj pa se zde da ugotoviti, da je vse to namenjeno v druge svrhe. Nekateri pravijo, da bodo namestili polja brez odškodnine v teh barakah in stavbah silno veliko vojaštva, baje kar tri divizije. Kmetom so obljubili, da bodo plačali odvzeto zemljišče čez dve leti. Silen vdarec je to za revnega tolminskega kmeta, ker je bilo ravno to polje v lepem žitu, katerega so mislili v kratkem času spraviti pod streho. A vojaštvo je to preprečilo. Niso dovilili na noben način, da bi kmetje poželi svoje žito in druge sadeže. Pomisliti je treba, da je to polje edino rodovitno polje okoliških vasi, saj Je drugo vse v hribu. Tako pravijo, da je neka žena prav milo prosila vojaške predstavnike, naj ji vendar dovolijo da požanje svojo njivico. Padla je celo na kolena in s solzami prosila naj bodo usmiljeni in pravični. Toda vojaški predstavniki, ki je niso razumeli, so ji dali eno liro, misleč da prosi vbogaime. „IMPERIJALNE” PROGE TRŽAŠKEGA LLOYDA Po novi uredbi pomorske plovbe so bile Triaikemu Lloydu pridržane vse proge s »Etijopijskem imperijem* in ostale zveze a Azijo, Afriko in Avstralijo onstran Sueškega prekopa. Sedaj je vzpostavljena prva »imperialna* zveza, in sicer z Massauo. Toda že po lej prvi resnično vpeljani zvezi je Trst sam močno prizadet. Res je sicer, da gredo vse zveze z Massauo pod imenom Tržaškega Lloyda, toda le vsaka druga ladja gre iz tržaške luke. Ostale pa gredo iz Genove. Tudi ladje, ki vzdržujejo zvezo med Genovo in Massauo, so večje od ladij, ki vzdržujejo zvezo med Trstom in Massauo. Ladje iz Trsta se bodo na poli dotikale luk na Reki, v Benetkah in Brindisiju ter po potrebi še Barija in Catanije. Ladje iz Genove pa bodo pristajale v Livornu. Napolju in Catania. Od vsega velikega načrta ima Trst dosedaj samo tri mesečne zveze z Massauo in še te s slcronmejšimi ladjami. Tržaški fašistični listi tolažijo čitatelje s jesenjo, zlasti, pa z veletrgovino z abesinsko kavo. Toda v tem pogledu ne utegne biti vse v redu, kajti že 9. maja je dala fašistična vlada vsem. italijanskim listom ukaz, da »se za sedaj ne smejo baviti z abesinsko kavo in s možnostjo njenega uvoza v Italijo*. Boj za imperijalistščrai promet še vedno na višku V Abesiniji trajajo še vedno boji in skoro polovica dežele ni še osvojena, v Italiji pa traja medtem neizprosen boj med raznimi pomorskimi mesti za prvenstvo pri prometu z novim imperijem. Mussolini sam je ponovno javno izjavil, da je ta imperijalistična naloga pridržana Trstu. Toda vse to ovira, da ne bi Napoli. Genova in Benetke skušali odnesti glavni del pri tem prometu. Prvotno so v tem boju uveljavljali razne zgodovinske, geografske, da celo čisto umetniške in sentimentalne argumente. Sedaj pa so prišla ta mesta na dan s konkretnimi gospodarskimi zahtevami Tako zahteva Napoli izredne tarifne privilegije za svojo luko, in sicer toliko pri blagovnem kolikor pri osebnem prometu. Pri tem pa ne gre morda zato, da bi se drugod tarife nekoliko zvišale, ali podobno, temveč za znižanje tarif v na-poiski luki pod lastnimi stroški. Diferenca naj bi se krila iz celotne državne blagajne. Gre torej za pravo prlvilegovanje Na-polija na škodo vse Italije. Genova je nekoliko skromnejša. Ona si rezervira zase glavni del pri prometu z Abesinijo, dočim bi bila volja prepustiti Napoliju promet z neposredno severno afriško obaijo. Benetke naj bi zalagale s surovinami iz Afrike industrijsko luko v Marghert, Trst in Reka pa naj bi zalagali s temi produkti Srednjo Evropo in Balkan. Tržaško fašistično glasilo »H Popolo di Trieste«, ki beleži vse te zahteve Napoli-ja in Genove, priznava, da je ta boj pravi boj za medvejo kožo, kajti promet z imperijem bo šele prišel. Vendar zveni v njegovem pisanju skrajni pesimizem, ki pričakuje samo od časa, da bo morda res prinesel dela in zaslužka za vse. Manj sigurna so njegova pričakovanja o korporativni ureditvi prometnih vprašanj. ODLAZAK VOJNIKA IZ VODICA Vodice, augusta 1936. Od kako je u naše selo dovedena električna žica, a s njom i vojnički telefon, ovo je bilo sve skuna smlešteno u jednu kuću Po-rapat Grge. Njemu su plaćali mjesečno 30 lira stanarine. Ovu električnu žicu i ovaj telefon čuvalo je 7 vojnika koji su dobivali smjenu Iz Podgrada, ali polovicom ov'?; mjeseca ovi su vojnici nenadano otišli, a telefon i električni vod otkopčali i po nalogu viših vojnih vlasti kuću zapečatili. 26. augusta 1884 u rnt* *0 k. Pred 50 godina Od sada unapred ćemo redovno u svakom broju donašati izvatke iz »Naše Sloge« pred pedeset godina. To će zanimati, nadamo se, i mladje i starije. Starije radi toga što će im os vi ježiti mnoge uspomene, a mladje radi toga što će iz toga doznati gdjekoji detalj naše novije povijesti, a naročito će imati prilike da upoznaju duh koji je vladao med ju našim narodom u Istri toga doba i medju našim ljudima koji su taj naš narod vodili. Izvatke donašamo u pravopisu toga doba bez izmjena. Op. ur. * JURINA I FRANINA F r a n i n a: Jure moj neki dan biš bil malo fali pomislel, da Vološćaki nete dat niš va tikvicu sv. Roka. Juri na: čul sam, da su spravili lepe bečih al ti neznaš zač? Fran in a: ča, da jih je koleri strah? Juri na: Namor je i tega nekoliko, ma najviše je da su pokazali složni. I još bi oni puno tega mogli storit, da su vavek onako složni. Fran i na: Ja ja Jure, prež »Slogi« ni niš ni na Voloskem. Iz Puljšćine mjeseca kolovoza. Nedavno prošao sam komad Puljšćine. Dodjem i na Baljšćinu (Valle). U trih selih ove župe, u Kermedi, Golašu i čubanih — odaljenih po jedan sat od Bal, živi hrvatski narod posve zapuščen i zanemaren, bez svećenika 1 učitelja. Neima sirota tko bi ga u materinskom jeziku podučio niti istine sv. vjere a kamo li, da bi mu tko što o školi pripovjedač. Presvj. porečki biskup odgovara po-božnikom, koji dolaze prositi svećenika, da jih neima a u Balah vrši službu učitelja svećenik, kao da neima dosta talijanskih učitelj ah! čudno nam je ta-kodjer što presvj. biskup drži u Balah dva svećenika od kojih nepozna nijedan jezika izvanjskog puka. čujemo da je g. vitez i kapetan vrlo uplivna osoba pak bi kao takav morao se zauzeti i za prosvjetu povjerena mu puka. Ovdje ga bar u tom nitko nepri-ječl, ako ne možda njegovi prijatelji Talijani samo da kmet u neznanstvu ostane. * ***. x c*. v* t lì a uugu. u oiu- venskih časopisih čitamo veselu vijest, kako se spravljaju češki mladići, da stupe u nekoja sjemeništa' u Kranjskoj, štajerskoj i Gorici. Poznato nam je da već prošle godine stupilo više čeških bogoslova u bečko i gradačko sjemenište a evo sada će jih više. doći i u slovenske pokrajine. Suviše doznajemo, da su na jur nekoji česi utekli presvj. gg. biskupom u Trstu i Poreču molbom ih upitom, nebi li se jih primilo u centralno sjemenište za rečene dvije biskupije. Mi sudimo, da je to upravo providnost božja, koja nam nudja onako vneđnu, marljivu, čestitu i pobožnu mladež kao što je češka. * Kolera u Istri. Pošast ta hara najgore u Izoli, gdje je oboljelo prekjučer 11 a jučer 15 osobah. Osim toga pojavila se kolera u Valmovražu (obćina Buzet). U Sočergi i Plominju je popustila; u Rovinju pojavio se jedan slu' čaj. / PETRA KRUŽIĆA SU PREKRSTILI čitamo u dnevnoj štampi slijedeću vijest; »Naš književnik Viktor Car Emin rad» sada na romanu o kliškom junaku Pclč,t Kružiću, koji je sagradio poznate trsatsk* stube u Sušaku, i koji je branio našu ob<* lu od tudjinske najezde. Ovo će biti Pre’ naš roman o Petru Kružiću*. Marco* jedan članak, tobože histrijski, n* kog Angela do Benvenuti u kojem sport1* nje i Kružića, ali ga zove »Pietro C r9" si c c h i o, eroico difensore di Glissa*. O Petru Kružiću, uskočkom kapetan** Klisa i Lupoglave. u Istri, pisao r Marko Perojević u izdanjima Matice Hrva* slce, a sada, eto, naš Car-Emin piše roman-Kada već fašistima nije bilo dosta italijaniziraju naša imena u Julijsko] Kra' jini, počeli su da prekrštavaju i naše n9 kadanje Uskoke. To je i neozbiljno i 0lu£°l ali ćemo sigurno dočekati i to da će Marco* napasti Viktora Cara-Emina, tea«9 izadje taj roman, jer će Car-Emin siga1?* Kružića prikazati onakvim kakav je uistin* bio. , »San Marco* vrvi obično glupostima, jj? da će se upuštati u prekrštavanje Uskok to nismo mogli da mislimo. Bilo b* J\. metnlje da svoga Krekicha prekrsti u Uf thlcchio i Suvicha u Suvicchio, nego it° w upušta u uskočka posl« GLASOVI TALIJANSKE ANTIFAŠISTIČKE ŠTAMPE MRŽNJA PROTV VATIKANA U JUUJSKOJ KRAJINI Il Nuovo Avanti. — Katolički svećenici iz raznih podunavskih zemalja, pri povratku s puta kroz .Tulijsku Krajinu, donijeli su alarmirajuće vijesti o duševnom stanju katoličkih Slovenaca i Hrvata prema Svetoj Stolici. Stanovništvo Julijske Krajine bilo je nekada poznato po svojoj posebnoj privrženosti Crkvi. To stanovništvo je sada u očajnim duševnom stanju i najoštrije kritizira crkvenu hijerarhiju Vatikana radi njihova pristanka za izbacivanje slovenskog i hrvatskog jezika iz crkava pokrajine. Katolički krugovi Julijske Krajine su uzalud upozoravali Vatikan na to opasno stanje duhova katoličkog slovenskog pučanstva, kao što su ostali bez ikakva odgovora bezbrojni izvještaji lokalnog svećenstva Svetoj Stolici i papi lično, a bez odgovora je ostao i jedan oštar memorandum tršćanskih vjernika poslan Vatikanu. PROGONI U JUUJSKOJ KRAJINI L’ Informateur italien — Policija je izvršila premetačinu u stanu slovenskog književnika Franceta Bevka, jednog od najpoznatijih slovenskih književnika. G. France Bevk, koji je član PEN kluba je već 1926 god. bio osudjen na 4 mjeseca zatvora radi toga što je bio glavni urednik jednog šaljivog slovenskog lista koji je tada bio dozvoljen. Iza toga je bio stavljen pod specijalnu policijsku pasku i malo vremena iza toga je bio konfiniran na otoku Ven-totene, odakle se vratio pred nekoliko mjeseci. FAŠISTIČKE VOJNIČKE PRIPREME U JULIJSKOJ KRAJINI Guistizia e Libertà, — 11 jula su prispjela u Ajdovšćinu kod Gorice 4 vagona bombi napunjenih iperitom i tri vagona drugih bombi napunjenih nepoznatim plinom. Osim toga su iz Gorice 1 augusta dopremljena 2 vagona bombi s iperitom i 2 vagona suznih bombi u čepovan. Sve te bombe su spremljene u posebna skladišta. Treba napomenuti da se u Ajdovščini i čepovanu nalaze rezervni aerodromi. DOPISNICE U JUGO1-SLOVENSKIM BOJAMA L’ Informateur italien — Javljaju nam iz Gorice da je tamo policija uhvatila u jednoj katoličkoj papirnici dopisnice, jer je na tim kartama boja neba, snijega i krovova na kućama sličila jugoslovenskoj zastavi. Poslovodja papirnice je stavljen pod policijski nadzor i dobio je strogi ukor. TALIJANI NA FRONTU Avanti — O talijanskim drugovima na frontu govori sva španjolska štampa. — Njihov doprinos je zaista velik i herojski. Svi to priznaju i cijene. Jedna talijanska kolona je u pripremi i borit će se zajedno sa milicijom. MUSSOLINI I HITLEK U ŠPANIJI Guistizia e Libertà — Svi francuski i engleski napori za neutralnost u Španiji ne postizavaju svoje svrhe. I Hitler i Mussolini nastavljaju sa pomaganjem ustaša. Ne samo to, već oni hoće da steknu zasluge sprečavanjem poraza pobunjenika. Oni očekuju velike geste od generala Franca i Mole, i ne namjeravaju da ih ostave sve dok ne budu sigurni, da su Mola i Franco izgubili bitku. Za sada se mogu Mussolini i Hitler nadati i mogu korigirati prirodni razvoj dogadjaja svojim sve aktivnim mješanjem u španjolski gra-đjanski rat. . , Treba žaliti one koji još goje neke iluzije iza tolikih žalosnih iskustava, fašizmi ne napuštaju dogadjaje, koji bi mogli koristiti njihovim interesima za ljubav sporazuma i medjunarodnog mira. BORBA SE NASTAVLJA Il Grido del Popolo — S one strane Pirineja borba traje i dalje. To 3e borba demokracije protiv fašizma, borba slobode protiv nasilja borba napretka i civilizacije protiv ropstva 1 barbarstva; borba mira protiv rata. Narodne mase Španije ne bore se samo za sebe; one se bore za narodne mase svih zemalja. Te mase su -u. f Uniji na frontu te borbe pune žrtava i heroizma. za mir i slobodu u svim e-ttiljama. SLOVENSKA PESEM - POVOD ZA KONFINACIJO „Giovani combattenti^ pretepeni in kon£inirani zaradi slovenskih pesmi in letakov NAŠA KULTURNA KRONIKA KNJIGA POP LUKE KIRCA Kanal, avgusta 1936. (Agis) Ob letošnjem vojaškem naboru, ki se je vršil v juniju, se je zbralo več mladeničev v kanalski gostilni »pri Bolterju«, kjer so peli slovenske pesmi. Nekaj dni nato pa ;e bilo aretiranih več fantov iz Kanala in bližnjih vasi. Na njihovih domovih pa tudi drugod, so izvršili stroge preiskave. Oblasti so z ljudmi surovo postopale in izvajale teror tako, da je v Kanalu vladalo nekaj dni pravo obsedeno stanje. Aretirane mladeniče so odposlali v goriške zapore, kjer so jih dolgo časa zasliševali, silili iz nih priznanja, ih pretepali in mučili. Obdolžili so jih tudi razširjanja letakov, na katerih so bili verzi neke iredentističke pesmi. Po dvomesečni preiskavi sta bila dva obso-. ena v konfinacijo, in sicer dvajsetletni Karel Jermol, iz Avč nad Kanalom na tri leta, enaindvajsetletni Valenčič I. iz Morskega pri Kanalu pa na dve leti; tretji, 24-letni žagar Joško, sin gostil- ničarke v Kanalu in jugoslovanski državljan, je bil izgnan čez mejo, ostali aretiranci so bili izpuščeni. Obenem je policijska oblast odvzela koncesijo Jermolu iz Avč, žagarjevi materi v Kanalu in gostilni Bolter, kjer so fantje prepevali slovenske pesmi. Pripomniti je še, da so bili vsi aretirani mladeniči člani organizacije »Giovani combattenti«. Vse to postopanje policijske oblasti je domačine v Kanalu kot tudi v okoliških vaseh silno razburilo, zlasti pa krivična obsodba obeh kofiniranih mladeničev, ki sta že v preiskovalnem zaporu samem dovolj pretrpela. Očevidec pripoveduje, da je bil Jermol v zaporih ves črn od udarcev, pa tudi ostalim niso prizanašali. Oni trije, ki so prišli domov, bi lahko, če bi smeli, marsikaj povedali o načinu postopanja in mučenja naših ljudi v goriških zaporih, a o tem ne smejo govoriti, če se hočejo izogniti ponovnim strahotnim mukam. Floridan Mate !x Dana uhapšen, jer nije vjerovao, da se je Brajković Ivan sam ubio Dane, augusta 1936. — Ubijstvo ko-„e je izvršeno nad našim seljakom Brajković Ivanom, koji je bio iz zasjede ubijen drugi dan Uskrsa, još do danas nije rasvijetljeno. Vlasti su istina onako na oko povele istragu medju osumnjičenima, a možemo sa sigurnošću reći da je naša sumnja potpunoma opravdana da su ga ubili fašisti iz Račj evasi. Oni su zato bili i saslušani od karabinjera u Lanišću i Buzetu, ali pošto su oni fašisti a mi Hrvati, njima se ne može a niti smije ništa dogoditi, dočim s nama se može raditi što se hoće, i tako je ova istraga skrenula sa pravog puta, i sada nam je sa strane karabinjera rečeno da se je pok. Brajković sam ubio. Ova njihova laž jest samo zato da se sakrije pravi ubojica. Nas je to silno iznenadilo tim više jer znamo da su mu baš oni koji su spomenutog dana bili s njim u Vodicama više puta grozili da će ga ubiti jer da je Hrvat. Kada su izjavili karabinjeri da se je Brajković ubio sam, odgovorio im je jedan naš seljak imenom Floridan Mate zvan Ciribinov da je to laž da se je on sam ubio. On da je ubijen od fašista. Zbog ovih riječi se brigadi jer razbij es-nio i uhapsio Floridana, jer da ove njegove riječi uznemiruju narod. Bio je odveden najprije u Lanišće, a potom u Buzet, gdje se još i danas nalazi u zatvoru. — ćić Simčić Ivan iz Škalnice ponovno uhapšen radi odlaska u Jugoslaviju bez putnice škalnica, augusta 1936. — Svojedobno smo vam javili kako se iz emigracije vratio jedan naš mladić imenom Simčić Ivan i da je odmah na povratku u naše selo bio uhapšen i odveden u Rijeku na kvesturu 1 tamo bio zadržan 9 dana u zatvoru i nakon ovog pušten kući. Medjutim je 26 prošlog mjeseca bio ponovno uhapšen i odveden, a do danas ne znamo kamo ni kuda. Graničar Pop Luka Kirac Pop Luka Kirac je posvetio trideset godina radu na povijesti Istre. Za svoga života je napisao, tu knjigu pod naslovom »Crtice iz istarske povijesti«, 1 ostavio svome nećaku dr. Petru Kircu (mladjem) da iza njegove smrti tu knjigu izda. Rukopis su pregledali neki stručnjaci i izjavili su se povoljno o njoj, a naročito o poglavlju u kojem je obradjena glagolica u Istri Ako imamo na umu da povijest Istre nije još na.našem jeziku napisana, osim one Gruberove, koja je više povijest grofova i plemstva istarskog nego Istre, tada će ova knjiga pok. pop Luke dobro doći svima koji se zanimaju za Istru. čujemo da će dr. Petar Kirac izdati kroz kratko vrijeme tu knjigu. Time će se odužiti uspomeni pop Lukinoj, a nama i našoj stvari će tom knjigom koristiti, pa se naaamo da će se naši ljudi na nju pretplatiti, i time omogućiti čim brže izlaženje. »BISKUP DOBRILA U ISTARSKOM SABORU« U zagrebačkoj »Hrvatskoj Straži« piše u podlistku oduži prikaz rada biskupa Dobrile g. Nikola žic. Taj prikaz j'e počeo da izlazi u nedjelju 23 o. mj. pod gornjim naslovom. Škerlju Ivanu iz Lupoglave zaplijenili kravu za sudbene troškove Ko«! kuće ostala žena sa petero djece Lupoglav, augusta 1936. — Prošli put smo vam javili, kako je 15 jula bio osudjen na 6 mj. zatvora Škerlj Ivan.To našim vlastima nije bilo dosta, već su mu za sudbene troškove zaplijenili i prodali jednu kravu i jednog magarca, a kako se izrazio brigadir karabinjera koji je ovoj zapljeni prisustvovao — prodati će mu se i imanje zbog podmirenja troškova izdržavanja u zatvoru. Moramo napomenuti da za Škerlja bila ova krava jedini spas, jer je sa mlijekom hranio petero male djece, žena Škerlja se doduše ovom postupku opirala, ali bez ikakvog uspjeha, a kako sirota nema i nije imala u kući ni prebijene pare, nije mogla ovo da spriječi, i za svotu od 135 lira, što su iznašali sudbeni troškovi, prodana joj je krava i magarac i time potpunoma upropašćena ova sirota žena sa pet svoje male djece. — ćić Številne aretacije v Gorici in okolici Gorica, avgusta 1936. (Agis) V go-riški okolici je policija izvedla stroge preiskave in številne aretacije. Samo v Mirnu je bilo aretiranih nad 20 oseb, se več v sosednjem štandrežu, v Prvačini, Dorenbergu in drugih vaših v bližnji in daljnji goriški okolici. Vsi aretiranci so bili odvedeni v goriške zapore, in sicer približno 80 po številu. Tu so jih organi kvesturu zasliševali, silili iz njih prizna-1 n j a, vendar o kakem uspehu ni govora. Vsak aretiranec je bil zasliševan po več dni, bil pod strogim nadzorstvom, poleg tega pa deležen tudi drugih muk, ki se jih poslužuje ob takih prilikah fašistična policija. Vse to postopanje se je vršilo baje zaradi napada na nekega letalskega častnika, ki je bil izvršen neke noči v bližini mirenskega letališča. U oktobru će se održati proces na Rijeci protiv uhapšeni cima iz Vrbova Vrbovo, augusta 1936. O hapšenju koje je izvršeno u mjesecu aprilu nad našim ljudima, i koji su bili odvedeni u riječki zatvor doznajemo da će se proces protiv njih održati u mjesecu okto- bru. Medju ovim uhapšenicima nalaze se braća Andrija i Josip ètenberger, Vrbec Anton, Stenberger Franjo i Baša Ivan. Rasprava će se vršiti u riječkom tribunalu. — ćić NAČRT ZA PODALJŠANJE SOŠKE ŽELEZNICE Gorica, avgusta 1936. — (Agis). Že stara avstro-ogrska monarhija se_ je bavila z mislijo in načrti za podaljšanje soške železnice od Sv. Lucije cez Predil do Trbiža, ki pa menda radi bližnje italijanske meje in zaradi velikih terenskih ovir ni prišla do realizacije. Italijanska vlada pa se je v zadnjem času spet intenzivno začela baviti s tem načrtom, zlasti pa sedaj, ko je predviden elektrifikacijski pogon vseh železnic pri nas in je s tem izpeljava mnogo olajšana. Za enkrat nameravajo progo podaljšati mimo Tolmina do Kobarida, kjer bi imela železniška proga zvezo z že obstoječo ozkotirno železnico Kobarid—-Čedad, šele nato pa nadaljevanje do Trbiža. Vendar bi bila ta trasa zvezana z velikimi denarnimi žrtvami za- radi terenskih neugodnosti, ker je ponekod dolina reke Soče, po kateri bi tekel večji del te proge komaj toliko široka, da je poleg globoke a ozke rečne struge prostora le še za cesto. V Tolminu bi železniška postaja stala v bližini vojašnic, in sicer ob finančni kasarni. Z izvedbo tega načrta bi bila končno zvezana vsa Soška dolina, ki je od obeh strani zaprta od gorskih grebenov in brez vsakih prometnih zvez. Na ta način bi 'se promet po dolini pospešil in oživel. Ne smemo pa pozabiti, da bi bilo z izvedbo tega načrta zelo olajšano utrje-valno delo na obeh bregovih Sočine struge, ker bi železnica tekla nekako vzporedno z današnjo italijansko vzhodno mejo, torej ob jugoslovanski, in po nekod tik za njo. PJESMAi ANTE DUKIĆA »ONA« NA SLOVAČKOM Kulturni i kritički tjednik »Nezavis-lost« koji izlazi u Njitri, donio Je u svom broju od 6 VHI pjesmu Ante Dukića »Ona« iz njegove zbirke »Od osvita do sutona«. Pjesmu je preveo poznati prevodilac iz naše književnosti, prof, dr. Vojtjeh Mjerka, koji je već preveo više Dukićevih pjesama i aforizama iz njegovih »Pogleda na život i svijet«, te roman »Iz dnevnika jednog magarca«. Saradnicima „Jadranskog koledara” Kao što Je bilo već objavljeno, 1 ove godine će izaći »Jadranski koledar«. Mnoge dosadanje saradnike smo i posebnim dopisima zamolili za saradnju. a one koji Još nisu primili posebnog poziva molimo da nam isto tako pošalju svoje priloge. Uz dosa-danje redovite saradnike molimo 1 sve ostale emigrante koji bi htjeli da saradjuju u koledaru, da nam svoje priloge pošalju najdalje do polovice septembra. Ti prilozi mogu biti iz oblasti lijepo književnost] (novele, pjesme) kao i naučni prilozi našoj općoj kulturi. Članci mogu biti kulturno historijski, opće historijski, ideološki (emigracija, narodne manjine Jtd.). Sve ono što doprlnaša upoznavanju našeg naroda i naše zemlje pod Italijom kao i sve ono što može da doprinose pročišćavanju nekih pojmova (političkih uopće, emigrantskih, knl-turnih itd.) može da Udje u koledar. Ujedno pozivamo i ove godine našu omladinu da pošalje svoj prilog. Ako tih priloga bude dovoljno, i ako budu dobri, uredit ćemo I ove godine posebni omladinski dio. U protivnom slučaju ćemo bolje priloge štampati u općem dijelu. Svi ; ilozl neka budu kratki, Jer stojimo m stanovištu da čim više saradnika, čim više priloga i čim boljih j raznovrsnijih. Srpskohrvatskl prilozi neka se šalju na Uredništvo »Jadranskog koledara«. Zagreb. Masarykova 28a, II, a slovenski na Uredništvo »Istre«, Ljubljana, Erjavčeva 4a. ARiBERTO SMAREGLIA PONOVNO NAGLAŠAVA SLAVENSTVO KOMPOZITORA ANTONIA SMAREGLIE DRUGO IZDANJE KNJIGE »VITA ED ARTE Dl ANTONIO' SMAREGLIA« Antonio Smareglia Ko je Antonio Smareglia . znade svaki kulturan Istranin, a pogotovo svako ko se bavi muzikom. To je ime jednog kompozitora, koji je ostavio iza sebe djela od vrlo velike vrijednosti. Mnoge njegove opere doživjele su velike uspjehe na velikim talijanskim pozornicama, a i po ostalim evropskim pozornicama. 0 njemu su odlični historičari muzike izrekli laskav sud. Za čudo njegova djela ipak u novije vrijeme u Italiji ne daju. On je u neku ruku skinut s repertoara. Ima tome više razloga. Medju ostalim tu su i čisto umjetnički razlozi: Smareglina djela se razlikuju po svojoj strukturi i tendencijama od svega ostaloga što je stvoreno u talijanskom lirskom teatru. To je ne samo druga škola i upliv (Wagner je i danas stran i neshvatljiv Italiji, a Wagner je Smareglina škola), nego i sadržajnost i duh muzike. A ima i političkih razloga. Sve je to jedan kompleks, koji poštovatelji Smareglie izražavaju sa dvije riječi: »II caso Smareglia« — »Slučaj Smareglie«. O tom nepriznavanju jednog umjetnika, koji je bio upravo genijalan kao stvaralac, pisalo se mnogo po talijanskim novinama i revijama, a štampane su o tome i knjige. Sinovi Antonia Smareglie Mario i Ariberto izdali su o tome svaki po jednu knjigu. Ona Ariberta Smareglie naročito je interesantna. Ariberto Smareglia živi već nekoliko godina kao politički emigrant u Švicarskoj. On je po zanimanju novinar. Po uvjerenju je socijalista. U roditeljskoj je kući odgojen talijanski, naš jezik je počeo učiti u svojoj četrdesetoj godini, kad se vratio iz Rusije, gdje je bio zarobljen za vrijeme rata. Apsolutno odan svom ocu, Ariberto je vodio za svog oca ogorčenu borbu za priznanje njegove vrijednosti i pozna slučaj svog oca najintimnije i u detalje. Po smrti kompozitora Smareglie Ariberto je to sve napisao u knjigu, koja je izišla 1932 u izdanju Artura Salvioni et Co Belinzona (Švicarska) pod naslovom »Vita ed arte di Antonio Smareglia«. Kad je ta knjiga 1932 bila izišla mi smo o njoj opširno referirali. Učinili smo to s jednog naročitog razloga. U toj je knjizi Ariberto Smareglia kao neku crvenu nit provukao kroz čitav život i rad svog oca njegovo slavensko porijeklo, slavenski karakter i slavenski stvaralački duh. U toj knjizi ima vrlo mnogo tih detalja, da bi se sve to isplatilo reproducirati u jednoj naročitoj brošuri, da se kao dokumenat očuva što trajnije 1 vidnije. Sin nam jednostavno nudi svog oca velikog kompozitora, i dokazuje nam kako mi imamo više prava na njega nego Talijani, ma da je za Talijane stvarao i ma da je njihov jezik govorio. Znali smo uvijek da je majka Antonia Smareglie bila Hrvatica, ali Ariberto Smareglia ide i dalje i pokušava da dokaže, da je i po ocu Antonio Smareglia slavenskog porjekla. Već u prvom dijelu biografije, tamo gdje govori o rodjenju i porijeklu svog oca Ariberto iznosi _ interesantne tvrdnje. On nastoji da potraži u daljoj prošlosti svoje pretke i konstatuje, da je djed njegovog oca došao kao tkalac u Vodnjan kod Pule iz Karnije. Ima doduše u Italiji oko Vicence imena Smerigli, ali ni ti Smerigli ne bi morali biti talijanskog porijekla, nego je to, kaže »jedna egzotična grana slučajno zalutala u talijansku šumu«. Ariberto Smareglia kuša da korijenom prezimena Smareglia, koji je slavenski »smar« — »smr« dokaže, da to prezirne nije talijansko, nego da ima »čistu slavensku etimološku derivaciju«. On kaže da su se Smareglie doselili u Karniju po svoj prilici iz slavenskih predjela, jer je u prošlosti slavenska infiltracija u onim krajevima bila jaka, pa i sada su tamo slaveni saču-vali svoju etničku samostalnu fizionomiju. A prezime Smareglia, kaže Ariberto, i ima simptomatičnu analogiju i s nekim vrlo uobičajenim češkim prezimenima. Smareglia Antonio se rodio u Puli 1S54. Njegov otac Franjo, koji je govorio talijanski oženio se Julijom Štiglić. kćerkom mornara Jakova Štiglića iz Ike kc* Lovrane. Ariberto Smareglia kaže: »Julija Štiglić bila je žena neobične duše i tijela, iako jednostavna pučanka, snabdjevena ranrednom moralnom i fizičkom energi-,om kakvu posjeduju samo Hrvati u Istri, osjećajna, dobra i budna čuvarica kuće puna požrtvovnosti. Ona je naročito volila svog prvog sina, kojeg je zvala Tonči i lončele, hrvatskim imenom od milja za ^ntun. Kad je došla u Pulu nije ni znala slavenstvo kompozitora Antonia Smareglie špalta 2. talijanski nego samo svoj hrvatski jezik i tek kasnije je naučila dijalekt koji se govori u tom gradu. Tako je mali Tonči bio ljuljan sugestivnim istarskim slavenskim uspavankama, a to je, kako mi je sam otac priznao, imalo neizbrisivih refleksa u njegovoj duši. pa se odrazilo i u njegovoj muzici«. Na nekoliko mjesta u svojoj interesant noj i iskrenoj knjizi Ariberto naglasuje ne samo slavensko porijeklo, nego i slavensko osjećanje svog oca, njegovu slavensku duševnu strukturu, dispozicije i tendencije. Bilo bi preopširno, i ne bi stalo u okvir jednog novinskog članka, kad bismo sva ta mjesta htjeli citirati, ali citirat ćemo ipak nekoja. Na strani 32 Ariberto na pr. kaže: »Od majke Hrvatice on je nesumnjivo naslijedio temeljno i osnovno u svojoj ličnosti. Njegov genij ima karakterističnu masivnu strukturu slavensku, u izvjesnom je smislu zaokružen, jednosmjeran radi svoje intimne koncentracije. To dokazuje uspon njegove realizirane umjetnosti, u progresivnoj liniji, ali njegova je umjetnost uvijek disciplinovana kriteriju estetike, i toj je stalnoj liniji ostao vjeran do smrti. On je sam bio intimno ponosan svojim slavenskim porijeklom, tako, da se jednom, za probe opere »Abisso« poslije drugog čina, nagnuo k meni i ispovjedio mi se: »Samo slavenska duša mogla mi je diktirati ovu muziku«. Puerilno je kad talijanska kritika pridaje njegovoj muzici latinski karakter, dok u toj muzici naprotiv dominiraju dubina i melankolija izražaja karakteristične za slavensku muziku i slavenski temperamenat. Dovoljno je da se čuje prva scena Djiske, Marijele i Anzel-ma u prvom činu »Abissa«, pa da se osjeti precizna vibracija i .derivacija jedne slavenske duše. A i njegova praktična vizija života bila je simplicistička, primitivna, bez žitkosti i plastičnosti. Smareglia, kao i narod primitivan i nabujao od energija fizičkih i duševnih, kojem je pripadala njegova majka, pristupio je realnom životu s idealističkim nasrtom, ne obuzdanim i ne-deformiranim stoljetnim iskustvom starih i rafiniranih civilizacija«. »Dok su veliki Talijani, kao Verdi, Bellini, Donizetti, u ekspresivnim kvalitetima ekstenzivni kod Smareglie ta je toplina uvijek »intenzivna«, što je karakteristično za slavensku muziku. Dosta je da se čuje prvi čin »Abissa«, pa da se negira Sma-reglj svaki identitet ekspresije s talijanskom muzikom. U toj operi melankolični fa-talizam Djike i spoljašna veselost Marijele pravi su izražaj slavenske duše. Ali i sva ostala njegova produkcija ima duboku ekspresivnost. koja nema veze sa savremenom talijanskom muzikom. Narodnost Antonija Smareglie gubi se u jeziku muzike, u toj umjetnosti sviju naroda, ali ako bismo htjeli da njegovu ličnost metnemo u granice jedne nacije moramo zaključiti, da on pripada slavenskom narodu po intimnom sadržaju svoje umjetnosti...« Sve to, a i mnoge druge slične stvari, koje je Ariberto napisao u knjizi o svom ocu, kad je ta knjiga izišla u svom prvom izdanju izazvalo je ogorčenje na talijanskoj strani. Naši članci i pisanje zagrebačkih »Novosti« o knjizi Ariberta Smaregliie revoltirali su tršćansku fašističku štampu i razvila se ogorčena kampanja protiv pisca knjige i tendencije te knjige. Kampanju je vodio »U Popolo di Trieste«, u kojemu su pisali razni ljudi, koji su se smatrali pozvanima da brane Antonia Smaregliu pred — njegovim sinom. Javili su se bili čak i nekoji rod jaci Antonia Smareglie, a naročito je oštar bio dr. Aldo Smareglia, nećak kompozitora. Drugi sin Antonia Smareglie — Mario, koji je živio u Italiji i koji je bio upisan u fašističku stranku, bio je prislijen takodjer da nešto kaže - — obranu oca pred bratom Aribertom........ (Mario, koji je mnogo stradao, a to je stradanje bilo u vezi i s očevom tragedijom, svršio je malo zatim — samoubij-stvom.). čitava ta fašistička kampanja povodom knjige o Antoniu Smaregli imala je za rezultat još veću upornost stava Ariberta Smareglie. Ništa ga to nije smelo, svi ti napadaji, invektive i prostote, koje su upućene na njegovu adresu. Naprotiv: on svoju knjigu izdaje ponovno, u drugom izdanju, popravlja je i upotpunjuje i dodaje joj jedan predgovor, u kojemu odbija sve napadaje sa fašističke strane na jedan majstorski način. Drugo izdanje knjige »Vita ed arte di Antonio Smareglia« izišlo je u Belinzoni (1936) kod izdavača Artura Salvioni et Co. U predgovoru drugog Izdanja Ari berto Smareglia govori ponovno o slavenstvu svog oca i odbija prigovore, koji mu se čine, pa kaže: »Isticanje hrvatske narodnosti nje gove majke Istranke za mene je, kao biografa i sina, stvar ponosa iz dva razloga: jer odgovara istini upravo biološkoj, koju nisam mogao zatajiti, a što ne bih nikada učinio, a i zato, jer samo s tim razjašnjenjem može da se baci svjetlo sigurne i integralne procjene na njegovu umjetnost, da bi ta umjetnost mogla da zasja u svojoj punoj univerzalnoj vrijednosti«. A zatim Ariberto Smareglia kaže, da bi ovakvo tretiranje od strane Tršćana prama svim ljudima od imena, koji se smatraju Talijanima moglo imati teške posljedice. Pisac misli, da bi se u tom slučaju Italija morala odreći mnogih svojih ljudi, koji nisu porjeklom Talijani, a tih ima mnogo u Julijskoj Krajini. Na duhovit način Ariberto Smareglia uporedjuje: »Nacionalna borba izmed ju Talijana i Slavena, koja se je vodila u Trstu prije rata, ima nesumnjivo svoju historijsku stranu i slavnih epizoda, ah zato nije lišena niti zabavnih i šaljivih epizoda. Bilo je dovoljno, naprimjer, da se pojavi ploča brijačnice sa slovenskim imenom, pa da se lice mnogih gradjana naoblačL A kad uzmemo, da je umjetnik kova Antonia Smareglie nešto više nego Jedan brijač, možemo dobro da shvatimo uzbunu, koju su provocirale moje tvrdnje o simpatiji za Slavene, pa čak i istokrv-nost s Hrvatima Julijske Krajine. Ali Hrvate Julijske Krajine, žao mi je »Popola di Trieste«, nisam izmislio ja, a nisam htio niti da ih izbrišem iz registra pučanstva iz jednog jednostavnog razloga: umjetnost moga oca nema što da izgubi, nego naprotiv ima sve da dobije, ona je oplemenjena time što je očuvala duhovnu i fizičku vezu s jednim vrijednim narodom kao što je slavenski, koji je dao historiji čovječanstva Tolstoja, Dostojevskog, Husa i Smetanu, te tolike druge plemenite duše, koje se vezuju jed-nakošću rase s Hrvatima Julijske Krajine, ma što rekla škrabala od »Popola di Trieste«. Već zbog ovoga trebalo Je zabilježiti ovo drugo izdanje knjige o Antoniu Smaregli. (* * *) MALE VESTI — Talijanski emigranti u Francuskoj lsu do sada sakupili za španjolsku vladu 101.438 francuskih franaka. * — Nekoliko stotina talijanskih antifašista je krenulo prošle sedmice iz Barcelone na frontu da se bore protiv španjolskih fašista. ♦ ( — Medju talijanske mornare, koji se nalaze u španjolskim vodama proširen je letak u kojem ih talijanski antifašisti pozi vi ju da ne pucaju na španjolski narod. U tom letaku se kaže: »Mussolini bi htio da vi postanete ubojice španjolske revolucije«. * — Guksa, ras izdajica, došao je ovih dana u Rim da se pokloni Mussoliniju i da primi svojih 30 srebrnjaka. — Vlada u Burgosu je odlučila da na području koje se nalazi pod njenom vlascu vrati Isusovcima svu zaplijenjenu imovinu. * — Radništvo francuske tvornice aeroplana »Loche« odlučilo je, da će španjolskoj vladi pokloniti dva aeroplana bombaša. Aeroplane izradit će u sa-moj tvornici, a troškove namirit će radništvo prekobrojnim satovima. Ministar zrakoplovstva Cot izjavio je, da ne ce spriječiti namjeru radnika. ♦ — Gradiščanskim Hrvatom se na qi^v,naClnTbolje godi kot Koroškim mhh h, ?1; namreč 46 čisto hrvat- _ hudskih sol. Preteklo leto so dobili se 4 nove. 4c ,o etsjednik talijanskog prcduzeća ?I°™aclJv r.l?dn,ka ugljena obavijestio je Mussolinija da je u toku mjeseca jula proizvedeno ugljena u rudo-u Istri i Baku Abisu u Sar-diniji 80.000 tona. Pretsjedništvo ovog talijanskog preduzeća računa da će u toku ove godine mjesečna proizvodnja ugljena u ovim talijanskim rudokopima iznositi 100.000 tona. sfc . ““ Talijanska poštanska uprava iz-vjestlla je, da poštanske pošiljke za Italiju sa knjigama i štampanim muzikalijama, koje se ne otpremaju u paketima, vec se šalju kao štampane stvari i pisma moraju biti snabdjevene carinskom deklaracijom. nr^iv £“?*e“2?ì aržan veliki milinr nnrpd i^hjunskog fašizma. Defilujući talnanskog konzulata, manifestanti su vikali: »Treba učiniti kraj mie-san,:|u *taI1je u španski gradjanski rat!« — 1 slično Nošena je tabla na kojoj je pisalo da talijanska vlada treba da se stara o vlastitoj zemlji, a ne o drugima. * Talijanska krstarica »Gorizia« se nalazi u španjolskim vodama. Na njoj :e, ?: došl° do eksplozije, pa je oštećena. Jedva su je dovezli u Gibraltar. Uzrok eksplozije nije poznat. + 0k,° 60 plemenskih poglavara i drugih starješina oblasti Gale u Zapad-noj Abesiniji predalo je memorial bri-vladl* u kome traži da Velika ak ,zatrazi mandat nad Zapadnom Abesinijom. Ti poglavari izjavljuju da pretstavljaju preko dva milijuna' i;tanovnika zapadnih neosvojenih kra- * 1 i«T^ne L Ja,ija !• je imel Rim 1,183.441 prebivalcev, Milano 1,117.781, 7ie°e«tkD2,®7-103’ Trst 252,303, Videm Irloe’ J?eka 56-686- Pulj 54.495, Gorica 51.485, Zader 22.983 prebivalcev. % *“ .15-000 goveda poslat će jugoslo-venski izvoznici madridskoj vladi. Iz-voznici su stavili uslov da se goveda plate unapred. 6 KAKO VLAST ŠTITI DOSELJENE TALIJANE PO NAŠIM SELIMA što radi doseljeni Dante u Vodicama Vodice, augusta 1936. — Još u godini 1928, kada se je gradila nova cesta od našeg sela do sela i stanice Podgorje, doselilo se više talijanskih radnika u naše selo na rad. Medju ovima došao je i neki Dante i odmah se ođo-maćio u našem selu gdje se i oženio sa jednom našom djevojkom imenom Rotar Cvjetka, s kojom ima već osmero djece. U našem si je selu našao stan kojega mu plaća općina, a povrh toga Ima od općine 1 mjesečnu potporu. Ni ovo ne bi za nas bilo nikakvo zlo, da se nije ovaj počeo i drugačije utaborivati. Njemu je općina kupila 4 koze i šumska milicija dala mu je dozvolu da ih smije držati, đočim nama domaćima nije dozvoljeno. Općina mu Je dozvolila da te koze smiju pasti po našem za-; edničkom zemljištu, ali ovaj radi sada ito on hoće. On jednostavno koze za-tjera po našim vrtovima. Mnogima je tako napravio veliku štetu svojim životinjama. Mi smo dali štetu procijeniti i procjenu odnesli na općinu, ali sve uzalud. Da taj Dante pokaže da se njemu ništa ne može, išao je na općinu i optužio je cijelo selo, da mu u selu njemu i njegovoj familiji prijeti opasnost kao Talijanu. Po njegovoj tužbi povedena je sa strane karabinjera istraga, a bio je pozvan na općinu u Materiju i na prefekturu u Rijeku naš seoski starješina Ribarič Josip. Njemu su na općini, a i na prefekturi zaprijetili da ako se štogod dogodi Dantetu da će on i cijelo selo nastradati. Na ove prijetnje naš je starješina Ribarič odgovorio da Dantetu ne prijeti nikakva opasnost, nego da on radi velike štete seljacima po vrtovima i polju, ali mjesto odgovora bio je istjeran iz općine, jer da laže i da mi Hrvati mrzimo njega jer da je Talijan. — ćić , Šlfpss nT,r7„fnfna nesreča se je zgodila v ^vto nekega noveškega trgovca, ki je stal pred drogerijo Hengen, se je X*«10 Rremlkati p° strmini nav-,e-3Sn° Sil° je Zadel 0b WOSk Hertmann, kjer je podrl na tla 70 letnega Josipa Pertosa iz U. Bistrice, ki je kmalu na to Izdihnil. iann SOTRUDNIKOM »JADRANSKEGA KOLEDARJA« . ,T"d! letos bo iz§el naš »Jadranski koledar«. Obračamo se na vse sofrudnike s prošnjo za sodelovanje. * repHcani smo, da nam bodo vsl naši dosedanji stalni sotrudniki ostali zvesti, a prosimo tud! one. kl so do sedaj stali ob strani. Želimo, da bf bll ta »Koledar« vreden Izraz vse kulturne moči naše emigracije 1n vredno nadomestilo vsega, kar nam je fašizem uničil. Slovenske prispevke pošljite na podružnico »Istre« v Ljubljani, Erjavčeva 4a. KULTURNE NALOGE EMIGRACIJE , «%, — Emigracija je bila že v najstarejših časih in je ostala do današnjega dne. Svetopisemski Mojzes je bil vodja emigrantov — Izraelcev. Preseljevanje narodov v starem veku je bila emigracija v večjem obseg« prav tako tudi izseljevanje v Ameriko. Do emigracije pride iz različitili razlogov: iz ma*eriialnih, verskih in političnih. Mojzes je iskal v Egiptu boljšega kruha. prav tako so iskali »Amerikanci« v novi domovini kruha in zlata. Med njimi pa je bilo stotisoče Židov, ki so bili preganjani na Ruskem in Poljskem radi vere. Lep primer politične emigracije nam nudita povojna Turčija in Grška, ki sta si zamenjali emigrante. Najljepši primer pa smo mi sami. Pri emigrantih iz Julijske Krajine sta prišla v poštev obe plati: materijalna in politična. Za slovanski živelj v Julijski Krajini ni ne kruha ne politične svobode: oni so obsojeni na smrt. Obsojeni so — do eksekucije pa še ni prišlo in upajmo, da tudi nikdar ne pride! Za eksekucijo sta namreč potrebna nož in glava, za njen boljši ali slabši uspeh pa oštrina noža in trdota vratu. Nož je oster, oštrejši kakor smo si mislili, toda tudi naš vrat je trši, kakor je rabelj pričakoval. Emigracija je lahko prostovoljna ali neprisiljena. Večina izseljencev je neprostovoljnih; potreba žalostnih socijalnih in gospodarskih razmer ali politična nasilstva so jih odtrgala od zemlje in pognala preko mej. Včasih pa je emigracija prostovoljna in zasleduje celo posebne namene, predvsem politične. Taka je bila češka emigracija v evropski vojni. Kako potrebna je bila ta emigracija za Češkoslovaško državo in kakšne sijajne uspehe je imela, ve vsakdo. Češka emigracija je bila kvas za ustanovitev velike Ceško-slovaške republike. Brez nje bi bila Ceško-slovaška država okrnjena! Emigracija je bila večkrat potrebna in koristna kakšnemu narodu! Ona je rana, je bolečina naroda, vendar je večkrat tudi bolečina potrebna. Cankar je dejal: »Tisoč ur trpljenja za uro veselja!« Ali ni italijanska materijalna emigracija tista, ki je italijanski narod gmotno Podpirala in ga vrgla v politične avanture? Ali ni zopet italijanska emigracija tista, ki je razkrila vse temne strani fašističnega diktatorskega režima? Ali ni naša emigracija tista, ki je vedno opozarjala na itafijanski imperijalizem in na vse, kar je z njim v zvezi?! Emigracija je vod. ki spaja embrii z materinim telesom, emigracija je kakor zeismografični aparat, ki čuti in zaznamuje vsak tresljaj rodne zemlje, emigracija je kabel dveh celin, ona je tipalka mogočnega termita. Blagor tisti emigraciji, ki je sedla na ' bratsko zemljo in ki ni dobila zaušnice! Kako strašno je emigrantu, ki ne ve, kam bi položil svojo trudno glavo! Rojaki! Vem, da se je že marsikomu stisnilo srce, ko je premišljal o svoji usodi, vendar mora vsakdo vedeti, da si mora vsakdo zaupanje in spoštovanje ustvariti sam! Nič ne pade izpod neba! Emigracija mora znati si sama utirati pot, emigracija mora dokazovati in dokazati, da je potrebna. Le kulturno nizko stoječemu ljudstvu je politična emigracija naše vrste nepotrebno zlo. Postopanje kakega naroda z njemu pripadajočo emigracijo je merilo njegove kulturne in politične zrelosti. Emigracija je večkrat avant-garda, Predstraža politično zrelega naroda. Emigracija je k/as narodne bodočnosti. Zato je naloga emigracije za narod velike važnosti Emigracija je tipalka skrivnostnega termita. Zato bodi previden, kajti tipalka mora biti prva! — Bodi pametan, zakaj tipalka lahko spelje na krivo pot še tako mogočno telo. Izbrati je treba pravo pot! ~~ Bodi pogumen! Tipalka mora prva k ognju. Narod brez emigracije je termit brez aparatov, je železnica brez signalov. Emigracija je most čustev in idej ločenega naroda, je daljnovod, ki prinaša luč, klešče, ki segajo v žerjavico. Bratje rojaki! Ne bodimo potrti v srcih! M' moramo biti politični vojščaki in naše orožje je delo in naša prepričevalna beseda. Še leta 1926 niso verjeli Srbi v Beogradu, da Italijani utrjujejo mejo proti Jugoslaviji. Danes ve to že vsako srbsko dete. To je delo emigrantovi Pravi emigrant ima vedno eno pred °čmi: misel na domovino, blaginjo domo-vine, cilj emigracije pa je osvoboditev do-movine in vrnitev v domovino. Delo nas Približuje cilju. J Sredstva za dosego tega smotra so naj-raziičnejša. Važno nalogo, pri tem pa ima- tudi kulturne panoge, to je umetnost, znanstvo in prosvetno delo. V teh pano-Kah deluje emigracija lahko aktivno, ali Pasivno, ali oboje. Kakor vsakemu emigrantu, tako mora biti tudi emigrantu Pnietniku nesrečna domovina vedno pred Pčtni, sicer dela svoji očetnjavi krivico. Emigrant umetnik je prvi poklican v služ-domovine. Njegov duhovni poklic je “Ui glasnik naroda. On prihaja iz naroda n živi za narod. Umetnik, ki ni duhovno l^ezan s svojo domovino, je suha veja. P'satelj in pesnik, dva kulturna delavca, bosta zajemala motive iz zasužnjene domovine. Verno bosta podajala v izbranih besedah življenje in čustva svojih rojakov ^ nesrečni domovini. Kazala bosta vse tr-Phcnje in vse gorje svoji bratov. S prstom bosta kazala na krivice, vžigala bosta sveto jezo do mučiteljev in ljubezen do zasužnjene slovenske zemlje, vžigala pogum in upanje v boljše čase. Uverjen sem, da ako bi poljska mati ne bila rodila Sienkie-vvieza, bi danes Poljska ne bila tako kot je. Sienkiewicz je z romani obnovil poljsko državo! Ruski emigranti so prekvasili Rusijo nekajkrat. Ni pa dovolj, če pesnik in pisatelj napravita svojo dolžnost, če svojo »srčno kri škropita«, kakor pravi lepo naš goriški pevec Simon Gregorčič. Dolžnost emigracije je, da ju podpira na svoj način, to je, da takšno beletristiko, ki je v službi emigracije, čita in razširja, med seboj in izven sebe na vse dane načine. Pesnik in pisatelj bosta zajemala v pesmi, prozi in dramatskih delih motive, ki se tičejo izgubljene domovine in vsega, kar je v zvezi z njo; emigracija pa bo v prvi vrsti tako beletristiko razširjala. Najprej bo sama posegala po njej, dalje jo bo razširjala med somišljeniki in končno med vse plasti tistega naroda, med katerim živi. Ustanavljala bo knjižnice z emigrantsko beletristiko, prirejala bo recltacljske večere in igre, ki se tičejo ožje domovine. Zato je treba organizacije in kolektivnega dela. Brez smotrenega organizator-nega in sistematskega dela ni pravega uspeha. Seveda so tudi poedinci zelo važni, predvsem v podrobnem propagandnem delu, posebno tam, kjer ni organizacije, niti društva. V organizaciji sami so pa taki poedinci važni, ki dajejo organizaciji inicijative. Priden, pameten in prepričevalen poedi-nec je v emigraciji zlata vreden. Dobra emigrantska organizacija pa je tako močna armada, da je pol zmage že na njeni strani. Dobri emigrantski organizaciji se ni bati neuspehov in porazov. Ona je večkrat tako močna, da stoji celo pri državnem krmilu. Ruska emigracija ima še danes vpliv pri nas. Zasužnjen narod, ki nima emigracije, borbene emigracije, je izgubljen! Kar velja za beletristiko ali literaturo, to velja tudi za druge panoge umetnosti. Vzemimo slikarstvo. Slikar emigrant bo slikal v prvi vrsti motive iz nerešene domovine, bodisi da ti motivi kažejo lepoto dežele, običaje ljudstva ali zgodovinske momente iz njegovega življenja, ali pa kažejo njegovo bol in njegovo trpljenje. Zadeva emigracije in njene organizacije pa je, tako propagandno gradivo razstavljati, objavljati v listih in revijah, razmnoževati ga doma in v inozemstvu. Isto velja za kiparsko umetnost. Pero, čopič, kleparsko dleto, struna, beseda igralca, recitatorja, predavatelja ali govornika in celo besede v razgovoru na ulici imajo iste naloge in moč. Vsa umetnost je mogočna zaveznica emigracije. Seveda ne smemo umetnosti profanirati. Tudi glasba je mogočno propagando sredstvo, morda najpopularnejše. Lepa melodija iz domačega kraja vžiga ljubezen do domače zemlje, obuja dragocene spomine, ki so nežne, toda trdne vezi z domačo grudo. Ena sama priprosta pesem lahko poplavi vso jugoslovansko zemljo, se preliva skozi stotisoče src, vžiga jih, opaja, navdušuje, privezuje na zemljo, odhaja preko mej k bratskim narodom in celo v tujine. Kakšno moč ima ena sama priprosta narodna pesmica, zapeta ali tudi zaigrana brez besed! Pesmi »Volga«, »Ei uhnjem« in »Rdeči sarafan« so objele ves svet. Kdo je pokazal njih lepoto? Emigranti so bili tisti, ki so jo prenašali iz kraja v kraj. Balalajke so jo ponavljale tisočkrat. Ali more to škoditi ruskemu narodu? Ne. le koristititi! Zamislite si prostran trg in sredi njega ogromen kip, ki naj predstavlja izgubljeno Julijsko Krajino. Kaj bi ta spomenik govoril brez besede, ako bi bil dobro ustvarjen? Emigrant Adolf Hitler je napisal knjigo »Mein Kampf« in ta knjiga mu je položila nemško državo in s tem tudi 70 milijonski nemški narod v naročje. Srbski učenjak emigrant v Ameriki Pupin je rešil Jugoslaviji kos Banata. On je rešil Jugoslaviji tudi naš Bled in Bohinj iz italijanskega žrela. To je sam zapisal v svoji knjigi »Od pastirja do izumitelja« in v tej knjigi, izdani v Ameriki v angleškem jeziku, se m sramoval glasno povedati, da je bil srbski pastir, ki ni znal niti čitati niti pisati. Naša emigracija v Jugoslaviji je močna po številu in je iz vseh plasti naroda. Zato je njeno delo lažje, uspeh sigurnejši. Nasi emigranti sede na važnih mestih in celo v zbornici in senatu. Koliko lahko koristijo naši stvari, si lahko mislimo. En sam človek lahko dela čudeže. Biti pa mora pravi človek, njegova ljubezen mora biti velika, a osebne koristi pod ničlo. Naj reasumiram na kratko. Vsak pesnik emigrant naj opeva bol izgubljene domovine Primorske. Istre in Koroške. In še dalje preko teli mej naj leti njegov duh: med beneške Slovence, med brate na zgornjem Štajerskem, Madžarskem in v Rumuniji. v Albaniji in Grški in celo v Nemčiji ter preko oceanov, kjer žive naši rojaki emigrantje. On naj opeva lepoto domače zemlje in njeno staro slavo. — Emigracija pa naj podpira njegovo delo s tiskom, izdajanjem njegovih del. z recitacijami, prevajanjem, reklamo doma in na tujem. (Čitalnice, založbe). ififcr/nam Je sxia /J 'xJmùc ^jL/e £os/zmod vodstvom spretne roke g. Jarca. Skupno so odkorakali preko Marofa na veselični prostor in nato k zajtrku. Ob tri četrt 9 ur Jo sledil skupni odhod z zastavo na čelu kapiteljsko cerkev k sv. maši, ki Jo Je za padle daroval č. g. kanonik Terškam. Pevci »Istra—Trst—Gorica« so peli med sv. mašo lepe slovenske pesmi in zaključili s pesmijo »Usliši nas, Gospod«. Po sv. maši Je bila skupna seja in ogled naše dolenjske metropole. Ob 3 uri pop. Je pričela tekma najboljših V*** JV- ÀJ.CVJ V/V/AJOAAA balincarjev. Sreča Je naklonila zmagovalcu g. Filipiču Antonu lepo darilo in častno diplomo. Od 19 uri se Je pripeljala druga skupina iz Karlovca 40 po številu in Jazz-godba »Hrvatski dom« iz Karlovca. Ob 20 uri se Je pričel bogati program večerne prireditve. Brezhibno uspele pevske točke pod taktirko g. Jarca in g. Gregoriča so občinstvo presenetile. Mlademu zboru se obeta lepa bodočnost, predstavi se lahko pred še tako razvajeno publiko. Solo-petje opernega pevca g. Jarca Je občinstvo zadivilo. Ne smemo pozabiti gdč. Solze Martelančeve, ki Je s svojim mladinskim solospevom osvojila navzoče. S tem Je bil končan propagandističen del, na kar sta mojstra-komika g. Ferletič in g. Povodnik prevzela vloge in Jih mojstersko rešila, da Jim Je občinstvo solzno sledilo. Abesinska skupina Je prišla srečno v Novo Mesto in nam pokazala svojo žilavost, tudi čevljarček Je peklenščka dobro opeharil. Izboren Jazz se nam je predstavil v svoji dovršenosti in častno izpolnil program zabave. Občinstvo je bilo nad vse zadovoljno, le škoda, da so bili premnogi vsled prevelikega navala primorani zapustiti veselični prostor. Obsežni vrt Je bil napolnjen do zadnjega kotička. Pri prireditvi smo opazili sreskega načelnika g. Mahniča iz Novega Mesta- sreskega načelnika iz Cernomlja g. Krtina, ' ~ " Matico »8 Jesenko in Fodboršek ter ga. iz Maribora Je zastopal g. Turk. Društvo »Soča« se toplo zahvaljuje bratskemu društvu »Istra—Trst—Gorica« iz Karlovca, društvu »Hrvatski dom« in vsem onim, ki so aktivno pomagali, osobito domači publiki, ki Je v takem časnem številu obiskala prireditev in nas podprla v delu za našo neosvobojeno zemljo. Ulaga Jos. Prosvetno in podporno društvo »Tabor« v Kamniku Kamnik, 26 avgusta 1936. Emigrantsko društvo »T-a b o r« v Kamniku, s tem sporoča vsem bratskim emigr. organizacijam ter svojemu članstvu, da se Jo na svojem IV. rednem občnem zboru, dne 21 Junija t. 1. novo izvoljeni odbor sestavil na svoji zadnji odborovl seji sledeče: Predsednik: Peterlin A., podpredsednik Gruden R., tajnik: Vodopivec R., blagajnik: Zidarič A., odborniki: Abramič J., Mrevlje J., Polenčič And., Vadnjal Ad., Vižin M. Pregledniki: Bizjak Sl., Zavrtanik Fr. Tem potom tudi polaga »Tabor« vsemu svojemu članstvu na srce svoj ojjomin, da iz- lilo oni tovariši, kateri so stalno zaposleni! Žalostno življenje naših nezaposlenih tovarišev in vedno še na novo prihajajočih rojakov — beguncev — nam vsem nalaga, da brezpogojno, ako čutimo ž njimi — vršimo svoje društvene dolžnosti. Tovariše odbornike pa vabim, da so čim bolj požrtvovalni pri svojih odborniških dolžnostih, ker drugače no bo nikdar doseglo postavljenih ciljev. Iz seznama naročnikov našega emigrantskega glasila »Istra« katerega vodi naš društveni blagajnik, je tudira zvidno žalostno stanje ter veliko zanemarjenje plačevanja naročnine. Zato apeliram na vse naročnike v našem srezu, da tudi oni izpolnijo svojo dolžnost v kolikor Je dosedaj še niso In obenem naj tudi iščejo še novih naročnikov za list »Istro«. — Predsednik: Peterlin. DROBNE VESTI IZ NASE DEŽELE — Mussolini je darovao gradu Poreču kip rimske vučice. Istarska fašistička štampa je raznježena tim darom. * — Stihović Jure Ivanov iz Vižinađe teže je ranjen na radu u dolini Mirne. * — Gregorič Anton iz Labina ranjen je u labinjskim rudnicima minom. ♦ — Svaki na četiri godine robije i na globu od 14.000 lira osudjeni su u Trstu 21 o. mj. radi kriumčarenja Ivan Slabeč, Jakob Istenič, Jakob Leskovec i Karlo Poženel. Sva četvorica su jugo-slovenski državljani. * — Velike vježbe s zagušljivim gasovima, iperitom i suzavcem, održane su 22 o. mj. u Puli u Valelungi. Osobita pažnja se posvetila čišćenju terena od zatrovanog plinom. Posebna odjeljenja vojske su ulazila u zatrovane zone 1 kalcijevim kloratom očistile za čas teren. Vježbama su prisustvovali i novinari. * — Smrtno se ponesrećio padom sa bicikla svećenik Fran Pahor iz Komna, gdje je bio kapelan. Sumnja se da će ostati u životu. ♦ _ Nadbiskup Margotti Je posjetio Cerkno 23 o. mj. gdje je izvršio kriz-manje. Iz pjevačkog zbora društva »Istra« u Zagrebu Pozivaju se svi odbornici pjevačkog zbora da nefaljeno đođju na sjednicu koja će se održati U ponedjeljak, dne 31 augusta 1936 u 7.30 sati na večer u društvenim prostorijama. Pročelnik: Prelac Juro — Od 20 avgusta do 20 septembra bo za vse tujce, ki potujejo v Trst, za 50 posto znižana vožnja na železnici na vseh postajah Italije. ♦ — Ob stoletnici svojega obstoja je znana paroplovna družba tržaški Lloyd priredila obsežno pomorsko razstavo. ♦ _ Goriški nadškof mons. K. Margotti je imel birmo v Sedlu, Kredu in Zavratcu. * •-»- V rajbeljskem rudniku se je ponesrečil 24 letni Matija Kravanja iz Bovca. Zlomil si je levo roko iz dobil težje poškodbe na glavi. Prepeljali so ga v Gorico. * — Požar je uničil hišo Josipu Hledeju iz Šmartnega pri Kojskem. Zgorelo je tudi poljedelsko orodje in krma. škode je za 20.000 lir. Gasit so prišli goriški gasilci. ★ — 300 mladih fašistov je Imelo zadnjih 15 dni strelne in druge vaje na Črnem vrhu in okolici. Manovrirali so posebno ob jugoslovanski meji pri Hotedršici. + — V poreški luki so našli na dnu morja staro ladjo dolgo 20 m. na njej so našli več kupov krogel za topove. Domnevajo, da je bila ta ladja potopljena med 1. 1809—1813. za časa ilirskih provinc. * — Znano Kozuličevo ladjo »Saturnia« so znatno predelali. Zamenjali so stare motorje z novimi. Tudi prostore za pot-so razširili. Prej je parnik vkrcal 1.700, sedaj pa bo samo 1.300 potnikov. Tudi brzino so zvečali. — Goriško občino so obiskali tatovi, iz ul. Mazzini so se ponoči splazili v poslopje, v tehnični in demografski oddelek, kjer so iz miznic pokradli 170 lir. — V Krombergu pri Gorici sta bila težko ranjena zaradi eksplozije granatnega vžigalnika 39 letni Makuc Vincenc in 12 letni Roman Blažič. * — Na Goriškem so zopet dovolili klanje telet izpod 180 kg. teže, kar je bilo za časa sankcij prepovedano. * — Dne 21. t. m. je umrl v Gorici dr. theoL Cikovič Ludvik, profesor malega seminišča. * . — 48 letnega Gorjupa Josipa iz Gorice so zaprli za 45 dni radi pijanstva in motenja javnega mira. 20 letna Skomina Ana iz Gradiškute je dobila 2 meseca zapora radi prekršitve stnovanjske določbe. Dva meseca zapora je dobil Evgen Reja iz Vipolž, ker je podkupil Makuca Antona .in Makuca Vincenca da bi krivo pričali proti Makucu Josipu. * — Oltarni prt za katoliško cerkev v Adis Abebi so darovale fašistične žene Trsta. Poleg religioznih motivov v stilu XVI stoletja je vanj vtkan fašistični sekirski snop. ♦ — Zaradi vnetja saj je nastal požar v hiši Marije Gorkič v Vrtojbi. Priti so morali gasilci iz Gorice. Gašenje je močno oviral veter in ogenj je ogražal tudi sosednje hiše. Z velikim naporom se je posrečilo pogasiti ogenj. Hiša je močno poškodovana. Zgorelo je 25 d krme in unièéno je mnogo gospodarskega orodja, škodo cenijo na 12.000 lir. 'a™ na godimi. -’oglasl sc računaju pov^isnuf l^ždavać: Konz^Vrt*’»fctra^Ma^y”67 so'-23 ,nozemstvo dvostruko za Ameriku 2 doni. br. 25. - Tisak: stečajnim, Jugos.orcnske Stampe d. d., Zagreb. Maswylroya 02j&,^~ Za 'ftakiura6 odgovara %nđol^Folanoirt^Za^eb3DlctT IM,814*1, IU^apV*