Poštarina pl U Zagrebu, 21. Juna 1935. Pojedini broj stoji dinara 1.50 a 6'** »Rusija li jednog dana vrlo lako mogla da stavi u pokret pan-slovensku ideologiju i da onemogući uticaj Italije na Bliskom Istoku.* >T emp s< __________________________J GUŠILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE Bilješka o panslavizma, Italiji i Jadranu 0 ovoj smo temi već pisali u »Istri*. 0 talijanskom strahu pred panslavizmom, naime. Povodom sklapanja francusko-ruskog pakta u Italiji, su se javili glasovi, koji su upozoravali na opasnost, da se ovakvim paktovima Rusija može toliko ojačati, da jednog dana može da pritisne preko Srednje Evrope na Jadran i da ugrozi talijanske jadranske, pozicije. Citirali smo takvo mišljenje talijanske agencije »0 r ient e«, a citirali smo i jedan članak Francesca Coppole, poznatog talijanskog diplomate, publiciste i akademika, koji odražava intimne odnose s Mussolinijem. Taj Coppola zastupa u Italiji ono izrazilo antislavensko mišljenje, koje je spremno na svaku kombinaciju, na svaki kompromis, samo da se Slaveni uguše On je zato da se u Austriji restauriraju Habsburgovci, samo da se ne bi ojačala Mala antanta, on je sada zato, da se Rusija drži daleko, da ne bi porasao njezin upliv u onom dijelu Evrope, u kojem ima Italija svoje imperijalističke planove. Coppola je napisao i drugi članak u »Gazzetta del Popolo* u istom smislu i opet je upozorio na opasnost da Rusija jednog dana protegne svoj upliv do Jadrana i ugrozi talijanske pozicije. U tom smislu on zamjera Francuskoj što se upustila u avanturu, pa podupire Rusiju, koja je opasna i latinskoj, kršćanskoj civilizaciji. To strahovanje Talijana pred jačanjem ruskog upliva u Evropi opaženo je u ino-stranstvu i mogli smo prošlih dana čitati u poznatom listu »Gazzette de Lausanne« članak, u kojem se ističe, da se Italija pred slavenskom opasnošću na Jadranu utiče nekim antislavenskim kompromisima, da pomišlja kako bi razbila taj novi slavenski front stvaranjem nekog pakta s Poljskom, na koji bi se eventualno vezala Austrija i Madžarska, a ako bi htjela i Jugoslavija ... Svakako Italija radi živo na tome, da Poljska ostane i dalje u stavu antiruskom i da se tako bar donekle spriječi stvaranje slavenskog fronta oslonjenog na Rusiju i Malu antantu. Sad povodom sklapanja čehoslovačko-ru-skog pakta je pogotovo porasao u Italiji strah od slavenstva i nije ni čudo, da Italija nije popratila ni jednom povoljnom riječju Benešov put u Moskvu. Italija vidi u tome početak realizacije slavenske solidarnosti, bez obzira na komunizam u Rusiji. Italija je pod sve većom impresijom onih glasova, koji dolaze s raznih strana o panslavizmu, koji obnavlja Moskva. U Italiji je vrlo neugodno odjeknulo to, što je u najvećem sovjetskom listu »I zv e s ti j a« naj-uvaženiji sovjetski službeni žurnahsta Ra-dek napisao članak, u kojem je rekao, da 3e panslavizam jedna nova stvarnost, da Rusija priznaje tu ideju kad se s raznih strana ističe, da su slavenski narodi historijsko djubre. »Izvestija« pišu doduše da sadašnja Rusija nije za onakav imperijalistički panslavizam, kakav je širila carska Rusija, jer se Sovjetska Rusija ne oslanja na rasnu solidarnost, nego na solidarnost radnog naroda, ali »ako fašizam radi prikrivanja svoje osvajačke politike postavlja teoriju, po kojoj su Slaveni samo djubre u historiji, onda Sovjetska Rusija, i ako se n eb avi panslavističkim maškaradama, neće kriti da ona obranu slovenskih naroda smatra isto tako važnom, ako i obranu Francuske.« Takvo pisanje glavnog sovjetskog lista jeknulo je u svijetu, a isto tako i izjava ivin ova, sovjetskog komesara za vanj-ì poslove, koji govori »o rasnoj vezi glav-i naroda Sovjetske Rusije i Gehoslovačke«. Nije ni čudo, da naprimjer »M iinch e-r N eu e s t e N a eh ri ch ten«, veliki mački list, povodom ovakvih izjava iz iskve, kaže: »Pošto Moskva priznaje ječanje bratstva srodnih naroda, što je sada poricala, ova činjenica postaje palčka stvarnost važnija nego što je ikada a.« Taj je list počeo da donosi seriju maka, kao neku vrst ankete o novom sve-venskom pokretu Moskve. »Munchener Neueste Nachnchten« od 4 aa pišu i ovo: ... »Otkako je crvena Rusija pretrpjela svo-najčuđniju metamorfozu, otkako je nai-: ova država sa svojim svjetskim revolu-marnim ciljevima postala faktorom kal-lacije u igri kapitalističkih interesa, ne ruje ona i revno iznosi iz prošlosti dav-zaboravljene buržujske pojmove. Sa no-n znakom svježe premazane javljaju se historiji davno zaboravljene ideje, da već ■cane boljševičke misli osvježe i ožive ko je i parola sveslavenstva,^ koje još \e izgubilo svoj imperijalistički karakter, momo počjla brujUlu orkestru moskov- UTESTOPEDESBT ARETACIJ V KOPRU IM OKOLICI KRALJEV PRIHOD K ODKRITJU SPOMENIKA DAL POVOD NASILJU IN ŠTEVILNIM ARETACIJAM 80 LETNI STARČKI V ZAPORU Trst 18. junija 1935. (A g i s.) — Kot ie naš list žo noročal. so na binkoštno nedeljo 9. iuniia t. 1. odkrili v Kopru.spomenik italijanskemu iredentistu Nazariiu Sauru-Svečanostim, ki so se vršile v zelo velikem obsegu in z vso fašistično pompozno-stio ie prisostvoval, poleg naivišiih fašističnih hierarhov iz vse Tuliiske Kraiine in notranjosti Italiie. tudi italiianski krali Viktor Emanuel III. O vseh pripravah, kot tudi o odkritiu samem, o izzivalnih govorih in nastopih so italiianski listi prinašali obširna poročila. Teden pred binkoštnimi prazniki so se. kot pravi poročilo, vršiie v Kopru in okolici obsežne aretacije. Tako so vse možke od mladeničev do osemdesetletnih starčkov pozvali na karabinjerske postaie, nekatere oa so tudi z doma s silo odgnali. Brez naimanišega zaslišanja so iih potem odoe-liali v znane koprske zaoore in deloma tudi v Trst. Opaziti ie bilo. da so aretirali in zaprli prevsem one. ki so bili kdai v inozemstvu in one ki imaio danes kakega bii-žniega sorodnika v emigraciji, kiiub temu. da se niso nikoli izpostaviil v kakšnih političnih udejstvovanjih. Jasno ie. da so pri teh aretaciiah prišli v poštev najprej vsi oni. ki so količkaj osumlieni Med drugimi so odvedli in pridržali v zaporu tudi več že onemoglih starčkov, tako 78 let starega Jožeta Stranjška. doma iz Kržele. iz Kostabcne oa nekega 80 letnega starčka. Oba sta morala ob oailci oditi v spremstvu karabinieriev v kasarno, od koder so Ju poslali potem v zapore z drugimi. Aretaciie so se izvršilo kot nam ie do-sedai znano v bližnjih in oddaljenih vaseh okrog Kopra, tako v Čezarjih. Pcbc«&. Gržonab. Bertokih. Dekanih. Marezigah. Sv. Antonu. Šmarjah, Krkočah. Sergašah, Krže-ii in drugih. Baje so politične oblasti izvršile mnoge aretaciie vseh sumiiivih elementov, oose-bno oa Slovencev tudi v Trstu in okolici. Aretirance so pridržali v zaporih 5 do 10 dni. Večinoma so iih Izpustili že na bln- keštni nonedeliek — Po končanih ceremonijah v Kopru. Aretaciie so se vršiie razmeroma precej mirno brez večiih incidentov. Posameznike so pozivali v karabinjerske kasarne pod različnimi pretvezami, kier so iih pridržali in iih potem v skupinah oošiliali iz vasi v koprske in tržaške zaoore. Nihče, niti aretiranci niti drugi, niso slutili zakai se nrav za prav vrši vse to postooanie. ki ie bilo v nekaterih krajih tudi nasilno. Razumljivo ie. da ie vse to vzbudilo med prebivalstvom veliko razburienie. in nezadovoljstvo. S skrbio ie vse čakalo na orva poročila. Vsa okolica ie tako preživela v strahu in žalosti letošnie binkoštne praznike. Vendar se ie končno izkazalo, da so bile vse te obsežne aretaciie le preventivnega značata zarada slavnosti ob priliki odkritja spomenika, in seveda predvsem zaradi prihoda italijanskega kraiia. Ni treba še posebej navajati, da ie bila tiste dni vsa koprska okolica polna zlasti neuniformiranih organov iavne varnosti, pa tudi miličnikov in karabinieriev. Hapšenja u masama na Buzeštini i Koparštini povodom otkrića spomenika Nazaria Saura. Buzet, juna 1935. — Povodom otkrića spomenika Nazariu Sauru u Kopru, kojem je prisustvovao sam talijanski kralj, bilo je u našem kraju i na Koparštini pohapše-no vrlo mnogo ljudi. Bit će zato, jer su bili sumnjivi policijskim vlastima. U Buzetu su bile u zatvoru mase ljudi, koji obično u ovakvim prilikama stradaju, ostali su u zatvoru od l do 11 juna, a bili su iz slijedećih sela: Lanišće, Počekaja, Crnice, Mandalenići i Vrha. Čim su bili na svojim domovima uhapšeni bile su im vezane ruke te su prevezeni zatvorenim autobusom u buzetski zatvor. Medju ostalim su bili uhapšeni Ivan Buljevac i Mate Sirotić iz Vrha. Kad je kralj bio već u Rimu, onda su ih pustili iz zatvora. Iz Koparštine su bile u zatvorima stolne ljudi. KO JE BLATOM MAZAO SPOMENIK NAZARIA SAURA U KOPRU? PROTEST ILI PROVOKACIJA ? Javljaju nam s Rijeke: Putnik, koji je došao iz Trsta pričao nam je, da je na Koparštini odmah po odlasku talijanskog kralja Viktora Kma-nuela iz Istre, bilo pohapšeno mnogo ljudi. Broj aretiranih se i nezna, ali racija je širokog zamaha. Zašto? Zato, jer je odmah po otkriću neko blatom potpuno izmazao spomenik Nazarij a Saura. Kao da je neko u znak protesta protiv Italije, ili protiv ratnih namjera Italije u Africi, htio da to učini, ili je to samo provokacija, da bi se moglo izvršiti teror nad onim slovenskim seljacima iz koparske okolice, koji nisu htjeli da uzmu učešća u manife- stacijama odanosti talijanskom kralju. Poznato je, da je zloglasni Piero Al-merigogna organizovao neko defilovanje čitave Istre ispred kraljeve tribine. Narod je morao pod talijanskim zastavama, predvodjen od fašističkih bandita, da stupa ispred kralja i da mu kliče. Svako, ko je samo mogao nastojao je da tome izbjegne, pa je zbog toga Al-merigogna bio bijesan. Nije zato isključeno, da je on organizovao »oskvrnuće« spomenika Nazarija Saura, da bi imao povoda za represalije. To je uostalom u stilu tog brutalnog mrzitelja Slavena. Javljamo ovo s rezervom, jer nismo stvar mogli provjeriti. ■Ošišani jež« ZA KOJI DAN navršit će se prva polovica ove godine. Pola godine našega rada, intenzivnog, živog, aktivnog rada, bez odmora. Vršili smo i u ovih šest mjeseci ove godine svoju službu s onim oduševljenjem s kojim smo ga pred toliko godina započeli. U svakom broju ovoga lista opaža se jedan pošten napor i to ne može niko da zaniječe. Pisma, koja dobivamo sa svih strana, to priznaju, a što je najglavnije: ovim su našim radom vrlo zadovoljni oni, koji se još nalaze na svojoj rodnoj grudi u Julijskoj Krajini. Oni najbolje vide veliko značenje ovog našeg lista, naročito u ovim danima, kad su velike stvari na dnevnom redu i kad je ponovno sudbina Julijske Krajine u pitanju-Njihove poruke, njihova pisma najbolja su svjedožba o vrijednosti našeg publicističkog rada. Oni s pravom kažu: da nema Istre, ko bi znao za ono što se s nama dogadja, ko bi vodio o nama računa? Pa kad sve to uzmemo u obzir osjećamo se pogotovo u pravu, da od svojih čitatelja, ovih. koji su pletplaćeni na list, tražimo, da svoje obaveze prama listu vrše savjesno. Bilanca prvog polugodišta 1935 nije dokaz o punoj savjesnosti naših pretplatnika. Ima ih još uvijek velik broj, koji svojim neshvaćanjem onemogućavaju naš rad, koji čine naše brige oko izdavanja ovog lista još većima. Na sve naše blage i uljudne molbe ostaju i dalje mnogi dužni pretplatu za prošlu godinu, a i za ovu. Zar da se odlučimo na energične mjere? Bit ćemo prisiljeni i na to prama jednom broju pretplatnika i niko nam to ne će smjeti zamjeriti, jer to činimo u interesu jedne velike stvari. Obraćamo se ipak još jednom s molbom na one, koji se nisu sjetili, iz nemara, na svoje dužnosti, da nam pošalju bar jedan dio ovogodišnje pretplate i da izravnaju svoja lanjska dugovanja.- Krajnje je vrijeme. Odazovite se. Ovaj nam je list sada potrebniji nego ikada. Zar ne vidite ozbiljnost situacije? ske spoljne politike. Zvučne riječi u »Izve-stijama« povodom rusko-češkog pakta potvr-djuju da je nastupila promjena kursa u Kremlju, jer se sve više javljaju dosada nepoznate riječi »z avič a j«, »otadžbina« i sve se više u sovjetskoj štampi naglašuje veza ruskog naroda sa zemljom ruskom i sa Slavenima cijeloga svijeta.« I drugi njemački listovi, pa tako na pr. »Ber liner Tageblatt« i »Mittag« opažaju, medju ostalim, naročito zabrinutost Madžarske i Italije povodom toga... Povodom te »nove političke stvarnosti«, naime. Ta zabrinutost Italije pred obnovljenim panslavizmom došla je do izražaja i u najautoritativnijem francuskom listu »L ® T emp su«, koji u svom broju od 11 juna, donosi opširan članak svog rimskog dopisnika P. G entinz ona. Taj je članak naročito važan s obzirom na karakter i ozbiljnost samog lista, a i s obzirom na lojalan, filofašistički stav samog g. Gentinzona, koji je već godinama u Rimu, ima najbolje veze u diplomaciji oko Mussolinija, te koji je napisao jednu knjigu punu simpatija za fašističku Italiju. On je dakle vrlo dobro informiran i ono što piše stoji. Pa što on kaže? Kaže jednostavno, da je Italija vrlo teška srca primila francusko-sovjetski pakt, ona doduše nije javno manifestovaia protiv njega, ali bila je vrlo nezadovoljna. Isto tako je s Čehoslovačko-ruskim paktom. Sad Italija opaža, da Rusija zauzima u. Srednjoj Evropi ono mjesto, koje jc ona htjela osvojiti, »Tempsov« dopisnik razvija ovu misao: »Pred ovakvom jednom situacijom, Italija strahuje, jer smatra da bi sporazumi koji su nedavno zaključeni sa Moskvom mogli da pretstavljaju sve veći ruski uticaj u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi. S druge strane strahuje se da čehoslovgčka i Rumunjska u Maloj antanti i Turska u Balkanskom sporazumu ne prisile Jugoslaviju na koordinaciju svoje politike sa politikom Sovjeta. U tom slučaju, misli se u Rimu, Moskva če moći da radi ne samo u srcu Srednje Evrope, već i na samom Jadranu. U stvari, u Rimu je pokrenuto panslovensko pitanje. U Rim,u postoji cijela jedna struja koja zazire od obrazovanja jednog slovenskog bloka, koji bi mogao da djeluje čak do granica Italije. Ličnosti koje pripadaju toj struji ovako rezoniraju: Nekada je Italija bila zaštićena od slovenstva branom Austro-Mađžarske. Poslije raspada dvojne monarhije, Italija se prvi put nalazi u pravom dodiru sa organizovanim slovenskim snagama. Rusija bi jednog dana vrlo lako mogla da stavi u pokret panslovensk u ideologiju, da potpomogne bugarsko-srpsko ujedinjenje, da pomaže B e o g radu i da onemogući u velikoj mjeri uticaj Italije na političkom i ekonom, s kom polju na Bliskom Istoku.« Tako piše g. G entinz on u »Tempsu«. Ne trebamo se upuštati u analiziranje ovakvog strahovanja fašističke Italije. Nas interesuje stvar momentano kao pojava, koja se jasno opaža i koju trijezni ljudi konstatuju. I zato tu stvar bilježimo, da je imamo u evidenciji, pa da eventualno i ovo uzmemo u obzir, kad ispitujemo nove fašističke diplomatske poteze u Srednjoj Evropi. Nema sumnje, da je pod utiskom ruske opasnosti u podunavskom sektoru i novija talijanska politika na tom terenu. Možda upravo pred tom opasnošću Italija forsira sporazume s Malon antantam, da bi, naime, preprečila jače vezivanje pojedinih država Male antante s Rusijom. Ali izgleda, da je zakasnila. Jedno je, dakle, sasvim očito, a to je činjenica, da slavenska snaga zabrinjuje Italiju i da se obnavlja ono što ju je mučilo do 1914, zapravo da se dogadja ono što su nekoji vidovitiji ljudi na njezinoj strani prorokovali: da će se veliko slavenstvo pružiti s takvom snagom prama Jadranu, da će biti poremećene sve talijanske ambicije u tom pravcu. Zar nije V iv ante prorokovao u svojoj slavnoj knjizi, da će jednom Trst postati luka velike Slavije, kojoj po naravi stvari i pripada? Možda su to vizije još vrlo daleke budućnosti, ali. i ono što se sada dogadja u ovoj burnoj periodi evropske historije, burnoj naročito s našeg specijalnog stajališta, od velike je važnosti. Ma kako ko gledao na sadašnju Rusiju, niko neće ipak negirati da je od velikog moralnog upliva na raspoloženje našega naroda pod Italijom obnavljanje — talijanskog strahovanja od panslavenstva ... To je najmanje, što možemo zabiliežiti kao pozitivno — za sada- (im.) L "S NA MEJI USTRELJEN TRAGIČNA SMRT MLADJEGA NOTRANIICA V POSTOJNI JULIJSKA KRAJINA IMA 27.161 BREZPOSLENIH Stanje brezposelnosti v Italiji Trst, junija 1935. (A g is). Po poročilih italijanskih listov je bilo dne 31 maja t. 1. registriranih 755.349 brezposelnih, med tem ko je bilo 30 aprila t. 1. registriranih S03.054 iz česar je razvidno, da se je število nezaposlenih v teku enega meseca zojanjšalo za 47.705 oseb. Nasproti stanju z d|ie 31 maja lanskega leta, ki je beležilo 941.257 nezaposlenih oseb, se je torej število brezposelnih v razdobju enega leta zmanjšalo za 185.908 oseb. Največ brezposelnih zaznamuje provincija Lombardija z 155.981 oseb, za njo sledi Evganska Benečija (Venezia Euganea, glavno mesto Benetke), ki ima 123.072, Julijska Krajina (z Zadrom) ima skupaj 27.161 brezposelnih. Zmanjšanje števila brezposelnih gre tudi nekaj na račun štirideseturnega delovnega tednika, ki ga je italijanska vlada pred nedavnim uvedla, da je mogla na ta način vsaj nekoliko omiliti veliko nezaposlenost. Kljub temu pa vsi nezaposleni niso zapm padeni v zgornjih številkah, ker jih _ je mnogo izven evidence fašističnih organizacij in ki tako ne morejo biti registrirani. NAŠI OTROCI ZAPUŠČAJO ŠOLO ANALFABETI Ob koncu šolskega leta Gorica, junija 1935. (A g i s). Bliža se zaključek letošnjega šolskega leta. Razmere našega ljudstva, ki postajajo v gospodarskem, političnem in kulturnem pogledu dan za dnem neznosnejše, so se znatno poostrile tudi na šolskem področju. Šola je postala čisto navadno asimilacijsko gnezdo. Učne moči se za učni program prav nič več ne zanimajo. Ves pouk obstoji iz prepevanja nacionalnih in fašističnih himen, risanja trobojnice, defiliranja pred ducejevo sliko, vzklikanja, telovadbe in sprehodov. Pri zaključnih izpitih po navadi ni govora o resnih vprašanjih iz predmetov,^ ki so neobhodno potrebni za vsakdanje življenje in predpisani v ljudski šoli. Naši otroci zapuščajo šolo, a so skoro analfabeti. Zadostuje, da je učenec vpisan v fašistično mladinsko organizacijo, da je plačal predpisani znesek za izkaznico in končno da si je preskrbel predpisano uniformo. Kdor je opravil vse te dolžnosti, je z uspehom dovršil razred in se lahko prijavi za odhod v počitniške kolonije itd. Naše ljudstvo na deželi je na vse to čim dalje bolj ogorčeno, ker vidi, da otroci s obiskom šolskega pouka ne pridobijo prav ničesar ter samo zgubljajo čas. V tolažbo na ta žalostna dejstva skušajo merodajni Činitelji ob raznih prilikah staršem raztolmačiti velikodušnost režima, ki skrbi za mladino, zlasti za revnejše: med šolskim letom za prehrano, v počitnicah pa s tem, da pošilja otroke v počitniške kolonije. Dalje dokazujejo velikodušnost fašizma napram našemu ljudstvu z otvoritvijo novih šol in vrtcev, s primerjanjem današnjih razmer v naših šolah pod Avstrijo. Državni jezik, ki je neobhodno potreben v življenju, kot je bil pod Avstrijo nemški, se danes podučuje povsod brezplačno. Pod Avstrijo je moral vsakdo, ki se je hotel naučiti nemščine, posebej za to skrbeti in plačevati. Taka in podobna opravičila je slišati od merodajnih činitelj ev, zlasti v bolj oddaljenih in gorskih vaseh, kjer je brezbrižnost učiteljev brezprimerna. Naša mladina pa zna le toliko, koliko jo nauče doma starši ali pa starejši bratje in sestre. FAŠISTOVSKI UČITELJ. KI UČI OTROKE — KRASTI. S a 1 e ž. junija, (r o b.) — Pri nas imamo nastavljenega učitelja po imenu Sergij Ricchetti. ki ie vzor pedagoga. Šolsko poslopje meh namreč na vrt. na katerem rastejo črešnie. Ker si ie učitelj zaželel tega sadu, se ie enostavno splazil skozi okno učilnice na sosedov vrt in si tam nabral črešeni. To pa še ni dovolj. Krasti ie pošiljal tudi otroke, ki so se plazili po isti poti kot njihov učitelj. Mogoče pa ima učitelj le prav, ako misli, da je v današnjih časih fašističnega blagostanja ta pot najboljša in najlažja za življenjsko borbo. HAMBURG I BREMEN ZAPOČINJU VELIKU AKCIJU ZA UNIŠTENJE TRSTA Trst, juna 1935. »Agenzia d’ Italia« javlja prema svojim informacijama iz Hamburga, da su dvije najveće njemačke luke Hamburg i Bremen odlučile da ud ju u konačnu borbu protiv Trsta. U svrhu da pomogne Austriju protiv hitlerizma Italija je uvela povoljne tarife za austrijski izvoz preko Trsta, pa je u posljednje vrijeme nešto više austrijske robe otišlo na Trst, a pao je promet za Hamburg i Bremen. Da se tome stane na put njemačka Federacija za obranu Hamburga i Bremena stvorila je plan, koji će se sprovesti s namjerom, da se osujeti talijansko favoriziranje austrijskog izvoza preko Trsta. Poznato je da je ta Federacija osnovana lanjske godine upravo zbog konkurencije s Trstom. Sad će stupiti u oštru akciju. Ta federacija je ometala tršćanski promet tako, da je vraćala austrijskim izvoznicima _ jedan dio troškova za podvoz robe upućene na Hamburg. Sad će Federacija taj otpis troškova povećati, tako, da će austrijskim izvoznicima konvenirati, i promet austrijske robe opet će doći prama njemačkim lukama. Trst će dakle opet stradati zbog političke borbe, koju Italija vodi u Austriji protiv hitlerizma- Rakek, 10. juna. V postojnski bolnišnici je snoči izdihnil France Švigelj, iz Ivan j ega sela št. 22, občina Rakek. Podlegel je ranam, dobljenim od strelov italijanskega obmejnega organa. France Švigelj, po domaće Mačunov, je bil star 19 let in sin uglednega našega posestnika. 15. junija bi moral na nabor. Ker je bil na jstarejši — na domu sta poleg staršev in starega očeta le še bratec in sestrica — je bil namenjen za bodočega gospodarja. Toda v noči na preteklo soboto se je tudi France odpravil po nedovoljeni poti čez mejo. Pred Postojno, na tako zvani »Rau-berkomandi«, ga je opazil italijanski obmejni detektiv. Prijel ga je, vendar se je krepki France iztrgal in skušal pobegniti. Na detektivove klice, naj se ustavi, se France v svojo nesrečo ni ho- Gorica. junija 1935. — (A g is). Zadnja številka našega lista je že prinesla poročilo o govoru škofa Margottija v katerem je napadel slovansko duhovščino v Julijski Krajini z uporniki in protestanti. Kot doznavamo to ni bilo prvič. Škofu Margottiju, kot se da iz vsega sklepati, dela naš duhovniški naraščaj velike skrbi. Polagoma spreminja v zavodih vse običaje, predpise tako, da bo slovenskemu dijaku kmalu nemogoč vstop v semenišče. Zanimivi so pa predvsem njegovi nagovori. Med drugimi prilikami, je tudi ob velikomočnih praznih, ko so gojenci odhajali na počitnice, obiskal zavod ter zbranim gojencem održal dolg in pomemben govor. Tudi. tokrat je zlasti gojencem polagal na srce naj ne hodijo v župnišča, kjer so slovenski duhovniki, ki so puntarski in naj raje ostanejo doma. Obenem pa je razkril svojo novo namero: povedal je, da ima v načrtu zidanje počitniškega doma za semeniščnike. Na ta način ne bo nobenemu gojencu več mogoče priti v kakršenkoli stik z domačim ljudstvom, zlasti pa bodo popolnoma pretrgane vsake vezi s slovenskimi duhovniki. Kot se vse kaže se škof Margotti po- Na Maltu, koja je u posljednje vrijeme opet na dnevnom redu zbog talijanskih agitacija protiv britanske vlasti, došao je prošlih dana papinski legat kardinal Lepicer. Prema pisanju talijanskih novina o tom posjetu može se jasno razabrati, da su malteški Talijani taj posjet iskoristili da manifestuju svoje talijanske fašističke osjećaje. Sve talijanske novine donijele su u brojevima od 13 i 14 o. mj. telegrame s Malte, u kojima se javlja najprije, da je kardinal Lepicer primio u biskupskoj palači generalnog konzula talijanskog, sekretara fašističke stranke na Malti, pretstavnike talijanske kolonije i glavnih talijanskih institucija na Malti. Primili smo ovo pismo: Javili smo vam, da su djeca iz naših triju sela tj. Materije, Bača i Pužani, natjerala i htjela linčovati kamenjem zloglasnog Babudera, koji je ubio Fabijančića. Videči to ovdašnji karabinjeri (kojih imamo 18!) da je ova mržnja protiv ubojice Babudera zauzela velikog maha, izmislili su nešto, što im medjutim nijs nikako uspjelo. Da bi prevarili naš narod i odvratili ga od osvete, oni su 9. c. mj. tj. na Duhove organizirali jednu povorku, u kojoj su sudjelovali u prvom redu oni, te učitelji sa školskom djecom, i odnesli su na grota pok. Fabijančića jedan vijenac. Ali ovo njihovo licemjerstvo nije umirilo narod, jer je još istu večer vijenac sa groba pok. Fabijančića nestao i našao se obješen na vratima kuće ubojice Babudera. Na vijencu bila je cedulja, na kojoj su bile ispisane ove riječi: »Netrebamo krvničkih vijenaca, a krvnik će polagati račun«. Trst. lunija 1935. (Agis.) — Iz Gržon uri Koom poročaiu. da ie bil v Šmarjah aretiran mladenič G r ž i n i č. Imenovani, k; je doma iz Gržon. ie bil že deli časa brez vsakega dela in zaslužka. Šel ie v Šmarje ter v občinskem uradu prosil za zaposlitev ali Pa podporo vsai. v obliki živeža. Na svojo prošnjo ni dobil odgovora, pač pa so tel odzvati. Detektiv je takrat že potegnil samokres in oddal več strelov. Dva sta zadela in se je France le še malo opotekel, potem pa obležal krvaveč. Ena krogla ga je zadela v hrbet, druga v vrat. Nesrečnega obstreljenca so hitro spravili v postojnsko bolnišnico, kjer so si prizadevali, da mu rešijo življenje. Hitro je bila izvršena operacija, vendar bile so rane prehude in jim je nesrečni France na binkoštno nedeljo ob pol 6. podlegel. Užaloščeni oče, ki je včeraj zvedel, da je bil sin obstreljen, se je danes zarana odpravil s hčerko obiskat ranjenega sina v bolnišnico. Na svojo žalost pa ga je našel mrtvega v pro-sekturi in je moralo poteči nekaj časa, da se je vživel v bridko resnico. (»Jutro«) sebno boji slovenske duhovščine. Čemu neki? Naj pripomnimo še k temu, da je vodstvo semenišča letos povišalo bogoslovcem dajatve, očividno z namenom, da bi naša mladina imela še manj možnosti vstopa v semenišče kot do sedaj. Tudi hrano gojencem so močno poslabšali! Torej za hrano in študij bogoslovcev ni sredstev, pač pa so na razpolago sredstva za postavitev omenjenega počitniškega doma. CERKEV SPREMENJENA v FAŠISTIČNO KASARNO. Postojna, iuniia (r o b.) — Na Planinški gori nasproti Planine stoji precej znana romarska cerkev. Kakor pa nam poročajo iz Postojne, so v zadnjem času pobrali iz cerkve vse cerkvene stvari, kipe, slike in relikvije, katere so odnesli v župnišče v Studeno pri Postoini- Cerkev pa so sedaj predelali v fašistično kasarno. Na ta povsem nov pojav fašistine »kulture«, ki ea bo treba še posebej razjasniti, se bomo povrnili kakor hitro bomo v posesti natančnejših podatkov. Kardinal je održao govor, u kojem je poželio napredak talijanskoj stvari na Malti. Zatim je malteški talijanski kazino priredio primanje u čast kardinala i biskupa u Malti i Gožu. Tu je održao Filippo Pullicino govor, u kojem je naglasio veliku odanost talijanske Mal te prijestolju Svetoga Petra. Kardinal je održao takodjer patriotski govor, a zatim su mu na ulici priredjene manifestacije od strane talijanskog pučanstva. Kako se ovo shvaćanje za Maltu razlikuje od onoga naročitog shvaćanja, koje Vatikan manifestuje prama slavenskoj Julij skoj Krajini. Javili smo u svoje vrijeme da je ubojicu Babudera zadesila jedna teška nesreća time što mu je autobus usmrtio jedino dijete, što ga je ovaj imao. Ali njega nesreća i dalje bije, i evo što mu se je dogodilo: Kad se je njegova žena ujutro na duhovski ponedjeljak ustala i našla na vratima od kuće obješen vijenac od silnoga straha pala je u nesvijest. Kako je pala glavom na prag kuće razbila je lubanju, te je par sati iza toga izdahnula. Moramo još spomenuti da se pokojnica nalazila u drugom stanju. Babuder, ubojica pok. Fabijančića, luta sada po našim selima u pratnji karabinjera, koji ga čuvaju, jer pokazuje znakove ludila. Nakon ovog u istinu čudnog dogo-djaja, šire se na sve strane velikom brzinom glasovi, da je ubojicu Babuderu Bog kaznio, zbog nevine krvi što ju je prolio. delo te aretirajo ga karabinjeri! oozvali v kasarno, kjer so ga oridržali- Poklicali so mladeničevega očeta in ga hoteli prisiliti naj izjavi, da ga ie aretirani sin doma pretepal in surovo ravnal z niim. Teea oče ni mogel na noben način storiti, ker ni odgovarjalo resnici. Vendar pa so kljub temu aretiranega oridržali 1 mesec v koprskih zaporih. ZAŠTO ITALIJANIZACIJA SLAVENSKIH PREZIMENA NE DOLAZI PRED DRUŠTVO NARODA Italiju imitiva Madžarska i sprema zakon o madžarizaciji nemadžarskih prezimena U mnogočem je Italija naslijedila staru Austriju i Madžarsku na polju asimilacije Slavena, ali u nečemu je morala Madžarska da imitira ipak Italiju, jer je Italija izmislila nešto što niti Madžarska nije znala. To je uništavanje nacionalnog karaktera podvrgnute manjine u prezimenima. Ono što je Italija provela naročitim zakonima u Julijskoj Krajini, to kani sada Madžarska da učini na svom teritoriju. Pariški list »La Tribune des Nations« javlja da madžarska vlada izradjuje plan, prema kojem će se pomadžariti sva prezimena raznih madžarskih državljana jugoslavenske, slovačke, rumunjske ili njemačke narodnosti. Oko dva milijuna ljudi imalo bi na taj način dobiti madžarsko prezime. Organi vlasti navodno već rade na tome da se državljani sa nemadžarskim prezimenima obrate molbom i da pristanu na dobrovoljno madžarizovanje svog prezimena. (Točno kao u Julijskoj Krajini!). Vrši se teror u tom pravcu. Trgovci, obrtnici, činovnici pripadnici manjina su naročito na udaru. Vlada zbog toga veliko nezadovoljstvo, piše »La Tribune des Nations«, pa će po svoj prilici ta stvar doći i pred komisiju za manjine u Društvu naroda. Interesantno je ipak, da taj pariški list nije opazio, da se taj postupak provodi već godinama u Julijskoj Krajini i da je tamo stanje u toliko gore što nema mogućnosti da se stvar iznese pred Društvo naroda. A ko je sve kriv da je Italija dobila slobodne ruke u brutalnom postupku prama našem narodu u Julijskoj Krajini?... To će znati veliki pariški list 22 NEMCA V JUŽNEM TIROLU KONFINIRANA Preganjanja v Južnem Tirolu. Ljubljana, 18 junija 1935 (A g i sj. »Journal de Geneve« z dne 31 maja je prinesel vest iz Dunaja, da je moral baron Paul von Sternbach, bivši poslanec in zelo znana osebnost na južnem Tirolskem, stavkati na ta način, da ni 12 dni sprejel nikake hrane in s tem prisilil jetniško oblast, da mu je morala zboljšati neznosno stanje v ječi. Omenjeni je bil pred nekaj meseci aretiran baje zaradi tega, ker ga je nemška akademija v Miinchenu ob priliki njegove obletnice počastila za vse zasluge, ki si jih je pridobil z delom v prid nemškega ljudstva v Južnem Tirolu. V letih 1924—1929 je bil izvoljen od nemškega ljudstva v italijanski parlament. Ker je Sternbach že v visoki starosti 70 let, je postopanje italijanskih oblasti napram njemu tembolj neupravičeno. Širijo se tudi vesti, da je bilo v zadnjih tednih obsojeno 22 oseb gotovo zaradi političnih vzrokov na 48 let konfina-cije. NIJEMCI U JUŽNOM TIROLU MORAJU BRIJATI »ANTITAL1 JANŠKE« BRADE. U Meranu ie maknut načelnik općine Nijemac Marchart. premda je bio odan fašističkom režimu. Novi načelnik Merana fašist Battarini vodi akciju za italijanizaciiu Merana i okolice. Seljacima u okolici Merana. koii nose brade a la Andrija Hofftr, naredieno ie da ih obriju- DALMATINSKE ZASTAVE S CRNIM FLOROM PRED TRIBINOM, NA KOJOJ JE STAJAO TALIJANSKI KRALJ Povodom otkrivanja spomenika Nazarij u Sauru u Kopru priredjene su manifestacije, koje su imale provokatorski karakter, jer se je Nazario u svim govorima slavio kao heroj čitavog talijanskog Jadrana. Najviše je pak upalo u oči, da je na proslavu došao Eugenio Coselschi, poznati vodja dalmatinskog militarističkog iredentističkog pokreta u Italiji, osnivač i vodja Komiteta za dalmatinsku akciju. On je bio u najvećoj blizini kralja, a pod tribinom, na kojoj je stajao, kralj s pretstavnicima vlade, pretsjednikom senata i parlamenta, bile, su razvijene zastave (više njih) komite ta. za dalmatinsku akciju i raznih dalmatinskih organizacija, s poznatim dalmatinskim grbom i s crnim florom u znak žalosti za zemljom u jugoslavenskom »ropstvu«. Kad su te zastave đe-filovale ispred kralja, fašisti su koješta urlali i niko ih nije zaustavljao u provokacijama na adresu Jugoslavije. VELIKE PLAČE OBLJUBLJAJO. Postojna junija. (R ob.) — V drugi Polovici prejšnjega meseca se ie vršil v Postojni na pobudo sindikata shod. na katerega so bili primorani priti vsi delavci iz Postoine in bližnje okolice. Ob tei priliki so bile izrečene obljube izboljšanja plač, ki se moraio povišati posebno v obmejnih krajih, kjer so liudie izpostavljeni večje nevarnosti in trpljenju. Bilo ie tudi več navdušujočih govorov, na katere Pa ie ostal naš živelj popolnoma ravnodušen Vzklikali so le uniformirani miličniki. NOVI MARGOTTIJEV ITALIJANIZATORN! NAČRT: POČITNIŠKI DOM ZA GOJENCE MALEGA SEM ENIŠČA V GORICI, DA NIE BI PRIŠLI V STIK S SLOVANSKIMI DUHOVNIKI VATIKAN I TALIJANI NA MALTI Papinski legat i talijanske manifestacije na britanskoj Malti Ubili su čovjeka, a da se narod ne pobuni, postavljaju mu vijenac na grob Strašna sudbina jednog renegata Mesec dni v zaporu po nedolžnem če prosiš za / ZAGREB JE UPOZNAO FAŠISTIČKI NOGOMET Kako« je tršćanska nogometna reprezentacija razočarala Zagreb Prošle nedjelje igrala je u Zagrebu najavljena nogometna reprezentacija [Trsta. To su najbolj igrači Trsta. Bili su prije toga u češkoslovačkoj, pa zatim u Beogradu. Mussolini sada forsira takve nogometne izlete u Srednju Evropu, a naročito u Jugoslaviju. Iza Trsta nastupila je prošlih dana u Beogradu i trupa »Milano«, možda najjača talijanska nogometna momčad i bila je potučena... Kad je tršćanska reprezentacija imala da dodje u Zagreb o njoj se je toliko pisalo po zagrebačkim novinama, da je izgledalo kao da se sprema nešto epohalna. Sportski listovi su naročito natezali tu stvar i jedno je posebno izdanje iznijelo na dvije stranice toliko »otkrića« o talijanskom nogometu i o slavnim gostima, da se je čitatelju moralo smučiti. Pisalo je tu da je Mussolini regenerirao talijanski sport i učinio prava čudesa, da je danas talijanski nogomet prvi na svijetu, da se za jednog igrača, Ifad prelazi iz jednog kluba u drugi plaćaju milijuni itd. Fantazije. Tršćanska reprezentacija je napokon došla u Zagreb i naročito je opaženo, da službeni funkcioneri čuvaju igrače, da ne bi došli do nekontroliranog kontakta s ljudima, koji bi mogli od njih bilo šta saznati i koji bi im mogli nešto nepovoljna za fašizam i Italiju kazati. Nije im bilo dozvoljeno da se kreću Zagrebom, naročito pak zbog toga, jer u reprezentaciji Trsta ima nekoliko igrača čiji su roditelji — Slaveni, pa i oni u svojoj kući govore — slavenski... A kad je utakmica na igralištu započela onda se je tek vidjelo koliko se fantastične stvari šire o velikoj klasi talijanskog nogometa. To je sve bilo ttuiogo slabije nego ono što se može vidjeti u prosječnoj igri domaćih klubova. Ne samo da Trst nije pobjedio, nego su kritičari svih listova morali jednodušno da konstatuju da tako slabog nogometa nisu od talijanske momčadi ni izdaleka očekivali. Nekoji su pak listovi napali tršćansku reprezentaciju oštrim riječima zbog — nedisciplinova-nosti... Pomislite: zbog onoga, čime se fašistička Italija najviše ponosi! Tršćanski igrači nisu nastupili kao ozbiljni fgvači. I tako je Zagreb imao prilike da še uvjeri kako izgleda naličje jedne sjajne medalje. To mu može biti poduka Procjenjivanje i ostalih fašističkih medalja. Talijansko-madzarsko bratimljenje NA SLAVENSKOJ SOCI Kako su i jedni i drugi brzo zaboravili krv U Goricu je došlo iz Madžarske šesnaest madžarskih oficira višega ranga, koji su došli da posjete bivše ratište, gdje su se borili protiv Italije... Vode ih dvije ekcelencije. U njihovoj pratnji nalazi se nekoliko viših talijanskih oficira. Obišli su nekoja znamenitija mjesta iz prošlog rata. Zaustavili su se na vojničkom groblju u Solkanu, gdje su Položili vijenac u počast tri hiljade au-stro-ugarskih vojnika, koji su pali u ra-vu protiv Italije... U Gorici su održa-ne neke manifestacije tim povodom, s govorima, u kojima se je veličalo obostrano junaštvo u ratu. Izrečene su nevjerojatne fraze, koje se mogu razumjeti samo ako se uzme u obzir zajednička talijansko-madžarska sadašnja mržnja protiv Slavena. Drugačije bi to sve bilo i suviše smješno. Govorio je čak i gorički podešta o madžarskom herojstvu i Pozdravio ih u ime »Sante Gorizie« i na koncu zavikao trikratni »Eljen!« za što Veću Madžarsku. Znači za Madžarsku Povećanu na račun Jugoslavije. Oficiri su proslijedili za Rim, gdje su primljeni d audijenciju od Mussolinija. I BOSNA BI MORALA PRIPASTI ITALIJI Povodom otkrića nekih rimskih ostataka kod Banjaluke Zadarski »San Marco« na tendenciozan način pod naslovom »Tragovi Rima u Bosni« javlja, da je nedavno nedaleko Banjaluke otkriveno nekoliko arheoloških tragova iz rimske dobe. List Uključuje da su ti pronalasci od vrlo velike važnosti, jer dokazuju na nepobitan način da je tu ostavila svoje tragove rimska civilizacija. Prema poznatoj imperijalističkoj teo-tiji Italije, i Bosna prema tome imala m pripasti Italiji... ttALIJANSKO-JUGOSLOVENSKI TRGOVINSKI PREGOVORI ODLOŽENI. »Tagespost«. (Graz,) od 16 juna, donosi *z Beograda izvještaj, u kome se kaže da Je talijanska vlada neočekivano otkazala trgovinske pregovore izmedju Beograda i f^ima s ciljem zaključenja jednog novog 'talijansko-jugoslovenskog trgovinskog ugovora. Ovi pregovori odloženi su sada za tle>zvjesno vrijeme. Izgleda da su talijanski Zvanični krugovi sasvim okupirani abesin-Sko-italijanskim sporom i da su zbog toga ćdloženi trgovinski pregovori izmedju Itali-Ie i Jugoslavije. Sprema se kolonizacija Lastova sa Ćozotima Zadar, — juna 1935. — »San Marco* od 8 o. mj. donaša dug članak o otoku Lastovu pod naslovima: »Ekonomski interesi Dalmacije — Problem ribarstva na Lastovu.« U tom članku se najprije iznaša bogatstvo ribom mora oko Lastova, a zatim se ističe kako Lastovljani napuštaju more i vole da rade zemlju. Niko ne iskorištuje more. oko Lastova, premda se krije u njemu ogromno bogatstvo, a prilike za ribarstvo su odlične Osim toga su i klimatske prilike za maslinu i drugo južno drveće odlične, a po cijelom otoku, rastu kao divlji kapari. Dobro uspijeva luk (kapula), rajčice itd., pa bi se moglo kombinirati kon- zerviranje ribe sa konzerviranjem tog povrća. Pisac tog članka predlaže da na otok nasele ribari (iz Italije) koji bi iskoristili bogatstvo otoka i mora. On naznačuje i položaj gdje bi se mogli naseliti i iznaša sve prednosti koje bi imali. Za položaj predlaže najbogatiju i najljepšu ravnicu na otoku. Čim se o tome počelo pisati treba se bojati da će se to nastojati i provesti, pa da će naš narod na Lastovu biti izagnan sa svojih polja, a na njegovo mjesto da će se naseliti Cczoti. Ako se uzme u obzir da je Lastovo vrlo važna pomorska i hi-droavionska baza. tada to postaje još vjerojatnije. NAGRADE ZA MIJEŠANE BRAKOVE IZMEĐU TALIJANA IDRUGORODACA Interesantnosti Mussolini jeve demografske politike Više puta smo pisali o fašističkoj demografskoj politici, naročito o presiji fašističkih vlasti na Talijane u Julij-skoj Krajini i Južnom Tirolu da rađaju čim više djece, kako bi se ti krajevi čim prije italijanizirali. Toj »bitci za djecu« posvećuje i centralna vlada osobitu pažnju, što se vidi i iz ekspozeja podtajnika za korporacije Buffarinija, koji je u komori naglasio da opadanje poroda »prouzročuje efektivno nazadovanje vitalnosti talijanske rase«. Poznate su nagrade, koje se već nekoliko godina raspisuju za mlade parove i za obitelji s mnogobrojnom djecom, ali dok to u Italiji ima karakter borbe za povećanje broja poroda, u Julij skoj Krajini ima ta »bitka« i čisto nacionalistički i etnografski karakter. To se vidi iz slijedećeg primjera: Podeštat u Bolzanu je raspisao če- tiri posebne nagrade za nacionalno mješane brakove (između Talijana Nijemaca), i to po 700 lira za svakoga tirolskoga Nijemca, koji se bude oženio sa Talijankom iz starih krajeva (ne Iz Južnog Tirola), i dvije nagrade po 500 lira za svaku tirolsku Nijemicu, koja se uda za Talijana. Na taj način misle stvoriti nove mješane porodice u kojima bi vladao talijanski jezik i duh, jer se nadaju da Talijanka iz Italije, koja se uda za Nijemca, neće moći da nauči njemački, te će tako djeca iz ta^ kovih mješanih brakova govoriti jedino talijanski. Po svoj će prilici taj primjer bozen-skog podeštata slijediti i ostale njegove kolege u Južnom Tirolu, a ni podeštati u Julijskoj Krajini neće htjeti da ostanu neaktivni u toj strategiji za »poboljšanje i povećanje talijanske rase«. „ITALIJA REDENTA" TROŠI GODIŠNJE 0 MILIJUNA LIRA ZA POTALIJANČEVANJE NAŠE I NJEMAČKE DJECE Izašao je iz štampe izvještaj o djelovanju »Italie Redente« kroz 1933 godinu. Listovi u Julijskoj Krajini donašaju duge članke o aktivnosti »Italie Redente« i kuju u zvijezde pretsjednicu vojvotkinju d’Aosta. kao i lokalne pokrajinske pretsjednice. Iz tih prikaza u štampi vidi se da je »Italia Redenta« potrošila 1933 god. 5.935.545 lira za odnarodjivanje naše djece u Julijskoj Krajini i njemačke u južnom Tirolu. Preko tri četvrtine te svote dala je država direktno, a skoro sve ostalo su dala razna druga lica ili ustanove koja stoje pod neposrednim utjecajem vlade. Tako je Ministarstvo finansija dalo 3.600.000 lira, a ostala ministarstva 771.500 lira. Banca d’Italia 32.000, Fondazione Carnegie 20.000 lira Banco di Napoli 15.000 lira itd. Iz toga se vidi da nije tačno ono što su predjašnjih godina pisali fašistički listovi o uzdržavanju »Italie Redente«, t. j. da tp društvo uzdržava narod dobrovoljno svojim doprinosima, već se po svemu vidi da je »Italia Redenta« državna ustanova, kojoj stoji na čelu jedan član talijanske dinastije. God. 1933 imala je »Italia Redenta« 260 dječjih zabavišta sa 13.386 djece. 16 škola za šivanje i nedjeljnih škola sa 1065 učeni- ca, 11 škola koje je potpomagala sa 149 učenika. 43 sanitetska instituta, 266 poljoprivrednih škola sa 8.268 učenika i 605 večernjih škola sa 14.660 učenika. Osim toga je dijelila odijela, hranu, lijekove djeci zabavišta i osnovnih škola. To je statistika za Julijsku Krajinu i Tridentinsku provinciju (sa južnim Tirolom). U Julijskoj Krajini je bilo 165 dječjih zabavišta te godine. Sav trošak »Italie Redente« u Julijskoj Krajini iznašao je 3.232.000 lira, t. j. preko polovice cijeloga budžeta, a trošak za sama dječja zabavi šta bio je 1.675.785 lira. U Zadarskoj provinciji postoje 4 zabavišta sa Antituberkuloznim dispanzerom u Zadru. Trošak za Zadarsku provinciju je iznašao 158-000 lira. Fašistička štampa, donašajući te cifre, piše u superlativima o zaslugama toga društva za italijanizaciju drugorodne djece, a o glavnoj pretsjednici vojvodkinji d’Aosta, kao i pokrajinskim pretsjednicama (za Istru gospodja Cimoroni, žena prefekta) piše da su »spasile i fizički i duhovno ovaj kraj uz svetu rimsku granicu, koji je bio za vrijeme Austrije zapušten iz nacionalnih razloga.« „RIVISTA Dl FANTERIA" I ZAUSTAVLJANJE TALIJANSKE INVAZIJE U SLOVENIJU Nedavno je umro jugoslovanski pukovnik Švabić, koji je imao historijsku ulogu u doba prevrata i talijanskog lukavog zauzimanja naših krajeva. On je 14 novembra 1918 sa 300 ljudi, bivših zarobljenika, zaprijetio talijanskoj vojsci, koja je imala namjeru da maršira prama Ljubljani i tako nije došlo do talijanske okupacije Ljubljane. Povodom Svabićeve smrti slovenske su novine opisivale taj dogadjaj. Sad se na pisanje jslovenske štampe o pukovniku Švabiću, točnije na pisanje ljubljanskog »Slovenca«, osvrće u reviji »Rivista di Fanteria«, poznatom talijanskom stručnom časopisu, talijanski brigadni general Anacleti Bronzuoli. On je u broju za juni 1935 napisao članak, u kojem navod- no dokumentima pobija tvrdnje »Slovenca«. Taj general dokazuje, da se Talijani nisu zaustavili u prodiranju prama Ljubljani zato, jer su ostali prestrašeni porukom, koju su talijanskom komandantu donijela dva Švabićeva kapetana, nego zato, jer je u intencijama talijanske komande bilo, da se okupaciona vojska tamo zaustavi. To je za generala Bronzuolija dokaz da Švabić nije spasio Ljubljanu. Medjutim argumentacija je takva da ne može, uza sve »dokumente«, nikoga uvjeriti. Bilježimo ipak ovaj polemički momenat, a one, koje bi potanje stvar interesovala upozoravamo na »Rivista di Fanteria« broj za juni 1935. --- Sistem asimilizatorne akcije Naši mladini Podbrdo, junija 1935. (A g i s). V nekaterih vaseh okrog Grahovega se vrši vztrajna gonja proti mladini, ki je končala ljudsko šolo. Zlasti učitelji, pa tudi drugi priseljenci se trudijo, da bi mladino posebno fante zlepa^ ali zgrda prisilili da se vpišejo v fašistične organizacije. Včasih se za fanti vrši pravi lov po vaseh. Italijanom pomagajo pri tem delu podkupi] enei, pa tudi ti s svojo zvijačo ne opravijo ničesar. Najvztrajnejša delavka v tem pogledu je učiteljica Ernestina Lanzoni, hči fašističnega kapitana. Ze prošlo zimo se je na vso moč trudila, da bi vse fante zbrala v fašistični organizaciji. Ker se pa ni nihče odzval na tozadevno vabilo, jih je skušala nastavi j* a jo pasti pridobiti z ustanovitvijo tečaja za smučanje. Mladina je sicer prišla na sestanek, ko pa je uvidela kakšne namene ima učiteljica, je odšla. Na isti način je skušala z vabilom na neko predavanje, dalje na veselico itd. Končno ji je le uspelo, da je dobila nekaj osebnih podatkov in tako vpisala brez vsakega dovoljenja _ posameznikov fante v organizacijo. Pa ji je tudi ta poizkus spodletel, ker ko je zahtevala od vsakega posameznika, da ji^plača pristojbino, ni hotel te nobeden plačati. Tako je bil njen trud skozi vse leto brez vsakega uspeha. Ko bi ta vztrajna učiteljica pokazala tudi toliko volje pri pouku v šoli, bi naši otroci poznali, ko zak^učijo obisk šole vsaj abecedo in bi znali čitati! PRIŠLI SO K NAM S COLICO V ROKI, DANES PA SO NAJVEČJI GOSPODJE II. Bistrica, junija 1935. — (A g is). Po tukajšnjih javnih uradih, kot je županstvo, davkarija, sodnija, davčna izterjevai-nica so nastavljeni skoro sami tujci. Uradniki domačini, četudi jih je še nekaj, ne pridejo v poštev pri sprejemanju strank. Vendar pa povsod prevladujejo tujci, to so bivši karabinjerji, razni naredniki itd., ki so pred nedavnim prišli k nam s culico v roki, danes pa so največji gospodje. Za vsakega tujca se najde pri nas mesto: za občinskega tajnika, upravitelja privatnih hiš, občinskega pregledovalca, davčnega izterjevalca in še celo vrsto drugih mest iztaknejo, da zaposlijo vse priseljence. V opravljanju svoje službe pa so napram domačemu človeku, zlasti kmetu in delavcu skrajno surovi. Ne pomislijo, da sta ravno kmet in delavec ona dva, ki vzdržujeta prav za prav cel ta aparat! TUDI VOJAŠTVO1 VRŠI POLICIJSKO SLUŽBO V ČEZSOČI aretirana in odvedena v zapor. Bovec, junija 1935. — (A g i s). — Iz Čezsoče poročajo, da se tam nahaja Če od 20. maja t. 1. večji oddelek gorske artilerije. ki bo izvrševal manovre v poletnem času. Posebno zaniimvo pa je to, da so vojaki baje dobili strog nalog, da vršijo nadzorstvo nad vsem prebivalstvom Čezsoče zaradi morebitnih demonstracij. Vojakom je bilo povedano, da je naše ljudstvo zelo divje in da morajo zato dobro paziti na red in disciplino. Zvečer se vojaki sprehajajo in previdno hodijo po vasi z revolverji v rokah. Ako vidijo večjo skupino fantov, jih takoj razpode, ker o njih sumničijo vsemogoče. ZDRAVO SLOVANSKO PODEŽELJE TRSTA IN GORICE Rojstva in smrti v Julijski Krajini Trst, junija 1935 — (A g is). Fašistični voditelji so zelo vznemirjeni v zadnjem času zaradi padanja italijanskega prebivalstva v mestih, posebno pa v Trstu. Znana »battaglia demografica« kljub mnogim sredstvam ni prinesla zaželjenih uspehov in so zato v tej borbi fašisti popolnoma brez moči. Nas pa bo gotovo zanimalo predvsem stanje našega podeželskega ljudstva in tudi položaj italijanskega ljudstva v naših mestih. Prinašamo izkaz o rojstvih in smrti za Trst in provinco za mesece april in maj ter za Gorico in provinco za mare in april. April Trst ostala provinca skupaj rojeni 278 173 451 umrli 297 95 392 m a j — 19 + 78 + 59 rojeni 275 156 431 umrli 251 72 323 + 24 + 84 + 108 mare Gorica ostala provinca skupaj rojeni 68 236 304 umrli 68 203 271 april ■ .+ 33 .+ 33 rojeni 59 241 300 umrli 75 180 255 — 16 + 61 '+ 45 Slovanska dežela je še zdrava in to nas veseli. TRST SE SELI NA GROBLJE. »II Popolo di Trieste« od 7 juna donosi pod naslovom »Grad, koji se seli na groblje«, statistiku o rodjenjima i smrtima na dan 6 juna u Trstu. Toga je dana rodjenih 6 a umrlih 13, dok vjenčanja nije bilo nijednog... To je za tršćanski list dokaz, da Trst izumire. Da ne umire bržim tempom mora zahvaliti samo slavenskoj periferiji, koja ga piodnošću spašava. AH TE NAŠE DOMAĆICE! Priznajemo da većina naših domaćica cijeni proizvode naše domaće tvornice »Pekatete« — »JAJNINE«. Ima ih ipak medju njima, koje ih premalo upotrebljavaju, jer na nje zaborave. Koliko puta bi mogle svoju porodicu počastiti tom odličnom hranom, ako bi se za vre-, mena na njih sjetile. Radi toga neka si zapišu više puta tjedno u svoj jelovnik »JAJNINE«. 28.000 OSEB OBISKALO POSTOJNSKO JAMO Trst, junija 1935. (A g i s). Za binkošt-ne praznike je prispelo v Postojno mnogo ljudi, posebno pa iz Trsta in drugih italijanskih mest, ker je vlada dala na razpolago posebne vlake z izredno nizkimi tarifami. Razen tega pa je tudi izredno lepo vreme v veliki meri pripomoglo da je tako veliko število obiskovalo svetovno znano Postojnsko jamo. Kakor poročajo je veliko obiskovalcev prišlo tudi iz Jugoslavije z vlakom, in sicer okrog 3.000. Tudi iz Avstrije jih je prišlo okrog 1000, večina z velikimi avtobust iz Celovca. Innsbrucka in Dunaja. M PRED RATOM V AFRICI RAT U ÀBESINIJI ITALIJA BEZ MASKE POTCRTANA MJESTA IZ SPISA GIUSEPPE PREZZOLINIA Može biti talijanski narod nije tako inteligentan kako se smatra, ili je inteligentan, ali na neki dragi način no Mo se misli. On, može biti, obiluje više lukavstvom i zdravim smislom, no inteligencijom u potpuno preciznom značenju riječi. *** Služeći se premnogo lukavstvom Talijani bivaju najzad izigrani od naroda manje inteligentnih, ali ustrajnih u njihovoj inteligenciji. Talijanski narod se suviše rasipa, zato što su Talijani suviše podložni ličnom interesu, nasuprot narodima, koji osjećaju da je lični interes vezan za kolektivni. *»* Neosporno je, da su u Italiji oni koji upravljaju gori od onih. kojima upravljaju. *** Podam od malih društava do parlamenta, u Italiji, preimućstvo ljudi obdarenih Jrazer-stvom stvara mučan utisak. Ima suviše advokata i suviše govornika na vodećim mjestima. *** U talijanskoj umjetnosti ima, nažalost, suviše draperije i vanjskih efekata, suviše naduvenosti i lažnosti. * ** Iz retorike prenose se u Italiji retoričke osebine u politički život, u školu, u odgoj. *** Velika je pogreška talijanske ratne propagande što je osnovana na osvajanju, a ne na obrani. Zahtjevalo se, i u prošlom ratu, od talijanskog naroda (od njega, koji ima sasvim drugačiji karakter i koji je bez snažnog osjećanja otadžbine i kolektivne inteligencije njemačkog naroda) ono što njemačka vlada nije zahtjevalo. od njemačkog naroda: boriti se, da se osvoje kvadratni kilometri, boriti se za veličinu jedne prošlosti, koja je narodu stvarno nepoznata. Osnovna je nevolja talijanskog naroda u ovome: dok se na jednoj strani izdiže vrh, na kojemu imamo izgled višega života, s kojega se vidi vanjski izgled velikog naroda, u naučnom i umjetničkom životu, u organizaciji države, industrije Ud., dotle se na drugoj strani, bez ikakva prelaza, spuštamo u ponor, k masi, koja još nije stigla na nivo kršćanstva, koja još živi trogloditskim mentalitetom, koja je barbarska, ne samo umom već i srcem, zatvorena u samu sebe, proširena najviše na porodični krug, ali shvaćajući i porodicu više životinjski, to jest kao ugodnost i vlasnost, a ne kao ekspanziju ljudskog života. * ** Talijanski narod, kad mu se pridje bliže, ostavlja utišale naroda osto.vljenoga samome sebi, ne od jedne ili dvije generacije, nego od vjekova. Osjeća se narod, prama kojemu se nije nikada ponašalo s istinom, kome nikada nije bila dana pravda. Odnosi talijanskog naroda prama višoj klasi karakterisani su nepovjerenjem. Narod je nepovjerljiv prama bogatome, gradjaninu, bolje obučenome, prema onome, koji je više od njega. *** Vjekovima su se u Italiji smjenjivale u-pravljajuće klase, sjećajući se naroda samo onda, kad je od njega trebalo izvući krv i novac. *** Takozvani rat ideja, pokazao se u Italiji kao rat idejama. *** Pokret kao što je iredentistički nije dao Italiji ni veliku knjigu ni popularnu knjigu. Bili smo više od trideset godina saveznici Austrije, a nikada nismo o toj zemlji i o njenim problemima imali dobro izradjenu knjigu. Talijanski mladić, koji bi htio studirati Austriju i balkanske probleme, morao bi se poslužiti francuskim, engleskim, njemačkim knjigama. *** Ono što upada u oči (u knjigama o političkim pitanjima) je siromaštvo ideja, historijskog osjećaja i naučnog poštenja. Tamo gdje se pretresaju načelna i idejna pitanja, čovjek ostaje uplašen pred njihovom banal-nošću i neozbiljnošću. *** Talijanski vojnik nikada nije lio, niti je mogao biti, stalan junak, o kome pričaju novine. Nije takav kakvim ga prikazuju talijanske novine, jer nije takav u nijednoj «srnin na svijetu, a tim manje može biti u našoj zemlji, koja nema vojničke tradicije. Mi se danas osmfeškujemo na ratove iz našeg Risorgimenta. Bitka kod Cerne stajala je našu vojsku osamnaest mrtvih. Sve bitke ukupno iz Risorgimenta daju cifru gubitaka ne veću od jedne veće borbe danas: 6000 mrtvih. *** Ujedinjenje Italije već je nazvano glavnim zgoditkom lutrije. Nije stajalo ni mnogo napora ni mnogo žrtava. Nismo imali vojničkih šefova i nismo stvorili vojničku tradiciju. Kolonijalni ratovi u Eritreji i Libiji potvrdili su to iskustvo. *** Talijan ne samo da nema vojničke, nego nema, niti gradjanske discipline, koja se, kao u Engleskoj, mogla pretvoriti u vojničku disciplinu, čim se za' to osjetila potreba. * ** Talijanski vojnik nema mnoge vojničke osebine, izuzev nalet u napadu, i to ako ima starješine spremne da svojom ličnošću plate i da ulivaju povjerenje. Tada ga možeš voditi kuda hoćeš. Manjka mu međjutim volja da radi, nema mnogo preciznosti ni ljubavi prema domovini, malo je disciplinovan, ima slab osjećaj dužnosti. *** Talijanski vojnik više voli ostati izložen opasnosti od puščane paljbe, nego iskopati svoju rupu nešto dublje. Nije mu stalo što će biti naboden na bajonet samo da ne mora noću biti budan. On razgovara i puši, ma da ga to otkriva neprijatelju. *** Talijanski vojnik nije heroj, koji se stalno obnavlja, kako ga prikazuju novine, heroj, koji traži da ostane u rovu kad mu dolazi smjena. On nije aktivni heroj, kako ga novine slikaju po narudžbi, on je pasivna žrtva, on se izvrgava nekorisnim i neshvaćenim trpljenjima. *** Talijanski vojnik se u prošlom ratu borio protiv neprijatelja, koga nije mrzio, jer ga nije poznavao. * Talijanski se gradjani dijele u dvije kategorije: na prefrigance (furbi) i bedake (fessi). Onaj koji nešto zna, bedak je. Onaj koji uspijeva i bez toga da što zna, taj je pre-f rigame. * Dužnost, to je ona riječ koja se upo-trebljuje u svečanim govorima prefriganaca, kada hoće da ih bedaci slijede. * Italija napreduje, blagodareći bedacima. Oni rade, plaćaju, umiru. A oni koji tobože unapredjuju Italiju, to su prefriganci, koji ne rade ništa, troše, i zabavljaju se. * U Italiji ništa ne može da se postigne zakonitim putem, čak ni zakonite stvari. I do ovih se dolazi nezakonitim putem: uslugom, preporukom, presijom, mitom, i t. d. » Italija nije ni demokratska ni aristokratska, — ona je anarhična. * Sve zlo dolazi Italiji od anarhije. Ali i sve dobro. * Trg (pijaca, >piazzao:) je prava talijanska vlada: on odlučuje o ratu, on prisiljava da prestane štrajk tramvajskih radnika. Od mnogo godina već, i činovnici, i proiz-vodjači, i radnici, a sad već i vojnici, znaju, da se nikakva vlada ne može održati »ako ne siđje na pijacu*. Možda smo zato nasljednici Rimljana, koji su o svim javnim pitanjima odlučivali na Forumu. * Italija se dijeli na dva dijela: jedno je evropski dio, koji dopire otprilike do Rima, a drugo afrički, ili balkanski, koji ide od Rima pa dolje. Afrička ili balkanska Italija kolonija je evropske Italije. * U Italiji je čovjek poligam; a žena poli-andra, kada može. * U Italiji se putuje besplatno u prvome razredu; sa popustom, u drugome. U trećemu plaća se cijela karta, koja je proporcionalno skuplja od one koju bi imali da plate oba viša razreda, kada bi uopće plaćali. • Postoji jedan ideal, silno razvijen, u Italiji: dobivati mnogo, radeći malo. Ako je ovo nemoguće realizovati, dolazi drugi, pod-ideal; a taj je: dobivati malo, radeći još manje. • Italija nije vrt svijeta. Italija je zemlja od prirode siromašna, bez ugljena, sa malo željeza, dosta bregovita, na tri četvrtine ma-larična i previše nastanjena. Nezavisnost Italije, to je najšietnija i najneistinitija legenda koju Talijan može da njeguje. Postoji samo jedna utjeha: da nijedna zemlja nije ekonomski nezavisna. * Talijan je narod, koji se pušta da ga vode glupači, koje bije glasina da su makija-velisti, uspjevši tako da uz štetu dodadu još i porugu, ili neuspjevši da izazovu poštovanje za svoju zemlju. Već od toliko godina izgleda da se program naših političkih ljudi dd reazimovati u ovome: prazne ruke, ali nečiste. • Divljenje stranaca za sve one sivari koje nama smetaju u talijanskom životu (prosjačenje, nedisciplina, sentimenlalizam, muzika serenada, brbljavost, i t. d.), znak je da kod svih ovih defekata ima i nešto lijepo i simpatično. Ali ko ide u dubinu stvari, vidjet će da se tu radi o jednoj stalnoj zasjedi za talijanski karakter, koji je više sklon onome što godi strancima a što je manje pogibeljno. Oni rado gledaju kako Talijani uzimaju mandolinu u ruke, te pjevaju na mjesečini, i oni im s nekim Uživanjem bacaju obol, ujedno sa simpatijom i sa preziranjem.,, Pravi Talijan sudi povećanje Italije po kilometarskom proširenju, važnost slike po površini platna, ljepotu poezije po zvonko-sti rimđ, a ljepotu žend po količini mesa na njoj. Smiješno je, da su mnoge od takvih »plastičnih* vrijednosti ušle u glave t strancima... * Povijest Italije jeste, u stvari povijest Španije, Francuske, Njemačke, i Austrije, i u stvari, povijest Evrope. Naprezanje histo-ričarđ, da se stvori povijest Italije, pokazuje kako se može da troši mnogo pameti na jednu stvar malo pametnu, baš kao što se stvara glas onim zapovjednicima koji se puštaju hrabro ubiti radi neke infamne stvari. * Sve je u zakašnjenju u Italiji, kada se radi o započimanju jednog^ posla. Sve je preuranjeno, kada se radi o svršavanju posla. Giuseppe Prezzolini. UPORI ITALIJANSKEGA VOJAŠTVA POTRJENI OD ANGLEŠKIH IN FRANCOSKIH LISTOV Ljubljana, 18 junija (A g is). V zadnjem času je naš list večkrat poročal o uporih vojaštva, ki so se vršili v Comu, Pistoji, Firencah in drugih' vojaških centrih, zlasti v južni Italiji. Jasno je, da o tem ni fašistično časopisje prav ničesar pisalo. Toda nepričakovano potrdilo teh dogodkov sta prinesla »Manchester Guardian« z dne 31. maja in »Temps« od 1 junija t. 1., ki v svojih poročilih prinašata navodila nemškega propagandnega ministrstva vsem nemškim časopisom. Prvo tako navodilo se glasi: »Ničesar se ne sme poročati o uporiK italijanskega vojaštva«. Ta prepoved ministra Gobbelsa _ je predvsem razumljiva, ker se v zadnjem času opaža nekako zbližanje med fašistično Italijo in hitlerjevsko Nemčijo. Da ne bi bilo to bodoče zbližanje že preje obsojeno na neuspeh je morala nemška vlada zabraniti svojim časopisom vesti o položaju Italije in posebno njenega vojaštva, čeprav so resnične. ---------- 16 MILIČNIKOV USTRELJENIH? Ljubljana, junija 1935. (A g is). Znani antifašistični tednik »Giustizia e Libertà«, ki izhaja v Parizu je prinesel v zadnji številki vest, da je bilo v vsej naglici obsojenih od vojaškega sodišča in takoj ustreljenih 16 miličnikov. Vest ni še nikakor potrjena, toda je prav lahko resnična glede na položaj, ki vlada v Italiji. Politične oblasti nikakor ne morejo mirno prenašati številne vojaške upore, pa tudi upore miličnikov, ki so se izvršili v zadnjem času. Ti dogodki in veliko razburjenje italijanskega ljudstva, ki se izražava v številnih demonstracijah in o katerih smo že poročali, so najboljši barometer za presojanje težkih razmer. Kot smo že poročali, je vlada vojaške upore v začetku zatrla na precej miren način in tudi ni bilo izrečenih posebnih obsodb. Toda še ne potrjena vest, da je bilo ustreljenih 16 miličnikov nam kaže.^da je italijanska vlada opustila mirni način reševanja uporov, ki niso gotovo imeli kakšnih pomembnejših učinkov, in se je zato morala zateči k ostrejšim postopkom. ITALIJA JE MOBILIZIRALA DVANAEST DIVIZIJA Velike vojničke parade i fašističke manifestacije održavaju se u svim talijanskim lukama iz kojih stalno kreću transporti četa u istočnu Afriku. Poslije smotre četa sabaudske divizije, koju je izvršio Mussolini u Cagliariu i Sassariu, odašiljanje ovih četa u Eritreju obavlja se ubrzanim tempom. Iz mnogih talijanskih luka dnevno kreću parobrodi krcati vojske za Afriku. U Brindisiju, Catanzzaru, Cosensi, Osietiu i Napulju, koncentriraju se mobilizirani bataljuni fašističke milicije, koji polaze u Afriku. Do sada je prevezena u istočnu Afriku mobilizirana divizija peloritanska i ga-vinanska i divizije fašističke milicije »23. maržo« i »23 ottobre«, dok se sada transportiraju čete sabaudske divizije 1 divizije »Gran Gasso« kao i dvije divizije fašističke milicije »21. aprile« i »3. gennaio«. Osim ovih transportiraju se i mobilizirani bataljuni fašističke milicije i Paierma, Cuna, Ravene i Orila. Ove divizije zamjenile su nove prekobrojne divizije, koje ostaju u Italiji. Tako sada ima ukupno 12 mobilizovanih divizija. ABESINIJA NABAVLJA U JUGOSLAVIJI 40 MILIJUNA KUTIJA MESA »II Piccolo«, donose u broju od 13 juna ovu vijest iz Rima: »Agencija Oriente« javlja iz Beograda, da se u beogradskim krugovima po-tvrdjuje vijest, da je abesinska vlada sklopila sa jednom jugoslovenskom fabrikom u Novom Sadu ugovor za isporuku 40 milijuna kutija konzerviranog mesa«. U JULU ILI AUGUSTU... Pod tim naslovima izlaze u dnevnoj štampi ovih dana vijesti. Afrički spor sve se više zaostruje. Ratno raspoloženje na jednoj i na drugoj strani ovih dana je na vrhuncu. Talijanska štampa piše sasvim otvoreno, da je Italija spremna da prodre u Abesiniju i da je u tome ne može zaustaviti ni Društvo naroda ni Engleska. Izgleda, da se Društvo naroda uopće neće javljati u ovom slučaju, nego će prihvatiti Mussolinijeva rješenja kao ne-izb ježiva. Engleska je, izgleda, odlučila, da se stavi uz bok Abesinije, ali u Italiji izjavljuju da se toga ne boje. Zabrinjuje ih malo mogućnost zatvaranja Sueskog kanala. Nije isključeno da bi Englezi to mogli da učine. U tom slučaju Italija bi se našla u vrlo teškoj situaciji. Ona već ima, međjutim, velike mase vojske u Eritreji i Somaliji i možda bi se s tom vojskom upustila u rat. Ovih se dana užurbano šalju novi transporti za Afriku. Italija nema dovoljno brodova za te transporte pa kupuje stare brodove u stranim državama. Nekoliko svojih najvećih brodova Italija je preudesila za bolničke brodove, a u svakom bolničkom brodu veliki su predjeli uredjeni kao ledenice za prevoz mrtvaca u Italiju, razumije se onih, koji se budu herojski ponijeli, a druge će zakapati u Africi. Ovih dana mobilizirane su još dvije divizije milicije, pa avijacija itd. Italijom kruže vlakovi puni vojske i vojnih obvezanika. Prama svim granicama bježe oni, koji ne žele u rat... Da je momenat rata blizu vidi se i po tome što je Italija naredila, da se povuče sav srebrni novac iz prometa, jer će joj srebro trebati za Afriku, gdje narod ne pozna druge valute, naročito za Abesiniju (ako rat uspije A osim toga značajno je i to, da su Talijani u Abesiniji dobili od Italije nared jenje, da napuste neprijateljsku zemlju do 15 jula. Interesantno je i to, da je američko poslanstvo spremno da napusti Abesiniju, jer neće da dočeka u njoj rat. Po ovome što se dogadja u Abesiniji vidi se, da je Abesinija spremna dočekati napadaj. Ima oko 800.000 vojnika spremnih. Opskrbila se municijom i modernim oružjem, a osjeća se jakom i zbog držanja Engleske. To sve Izazivlje misao, đa će rat u Africi biti strahovito težak za Italiju, pa je ovih dana Hitlerov list »Volki-scher Beobachter« napisao, da ne vjeruje, da će Italija ratom postići više nego što bi mogla postići pregovorima. Prve naše žrtve u ASriei Pula, juna. — Mladić Miho Macan iz Gajana kod Vodnjana umro je kao talijanski vojnik na putu za Afriku. Jednom Periču iz Vulture su amputirane obe noge, jer je bio teško ranjen u borbi s Abesincima u Africi. ZOPET 200 DELAVCEV IZ TRSTA ODŠLO V AFRIKO. Trst. 18 junija 1935. (A g i s). _ Pred Kratkem, kot smo poročali, ie velika potniška ladia »Saturnia«, ki ie last znane Kozuličeve družbe, odpeljala v italijanske kolonije vzhodne Afrike 4.000 delavcev iz Trsta. Gorice in severne Italije. Včeraj zvečer oa se> ie odpeljal že drugi transport specijaliziranih delavcev za pristaniške naprave s parnikom »Tevere« v Somalijo in Eritreio. kier bodo zaposleni zlasti pri gradnji cest in drugih predvsem vojski služečim objektom. Od odposlanih delavcev ie bilo 50 iz Trsta, 30 iz Reke. 50 iz Vidma, 50 iz Benetk in še iz nekaterih drugih krajev. ________ ITALIJA NE PLAĆA PREUZETU ROBU U INOSTRANSTVU Engleski list »Manchester Guardian« od 3 juna javlja: »Britansko udruženje izvoznika pamuka razaslalo je okružnicu svim engleskim tvrtkama, u kojima im savjetuje, da ne preuzimaju nikakove narudžbe za izvoz u Italiju, radi toga što su talijanski dužnici prestali da plaćaju. To se vidi i po tome, što isporuke, koje su imale da budu plaćene još u januaru, nisu podmirene. DROBIŽ Italija je plačala samo za transport vojaštva in materiala skozi Sueški kanal družbi, ki ga upravlja do sedaj že okrog 15 miljonov lir. • Delavcem, ki so jih’ poslali v Afriko, so obljubili lepe plače, toda v resnici n? tako. Mezde, ki jih prejemajo so precei nizke, podjetniki in drugi pa jih kruto obirajo še na ta način, ker delavci prejemajo od tvrdk hrano in stanovanje, ki sta zelo draga. * 600 miljonov lir stane Italijo že do se' daj vse oboroževanje, pripravljanje, vojaštvo in drugo za bodočo vojno z Abesinijo- g. Iz ki ge je če ci, n: D] m D: ta ci, st »I Ci, hi »£ di di ti ro tì-, D ii; jà Pi ci ži Pi d< di ot o Pi P' tf k Ji zi n O ci T s! tl rs C P , d ie v ži h n v k S' li c v p n ć g ji 0 ti i; f. E 1 I k r E I C » S t l I 1 I 1 1 1 1 ] POVIJEST JADRANA NA FRANCUSKOM JEZIKU Comte L. de Voinovitch: Histoire de Dalmatie. U dva sveska na 895 stranica dao je g. Lujo Vojnovič povijest Dalmacije. Izdavač (Librairie Hachette, Paris) u-krasio je knjigu sa 18 slika i jednom geografskom kartom. U prvom svesku Je prikazana povijest Dalmacije od početka do 1409 t. j. do prodaje Dalmacije Mlečanima, i taj svezak nosi podnaslov: Des originés au marché infame. Drugi svezak obradjuje povijest Dalmacije od 1409 do 1918 pod naslovom: Des griffes du lion ailé a la libération. Kada se ima u vidu sav onaj rad I takozvane dalmatinske iredente u Italiji; kada se znade za sve one neslužbene, poluslužbene i službene publikacije o Dalmaciji, počevši od »Archivio storico per la Dalmazia« i Tacconijeve »Rivista dalmatica«, pa preko publikacija »II mare nostro« do tjednih i dnevnih listova (Volontà d’ Italia, zadarski »San Marco«) i manifestacije »Azzuri čl Dalmazia«, kada se sve to ima u viču, tek onda se može potpuno da shvati važnost ovog djela. Jer Evropa, a naročito Italija poplavljena je propagan-čnom i pseudonaučnom literaturom o Dalmaciji, i to sve u svrhu da se i Talijanima i ostalom svijetu dokaže tali-janstvo Dalmacije. Tacconi, Bakotić, Praga, Dudan, Bartoli, Bandi, Marcoc-chia, pokojni ćipiko i mnogi drugi, ulo-2ili su decenije intenzivnog rada u tu Propagandu. Kažemo propagandu, jer dokazivati talijanstvo Dalmacije nije drugo nego politička propaganda, bez obzira na naučne pretenzije tih pisaca 0 Dalmaciji. Gospar Lujo Vojnovič obradjuje taj Problem na drugi način. On ne ulazi u Polemike, ne namješta fakta i ne na-1 teže dogadjaje. On polazi sa pretpostavke da pametan svijet znade barem to-u«o o Dalmaciji da mu ne treba doka-2lvati rasnu pripadnost te zemlje. On deće da dokazuje, on samo pripovijeda. Dn neće nikakovih političkih ni nacionalističkih dokazivanja, već se drži Poniazeovih riječi o pisanju dalmatinske povijesti: »Nama su mnogo potreb-dije istorijske notice nego li kritičke rasprave«. I pročitavši masu knjiga o Dalmaciji na svim glavnim jezicima, Pregledavši nebrojene dokumente, on ■ daje povijest Dalmacije, daje dogodja-le. Ali ti dogadjaji, ta povijest nisu y.iše ni notice, ni suhi dokumenti. Ulovivši.ljubav i spremu u taj rad dao je toj povijesti Dalmacije biljeg svoje lič-dosti. Posjedujući sposobnosti uživlja-vanja, imaginacije, dao je ne samo ’storijsko, već i literarno djelo, (jer ?.vako dobro historijsko djelo je ujedno i dterarno.) Ugledavši se u velikog fran-epskog istorika Micheleta on nam daje Vlziju dogadjaja: čitajući sramotnu Prodaju Dalmacije (le marché infame) dri osjećamo tragediju te zemlje, osjećamo je kao da čitamo nesreću kakvoga. lica u dobru romanu. Jer Dalmacija )e u ovoj knjizi lice. Njezini otoci i otočići, rijeke i potoci; bura s Velebita i mirne noći na pučini; Iliri i Rim-hani; Sloveni i Mlečani; Francuzi i Austrijanci; renesansni književnici i pučki pjesnici; sve to daje ton toj zemlji to karakteriše na tako živ i tn,aii. način da i onaj koji nije nl-nju Vldi° te zeml3e> osMi ljubav za I baš zato se ova knjiga Ističe iz-aiedju mnogih naših istorijskih djela, tsticese po toj svojoj umjetničkoj obradbi. A od one mase talijanskih »istorijskih« djela o Dalmaciji ističe se svojom objektivnošću i dokumentova-hošću. Jer i Lujo Vojnović prikazuje dtjecaj Italije na Dalmaciju u kulturnom pogledu, ali taj utjecaj je on prikazao kao logičan razvoj stvari koji ne-dia ništa zajedničko sa rasnom pripadnošću te zemlje. Jer Italija je naročito za Renesanse utjecala na cijelu Evropu, pa je logično da je taj utjecaj {do jak i u Dalmaciji, ali to ide samo u korist našeg tvrdjenja o slovenstvu Dalmacije, jer je pod ut jecaj em te Renesanse m Italije Dalmacija dala hrvatsku literaturu. Dala je Menčetića, Držića, nondulića, Marulića, Hektorovića, Zobnica itd. — od Dubrovnika do Zadra - a to je najbolji dokaz da jè 1 Dal-mpcija u užem smislu, t. j. gradovi na epali i otocima — bila već početkom r-vi vijeka slovenska, i to ne samo na-;°d, puk već i najviša društvena kla-r1- iz koje su i potekli naši prvi književnici. Vojnović na tome ne insistira, r11 to vidi iz te knjige i onaj koji je do fdda poznavao Dalmaciju jedino po tali-Jdnskoj literaturi. ,, To djelo je i za nas kao Istrane 'dsno. Jer g. Vojnović govori na mno- mjesta o Istri, o Cresu, Krku, Loši-Puli, Labinu, Raši itd., budući da if Dalmacija za Rimljana sezala do tuse, i kasnije za hrvatskog kraljev-,c’m, a i pod Venecijom su veze Istre Dalmacije bile vrlo uske. Osim toga jv^toji uste analogija u mnogo čemu 1 medju te dvije zemlje, pa će svaki tìtorlk Istre morati da prouči i ovo mio o Dalmaciji. • Mnogi francuski i naši listovi su se razili vrlo pohvalno o ovom djelu, (t.p.). METRIČKA RAZMATRANJA VLADIMIRA NAZORA 0 STIHOVIMA DRAGA GERVAISA Ù najnovijem broju (6—7, 1935) zagrebačke revije »Književni Horizonti« nastavlja se Nazorov književni dnevnik, u kojem se veliki pjesnik pod naslovom »Raskomadane strofe« bavi metričkom analizom Ger-vaisove pjesme »Moja zemlja«. Za poznavače pjesničke tehnike taj je prilog od najveće zanimivosti. Na dvije i pol stranice revije Nazor postavlja Gervai-sove stihove u razne oblike i zabavlja se misterijem njihovog nastajanja i muzikalnosti. Koliko je to interesantan prilog Na-zorovog majstorstva na ovom polju, toliko je to interesantan prilog i s obzirom na originalnost i veliki pjesnički kapacitet, Gervaisa. Pored toga u Nazorovom dnevniku u tom broju revije izišla je i bilješka pod naslovom »Odbačen zarez«, iz koje se najbolje vidi ne samo koliko je velik majstor i učitelj Nazor, nego i to kako je u velikoj mjeri samostalan i samosvjestan stvaralac i Drago Gervais, a da ne govorimo o otkrivanju neslućenih finesa i važnih detalja.-jednog umjetničkog stvaranja koje površan čitalac ne vidi i ne može gotovo da zamisli. Nazor kžiž6* »Jer ne boravi u Zagrebu, pomažem malko Gervaisu u ispravljanju griješa-ka u slogu njegovih »čakavskih stihova« što se sada štampaju. Kad nailazim na kiticu: Bog domovina. Gren kruha po bèlen svete iskat, zač su ovdè mi ga zèli, i gren pravicu po svete iskat, zač su ovdè mi ju zèli, opažan mu: »Zar se ne bi moralo pisati ovako: »Bog, domovina!«, a on mi iz Bjelovara odgovara: ^Mislio sam na to, i moralo bi biti; al mi taj zarez smeta. I uskličnik.« I Gervais ne zna drugo reći. — Medjutim vidim da on ima pravo; njegov je osjećaj — bar ovog puta — tanji od moga. »Bog, domovina!« poprimilo bi zvek, boju pa i misao štokavskoga: »Zbogom, domovi- no!«, a to nije ono što čakavac hoće. čakavski »Bog!«, bio on sam ili u ma čijem društvu, drugo je no štokavski »Zbogom!« Prevodjenje riječi — ako se o prevo djenju može u ovom slučaju govoriti — ne bi bilo i prevodjenje smisla. Od takvih je čudnih niti tkana predja prave pjesme. A, eto, i ja (koji već davno i često čuh sve nijanse i znam, možda, sva značenja toga pozdrava) ne osjetih, bar na prvi mah, finesu što je Gervais nesvijesno iskoriš-ćuje i, želeći da je kakogod istakne, odbacuje iz razloga, koji nisu u vezi s modom ili s kakvom afektacljom, čvrsto propisani zarez i uskličnik.« NAŠ PJEVAČKI ZDOR 0 ZAGREDAČKOJ RADIOSTANICI Pjevački zbor "društva »Istra« u Zagrebu, poslije svog uspjelog koncerta istarske pjesme u Hrv. Glazbenom zavodu, bilježi sada svoj drugi uspjeli nastup. Dne 5 o. m. nastupio je zbor, pod ravnanjem svog dirigenta Slavka Zlatića u zagrebačkoj radiostanici, izvevši isti program kao i u Glazbenom zavodu, pjesme: Brajše, Matetića, Zlatića, Adamiča, Hajdriha, Lebana i Pre-lovca. Na početku programa, kao uvod zbor je otpjevao himnu: Predobri Bože. Izvedba čitavog programa bila je na visini, a Brajšinu: Mažurano moja, zbor je morao na zahtjev radioslušalaca opetovati. 1 ovaj nastup naših pjevača i njihovog vrijednog dirigenta, pokazuje da je zbor na pravom putu, pa mu želimo u ovakvom daljnjem kulturnom radu još ljepši napredak i veći uspjeh. RAD PJEVAČKOG ZBORA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU. 29 V. o. g.. održao je pjev. zbor društva »Istra« u Zagrebu svoj glavni godišnji sastanak. Iz tajničkog izvještaja se moglo razabrati, da je zbor prilično agilno radio, iako postoji tek nešto preko godinu dana. Javnih nastupa bilo je u svemu pet. ne ubrojivši ovamo koncemt na zagrebačkoj radio-stanici, koji je održan 5 o. mj. — U Hrvatskom glazbenom zavodu nastupalo se dva puta. Jedan od ovih nastupa je bio samostalni koncerat pjev. zbora 10 IV. o. g. — članova pjevača ima 51, a članova dobrotvora samo 1. Izabran je novi poslovni odbor pjev. zbora, te je i dalje ostao pročelnikom Prelac Djuro, a tajnikom Gr-žetić Milan. Ostali odbornici su: Terpin Stevo. Ritoša Ante, Buljanović Pavao, Tan-ković Paše i Doblanović Ante. TALIJANSKI GLAS 0 ANTI DUKIĆU »L’Europa Orientale«, političko-historij-sko-kulturna revija, koju uredjuju slavisti, univerzitetski profesori Amedeo Giannini i Ettore Lo Gatto, a koju izdaje Zavod za istočnu Evropu (Istituto per 1’ Europa orientale) u Rimu, donosi u posljednjem dvobroju za svibanj i lipanj jezgrovitu bilješku o Anti Dukiću, u kojoj njezin pisac Dr. Oscar Randi, profesor za naš jezik i literaturu na spomenutom zavodu, pohvalnim riječima ističe glavne oznake njegova »Dnevnika jednog magarca«, »Pogleda na život i svijet«, te pjesama »Od osvita do sutona«. Ujedno objavljuje iz te zbirke pjesmu »Rram« koju je preveo sam autor. KAJKAVSKI PJESNIK O ČAKAVSKOJ POEZIJI U zagrebačkoj književnoj »Hrvatskoj Reviji« (br. 6 za juni) napisao je kritički prikaz čakavskih stihova Draga Gervaisa poznati kajkavski pjesnik Tomislav Prpić. Prenosimo taj interesantan osvrt u cjelosti: Prvi put čuo sam za Gervaisa, priznajem, tek poslije njegove prve, crikveničke, zbirke čakavskih stihova. Bio sam u dilemi, kako da pročitam to ime. Naše nije, zvuči francuski, a čovjek piše — čakavske stihove. Kad mi je kasnije došla u ruke antologija Tadijanović-Delorkova, pa čakavska antologija Jelenović-Petrisova, reče mi g. Jelenović, da se to ime čita Žerve, a nosilac toga imena da je čakavac Istranin, francuskoga podrijetla. Čudna stvar! čovjek govori lirskim jezikom tako iskonsko našim, a osjećanja su mu tako naša, pučka, simpatije tako nostalgički iskrene! Eto, toliko se piše o propadanju čakavskih posebnosti, po našim se dnevnicima vode u posljednje vrijeme toliki razgovori i polemike o propadanju čakavskoga idioma, a ipak, taj je ambijenat putujući u nepovrat još toliko jak, toliko još pun privlačne snage, te i u ovo naše nivelatorsko vrijeme zarobljuje osjetljive duhove, ispoljuje svoju asimilatorsku snagu! Sjetih se pritom starog, časnog imena u povijesti hrvatske knjige — Marc Bruyère-Desrivaux podlegao je, ima tome stoljeće i još koji decenij povrh toga, čaru tudjega ambijenta i dragovoljno pošao u zarobljeništvo hrvatske Muze. Francuz Bruyère postaje Dubrovčaninom Markom Bruerovićem. Francuz Bruyère oživljuje i osvježuje dubrovačku knjigu u vrijeme njezina propadanja i piše ljepšim i sočnijim jezikom nego njegovi dubrovački kolege. Francuz Bruyère otkriva Dubrovčanima Dubrovnik, otkriva dubrovačkoj aristokraciji dubrovački puk, koji će značiti dubrovačku budućnost. Dok se dekadenti dubrovački plemići skiću po Parizu, Francuz Bruyère im dijeli lekciju u poslanici »Petru Aletiću«: Tot i tebe hitra i mudroga, Jadni Petro, zaniješe lude Od Parigja građa bijeloga Besposlene igre i zablude?. »Čakavski stihovi« Draga Gervaisa isto su takva lekcija svima onima, koji se povode za književnom modom različitih »izama«, kojima književna djela, kako je to običavao reći pokojni Joza Ivakić, »lebde«, koji vide ono što nitko ne vidi, a slijepi su za ono, što se zbiva pred njihovim očima. Jednostavna je i pitoma ta lirika, bez patosa, daleko od svakog deklamiranja, bez velikih senzacija, ja bih je nazvao »lirikom svakidašnjice«. Nema tu nikakvih naročitih potresa, velikih i glasnih. Tragika i idila tu je jednako tiha i jednako lišena teatralnosti: Na sunce se k’ućice griju, na turne urice biju. Gervais obilazi sa »Skizzenbuchom« u ruci i bilježi što vidi: u jutarnjoj magli vodi pastir ovce, negdje kukuriječe pijetao, a začudjeni pijanac traži u grabi svoj šešir. Nema te sitnice, koju ne bi vrijedilo zabilježiti, ali kako! Gervaisova je pjesma crtež, u kome su linije reducirane na minimum, ali funkcije su im jasne i oštro fiksirane, te potenciraju efekat. Te kvalitete odlučno pomažu pjesniku i ondje, gdje prijeti pogibelj, da se prijedje u deskriptivnost i folkloru (Tanac, Boći, Briškula, Trešete, Tri kraji). Osobito toplo govori Gervais o nonama i nonićima, koji odlaze jedan za drugim. Namučili su se u svome vijeku i ostarjeli u oskudici. Malo su radosti imali u svome vijeku (»malo kafića« za večeru prije spavanja), jednolično im je prošao život i često je jedini dogadjaj dana: Mačka mi čera pojila je tića. A onda ih jednoga dana nema više. Kao Včjnovićevi dubrovački gospari, koji odlaze na lapadsko groblje »nošeni od fakina«, i Gervaisovi nonići odlaze jedan za drugim, i gotovo svake nedjelje jedan je manje pred crkvom, »zač su ga čera fakini nosili i juđi za njin hodili«. Život teče jednako dalje »jutra sopet kako lane« i »za miči judi i radost je mića«. Medjutim Gervais ne ostaje samo kod tih.ljupkih genre-sličica. U posljednjoj fazi svoga razvoja pjesnik je dao svojoj lirici jaku socijalnu notu. Crteži se iz »Skizzen-bucha« razgradjuju, nastaju kompozicije zasićene bojama, pretežno teškim, figure na njima rastu do nadnaravne veličine, do simbola, pjesnik tu zauzima jasno i odre-djeno svoj stav. Pjesme »Čić«, »Barke faren«, »Marija Lavanderka«, »Fakin od porta«, »Za sinon«, »Kmeti« približuju se svojom dramatičnošću monumentalnosti Balo-tine »Koze«, najbolje pjesme* cijele čakavske antologije. Medjutim, govoreći o čakavskoj lirici, treba raščistiti svakako i dva stajališta: pro i contra toga književnoga regionalizma. Navode se mnogi razlozi i s jedne i s druge strane, često i s mnogo ogorčenja, ali recimo odmah — suvišnoga. Poučan je u toj stvari za nas historijat francuskoga književnog regionalizma i polemika o njemu. Konačno, provansalski felibriž nije nanio ni najmanje štete jedinstvu velike francuske književnosti, niti ga je itko od feli- bara, s Mistralom na čelu, ikada zamišljao kao atentat na to jedinstvo. Oni tu po svome stavu nisu rušitelji, već konzervatori, koji se bore za očuvanje posebnosti u zajednici, a ne protiv nje. Pa kad je notorno, da se i naš književni regionalizam sam. po izjavama svojih predstavnika (Lj. Wiesner), smatra sastavnim dijelom naše opće književne zajednice, onda taj prigovor otpada, pogotovo kad se uzmu u obzir male dimenzije te književne pojave. Tužba književnih unitaraca protiv opasnog separatizma regionalista vrlo je nalik na prigovor vuka kome janje muti vodu! U dokaz tome dovoljno je da spomenem samo dva zvučna imena naše knjige, dvojicu preteča današnjih »novokajkavaca« i »novočakava-ca« — Matoša i Nazora, koji su štokavski pisci, a samo su sporadički pisali dijalektom. Isto se može kazati, više manje, i za ostale. Konačno, teško je i odrediti granicu, gdje počinje regionalistička »cnlpa«, ili čak »dolus«! Zar je tu jezik jedini kriterij? Ili je grijeh donositi književni izraz ograničenog teritorija? Ta zar nisu regionalisti zapravo svi naši značajni književnici, koji ne »lebde«, koji nam u svojim djelima donose galeriju lokalnih tipova, sliku svoga kraja? Može li se prigovor zbog »separatizma« postaviti Šimunoviću, Kovačiču, Kozarcu? Treba da se ovdje obazrem još na jedan prigovor, koji se u novije vrijeme dosta često javlja. Često se pisci, u pomanjkanju invencije, snage oblikovanja, govoreći i kad nemaju ništa da kažu, zaklanjaju za dijalekt i njegov ritmički šarm, spašavaju se u folkloru. Istina, doživio sam i sam, te je neki muzičar »naručio« kod mene tekst folklorne sadržine kao podlogu za svoje komponiranje (»Wenn man kein Wagner ist, so muss man sich mit der Folklore helfen!«), ali produkti takvih" »pisaca« ne mogu i onako da budu predmetom ozbiljnih književnih razgovora. »Novočakavcima« je uspjelo, da se afirmiraju u lirici u razmjerno vrlo kratkom vremenu, gotovo preko noći. Taj čakavski »nalet« javlja se poslije književnih istupa .njihove »novokajkavske« braće i, mislim, da mogu da to kažem, primivši od njih impuls. Domjanićevu smrt komemorira u ovom listu pjesmom punom priznanja i pijeteta jedan čakavac. I eto, čakavci već pretekoše kajkavce svojom antologijom, vrlo dobrom antologijom. Ta je lirika dobila sankciju i u Tadijanović-Delorkovoj antologiji cjelokupne hrvatske moderne lirike, gdje se čakavcima i kajkavcima od-redjuje simbolički posebno mjesto uz što-kavce. Drago Gervais stupio je svojom novom knjigom u red prvaka čakavske lirike i zauzeo časno mjesto u općoj hrvatskoj književnoj zajednici. Tomislav Prpić DEŠPERIJA Mendule vei su u cvitu u grmlju pupa mladica rudina sva je selena po njoj se igraju dica. Svitli su dani, i dobri i puni velikih nada, tako nam gre pramaliie okolo vrati od grada. Kada po rudini gredei zemlja s tobon govori svaki pup te doziva pozdrave šalju ti bori. 'Ma sve te vijolice sada, Svi klabuliii i janci, svi glasi zemlje i ljudi, Svi ti veseli tanci drugo imaju lice drugače gredu po glavi kakono da su blidiji kako da nisu ni pravi. To ni starost, ni smrt, ni trud, ni zmučena lita. Samo su prasne patrone ke si zaludu ishita. Mate Balota (Dublin} SLAVENSKE DRŽAVE I MANJINSKO PITANJE Povodom sklapanja pakta izmedju Sovjetske Rusije i čehoslovačke, to jest povodom puta g. Beneša u Moskvu, pisale su »Lidove Novini*, veliki čehoslovački Ust, medju ostalim i ovo: »čehoslovačka je kao i Sovjetska Rusija, ne samo priznala narodnim manjinama pravo na život, nego im je u kulturnom pogledu dala i više, nego što je prema svojim medjunarodn im obavezama bila dužna. Poput Sovjetske Rusije ni Ć eh oslovačka nete ni jedne stope tv dj e zemlje, ali isto tako ni jedne stope svoje zemlje neće nikom dati bez odabrane do posljednje kapi krvi.* k Godina dana rada naše emigracije u Novom Sadu Društvo »Istra« u Novom Sadu, održala je svoju Vili godišnju skupštinu Novi Sad, 14. juna 1935. Dn© 2. juna bila je zakazana VIII. godišnja skupština društva »Istra« u Novom Sadu. Bila je dobro posjećena. Skupštinu je otvorio i pozdravio prisutne gosp. Petar Crnobori, kao najstariji Član Uprave, pošto su gg. pretsjeđnik i potpretejednik pred skupštinu dali ostavke. Moli sekretara g. Juričića, da pročita stigle pozdrav© skupštini. Sekretar čita pozdrav Organizatorao-propaganđnog otsjeka Saveza iz Ljubljane, koji je na prisutne ostavio najdublji utisak, i pozdrav Kluba jugoslovenskih akademičara iz Trsta, Gorice, Istre i Ljubljane. Pretsjeđnik poziva skupštinu da se sjeti i ovom prilikom naših mučenika i heroja, koji su svoje živote dali za čast i slobodu naše Julijske Krajine. Cita dugu vrstu imena naših mučenika, kojima skupština odaje počast poklikom »Slava im!« Sjeća se zatim braće u ropstvu, koja su ostala u zemlji, gdje nema slobode, gdje vlada strah i carujo nepravda i zločin. Danas, kada smo na svom godišnjem skupu, uperimo naše poglede preko granico i sve naš© misli i osjećaji neka budu uz našu nesretnu braću. Budimo u duhu s njima. Vjerujmo i nadajmo se, da ć© doći dan, kada ćemo se jednog: dana naći na oslobođjenoj rodnoj grudi u zagrljaju naših milih i dragih. Odaje počast šestorici sinova iz Istre, Trsta i Gorice, koji su 27. i 29. maja 1918. godine streljani u Radgoni od Austrije, a koji su 30. maja o. g. svečano pokopani u Gornjoj Radgoni. Navršila se, braćo, nastavlja tajnik, osma godina od postanka našeg društva, i danas ulazimo već u devetu. Osam puta rmo se već sastajali da vidimo, kako je naše društvo, koje svi jednako volimo, napredovalo, a i danas smo se u tu svrhu ponovo sastali. Rad društva u prošloj godini, i ako se vremena nisu poboljšala, bio je ipak zadovoljavajući i svestran. Kod rasuđjivanja valja uzeti u obzir sve okolnosti i teške prilike, sa kojima smo se borili i krčili si put. Uprava je tokom godine održala 22 redovne sjednice, više sastanaka i konferencija. Administrativni rad je bio također vrlo živ, jer je za,-bilježeno preko 1000 akata, koje je društvo primilo i poslalo, ne računajući ovdje razne okružnice i pozivnico članstvu. Prva i najveća briga posvećivana je radu na socijalnom polju. I na posljednjoj skupštini je naglašeno, da je ova nezapamćena kriza najteže pogodila naše emigrantske redove, a koja i danas traje. Blagođareći bratskim vezama sa Kolom Srpskih sestara, Crvenim Krstom, te Savezom kulturnih društava, društvo je i ove godine pred Božić moglo da obdari našu siromašnu djecu. Prilikom razdiobe poklona, uslijed opće narodne žalosti, nije bilo nikakve svečanosti. Pcred toga društvo je iz svojih skromnih sredstava pomagalo i svoje besposlene članove i ostale emigrante. Osobito pak tokom zime, kada nije bilo dana, a da na naša vrata nije zakucao bar jedan emigrant. Bilo je slučajeva, da su od nas tražili pomoć i po 3—4 odjednom. Koliko je društvo moglo, ono je pomoglo svakog, dok nisu sredstva bila sva iscrpljena. To je bilo vrlo lahko, jer su sredstva bila i suviše skromna. Osim toga je društvo učinilo članovima mnoge usluge. Tu valja spomenuti veliki broj molbi za državljanstvo), za-vičajnost, prevod, prepis i ovjeru raznovrsnih dokumenata, veliki broj raznih preporuka, molbi, uvjerenja i slično. Pitanje uposlenja besposlenih sila bila je najveća briga i muka Uprave. Najteže je bilo sa emigrantima, koji su iz drugib mjesta dolazili u Novi Sad, da si nadju uposle-nje Ipak, nekoliko takovih emigranata je ostalo u Novom Sadu, i oni su intervencijom društva bili uposleni. Ostalima data je, makar i najslvroim-nija pripomoć ili su upućeni na druge ustanove. 0 novoj godini organizovana je u sklopu Crvenog Krsta akcija za »zimsku pomoć« besposlenima. Tu su bili zastupani pored ostalih društava i pret-stavnici našeg društva, te blagođareći tome, moglo je društvo i ovi/n putem ukazati pomoć kako svojim članovima, tako i ostalim emigrantima. U glavnom, na socijalnom polju posvećivana je velika briga. Kao nacionalno društvo, naše je Udruženje radilo i na nacionalno propagandnom i narodno odbrambenom polju. Svakom prilikom i svuda širili smo kult Istre i njenih velikih mučenika, sva-kom zgodom smo isticali i propagirali našu ideju i neoborivi dokaz, da je Julijske Krajina od uvijek, bila Jugoslo-venska, da jeste i da će biti samo Jugoslovenska. Aktivno smo učestvovali u raznim nacionalnim 1 kulturnim manifestacija na, kako u Novom Sadu, tako i van Novog Sada. Bilo preko naših delegata ili pak brzojavnim ili pismenim pozdravima. Živo smo sarađjivali sa svima bratskim emigrantskim organizacijama u Jugoslaviji, sa Savezom u Beogradu i njegovim Otsjecima, naročito pak sa Organizatorno-propagandnim otsjekom u Ljubljani. Ovaj Otsjek nas je uvijek obavještavao o svima važnim dogadjajima. Mnoge predloge društva je Otsjek uvažavao i priveo u život. Budno smo pratili sve doga I jaje, koji su bili 'u vezi sa našim neriješenim problemom. Grčkoj emigraciji u Atenu poslali smo izraze naše solidarnosti prilikom P9bune njihove braće na Dodekanezu protiv zajedničkog tlačitelja, iz Atene dobili smo vrlo lijep odgovor i izražaje simpatija za našu nacionalnu stvar. Pratili smo u kratko rečeno sv© događjaje u svijetu, koji su imali neposrednu vezu sa Julijskem Krajinom. I na kulturnom polju zabilježen je uspjeh. Društvene priredbe od 3. februara i 3. marta o. g. i nastup pjevačke sekcije, o tome najbolje govore. Biblioteka se ove godine povećala, poklonima Organizatorno-propagandnog Otsjeka, članova i drugih. Čitaonica je bila ove godine dobro posjećivana. Naša pjevička sekcija, bila je vrlo agilna. Održavala je nedjeljno triput vježbe i imala je do sada 2 nastupa. Sirenje istarske narodne i umjetničke pjesme, to je glavna svrha te sekcije. v ... Druga ne manje agilna i važna sekcija je naša sportska sekcija »Sportski klub »Istra«, koja je od kada postoji, ninctgo doprinijela razvoju i propagandi naše misli. I ako je danas teško voditi sport, sekcija je, krčeći sebi put, blagođareći nekojim svojim darovima, mogla do danas da se održi. Potrebno bi bilo više pažnje prema njoj, Kako od strane članstva, tako i od Uprave................. To bi u glavnom bio izvještaj, koji je podnio sekretar, a koji je inače veoma opšitran, te prikazuje cjelokupan rad društva u prošloj godini. Prostor nam ne dopušta, da ga u cijelo-sti donesemo, već smo iznijeli samo nekoje važnije stavke. U svom izvještaju veli tajnik na kraju, da je Uprava o svemu vodila računa i nastojala održati društvo na dostojnoj visini. Ako je bilo kakovih propusta, to neka se ne pripiše neradu, već okolnostima, pod kojima je društvena Uprava radila Teške su prilike u kojima živimo, ali upravo zato, što. su vremena teška i zbiljna, valja da smo što više na okupu i vezani uz naše društvo. Treba podići interes kod članstva za društvo, da ovaj bude što jači, kako bi saradjujući zajedno sa članstvom podigli naše društvo na onu visinu, koja mu bez sumnje pripada. Ne zaboravite, da je u redovima naše emigracije čeisto^ spominjano, kako je naše društvo najagilnije i najjače. Ne po broju, koliko po. svom radu za ovih osam godina. Treba nastojati i uložiti sve moguće, da tako ostane i u buduće. Moramo vršiti svoju dužnost i naći se svagda tamo gdje bude potrebno i gdje nas dužnost bude zvala! , r , Kraj tajničkog izvještaja dočekan je veoma burnim i oduševljenim poklicima ne oslobođjenoj braći. Blagajnički izvještaj podnio je takodjer sekretar g. Junčić, posto je dosadašnji blagajnik podnio ostavku na svom položaju pred samu skupštinu. Iz tog izvještaja se takodjer vidi nastojanje društva, osobito na soci- jalnom polju. Vidi se, koliko je pripomoći izdalo besposlenim članovima i emigrantima, koliko je utrošeno na propagandu i ostale društvene potrebe. Izradjen je i nacrt, na koji način bi društvo moglo uravnotežiti svoj budžet. U ime Nadzornog odbora izvješćuje g. Josip Šajn, i moli da se Upravi kao i Nadzornom odboru podijeli razrješnica, jer je Nadzorni ođboir tokom godine nekoliko puta kon-trolisan rad društva i blagajne i isti pronašao uvijek u jedu. Skupština je sve izvještaje primila jednoglasno, sa odobravanjem i bez diskusije, i staroj Upravi dala razrješnicu. Zatim je izabran kandidacioni odbor, koji je rakom odbora predložio Skupštini listu nove uprave na čelu sa pretsjednikom g. Lujom Juriči-ćem, dosadašnjim sekretarom. G- Juričić se zahvaljuje na počasti i povjerenju ali izjavljuje, da se te dužnosti ne može primiti, jer u društvenim redovima imađe èianova, koji bi mogli uspješnije i bolje zastupati društvo i braniti njegove interese. U pogledu izbora pretsjeđnika predlagano je nekoliko lica. Skupština nije mogla doći do nikakvog rezultata, a kako je i vrijeme bilo poođma-klo, to je pretsjeđavajući, na predlog g. Ljubo-tine prekinuo današnju skupštinu e time, da se ista nastavi nedjelju dana kasnije. Nastavak prekinute skupštine U nedjelju, dne 9. juna, na Duhove, sakupio se u društvenim prostorijama još veći broj članstva, koji su sa nestrpljenjem očekivali nastavak prekinute skupštine. G. Crnobori ističe zatim važnost današnjeg sastanka i poziva članstvo na složan i uspješan rad. Nakon dulje diskusije izabran je novi kandidacioni odbor, koji poslije pauze podnaša svoj predlog. G. Glavina, član kanđiđocionog odbora izjavljuje, da je kandidacioni odbor nastojao da kandiduje lice, koja će moći i znati raditi za napredak društva i moli Skupštinu da predlog kan-didacionog odbora primi jednoglasno. Listu kandi-dacionog odbora čita g. Josip Rosanda, te je n^-kon manje diskusije i nekojih izmjera izabrana slijedeća Uprava: Pretsjeđnik: g. Lujo Juričić, bankovni činovnik, dosadašnji sekretar, I. potpretsjeđnik g. Ante Moborović, gradski činovnik, II. potpretsjeđnik g. Stanko Čuk, stolar, sekretar g. Eugen Prašelj, činovnik kontrole mjie-blagajnik g. Tihomir Cukon, odbornici: Bau-Josip, mehaničar, Petar Crnobori, mehaničar, EMIGRANTSKA MANIFESTACIJA V KAMNIŠKI BISTRICI Vendar nam je postalo nebo naklonjeno, da smo se mogli emigrantje iz vseh predelov naše lepe zemlje zbrati na binkoštno nedeljo dne 9. junija 1935. v prelepi Kamniški Bistrici, vsi s soncem obsijani. Zbralo se nas je okoli dvesto. Bili smo tu stari in mladi pa tudi naših najmlajših ni manjkalo. Zbrali smo se na kraju, ki je posvečen____ Predsednik emigrantskega društva »Tabor« v Kamniku tov. Peterim je prečital neskončno vrsto vseh tistih naših znanih, in neznanih junakov in junakinj, ki se niso strašili za dosego svobode, za pričevanje o upravičenosti borbe tlačenega naroda darovati svoja življenja. Stoje smo poslušali, trepetali in moliU. Nato je predsedujoči pozdravil vse, ki so se zbrali na sestanku, predvsem pa zastopnika Saveza, tov. dr. Čermelja, zastopnika propagandnega odseka tov. Višnjevca in Figarja zastopnika primorskega akademskega starešinstva tov. dr. Deklevo, zastopnika »Tabora« iž Ljubljane tov. Štreklja, zastopnika »Zore« iz Ljubljane tov. Lebana in Simčiča. Dalje je v naši sredi pozdravil preizkušenega borca in delavca tov. Andreja Gaberščka, prav posebno topel in prisrčen pozdrav pa je veljal domačemu tamburaške-mu zboru »Bisernica« iz Duplice, ki se je radevolje odzval vabilu kamniške emigrantske edinice, neumorno igral in v nas_ budil občbudovanje in dobro voljo. Končno je veljal predsednikov pozdrav vsem našim materam in očetom, bratom in sestram, ženam in otrokom, tam v sužnosti, ki še niso tako srečni, da bi dihali opd svobodnim soncem. Sledili so govori tov. dr. Čermelja, dr. Dekleve in dr. Vrčona. Prvi nam je orisal neznosen položaj naših bratov tam preko. V krepkih, jedrnatih besedah nas je prestavil v sredo zemlje po kateri hrepenimo, da smo v duhu videli morje in gorice, doline in naše gore pod pritiskom fašistične sekire, ter drhteli ob misli na trpljenje naše raje. Ni se še poleglo navdušenje, ko je stopil pred nas vodja naših mladinskih društev v Trstu, naš dr. Jože Dekleva, ki je utemeljil našo borbo. Pokazal in dokazal nam je upravičenost naše borbe, ki je silobran, boj za samoohranitev, boj za elementarne, najosnovnejše pravice vsakega naroda. Ta boj ne sme prenehati. Ta boj bijejo dnevno naši bratje v sužnosti na terenu samem, mi tu pa jih moramo podpi rati in jim nuditi vso pomoč. Za to_ morajo skrbeti naše edinice. ki morajo biti polne mladostnega, borbenega poleta, da ne bo oklevanja, ko pride čas- Da nam je govoril iz srca, to smo vsi čutili. Delati za to pa je v prvi vrsti dolžnost vseh naših edinic in vseh emigrantov. Zato vsi emigrantje: V zbor za Julijsko Krajino in Zadar! Postanite člani naših edinic! Na govorniško mesto je stopil dr. Vrčon. Pokazal nam je, kako je kljub dosedanjemu delu naš problem malo znan. Povedal nam je, da smatrajo Julijsko Krajino za hitlerjevsko interesno sfero. To dokazujejo zemljevidi, ki krožijo med Nemci. O tem se pišejo knjige! Mi pa stojimo križem rok in čakamo, da bodo drugi delali za nas in nam pomagali. Zadnji čas je, da^ se preneha z zanašanjem na tujo pomoč! V nas samih je rešitev ali propast Julijske Krajine in Zadra! Nihče se ne bo za nas boril. — Zato mora naša propaganda biti ojačana in iti v dveh smereh. Pobijati neresnične trditve in podatke ter propagirati delo za osvobojenje in skrbeti, da postane naš problem, problem vseh Jugoslovanov in znan vsemu svetu! V nas samih je dovoli moči. Ml sami bodimo zato kovači svoje usode, moramo biti! Ml smo odgovorni za svobodo ali propast Julijske Krajine in Zadra! Zato vsi in vstrajno na delo! Nato je v daljšem referatu govoril tov. Andrej Gaberšček o zgodovini in bojih za slovanski značaj naše zemlje ter o vplivih, ki sta jih imela germanstvo in romanstvo na naše ljudstvo. Culi smo še pesem od Iga Grudna: »Tržaškim bratom«, ki jo je recitiral tov. Fl-gar in pa par pesmi, ki jih res lepo in občuteno Z£pel moški zbor društva »Zora« iz Ljubljane. S tem je bil oficijelni del sestanka končan. Vsi navzoči so zapeli himno Slovanstva »Hej Slovani!« Pred zaključkom pa se je zastopnik Saveza dr. Čermelj prav iskreno zahvalil dru-Ukupno Din 37.308.60 štvu »Tabor« v Kamniku za lepo inicijati- ra, blagajnik čer Josip, mcufiuv«*, jl v«*-* Jugovac Rudolf, trgovački pomoćnik, Grgurina VjekO'Slav, kazandžija, Mihaljević Jakov, brodograditelj. Zamjenici: Marinović Martin, brodograditelj, Šajn Josip, drž. penzioner, Marin Glavina, upravnik Saveza agrarnih Zajednica, Crnobori Luka, električar, Čo.kelj Andrija, nadničar. Nadzorni odbor: pretsjeđnik g. Lupine Bogomil, financ. pripravnik, Mih ovilo vić Andrija, mehaničar i Cukon Toma, činovnik. Zamjenici: Zović Josip, stolar, Biletić Ivan, bravar i Pijačere Petar, činovnik. G. Crnobori ustupa pretsjeđničko mjesto novom pretsjedniku g. Juričiću, koji se u ime nove Uprave i svoje zahvaljuje na povjerenju. Premda imade međju nama članova, kaže g. Juričić, koji bi mogli zastupati društvo boljo od mene, kako po svom položaju i povjerenju članstva, tako i po ugledu medju građjanstvom. primam se povjerene mi dužnosti, jer mi je mnogo stalo do napretka i procvata našeg društva. Cilj društva preči mi je od svega. Novu upravu će nastojati, da društvo krene pravim putem, koji mu je pravilima zacrtan. Moli za saradnju svih članova odbora i suradnju cjelokupnog članstva. U svom temperamentnom govoru iznoisi zadatak i ciljeve društva i veli, da i mi, koji smo ovdje, moramo nešto žrtvovati za onu svetu stvar, za koju naša braća daju svoje živote. Nova Uprava izradit će na prvoj sjednici program rada, koji će iznijeti pred Članstvo n^ jednom članskom sastanku. Zahvaljujući se ponovno na povjerenju i pozivajući sve na složan i plodonosan rad za nacionalnu stvar, predlaže skupštini, da prihvati rezoluciju koju je skupština sa aklamacijom i poklicima prihvatila. Tako je završena VIII. skupština novosadske »Istre« i izabrana nova uprava. U novoj upravi imade članova i iz stare uprave, koji su samo zamijenili svoje dužnosti, a ušao je i stanoviti broj novih lica. PROSVETNO IN PODPORNO DRUŠTVO »TABOR« V KAMNIKU. vabi na svoj III redni občni zbor, ki se vrši v prostorih gostilne Malovrh na Grabnu ob 10 uri dopoldne — dne 23 junija t. 1. Spored: L Beseda predsednika. 2. Sporočilo tajnika. 3. Sporočilo blagajnika. 4. Izvolitev novega odbora. 5. Eventualnosti. Za člane je udeležba obvezna, prijatelji iskreno vabljeni. PRIREDITEV »NANOSA« V MARIBORU. Preteklo nedeljo popoldne je priredilo emigrantsko društvo Nanos v Renčljevi gostilni na Pobrežju lepo uspelo letno veselico. Primorski rojaki in številno drugo občinstvo je napolnilo prostorni Renčeljev vrt-Mimo okrajnega glavarja g. Milana Makar-ja, pobrežkega župana g. Volka in pobrež-kih občinskih svetnikov se je udeležilo veselice še mnogo drugih odličnih osebnosti iz Alaribora. Pevsko društvo »Jadran« je pod vodstvom pevovodje g. Vrabca s svojo pesmijo skrbelo za najboljše razpoloženje, ki ga je podžigal še »Nanosov« tamburaški zbor. Vse navzoče je v zbranih besedah toplo pozdravil »Nanosov« predsednik g. Marino Kralj in se jim zahvalil za udeležbo ter simpatije, ki so jih deležni primorski emigranti v svoji novi domovini. Ni pa pozabil v svojih besedah bratov in sester ki se ječe pod tujim jarmom in nestrpno čakajo, da tudi njim zasije solnce zlate svobode. U FOND „iSTRE U ÈOND »ISTRE« BROJ 25. Milan Radič — Hotel Slavijo, — Kolinska ................Din 30.— V prošlom broju objavljeno Din 37.278.60 vo in požrtvovalno delavnost ter naprosil vse, naj v bodoče še bolj strnejo naše vrste, da bomo močna, neprobojna falanga, v borbi za naš končni cilj. Tov. Peterim se je vsem zahvalil za udeležbo, povdaril pa obenem, da gre največ zahvala za organizacijo sestanka neumornemu društvenemu blagajniku tov. Zidariču, ki je sestanek pripravil s sodelovanjem propagandnega odseka Saveza v Ljubljani. Prosta zabava, obstoječa iz petja, igranja in športnih iger je trajala še pozno pod noč, ko so se začeli udeleženci razhajati eni peš, drugi z avtobusi, kolesi in z vlakom. kot je pač kateri prišel. Vračali smo se vsi z zavestjo, da dan ni bil izgubljen in da so nam taki in sličn’ sestanki potrebni. — av. in takaTje menda VSA DECA OD SUŠAKA DO BUDVE V ljubljanske »Učiteljskem Tovarišu« od 13 junija Anton Mihec piše v felj' tonu pod naslovom »Boduiija« o Krku in Aleksandrovu. Med ostalim pravi: »Znano je, da je otok Krk kot zadnji prispel v okrilje Jugoslavije. Znane so tudi borbe neoboroženih domačinov proti Danuncijevim arđitom. Z Alek' sandrovčani so morali celo »parlamen-tirati«, ko so druge vasi že davno podlegle. Le vprašajte kakega domačina 0 tem! Pripovedoval vam bo na dolgo iu široko. »Spominjam se dogodka, ko je n® morju divjal hud vihar in so ladje druga za drugo hitele v varno pristanišče-Kakor drugod na otokih, Je tudi središče vsega življenja, pristanište. Tu se pogovarjajo, politizirajo, tlirtajo }■ dr. — Ne manjkajo niti šolski otrocb ki skačejo sem ter tja. Pa so vam presneto živi in neugnani! »Oči vseh so uprte na odprto morje-Naenkrat se pojavi nek motorni čoiu in se približuje pristanišču. Vse ugiba-kdo, čigav, odkod itd. Pristaniški pilo11 pojasni, da je to najbrž italijanski f1' nančni čoln, ki se je moral uklonit1 višji sili. In res, na jarbolu se je vila italijanska trikolora, a ljude so se začeli nekam čudno spogledovati. Prisotni otroci so začeli grabiti kamenje. Na moje vprašanje kaj da s tem nameravajo, so me čudno pogledali rekoč: »Ai1 ne vidite, da gredo Italijani?« Težk° sem jih pomiril i npripravil do tega-da so pometali kamenje iz žepov i0 neder. »In taka je menda vsa deca od Sušaka do Budve...« Kdo je kriv? GODIŠNJICA ODLASKA TALIJANSK® VOJSKE IZ ŠIBENIKA PROSLAVLJENI» JE NAJSVEČANIJE Dne 11 juna pada godišnjica osio-bodjenja Šibenika od Italije. Ove godi' ne četrnaesta. Tada je bila oslobodi ena takozvana »druga zona«. Taj datuiu pretstavlja za Šibenik i okolicu rijeda> datum. Tri godine je ta j kraj robova? na način na koji robuje Julijska Krajina od 1918 dalje do danas. Dne 11 ju' na pred četrnaest godina Šibenik i okolica ušli su u sastav slobodne jugosla' venske države. Ove godine je na da? 11 juna Šibenik osvanuo okićen zastal vama po svim državnim i privatni1^ zgradama. Svi brodovi su bili pod zastavama. Topovi sa tvrdjave Sv. Ivana su u predvečerje pucali u znak radost1. Kako je taj dan slava vojne komand® Šibenika na uspomenu oslobođjenja °0 Talijana, to je i vojska toga dana sla' vila. U komandi je bilo primanje svib pretstavnika vlasti i uglednih gradia' na. Bila je i revija trupa. Komanda^ pukovnik Božić održao je pred vojn1' cima govor o značajnoj slavi slobo«® Šibenika. Priredjeno je zatim vojnici0 veselje. PRED DVADESET GODINA U KOBARIDU Ljubljansko »Jutro« od 9 juna do* nosi veliki članak pod naslovom »N** binkoštno nedeljo 1915 v Kobaridu Spomini na dvajsetletnico italijansK vojne napovedi«. U tom članku Frai Merljak iznosi svoje lične uspomene na početak rata i prve navale Talijana n Kobarid. Uspomene, koje su interesent ne. ■ST«-, “«■-aS;1,"? SJSi USI?- -SS"; SETJ ~ ItKrt&SSi SJr.*«rS fir%aSr»STS: -* iraàr&as's sfsg a*- «**■ *• *• “**