Žtarina plač ena u fiotovu Cene Din 2‘- SOKOLSKI GLASNIK 0U$ | LO S^VEZA SOKCU KRALJEVINE JUGOSLAVIJE ■v Čuvajte Jugoslavifu ! MESEČNI P K. I L O C -SOKOLSKO SELO Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi sei u Učiteljsko,j tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun) poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju ¥ Ljubljana, 27 septembra 1935 God. VI - Broj 36 Slovenska solidarnost Ugledni sofijski dnevnik »Mir« Ti?6k u -tednom °d svojih pro« 1)1 brojeva članak pod gornjim lovom od uvaženog dra P. N. iNeičeva, a koji mi ovde u celini Prenosimo za naše čitaoce u težnji Za s.to boljim medusohnim upozna« vanjem, zbliženjem i učvrščenjem oratek ih veza i osečaja medu na: sim dvama bratskim narodima. 0r°d toga, i ovaj članak cminent« ?og autora dokazuje, da je prošli Junački slet u Sofiji urodio želje« nun plodovima. : ~7,U životu naroda ima skrivenih vnih pojava s duhovnim vezama i ni r°^ma- ko je ne može ni vreme a nitia 'ta jstorijska sudbina izmeniti rrie Pr°rneniti. Te pojave ostaju neiz« jk „Ј1У®- Jedan duševan afinitet veže je _ Pjj|y° i stalno. Taj afinitet delu« Itoj ev~l'jivo kao jedna privlačiva sila, iliv'a|° va * krepi život ljudskih in« roHn u u čijim venama struji jedno« na h a^ska krv te daje silu i odziv №rs an ’sti život, na jednu te istu na jedan duh i nastojanje za Jamnošču i pomoči, blisk■ rP^eti tim osečajima, oni ostaju fori ■ • nedeljivi u sreči i nesreči. Na« пај^.mstinkt veže ih zajedno. To se ltni 'e ispoljava u narodnoj rcčenici, °Ja vdi; »Krv ni j e voda«, spai ^to ta krv je ona vez, ko j a ned i- ona spaja svc Slovene u jednu hov idea^nu celinu, usprkos nji= Vnut ^deljenoett. istorije i sudbine. ih v *абпје nista ih ne razdvaja, a sve-ktv-c'!.e zajedno kao rodnu braču po Vrem J??i'ku i duši. Akoprem ih je i ras* 0 * mesto razdvajalo a sudbina ih Srefn je dno g od drugog, oni kad se Su jj.H sve zaborave i zbliže se kao da na v . uvek zajedno. Jedna mistič« da: t2a neprikriveno se pojavljuje i ^ačn !?r°st°ra dubokoj i iskrenoj sr« nju ?J radosti, izraženo j u ispoljava« lijih CUVStava naj dragoceni j ih i najmi« štaj>^a ,?e sretnu, oni se zbliže, opra« jih „ ^pbi i tiho se optužuju radi svo« svojih zabluda, od kojih se jate].- jistili sami, več njihovi nepri« kada e to ne samo danas več od vaj« nu| ' ^ada. kada je prosveta pronik« niim Ше narod, kada je istorija pred kre °n najjasnije vidi i sasvim is« hQVtl? Procenjuje, kakav je njegov du« terii \ * kulturni gubitak, njegova ma« Пе 'ialtia j politička šteta. Te štete se Al; proceniti a niti predvideti. 2ah0 ?v° vreme, nov duh ostavl ja ih u stavir OravU( a na njihovo mesto po« sti .Ja novi ideal o bratstvu, jednako« laj^a s'obodi s novim pomladenim si« od0, j koje su izišle 'ne odozgo več budo ’ lz narodnih masa, koje se več ci Vmancipišu i posta ju jedmi tvor« sudbine. slQv е^а medu svima članovima veliko lja iJ1 ,e Porodice bila je samo s po« vala lc^ealna, književna, koja se izraža« k; up^mo u političkim i ekonomskim Kov; '.Porod ovc gradili su se i nji« ^«J2-ajamni °dnošaji. Ovi su bili rizij П1, hladni, pokriti jednom hipo« ■ dinj daleko nosvojstvenoj otkri« rok, TSlovenskoj duši. To je i bio uz« iczjL a,s,u se brača srodna po krvi i bila io,) . ° ™alo poznavala i da su *>e -ni drugima tuda, te umesto da lju knu-re dni prema drugima u ci« Ginjen• ■*rania duha pomirenja, uje« 2avesJa ' uzajamnosti. oni su se dali т°Цп.* °d svojih ncprijatelja ka sa« ■°1T| n avan'iu i bratskoj mržnji. Po le u v rji, ne jedanput Slovenstvo se vodii0 lValo u ncprijateljske tabore i tatovt T?- tlJde ciljeve žestoke krvave ski 0Sej su duboko po m raci vali brat« °seča ,To 1 1 razum do najvišeg stepena. Sc h ra?:. Se °'Paža svaki puta kad god Se^v«iu sHsr.ctnu u svetu i kad se po« r,i>j0n Oni su uve'k najzaželjeniji i ;jCniji gosti. ^jedin vSy,‘b sastanaka i svečanosti, ^slc.i acnih j zajedničkih, osobito na ?ajj9s ACm junačkom sletu (u Sofiji) a su ч’ najfilasnije istaklo se, ka« Srdacn.. a čuvstva i koliko su iskrena i «tv0l.en. u narodu. S velikom radošču, 1? ,u rukama i srcima, s cvečcm, iCr,a i || П,а 11 °čima brača su pozdrav« ana °d mnogohil jadite pre« bUu jv j!цДаг«ке; Hiljade i hiljade go« : u4arsl- ’c 11 Sofiju iz sviju krajeva r liobrL 111 c*a vid<-' svoje Junake, ko« 4/ T>oznaju, več svoju braču i atlak' :°Yenc Za njih bio je ta j sa« c’na radost, jedan dogadaj, koji se je burno izražavao u osečajima i neprikrivenim pozdravima. I u tak« vom momentu oni zaboraviše svaku ža« lost, proživelu za vreme razdvojeno« sti. I to čuvstvo je toliko iskrenije i dublje što su dulje vneme bili u za« vadenosti i razdvojeni sudbinom. Medu njima umesto poštovanja i ljubavi bile su zavladale večite mržnje, koje nisu mogle tako brzo da predu u duboku zaborav. Rane od bliske brače bile su sve to teže, pošto su sezale du« boko u duše i srca te su ostajale kao rane neizlečive, a koje su se uzdržava« le žive od gorkih uspomena i bratskih suza. Stoga svi Sloveni i kažu: »Rane zadate od brače dublje su«. To je ono što donosi tako polako zibliženje i upo« znavanje medu Slovenima. Ali uspr« kos sviju tih zapreka, slovenski ideali« zam i duh ne jedanput izdigli su se visoko te se pojavili u bratskoj uza« jamnosti i pomoči; cesto oni su postali epohalni, veliki u svojoj snazi i jedno« dušnosti, što je duboko kosnulo ne« zlobnu slovensku dušu i porodilo u n joj čuvstva iskrena i velika, koja se gardo i neprikriveno ispoljavaju kod susretaja. To se je najbolje videlo na po« slednjem sastanku prilikom sleta Ju« naka, kada su hiljade slovenskih So« kola i Sokolica zanosno, neprisiljeno i otkriveno izražavali svoje svete ose« čaj« o nedeljivom bratstvu, poštova« nju i ljubavi. Ovo razveseljuje i du« boko zaseca u slovensku dušu, koja koreni i živi ne samo u umovanju poli« tičara. več u dušama i srcima narod« nih masa. To opče sveslovcnsko sazna« nje je probudeno, i ono več glasno kliče i ne traži razdvojenost več uje« dinjenje, ne uspomene na tužnu pro« šlost, več budučnost veliku i srečnu, da ga raduje i spaja u jedan visoki duh bratske solidarnosti i ljubavi, iz čijih nedara če uzniknuti veliko, snaž« no i j edinstveno Slovenstvo, koje če da radi za dobrobit ne samo svoju nego i za civilizaciju, nepotpunu i jed« nostranu bez njegovog sudelovanja. 1 to čo se postiči s n j ego vom du« bokom verom u . slobodu, ravnoprav« nost i bratstvo. Slovenstvo je več u probudenju i saznanju, da to nisu ma« glovite ideje, ideje uobičajene medu narodima, več ideje realne, uzajamne, bliskih i srodnih plemena po krvi i je« ziku. Opčenita čoveeja solidarnost za njih je jedna udaljena mašta, dok je plemenska bliska kao jednorodna i jednokrvna. U njoj se dakle vidi raz« log za svetu budučnost Slovenstva. To saznanje danas. je več činjenica, koja sc toliko ushičeno manifestuje od na« rodnih masa, a sutra če postati vee delo na opče slovenskom istoku. K to« me putu su upravljeni blagorodni na« pori Slovenstva, stoga ono^ več samo traži i prihvača sve što veže najuže i najbliže, a ne to što 2a razdvaja. Brat« ska skupnost i solidarnost gradi vec budučnost svetlu i veliku za eitav slo« venski rod. — Prof. Z. Ne jedli: Tiršev dolazak na praški univerzilel (Izvadak iz monografije »T. G. Masarik«, knjiga IV »Na praškom unlverziielu«) Zagrebačkl študent! i hercegovački Sokoli na zajedničkom delu za narod B Na drugom zajedničkom sastanku, održanom koncem avgusta u Mostaru i Nevesinju, pretstavnici pokreta aka« demskog dobrovoljnog rada na selu, koji je poveo i organizovao br. dr. La« za Popovič iz Zagreba, i pokreta seo« skih sokolskih četa, koje je organizo« vao i poveo br. Čedo Milič, konstato« vali su, da postoji potpuna srodnost izmedu obaju pokreta, obzirom na to da smafrraju »rad na selu najsvetijom službom narodu« (Blaženopočivši Vi« teški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj). Ali to je za malodušne izgledao samo zakon a ne vera, j er se vera belodano očrtava samo kroz dela. Ova sumnja bila je potencirana žalosnim iskustvi« ma iz prošlosti i sadašnjosti. Baš u ne« vesinjskom srezu, kako priča br. Da« n Ho Vukovič, videni domačin iz sela Biogirada, država je potrošila tolike svote novaca na javne radove, da bi se mogle napuniti najveee zgrade. Svi ti radovi zapali su, manje«više skupo, i skoro nijedan nije poslužio interesi« ma narodnim. »Modra legija« zagrc« bački študenti znali su sve to, a tako isto bila im je poznata i Bogom dana oštroumnost, muškost, radenost i ju* naštvo hercegovačkog gorštaka, jer je sudbina htela, da baš na dan 60«godiš« njice krvavog ustanka u Nevesinju za« ključe kolaboiraciju s tim nepobedivim elementom, kičmom naše čiste rase, pa su sa voljom davljeniika, grčevito pri« hvatili se posla kao kotve spasenja. Za dvadeset dana trudnog delova« nja zagrebački študenti uredili su tu vode ili bolje reči, podigli tri higijen« ska svetionika. U selu Bojištima po« stoji izvor žive vode zvani Ljeljinak. Radi peskovitog tla i stalnih nanosa peska i zemlje, stara stupina menjala je stalno svoje mesto, bežeči na više. Kad je dignut ogromni sloj oeska, na« dena su tri manja vrela. Da bi se sva tri povezala i dovela kroz dva rezer« voara u česmu, koju je trebalo izgra« diti od betona, študenti su iskopali 150 m dug kanal u dubini 1 metra, a negde i više, i montirali željezne cevi, koje je poklonila nevesinjska opština, preostale od starog vodovoda »Jezdo« ša«. Bilo je mesta gde je kanal prose« ean kroz tvrde litice u živcu kamenu. Študenti su tek tom prilikom saznali, što su krvavi dlanovi. Po još prasta« rom običaju, po običaju mobe, dolazili su seljaci iz drugih sela da pomognu »modroj legiji«. Jedan od seoskih do« brovoljaea, br. Novica Soldo, pričao je u svom selu, da nije video tvrdih ljudi i radenika iako je mnogo sveta prošao: »Dok krampom komad pečine ne odbije, ne prestaje«. Za izradu dvaju rezervoara jedne česme i korita za pojenje stoke i pra« nje rublja, kojima če so služiti stanov« niči Bojišta i planinštaci iz jednog dc« la srezova Stolac, Ljubuški, koji go« ne stoku na ispašu u Crvanj, potro« šeno je 4000 kg cementa. Druga voda. kojom če se služiti selo Batkoviči s četiri do pet okolnih sela i svi prolaznici iz Humnine za pla* ninu, koji gone stoku na Morine, Crvanj i t. d., pretstavlja malo remek delo. Tu je dugim kanalom povezano devetnaest manjih i večih vrela; naj« veče medu njima daje 60 litara vode u minuti. Na ovom prostoru prove« dena je drenaža i svi su izvori, -kroz tri kanala, dovedeni u rezervoar. Re« zervoar je visok tri a širok dva metra. Voda se izleva na tri ispusta u stočno korito dugo osam metara, u korito za pranje rublja dugo tri metra i u korito za nalevanje burila dugo dva metra. Od ove česme iskopan jo odvodni ka« nal dug stotinu metara i visok mesti« mično 1.80 m. Vodom iz ovog kanala natapače se sve okoine ledine. Do« vodni i odvodni kanal i korita s če« smom izredeni su od armiranog beto« na. Rad je na ovom mestu bio otežan zbog nepropustne zemlje (gnjilavice), koja se iz kanala nije mogla lopatama izbacivati, več su odvaljivani komadi otstranjivani rukama. Na tom mestu študenti su radili bosi i u vodi. Za ovaj rad trebalo je pola vagona ce« menta i 150 kg željeza. Na ovom objektu seljaci iz Bat« kovica, večinom članovi Sokola, poma« gali su najsvesrdnije u dovozu peska, kamena i ostalog materijala. G. Jovan Tepurič ustupio je svoju kueu studen« tima za prcnočište, a ostali su se utr« kivali, da ih što bolje ugoste i počaste. Sad se dovršava i treča voda zva« na Brborača. Jedna grupa studenata ostaje sve dotle dok posao potpuno ne privede kraju. Nakon dovršenog posla preostala grupa^ studenata nosi se mišlju da pode peške, preko Cine Gore na Oplenac i pokloni se seni Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi« nitelja. Na kraju, dragovoljno čemo po« tvrditi, da su se obistinile i u delo provele proroške reči i želje br. dra Laze Popoviča: »Mi smo krenuli da prebrodimo tu daljinu, iz ljubavi i misli, iz kojih su se rodila dela. Došli smo da bi se iz bliža pogledala dva blizanca; pokret seoskih sokolskih ee« ta i pokret radenih studenata, da se nadu, vide, sjedine i što korisno, na« rodu učine«. Zato s mnogo pouzdanja i nade očekujemo, da ee oba pokreta nastojati svima silama da se ovaj rad proširi: po čitavoj Jugoslaviji. B. Krčum. Mostar. Kada je bfo sastavljen plan o or* ganizovanju novog češkog univerziteta, nije se s Tiršem ni računalo. Nigde se, barem za vreme priprema, ne spomi-nje njegovo ime, da ma je bio docent tehnike, a lako sc na njega moglo na-iei kad su več iz tehnike bili izabrani i drugi. Ali to se nije dogodilo. Tek kada je plan bio gotov, prijavio se je Tirš sam habilitacionom molbom 20 ju-na 1882. A tada, čim je prijava stigla, bio je odmah primljen u status osob-Ija novog univerziteta, i ueinjeno je sve, da bi postao ne samo docent nego i profesor. Zašto? Tirš je več odavna mislio na aka-demsku delatnost. God. 1860 to je i pokušao. Tada je odlazio iz Praga njegov profesor R. Cimerman. I tada se je Tirš, koji je 27 jula 1860 dokto-rirao, hteo habilitirati — iz filozofije. Ali ga je prestigao drugi, Cimerma« nu^ bliži dak, Josip Dastih. Posle su došle šezdesete godine, u kojima je Tir-ša potpuno zaokupio sokolski rad. Ali ni tu nije potpuno zaboravio na nauku, samo još više nego filozofiji!, ma da ni nju nije posvc napustio, gajio je likovnu umetnost. Naročito, kada je g. 1867 video u Minhenu prvi put originale antičkih plastika i ponovno, kao stipendista »Svatobora« g. 1868 u Minhenu, Parizu, Londonu i Berlinu. »Sad če se odlučiti«, rekao je onda, »imaš li dara, koji treba histori« .čar.i estetičar. likovne umetnosti«, t. j. kako ee na njega delovati »majstor nad majštorima«, Fidija. A Fidija je rekao — da! Zato, kada je 1869 držao, da je u Sokolu »Godom olimpijskim« i »Tcme-ljima tclovežbe« završio svoj rad, za-ključio je da radi i na ovom polju, jer navodno nema još ni najmanje volje da sada., nakon dovršenog rada. legne u grob. Tada dolazi 28 avgusta 1872 god. do braka s Renatom Fignerovom, u toj štruci glavnom njegovom sarad-nicom i inicijatorkom. I tako tada niču poznata njegova dela »O uslovima razvitka i uspeha delatnosti umetničke« i »Laokoon, delo rimskog doba«, njegova kasnija hajjilitaciona dela, te on u javnosti postaje g. 1874 pretsednik likovnog odbora Umetničke besede i član komisije za ukras Narodnog po-zorišta. I prof. Durdjik, kada je g. 1874 preduzeo plan da izda veliku češku estetiku, za koju je sam napisao »Op-ču estetiku« i »Poctiku kao estetiku pesničke umetnosti«, pozove Tirša, da za isti ciklus napiše »Estetiku likovnih umetnosti.« I tako je Tirš imao do habilitacije, ali sada iz historije likovne umetnosti, samo korak. Ali je oklevao. Čeka« je dok budo pozvan. I to se je de-silo g. 1879. Prof. Hostinski, i ovde inicijator i pomagač drugima, izneo mu je, da študenti tehnike traže docentu-ru historije likovne umetnosti, a to mu je rekao Braf, koji im je za to trebao da izradi poseban promemorij. I po-zvao je Tirša da traži docenturu. Tako je imao Tirš i ona j vanjski potieaj. Ali molba studenata na tehnici i;ijc do-lazila i tu je Tirš, računavši da je to radi neke promene, odlučio, da traži habilitaciju ne na tehnici nego na uni-verzitetu, tada još nerazdeljenom. To je bila greška, kako se kasnije pokazalo, i Tirš je time sebi načinio mnogo neprilika. Na univerzitetu su odlu-čivali u ovoj štruci Nemci, a ti su znali Tirša samo kao Sokola, ali nikako kao pisca. A to je kod njih bila vrlo mala preporuka. Njihov sud je bio skoro porazan »Laokoon je«, izjavio je prof. Peterson, klasički arheolog, a habilitacionom radu Tirševom, »rad diletantski, autor uopče ne zna novija mišljenja« i slično. »Svaki univerzitet bio bi diskreditiran, ako bi ovaj spisak pri-mio za habilitacioni rad«. — 1 Hubert Janiček, profesor historije umetnosti, koji je ocenjivao ostale Tirševe spise, ma da uopče nije znao ni češki, nego mu ih je prevadao jedan slušač, izra-zio se je slično. Tirš tamo navodno »priča« (plaudert) o državama i njiho-voj brizj za umetnost, o poeziji, o glazbi, ali znanosti u tom nema nika-kve, samo nešto žurnalističkih fraza. I na temelju ovih kritika bila je Tirševa rnolba odbij en a, ma da se je tome pro-tivio češki deo zbora Tirš se je za to vratio prvome pla nu i predao' u januaru 1880 god. molbu na češku tehniku, gde je naravski bi< drukeije primljen. U komisiju su bil, izabrani 13 januara 1880 god. arhitekt Josip Šulc i Jirži Pacold i iz filozof skog fakulteta kooptiran Josip Durdjik Nakon njihovog mišljenja, 13 aprila 1880 g. i habilitacionog kolokvija 24 aprila, odobrio je zbor jednoglasno Tir ševu habilitaciju 25 maja. Tu se je pokazalo. kakva je greška bila onaj Tir šev pokušaj na univerzi. Ministarstvo je znalo za poraznu kritiku univerzitet* skih stručn jaka, i za to nije bilo nikako voljno da habilitaciju potvrdi. Najprc je zatražilo izveštaj namesništva o Tir-šu, misleci, da če ga iz političkih razloga moči odbiti. Ali namesništvo jo javilo, da »iz moralnih i gradanskih razloga« nema protiv Tirša nikakvih zapreka. Pozvan je dakle 29 juna 1880 prof. Janiček da kaže svoje mišljenje, onaj, koji je več Tirša lane pokopao, i on se je i sada slično izrazio i priklju-čio još i presudu Petersonovu. Nato je ministarstvo 16 jula odbilo molbu, pozi vaj uči se na votum univerziteta, jer da nije dozvoljeno da se za tehni« ku uzima drugo merilo nego za univerzitet. Ali tehnika nije sustala. Izradila je oštar protest da ministarstvo zapostavlja tehniku univerzitetu, kada njon votum smatra manjc važnim nego ovaj univerziteta. I zatražilo je ponovni po-stupak. Ministarstvo se je doista branilo, da to nisu nikakvi novi argumenti, da više nema akta i sl., ali se na kraju nije odbranilo, i 7 juna 1881 bila je Tirševa habilitacija na tehnici po-tvrdena. Takav je bio histori jat Tirševog akademskog puta pre osnutka češke univerze. I zato, barem iz početka, radi nekih bivših zapreka — bilo je pro-nadeno, da je bolje »quieta non mo-vere« — to pitanje, jednoč srečno re* šeno, iznova ne dirati. Tirš je postijjao docenturu, makar na tehnici, a pokre-tati celo pitanje iznova samo radi ponovne docenture na univerzi, nije iz-gledalo dosta oportunim. I Kvičala, glavni faktor u toj stvari, sudio je tako, i zato Tirš u prvom rasporedu fa-kultetskih sila i stolica nije bio uzet u obzir. Ali je nešto drugo bilo kada se je Tirš prijavio. A tu je naprotiv onomc što je prethodilo, bilo isključeno da ga se od-baei, jer bi to značilo, da je i češka strana potvrdila votum Nernaca, čimc bi Tirš kao naučenjak bio definitivno pokopan. Ali za to nije bilo ni stvar-nog razloga, jer nije bilo ni najmanje sumnje, makar ko o pojedinostima sudio kako hteo, da je Tirš bio čovek veoma nadproseeno naobražen, i da ne-čc biti na štetu nego na korist univerzi. Zato je odmah bilo odlučeno da se habilitacija provede. Ali kod toga su vodeni pregovori tako, da se ne dira to, što se nije smelo dirati. Kada je Kvičala u ime komisije koja je bila izabrana pred ferijama (Kvičala, Dur« djik, Gol) podneo u zboru 12 oktobra izveštaj, nije govorio o odnosnom Tirševom spisu. To je baš bila bolna točka prošlog pregovora, to prosudivanje, ovog ili onog spisa, i izgleda da nisu samo Nemci sumnjali o vrednosti nego 0 naučnoj prirodi Tirševih spisa. Tirš stvarno nije bio istraživač u smislu aka« demskih liistoričara umetnosti. On nije bio za sadapredložio samo jeđno jedino delo kao specijalno habilitaciono, nego celi zbir svojih dela i pozivao se na celu svoju opčenito poznatu delatnost-A tako je glasio i Kvičalov referat. S naročitom je hvalom izdigao Tirševe izložbe, njihovo bogatstvo i instruk-tivnost, dalje Tirševe poznate zbirke fotografija i rezova kao odlična pomagala u nastavi i sl. Zbor je to tako i razumeo, i izveštaj komisije bio je jednoglasno odobren. Odmah nedelju dana iza toga, 19 oktobra 1882 g., održan je habilitacioni kolokvij, s punorn ozbiljnošču prvi'g takvog kolokvija na novam fakulteti/. Ispitivao je napre Kvičala (pitao je zs Plinijev izveštaj o »Laokoonu« i za odnos Homerov prema grčkom vajar-stvu, onda Durdjik (iz opšte estetike), 1 konačno Gol (o istorijskoj osnovi stare umetnosti). 1 rezultat bio je proglašen tako zadovoljavajučim, da je po predlogu komisije profesorski zbor jed- ^SLOVENSKO sokolstvo Seslra Renata Tirševa 0 stanju Sokolstva u Slovačkoj Nedavno je jedtiom prilikom s. Renata Tirševa izjavila svoje mišljen nje o sokolskom radu u Slovačkoj. Kako je poznato, zanimanje za sokol« ski rad u tom delu bratske Češko« slovačko počelo je da se budi tek po oslobodenju. Razne i mnoge teškoče moralo je češkoslovaško Sokolstvo da svlada u mnogim svojim mladim so« kolskim jedinicama pre nego što je ojačalo i učvrstilo svoje redove u tom delu svoje zemlje, a na izvesne po« teškoče nailazi se još i danas. Kako smo več izvestili, broj sokolskih pri« padnika u Slovačkoj iznosi sada oko 40.000, učlanjenih u 150 društava i če« ta. Za narednu godinu priprema ČOS velike izlete članstva iz Češke i Mo« ravsko u slovačke krajeve, u cilju medusobnog upoznavanja i učvrščenja sokolskih veza. I baš obzirom na po« sebne prilike koje vlada ju u Slovačkoj i na neophodnu potrebu što življe sokolske akcije u tim krajevima, s. Renata Tirševa izjavila je sledeče: »Sokolstvo je u Slovačkoj mlado i, čini mi sc, da se još nije potpuno uživelo u tamošnje prilike. Medu po« stankom Sokolstva u Češkoj i onim u Slovačkoj opaža se jedna važna raz« lika, naimc, da se je Sokolstvo u isto« rij sik im krajevima razvijalo postepeno 1 samo od sebe, dok je u Slovačku došlo več kao izgrađen pokret. I radi toga svog gotovog značaja Sokolstvo još nije moglo, recimo o tvore no, da ee potpuno oživi u slovačke prilike. Doduše nema načelnih razlika, ali da sokolska stvar u svom šircikom de« mokratskom poimatnju zah vati i naj« šire slojeve naroda, moraju faktori toga kraja potražiti put i način, ko« jim bi se sokolska misao lakše i ra« zumljivije približila1 osečajima i zna« čaju slovačkog naroda. Takvo pribli« ženje, naravno, a da se ne naruše te« meljna sokolska načela, veoma nam je potrebno. To nije potrebno samo radi širenja sokolske misli medu bra« čom Slovečima, več i radi opčcg pro« dubljenja nacionalne svesti i narod« ne saradnje. a za što ima Sokolstvo na svaki način dalekosežni značaj.« Sokolski izleti u god. 1936 imače daklo vrlo duboko značenje. Na tim izletima brača i sestre neoe samo imati prilike da upoznaju lepote slo« vačke zemlje več če takoder i moči videti, kako se mora sokolski raditi u 'krajevima, gde do pred 2 decenija uopčc nije bilo *dozvoljeno sokolski misliti, a kamo li sokolski raditi. Iz« leti če ujedno biti i jak potstrek svoj onoj brači i sestrama, koji su prvi pregli da rade na sokolskoj njivi u Slovačkoj. Medužupska lakoatlelska takmičenja moravskih župa u Brnu U subotu dne 28 o. m. održače se medusobno takmičenje svih Morav« sko*šleskih sokolskih župa u raznim granama lake atletike. Takmičenjima če učestvovati najbolji sokolski tak« mičari iz Moravske i Šleske. Za ova takmičenja prijavile su se župe: Ha« naeka. Kralja Jurja, Miličova. Morav« sko*šleska, Olomucka, Pernštejnska, Severo*moravska, Švecova, Valaška, Palaekoga te obe brnske župe: Maha« lova i Vanjiokova. Rezultati raznih takmičenja ČOS Prošla nedelja bila je bogata na raznim takmičarskim priredbama ČOS. U raznim igrama, bojnim takmičenji* ma. kanoistici i t. d. takmičili su se mnogi sokolski takmičari o prvenstvo. Najpre čemo spomcnuti bojno takmičenje članova u bližini Praga, kome je učestvovala 21 četvcročlan* ska momčad. medu kojima je prven« stvo u svladanju raznih гартека i teš« koča te u streljanju odnela župa Ješt* jcdska, dok je drugo mesto pripalo društvu Jihlavi, a treče župskoj mom« iadi Sladkovskoga. Medu učcsnicima na ovim takmičenjima bile su i razne župsJke i društvene vrste, medu koji« ma takoder i iz nekojih praških dru« štava. Istoga dana održala su se takmi« čenja u kanoistici i u kajacima, i to na Vltavi u Pragu. Takmičili su čla« novi i članice na razne načine. Po« stigmi ti uspeh bio je vrlo do bar. U Klatovima na Šumavi takmičile su se opet sve pobedničke vrste poje« dinih župskih skupina ČOS za prven« stvo ČOS u tenisu. Svega su bile 4 če« tvoriee, koje su nastupile u konačnom takmičenju na igralištu tenisa Iklatov« skog Sokola uz veliko uocščo gradan« stva. Prvenstvo u tenisu za god. 1935 odnela je momčad Sokolskog društva u Pečkama, drugo mesto momčad Praško g Sokola, a treče dosedan ji pr* vak ČOS Sokolsko društvo u Klato«' vima. Takmičenja je vodio član na* čelništva ČOS br. Moulik. Odbojka medu članstvom češko* slovačkog Sokolstva ima vrlo mnogo privrženika. Zato i nije čudo, što je poslednje takmičenje o prvenstvo, koje je održano prošle nedelje 22 o. m., privuklo u Košiče, u Slovačkoj, pored takmičara, i mnogo drugih lju* bi tel ja ove igre. Dosadanji prvak če« škoslovačkog Sokolstva u odbojci bilo od god. 1924 dalje uvek Sokolsko dru« štvo u Kromjeržižu. Od sedmero vrsta, koje su kao svoje prvake po* slale na ovo takmičenje u Košiče raz* ne župske skupine ČOS, Kromjerži* ška je momčad i ove godine opet, po osmi put, odnela pobedu u ovoj igri. Ova pobednička vrsta posetila je več dva puta i Jugoslaviju, kada je u Ma* riboru i u Osijeku pobedila našu sa* veznu vrstu u odbojci. Nadalje su održana i takmičenja članova u hazeni. i to ove godine u Prostjejovu, u Moravskoj. gde je za ovu igru i najprikladniji stadion. Ha* zena. kao vrlo raširena igra medu so* kolskim članstvom, mnogo se gaji i zato takmičenja u ovoj igri pokazuju veoma lep uspeh, i to ne samo po le« poti igre, več i po izvrsnoj disciplini medu takmičarima. Zato su i ovoga puta ova takmičenja u Prostjejovu bila izvanredno zanimiva. Pobedu na ovim takmičenjima ponovno je odne* la momčad Sokolskog društva Svinov kod Vitkovica. Drugo mesto postiglo je praško društvo Vinobradi. Medugradska lakmičenja češkoslovačkih Sokolica Na medugradskom talkmičenju češkoslovačkih Sokolica iz Praga, Brna i Bratislave prvenstvo odnela je vrsta iz Brna s 591 tačkom, zatim sle* di vrsta iz Praga s 561 tačkom, a kao treča jo vrsta iz Bratislave, koja je postigla 328 tačaka. Najbolj a izmedu takmičarki bila jo s. Halupova iz Brna, koja je postigla 200 tačaka, dru* ga je s. Hržebržinova iz Praga. Naj* bol ji postignuti rezultati jesu sledeči: u t Nanju na 100 m bila je prva s Vit* majerova iz Praga, koja jc polučila vreme od 13.5 seik.; sestra Kinolova bacila je kuglu 9.78 m; s. Halupova iz Brna bacila je koplje 31.26 m i sko* čila u vis 135 cm, a s. Hržebržinova iz Praga skočila je u dalj 454 cm. Razne vesli Iz slovenskog Sokolstva Župa Miličova nedavno je izvela svoj tajni župski slet, kome je uče* stvovalo preko 500 članova i članica. U subotu društva su preduzela prema dobivenim uputstvima propisane iz* lete u odredenc krajeve, gde su sti* gavši prenočila i drugi dan rano u jutro uputila se na sabirališta okruž* ja. Okružja pak su nato zajedniki sa svih strana stigla na župgko sabira* lište, gde je nakon počinka od 1 sata počelo zajedničko župsko vežbanje, posle čega je župski delegat održao nagovor. Posle podne Sokoli su se malo pozabavili i zatim se povratili svojim kučama. Pojedina društva mo* rala su prevaliti put od 30—40 km. Pri t. zv. obranbenim priprema* ma po raznim sokolskim društvima dogodilo se je da su nekoji hteli iz« vestj vežbanje na potpuno vojnički način pa čak i vojničke vežbe. Pret« sedništvo ČOS smatralo jc radi toga potrebnim da zabrani slične priredbe, koje prekoračuju sokolski okvir pred* vojničkog vaspitanja. Slovenski odbor pri pretsedništvu ČOS sastavljen je ovako: pretsednik je br. dr. Njcmcček, potpretsednik br. Kepi, tajnik SSS, a kao izvestioci za slovenske sokolsko saveze odrede* ni su: za jugoslovansko Sokolstvo potstarešina ČOS br. Truhlarž, za poljsko br. Kepi, za rusko br. Obra* tilek. za bugarske Junake br. Benda i za Lužičke Srbe br. Zmeškal. ČOS namerava da pošalje u Bu= garsku jednog prednjaka i jednu prednjačicu sa zadačom da prouče idejnu i tehničku stranu bugarskih Junaka. Sodnica Vibora ČOS održače se, kako se predvida, u Pragu dne 14 i 15 decembra. Pre sednice Vibora odr* žaoe sednice razni drugi podredeni forumi, kao muški i ženski prednjački zborovi, prosvetni odbor, zbor sokol« skih urednika i t. d. U Olomucu održače se 29 o. m. IV Tiršev dan, kome če učestvovati pored Sokolstva takoder i pripadnici DTJ, vatrogasci, vojska, narodna gar* da, seljački konjanici, Čcškoslovačka obec legionarska, Savez oficira, Gradi* ski prosvetni odbor i Češka sportska družina. Proslava kao i takmičenja održače se na stadionu olomuškog so* kolskog društva. (Nastavak sa 1 straneji noglasno priznao celi kolokvij potpuno dovoljnim i odustao od pokusnog predavanja. A dekan je još istog dana ot-stupio akt ministarstvu s molbom, da bude što pre rešen, da bi Tirš mogao još u ovom semestru početi s preda-vanjima. To se je i desilo: 10 novembra 1882 g. bio je Tirš potvrden, i još tog meseca počeo je s predavanjima. Njegovo pristupno predavanje bilo jo »O značenju študija histOTije staro umetnosti« (izišlo u Časopisu čs. mu-zea 1883). Na to predavanje došao je veliki broj slušalaca, i izvan univerzi-teta, da je prostrana dvorana jedva bila dovoljna da ih primi. Kada se je Tirš pojavio, bio je pozdravljen s po-klicima »Zdravo« i »Živeo«, i nakon predavanja svi su mu odušcvljeno čestitali i priredili ovacije. (S češkog preveli: Ing. KI. - L j. Č.) Jedno visoko bugarsko priznanje Prilikom VIII sleta bugarskih Ju« naka u Sofiji, naš poznati i agilni so* kolski radnik brat Vojislav Bogičevič poklonio je preko Saveza Sokola Kra* ljievine Jugoslavije bratskom Savezu bugarskih Junaka, kao i svim junačkim oblastima, po jedan primerak svog od* ličnog dela, »Priručnik za sokolske prednjake«, IV izdanje. Jedan pak pri* merak tog svog dela. u naročitom po* vezu, brat Bogičevič namenio je Nj. Vel. Caru Borisu, pod čijitn je pokro* viteljstvom i održan ovaj sjajno uspeli slet. Pred kratko vreme brat Bogičevič primio je iz Sofije, od Dvorske kance* larije, veliku slfku Nj. Vel. Cara Bori* sa s Carevim autogramom i pismo sle* dečeg sadržaja: »Ljubezni Bogičeviču! S istinskim osečajima zadovolj* stva podneo sam izvesta j Njegovom Veličanstvu Caru o Vašoj ljubeznosti, koju ste izrazili darivanjem Vaše knji« ge: »Priručnik za sokolske prednjake«. Njegovo Veličanstvo Car oda« zvao se je Vašoj pažnji s iskrenošču i zadovoljstvom, te mi je naredio da Vam isporučim Njegovu blagodarnost i srdačne pozdrave, a kao spomen na Vaše učešče na junačkom sletu u So« fiji šalje Vam priloženu fotografiju. Primite iskreni pozdrav. P a n e v, Načelnik Kancelarije Njegovog Veličanstva Cara« Sestre na delo! Na zboru župskih načelnika i načelnica, održanom dne 21 i 22 o. m. u Beogradu, ostvarila se je naša dugo-trajna želja, da se naime jasno i tačno označi položaj žene u Sokolstvu. Po načelu sokolske jednakopravno-sti ima članstvo, bez obzira na spol, jednake dužnosti i jednaka prava, kao što za svoj rad snosi i jednaku odgovornost. Na osnovu toga načela izradiče se svi pravilnici i poslovniei u novoj knjiži »Ustrojstvo Sokola Kraljevine Jugo* slavi je«, koju če uskoro izdati uprava Saveza. Žena ima da vodi ženu! Ona sama ima da priprema, izvršava i vodi javne nastupe ženskih odeljenja i tečajeve, ona ima da nadzire rad u ženskim odc-ljenjima, da vodi računa o torne radu, da na nadležnom mestu izveštava o radu žene u Sokolu te da snosi i odgovornost za taj rad. O opčem vaspitanju svega članstva raspravlja se na zajedničkim sednica-ma, a o stvarima pak koje se odnose samo na jedan spol, sednice se drže odvojeno po spolu. Provedba ovili načela u eitavoj našoj organizaciji morače da se izvrši postepeno i prema stvarnim prilikama koje vladaju u pojedinim krajevima. Naša prva briga treba da bude da uzgojimo, ukoliko nam još nedostajc, toliko stručno i razume se takoder i moralno sposobnih prednjačica, da bi imale na čelu svih naših jedinica, i to od najviše do najniže, savesne i mar- llive načelnice, koje če biti kadre da samostalno vode ženska odeljenja. Znamo, da če to u početku biti te-ško i da če se možda tu i tamo poči-njati greške, ali znamo takoder i to, da če na taj način sestre steči potrebno iskustvo, dobiti volju i imati veselja za rad, a ujedno kod njih če se na taj način podiči samosvest .i savesnost. — Jednakopravni odnosi načelnika i načelnice obezbediče tako i načelnici po-treban autoritet medu poverenim joj članstvom. Na sadanjem zboru župskih načelnika i načelnica brača su pokazala mno* go razumevanja u ovome pogledu, a što je u našim redovima uzbudilo radost i zadovoljstvo. Mi čemo uložiti sve svoje sile da dokažemo, da je posve opravdano po-verenje, koje nam je ukazano. Mi čemo podiči nivo žemskog članstva, njihovo vodstvo u vežbaonicama i na vežbali-štima te u javnosti na što moguče viši stepen. Takoder i u našem porodičnom krugu mi čemo posvetiti punu brigu sokolskom vaspitanju naše dece. Žena je važan činilac pri vaspitanju omladine, a time i naroda. Sestre! Ljubimo lepotu, istinu i čistotu srca, budimo odvažne! Izvršavajmo savesno svoje zadatke kao Sokolice - vaspita-čice na korist naroda, države i Slovenstva! Sestre, na delo! Elza Skalar, načelnica Saveza SKJ Natečaj za prijem slušača u školu za telesno vaspitanje i Na osnovu Uredbe o školi za te* lesno vaspitanje O. Br. 6329 od 4 sep* tembra o. g. i rešenja g. Ministra_fizič* kog vaspitanja naroda O. Br. 6671 od 18 septembra o. g. primiča se ove go* dioe 50 slušalaca u školu za telesno vaspitanje u Beogradu u odeljenje gra« dansko, i to 34 muških i 16 ženskih, kao i 20 slušalaca oficira vojske i mor* narico u vojno odeljenje škole. Škola počinje od 1 novembra, i traje 2 godine za gradaneko, a 1 go* drnu za vojno odeljenje. II Kandidati gradanskog odteljenja koji žele da budu slušaoci ove škole moraju ispunjavati ove uslove: 1) Da su državljani Kraljevine Ju* goslavije. 2) Da su potpuno zdravi i sposob* ni, što če utvrditi lekarskim uVerenjem lekara, priloženim uz molbu za prijem, a sem toga i lekarsko*komisiskim pre* gledom pirijemne komisije škole za te* lesno. vaspitanje. 3) Da su najmanjc dobrog vlada* nja. 4) Da nisu stariji od 2o godina. Za osnovu računanja godina staro* sti uzima se cela kalendarska godina u kojoj se kandidat javlja za prijem (mo* že i u januaru ove godine navršiti -5 godina). 5) Da od školskih kvalifikacija imajo svršenu srednjo, ili njoj ravnu, školu sa svedočanstvom o položenom isprtu zrelosti, odnosno diplomskom ispitu. 6) Da su neoženjeni (neudate). 7) Da imaju odobrenje roditelja ili staraoca, potvrdeno od nadležne vla* cti i\a mnrtn stuniti ovom odobrenju roditelji ili staraoci izjaviče, da če svakoga meseca uplači* vati sumu za izdržavanje u školi, koju povremeno bude odredivao Minietar fizičkog vaspitanja naroda. Suma ulo* ga za izdržavanje ne može biti veča od 500.— dinara. U ovu sumu uračuna* va se i školarina iz Tar. br. 318 a) Za* kona o taksama. Šest kandidata siromašnog stanja a vrlo dobrog učenja i vladanja, po predlogu direktora škole, biče oslobo* deni od uloga za izdržavanje. 8) Da se u svojoj motbi obavežu, da če po svršetku škole za telesno vas* pitanje služiti u državnoj službi — na poslovima radi kojih su u ovoj školi študirali, najmanje 4 godine. Izuzetno može se odobriti mesto državne služ« be isti toliki rad po odredbama Zako* na o obaveznom telesnom vaspitanju u prazničnim tečajevima. 9) Pri jetdnakim kvalifikacijama muških prvenstveno pravo izbora ima* ju rezervni oficiri, ili bar da su otslu* žili kadrovski ток u vojeci. III. Kandidati koji ispunjavaju gornje uslovre. a žele da kao slušaoci stupe u školu za telesno vaspitanje, svojeručno napisane molbe dostaviče neposredno Ministarstvu fizičkog vaspitanja na* roda naj dalje do 15 oktobra o. g. Mol* ba treba da bude snabdevena propisa* nom taksenom markom od 5 dinara. Uz molbu svaki kandidat da pri* loži sledeča dokumenta: 1) Svedočanstvo o tome da je za* ista državljanin Kraljevine Jugosla* vije. 2) Lekarsko uverenje da je pot* puno zdrav. 3) Uverenje policiskc vlati o vla* danju. 4) Krštcnicu, Ako koji kandidat ne _moze da pribavi krštcnicu iz razloga što su er-kvene knjige za vreme rata umsten , dužan je da pribavi uverenje svoje op-žtine, potvrdeno od policiske vlas i, 0 danu, mesecu i godini rodenja Kan' didata. 5) Školsko svedočanstvo. Kandidati študenti univerzite a, pored svedočanstva o ispitu zrelo podrmse indeks, ili uvenenje da su s -denti. Kandidati sa diplomom svrsc učiteljskih škola ili trgovaokih ak mija i ostalih škola ravnih sreclnJ. školama, ako su od vremena svir-s'e,... škole do dana natečaja (konkursa) bez postavljenja (nezaposleni) navc^ u molbi šta su za to vreme r„a ako su raidili u privatnim udruzenjin^ 1 ustanovama, molbi če priložiti o me i uverenje tih udruženja i n°V6) Kandidati koji su bili članovi vežbači viteških, sokolskih ih skih udruženja priložiče molbi o . menat udruženja iz koga če se ^ cioneri (časnici) udruženja, nav koje vrste i koliko vremena. ,. 7) Pismeno odobrenje rd™^* staraoca, potvrdeno od policiskc sti, kako je navedeno u stavu II ta • • . Odobrenje roditelja (staraoca) slovno treba da glasi: ODOBRENJE Mome sinu (štičeniku) N. . • • «’ N....................odobravam daj0® stupiti u školu za telesno vasprta J ’ a obavezujem se da ču školi sva meseca dostavljati, po čl. 15 Uredt školi za telesno vaspitanje u ЦсОД* du. odredenu sumu novaca za njego izdržavanje u školi. 7j& ispunjenje ove obavezo J j čim moralno i svojom p okretno nepokretnom imovinom. Datum 1935 god. Mesto (Svojeručni potpis Рге)7’п1.ц ime i zanimanje roditelja staraoca.) Napomena: Roditelj (Maratcjj)?^ rotnog stanja, čiji sin (kči) (štice^ isipunjava uslov za oslobodenje od ^ ga za svoje izdržavanje u školi («*•. л uredbe o školi za telesno vaspujv'U u odobrenju da može stupiti u s za telesno vaspitanje, mesto gore if , dene obaveze o plačanju sume za žavanje, stavlja: »Molim da se moj: sin (kči.šte. | nik) oslobcdi piačanja uloga za u vanje.« Podnosilac ovakve molof ^ odobrenju, prilaže molbi i uverenje sirotnom stanju. jj, 8) Uverenje poreske vlasti o J čini neposredno« poreza roditelja t i matere) i kandidata ako je pome®" zaduzen. ^ ^ Molbu sa napred označenim de mentima kandidat dostavlja рге^ čenim pismom neposredno Mini ^ stvu fizičkog vaspitanja naroda do oktobra 1935 god. U svakoj molbi se navesti ispod potpisa tačna adi kandidatova (mesto, srez, bano ulica i broj stana). Molbe kandidata dobljene 15 oktobra ove godine neče se uzim u ipostupak. IV Svi kandidati čije molbe sa d®^ mentima ne budu vračene imaj lično javiti Ministarstvu fizičkog pitanja naroda 27 oktobra ove g® je( u 8 časova koga če se dana izvrši karsko^komisiski pregled. . • 4n0' Kandidati ocenjeni: zdravi i sobni polagače prijenmi ispit. v ei, Ovaj ispit obuhvata praktično banje kandidata u sledečim d«v*r nama: . tfć»> a) muški: 1) trcanje 100 m: 4) 1 ; nje 1500 m; 3) skok u vismu sa za*'e , 4) skok u daljinu sa zaletom; /) nje kugle; 6) vratilo; 7) Tazboj. . ^ u b) ženski: trčanje 100m; -) ? st visinu sa zaletom; 3) skok u datJ zaletom; 4) bacanje kugle t047 4 kgr.); 5) vratilo; 6) torugovr. Posle završenih prijemnin saopštiče se svima kandidatirn • & su od njih ispunili sve uslove i » Jovo biti primi j eni za redovne slusao ‘ 0v«’ če se izvršiti 31 oktobra do 1- |0vflfi Kandidati .primljeni za r ^ in< slušaoce istoga dana primaju ternat. . ,., doii°7 Za prijemni ispit 'kanđida sc sokolsko i lakoatletsko odelo, trenirku i obuču. VI Redovni slušaoci za ^^'’^sjti tanje ne mogu u internat ^0aJ šta više no: svakodnevno ol pp više tri para) 4 preobuke (ru J . 0bu bor za umivanje, čiščenje ^ ve če i kupanje;; trenirku i ociem banje. VII lcSii0 Izvod iz Uredbe o školi za vaspitanje u Beogradu: -c više 1 Škola za telesno vaspit« sta'‘n j stručna škola za: sp romanj c ^ ^ol0 ka telesnog vaspitanja za telesn stručnjake za pojedine u « . sa vaspitanja. Internat jc i .j-jm i v sobnim odelvenjima gradansi* nitn. iJfP.Nasta^?: °buhvata gradiva iz na* n:, \° vezbanjima, zdravi ju, vaspita> nju i upravljanju. o deljenj e ima starešinu; za žene ° ° 'c starešina i lekar su kraju svake školske godine po* SodišiVii is pit. a na kraju školo* yanja diplomski »pit. s^ušaoci postavljaju se za SIf«uVn i tel°snog vaspitanja u svima ni n ’ kao pripravnici VIII položaja or.i^ruPe’ a m°fiu napredovati do IV «г«Ро 1 stepena zaključno. Plan i program nastavc predvida jednomesečni tečaj slušaoca za zimske sportove, a jednomesečni letnji tečaj za sportove na vodi, kao i najmanje jednomesečni odmor u toku svake go* dine. Diplomirani filozofi, đaci učitelj* skih, trgovačkih i ostalih škola ravnih srednjoj školi, sa diplomom škole za telesno vaspitanje, imaju prava .prven« st venog postavljanja koja im daje di* plorna onih škola koje su uspešno za* vršili pre stupanja u školu za telesno vaspitanje, pod uslovom da pored re* dovno službe imaju i časove nastave telesnog vaspitanja u školama ili praz* ničnim teeajevima. B Veslanje I plivanje u primorskim sokolskim društvima hai m°-uec je gotovo shvatiti nc-noiL p”van.ie i veslanje, koji se do v opažao kod sokolskih društa- q 1 Jlestima našega Primorja i otoka. 4e |Ustva- uza sve i te kako povolj-žai Ve’ ^oje ™ pruža njihov polo-na moru, nisu iskorišeavala ovc ]Caz:n9st* S°tovo nikako, čak nisu po-gran * razumevanja za gajenje ovih koi 3 •. no2 vežbanja niti u onoli-dm'Iner1, 11 kojoj su to činila nekoja šii« ? u unutrašnjosti uz daleko lo-uslove za njihov razvoj. Tek. godine 1933, nakon priličnih stoiJ3 • a, uspela je župa u svojem na-u r.nju da potakne društva na rad i fii lIr' Pravcima. Dolazak br. dr. Ma-strelf3 ornašiea u Rab dao je jaki pot-Pe t i' tom nastajanju načelništva žu-Prv a ° da još iste godine dolazi do S nastupa župskih društava u Ra- kod L- п.а*-есапЈа u plivanju i veslanju pa {^°Jih sudeluju u svemu 4 društva. »Dno izgrađenih veslačkih čamaca n:* vcsiacKiii uuinaca °bič • .ve^ l’c nateeanje obavljeno su vnlm “barskim čamcima. pa ipak гаН'C ?.vo^ Puta postignuti za početak vesfV • ava^u<^ rezultati. Pobedu u Rab'UVL1. °dnelo je. naravski, društvo pij ’ ,°ie ie najintenzivnije vežbalo. ®u jfnje Aa'° ie takoder rezultate, koji skimam • • dokazom, da se sistemat- stić- баЈспЈет ovoga športa mogu po-DnJLv, lePi uspesi, te su nam dali p°tstreka za daljnji rad. Nov^C^ ^34 godine na nateeanju u vom Vinodolskom, nateeanje se žrtv U “ čamca. nabavljena uz velike Ovo Po Sokolskom društvu Rab. Kod °R natecanja sudelovalo je 5 društa-Kođ s.u se natecala dva po dva. zb0o ^atecanja izbila je neka razlika u ^mjeniee, što osim društva Rab dtUŠtv ^amc*ma nisu. trenirala ostala pj-gj |a’ ali se iPak pokazao znatni na-°at - Ove pak godine održano je fiust 3n^e u P^vanju i veslanju 25 av-nov/f u Crikvenici, pred i na plivalištu S Sokolskog doma. тоГа Pesi ovog natecanja lepi su, i mi q0(jj svim silama nastojati da ih iz što« 11 S°dinu povečamo. Ne samo ra2V-.rcdovitim Plivanjcm i veslanjem t0 .4» mišičje i jačaju pluča, več ]e Slca najPrikladniji način, da se sokolje j°?'adina zadrži na okupu i za vre-bj цetniih meseci, kad o redovnoj vež-sokolanama ne može biti govora. Da j • osn°vu stečenih iskustava žu-.,1Z|dala okružnicu društvima, ko-i vesi -i *?oziVa na osnivanje plivačkih • cjja .a.°. ih sdkcija. Dužnost če tih sek-Ц da več sada povedu brigu o > kako če se na proleee, čim vre- •CR.O NIKA M Voja Marinkovič. U sredu коц j v°- m. umro je u Beogradu na* коуц; ц.еб bolovanja dr. Voja Marin* i jjr 1 °ivši ministar vanjskih posilova 1 tj>ajSed^jk vlade. Pokojnilk se rodio i ]?76 u Beogradu, gde je svršio ^К1ГПагЧ^е nauke. Nakon položene Rao ,d«i.ot^ao ie u Pariz, gde je posti* Чојпј: ^torat prava i nacionalne eko* Sr42mt' Politički život stupio je još Ч јПо 1T|lad, te je prvi put biran s^upštinu godine 1906. U *Udei stuPio je po prvi put 1914 god. fatjjc Ya° je i na izradi krfske ddkla* dedinj1 sPada medu političke tvorce ,e ritdk i^uKoslavije. Nakon rata bio 4iSta°llk0 ministar, duži period ^istar Г 'n°stranih dela a zatim i mi* ^0rnata>r,Ctscdn ^ao 'državnik i di* * koti S'ie.^M^rnik i kao čovek retke erudi* - .. :_ ј^гпа).. v"'Sodnik. г%.ао 'državnik i dl* ла i k-rf 'c velikih i .realnih pogle* nn.’1CePeija. Isticao se i kao odli* Ч ifliC®OVOn'1 smrču nestalo je iz na* ci i političkog života jedne t ^ittftTla tnijih ličnosti visokih л • Dnlff * sposobnosti, bilo Ikao čove* is« ,ara i državnika, kao i jed* lllskog j osvedočenog Jugoslo* Hotu°^res Siamaka u Beogradu. U |"adu v. °- m. bio je otvoren u Beo* Še *>da .!nc'dunarodni kongres ratnih tin vVl(. °.nKi'es je otvorio u ime na* n?r°diuu. m'J1istar socijalne politike i v^Vič, zdravlja g. Mirko Komne* kih Su i Ccanom °tvorenju prisustvo-»ie; *ета1Т?Ј?па*абсј,ј bivših saveznič* i tlCmJ?,! Rugarske, nadalje posla* ^ki, italijanski i austrijski. menske prilike dozvolc, odnosno čim rad u sokolanama zastane, naraštaju i članstvu omogučiti da redovito vež* baju, naime, da im se pruži sve uslove za povoljan rad. Zadnji uspesi ženskog naraštaja i članstva pokazali su, da za plivanje i za veslanje u ovim kategorijama ima-de jakih pobornika, pa stoga neka se tu ne pravi razlika, več se i ovima posvečuje ista briga i pažnja kao i muš-kom naraštaju i članstvu. Za gajenje ovih sportova ne treba ne znamo kakovih žrtava. Za plivanje u manjim mestima imade svugde prilike, a u gradovima pak morače se to pitanje nekako udesiti s postoječim 'ku-palištima. Glede veslanja za prvi početak biče dobar svaki čamac. Još ove godine župa če nabaviti jedan čamac, društvo Kraljeviča gradi jedan, a društvo Crikvenica nabaviče 2 eamca, tako da če s čamcima društva Rab biti doskora u župi 6 propisnih čamaca, što če na narednim natecanjima omogučiti istodobno nateeanje šestero momčadi i time pojačati draž i zanimivost samih natecanja. Nadamo se, da če Savez SKJ poči na ruku župi u tom nastojanju i poraditi na tome, da se nabavi što više čamaca. Razumevanje važnosti plivanja Savez dokazuje organizovanjem plivačkih tečaja za vodnike, pa stoga molimo, da sa svoje strane pozove društva u mestima na moru kao i ostala koja* imadu dovoljno uslova za razvoj plivanja i veslanja, na što marljiviji rad, tako da narednih godina bude- na natecanjima što veči broj društava. osobito primorskih, a ne da se broj natecatelja pojedinih župa ograničuje na 4 ili 6 odela. Osim očitih koristi koje vežbačima pružaju plivanje i veslanje u pogledu telesnog razvoja, važnu ulogu igra i privlačivost plivačkih i veslačkih utak-mica. Sokolski čamci pak u velikom broju bili bi pogodni ne samo za uspešna natecanja več i za priredivanje javnih sokolskih nastupa — slikovitih vež-ba na moru. Moralnu i materijanlu korist takovih priredaba ne treba pose-bice isticati več obzirom i na činjenicu, što bi istima mogli prisustvovati brojni Stranci, koji letuj u u našim kupališti-ma, a kojima ova, to moramo priznati, u društvenom pogledu ne pružaju niti izdaleka ono, što im mogu pružiti druga inostrana kupališta i letovališta. Ako itko, a to je Primorac u pr-vom redu pozvan, da se istakne i pruži najbolje u tim granama športa, pa zato, bračo, na rad svom ustrajnošču i voljom i uspesi neče izostati. Ministra vojake i mornarice zastupao je njegov pomočnik diviz. general g. Vladimir Cukavac. Nakon svečanog otvaranja kongresa, kojemu su pored zastupnika raznih udruženja učestvo* vali i zastupnici Saveza SKJ, bio je izabran za pretsednika teški ratni in* valid i pretsednik bugarskog invalid* skog udruženja general Mirko Nikifo* rov, a za potpretsednike delegati raz* nih zemalja, medu kojima i pretsed* nik našeg invalidskog udruženja pu* kovnik Lujo Lovrič. U okviru sveča* nosti, priredenih u počast kongresa, dne 22 o. m. izvršeno je osvečenje no* vog invalidskog doma u prisustvu za* stupnika Nj. Vel. Kralja, zastupnika Kr. vlade. Narodne skupštinc, diplo* matskog kora i raznih udruženja. Čin osvečenja obavio je patrijarh Varnava. Tom zgodom ujedno otkriven je u no* vom invalidsikom domu i spomenik blaženopočivšem Viteškom Kralju Ujedinitelju. Kongres slovenskih pravnika. U neidelju 22 o. m. otvoren je u Beogradu u velikoj sali Kolarčevog univerziteta kongres pravnika slovenskih zemalja, kojemu je učestvovalo preko 1000 čla* nova udruženja pravnika pojedinih slovenskih -zemalja. Otvorenju ko n* gresa učestvovali su zastupriJk Nj. Vel. Kralja, pretsednik Kr. vlade g. dr. Milan Stojadinovič, ministar prav* de g. dr. Miškulin, bugarski ministar pravde g. Karadozov i veliki broj pret* stavnika svih institucija u Beogradu. Kongres je otvorio njegov pretsednik g. dr. Milan Stojadinovič, koji je na* ročito podvukao potrebu iiczavisnosti sudaca i zbliženja pravnih propisa slo* venskih zemalja. Govorili su još naš ministar pravde g. dr. Miškulin, koji je kongres pozdravio kao pretstavnik Službena saopćenja O koriščenju Uredbom o oslobođenju od pošfarine Svim bratskim sokolskim jedinicama! Uredbom o oslobodenju od po* štanskih taksa od 13 juna 1932 godine »Službene novine« od 25 juna 1932 g. pod Dj. tačka 5 pomenute Uredbe oslobodeni su u medusobnoj zvanič* noj prepisci i odnosu s državnim i samoupravnim v lastim a, nadleštvima i ustanovama za obična pisma, dopis* nice i tiskanice, Savez Sokola Kralje* vine Jugoslavije i njegove jedinice: sokolske župe, sokolska društva i so* kolske čete. Medutim Ministarstvo pošta, tele* grafa i telefona svojim aktom broj 67058/35 od 16 septembra o. g. izve* štava nas, da pojedine sokolske jedi* nice predavaju na poštu pošiljke, koje su naslovljene i na druge adrese, kao na: Prosvotni odbor Sokolskog dru* štva, Prosvetni odbor Saveza, Jugoslo* vensku sokolsku maticu i t. d. Kako je u Uredbi izričito navede* no, da pisma i pošiljke imadu biti na* slovljene samo na zvanični naziv jedi* nica kao: Sokolsko društvo, Sokolska župa, Savez Sokola Kraljevine Jugo* slavije, a adresati kao načelstvo, pro* svetni odbor, Sokolska matica nisu po* brojani u Uredbi o oslobodenju od p°5 štanskih taksa, nastaju nesporazumi iz« medu poštanskih službenfka i pretstav* nika pojedinih sokolskih jedinica, jer so sva ovakova pisma opteirečuju nak* nadnom poštarinom. Da se u buduče izbegne svima ovim nesporazumeima, upučuju se sve br. jedinice Saveza Solkola Kraljevine Jugoslavije, da bez iznimke pišu adre* se onako, kako je to izloženo u samoj Uredbi, dakle direiktno na Savez, župu, društvo ili četu, jer svako drugo adre* sovanje potpašče pod udar naknad'nog opterečenja poštarinom. Kr. vlade, miijistar g. Karadozov i pretstavnici pravnika pojedinih slo< venskih zemalja. Nakon svečanog otvorenja prešlo se na radni program kongresa po pojedinim sekcijama. 75*godišnjica smrti Artura Šopen* hauera. U subotu 21 o. m. proteklo je 75 godina od smrti velikog nemačkog filozofa Artura Sopenhauera. Ova j ge* nijalni filozof rodio se 22 febr. 1788 u Gdansku (Dancigu). Svoje mlade go* dine provco je u Francuskoj i Engle* skoj. Pod utica jem filozofa Šulcea po* svetio so je čisto j filozofiji. U Berlinu bio je dak Fihteja, a promovir.ao jo u "Jeni, Otišavši u Vajmar, mnogo je de* batirao o umetnosti s Geteom. Godine 1820 habilitirao se na univenzitetu u Berlinu, ali je predavao samo jedan semestar, nakon čega se povukao. Ži* veo je izmenično u Italiji i Nemačkoj, a umro je 1860 u Frankfurtu na Majni. Svoje veliko filozofsko delo izdao je 1819 u Lajpcigu pod naslovom »Svet kao volja i pretstava«, koje je pobu* •dilo ogromnu senzaciju, jer je tim de* lom negirao sve dotadanje sisteme Kos liko je bio cenjen dokazujo činjenica, da je 1891 izašlo ovo njegovo delo več u osmom izdan ju. Iako su kasnije mnoge od njegovih nauka korigirali, ipak njegova filozofija još i danas ima mnogo pripadnika i sledbenika u či* tavom svetu. Razne kulturne vesti. U četvrtak 19. o. m. umro je u Švicarskoj ču* veni francuski diplomat Žil Kambon, nestor francuskih diploanata stare ško* le. Kambon se rodio 5 januara 1845 u Parizu. Svršivši pravne nauke, posve* tio se advokaturi, ali je nakon rata s Nemcima 1871 prešao u upravnu sluz*, bu, iz koje je zatim prešao u diplomat* eku. Najpre je bio poslanik u Vašing* tonu, kasnije u Madridu, a god. 1907 imenovan je za poslanika u Berlinu, koji je napustio kada je buknuo svet* siki rat. Godine 1920 bio je pretsed* nik konference ambasadora u Parizu. Godine 1925 izdao je veliku študiju »La diplomatie«. Umro je u dubokoj starosti, prešavši 90 godinu. Ceo slovenski naučni svet ovih dana seda se 70 godišnjice prof. dr. Lu* bora Niderla, čuvenog če.škoslovaokog preistoričara i bivšeg profesora Karlo* vog univerziteta u Pragu. Niderle se posvetio pod uticajem Tirša študiju klasičke arheologije, a kasnije pod uti* čajem Masarika študiju antropologije i primitivnih preistorijskih kultura. Specijalizirao sc je još u Minhenu i Parizu te ie 1890 god. postao docent, a 1904 redoviti profesor antropologije i preistonje. Kao nauenik velikog for* mata svojim istraživanjima i svojim spisima stekao je _ velik ugled i van granica svoje otadžbine. Popularni i najstariji član zagre* bačke opere Tošo Lesič ovih dana pro* slavio je 70 godišnjicu svog života. I otac i majka jubilarca bili su glumci, pa je i Lesiču bilo kazalište več vi krvi* Angažovao ga je 1874 pokojni Zajc. Jesam li poslao pretplafu <1 za sokolske lislove S II 2UPA DRU S Tmi C ETA Župa Banja CuKa DRVAR. — Početak sletskih priredaba. Početak sletskih svečanosti bio u nedelju 15 sept. i to priprave članstva na teške dužnosti, koje ga oče-kuju narednih dana. Brat ing. V. Slavič održao je preda" vanje o »Sokolskim sletovima«. Nakon pi'edavanja brat Slavič je još davao razna obaveščenja o samim sletskim pripremama. Do podne održana su pokusna tak-mičenja muškog naraštaja. Naš nara-štaj pokazuje priličan napredak od prošle godine Posle podno održan je sastanak članova društvene uprave s pretstavni-cima četa. Tu su se, uglavnom, ras-pravljala razna pitanja u vezi sa sle-tom. DRVAR. — Lutkarsko pozorište. Kao dopuna naraštajskih takmičenja Sokolsko društvo Drvar otvorilo je 21 septembra svoje lutkarsko pozorište komadom »Zidanje Skadra« od br. Mi* haldžiča. Taj je komad dobio prvu na-gradu SSKJ. Oprema pozornice bila je odlična, odela lutaka možda čak i suviše bo* gata i precizna, ali za našu deeu ništa nam ni j e suviše dobro. Pozorište je naišlo na puno razu* mevanje medu gradanetvom, a dabo* me u prvom redu modu decom. DRVAR. — Sletske ptijave. Umo-ljavamo još jednom ona društva, koja nam još do sada nisu poslala definitivne prijave o učestvovanju na sletu, da to bezodvlačno učine, jer je rok več prošao. Tc su nam prijave veoma potrebne da se uzmognemo pobrinuti i za dovoljan broj prevoznih sredsta-va, kao i za razmere tribina na sletištu, pa za prenočište i prehranu. Plriredivači neče biti krivi, ako ra* di nemara pojedinih jcdiinica ne bude sve onako, kao što bi bilo poželjno. Jedino na tačnim prijavama počiva garancija za tačnost organizacije. Prema do sada primljenim prijavama odaziv če biti daleko veči, nego što smo i predviđali, tako da če ovaj slet premašiti razmere običnog okruž-nog sle ta i biče uspeliji nego prošli slct u Drvaru 1933 godine. Župa Beograd BEOGRAD. — Tečaj za uvežba-vanje olimpijskih igara. Sokolska župa u Beogradu priredila je tečaj radi uvež-bavanja vežbi za utakmice na olimpijadi u Berlinu. Tečaj je trajao mesec dana i održan je od 1 do 30 avgusta t. g. Za tečaj se je javilo 11 redovnih i tri (3) vanredna slušača. Tečaj je održan u Zemunu i to samo uveče od 20 časova pa nadalje. Tečajnici su ulo-žili veoma mnogo truda oko učenja takmičarskih vežbi, Učosnici tečaja su redovno sa svojih redovnih dužnosti svake večeri prelazili iz Beograda u Zemun radi vežbanja. Vežbalo se je prosečno oko tri •časa. Tečajnici su imali zajedničku večeru i zajedničko prenočište o trošlku župe. Na tečaju su bila brača iz Beograda (Sok. društvo Beograd I, II, III i V) za Zemunom. Rezultati tečaja su skromni. Po zavr-šetku tečaja održana je u neku ruku ispitna proba o uspehu samih tečajnika. Tečaj je održavan u sokolani Zemun - Matica. R. D. G. BEOGRAD, — Župske plivačke utakmice. Beogradska Sokolska župa održala je po redu četvrte utakmice u plivanju 25 avgusta t. g. Utakmice su di Žano na Savi i to na plivalištu Sport-skog kluba »Brdanin«. Utakmice su počele u 8 časova i mogli su da se tak-mičo samo ona brača i one sestre, koji su, do tada bili spremni za takmičenje. Svi oni takmičari koji nisu na vreme došli na zbiralište, pa ma da su zakasnili i jedan minut, nisu prepušteni tak-mičenju. Ovo striktno pridržavanje reda i tačnosti neobično je dobro delovalo kako na one uredne i tačne, tako i na ncuredne i netačne takmičare. Ovo je početak sistemaitskoga disciplino-vanja nedisciplinovanih Sokola i uve-reni smo, da če se jednom, ako sc ova-ko stalno bude radilo, zavesti red i disciplina u naše Sokolstvo. Na prozi-vu za takmičenje bilo je prisutno: 35 članova (od prijavljenih 62), 11 članica (a prijavilo se je 15), 63 muškog naraštaja (prijavilo sc 83), i 18 naraštajki (a prijavilo sc je 24). Takmičenje je_počelo u 8 časova, a završeno je u 17 časova. Rezultati ovih utakmica bol ji su od rezultata utakmica prošlih godina. Na ovim utakmicama učestvovalo je više takmi-čara (-ki) nego na prošlim plivačkim utakmicama. Interesantno je napomc-nuti da su ovom prilikom i sestre uče-stvovale u takmičenju u Skokovima. Važno je još napomenuti, da se rezultati u svimai vrstama plivanja i Skokova malo razlikuju od rezultata s utak- mica ovd. Plivačkog potsaveza. Na utakmicama učestvovala su ova društva: Beograd (sa Zemunom), Pančevo i Sremska Mitroviča. Rezultat utakmica: I slobodan stil 50 m: članovi: prvo mesto — Ertl Josip (Sr. Mitr.) 13 bod. vr. 0.31,6 min.; članice: Veljkovič Ver« (B. Mat.) 13 bod., vr. 0.39,2; m. nara-štaj: Zrnič Branko (B. IV) 13 bod., vr. 0.31,0; ž. naraštaj: Brezovšek Izolda (B. I) 13 bod., vr. 0.45,5 min. II slobodan stil 100 m: članovi: Mihailovič Milutin (B. V) 13 bod., vreme 1.16.1 min.; članice: Veljkovič Vera (B. Mat.) 13 bod., vr. 0.39,2; m. naTaštaj: Zrnič Branko (B. IV) 13 bod., vreme 1.14,4 min. . III slobodan stil 400 m: članovi: Hadija Nikola (Pančevo) 13 bod., vreme 6.57,4 min. IV ledno plivanje 100 m: članovi: Jovanovič Branislav (B. V) 13 bod.. vr. 1.22,3 min.; čia< 50 m: članovi: Stoj. Mil. (B. V) 13 bod., vreme 2.31,7 min. VIII štafeta 4X50 m: članovi: Beograd V (prva vrsta) 26 bod., vreme 2.23,0 min.; članice: Beograd Mat. 26 bod., vreme 4.09.4 min.; m. naraštaj: Beograd I 26 bod., vreme 2.21,1 min.; žen. naraštaj: Beograd I 26 bod., vreme 3.38,9 min. IX skokovi s daske od 3 m: člano vi: Buda Juraj (B. I) 26 bod., rezultat 66,4; članice: Đorđević Đragoslavai (B II) 26 bod., rezultat 44,232; m. naraštaj: Božinovič Ljubomir (B. 1) 26 bod., rezultat 35,04. Skok s daske od 1 m: žen. naraštaj: Selhedi Marija (B. V) 26 bod., rezultat: 19,393. Utakmice su proteklc u redu i miru. Na utakmicama je bila primerna disciplina takmičara i takmičarki. Organizacija je bila vrlo dobra i zato su utakmico mogle, s obzirom na broj takmičara, da budu sasvim na vreme završeno. Beogradska Sokolska župa mogla bi mnogo više da posveti pažnju plivanju i skakanju, jer se u samoj župi nalaze največe naše reke. Može se primetiti da na ovim utakmicama' nisu učestvovalai ni sva društva, koja se nalaze poreci Dunava i Save, a još matije ona društva, koja se nalaze pored V. Morave, Kolubara i dr. naših reka. Uslovi za razviče, za gajenje plivanja i skakanja su potpuni, samo malo više pažnje, volje i truda, pa če napor da urodi dobrim i vrlo dobrim plodom. Šta više, može so primetiti da se pliva-njem, skokovima u vodu i veslanjem mogu da bave i sokolske čete beograd-slke župe. Rezultati sa četvrtih plivačkih utakmica beogradske župe potpuno su zadovoljavajuči, i možemo se nadati, da če u narednim godinama biti bolj* i bolji. R. D. G. POŽAREVAC. — Okružno takmičenje u odbojci. Peto okrožje beogradske Sokolsko župe održalo je svoje utakmice u odbojci 8 septembra t. g. u Požarevcu. Za utakmice su se pri; javile vrste: a)* članova: Požarevac i Smederovo, b) članica: Požarevac, v) m. naraštaja: Požarevac i Smederevo, g) ž. naraštaja: Požarevac. Moramo sa žaljenjem da pudvu-čemo što nije bila prijavljena i što se uopšte nijo takmičila nijedna sokolska četa, kao i nijedan tim starije brače. Prvo mesto za članico i ž. naraštaj zauzele su vrste iz Požarevea, koje su se takmičilo bez takmaca, bez konkurencijc. Na taj način vrste oboju kategorija stekle su uslove zu na-stup na župskim utakmicama. Kod članova pobedilo ie društvo Požarevac s rezultatom 2:0. Kod m. naraštaja pobedilo jo Sok. društvo Smederevo rezultatom 2 : 1. Važno je primetiti, da je m. naraštaj bio uvežbaniji od Članova. Igra sc nije odlikovala narocito vc-štim i spretnim kombinacijama, što je znak da treba više pažnje posvetiti odbojci u samim društvima. lstoga dana održana je i sedniea okružnoga načelništva, koja je pretresala aktuclna tehnička pitanja ekružja. R. D. G. HOSIJA - FONSIEK • društvo za osiguranfe i reosiguranfe & Beograd Župa Cetinje CETINJE. — Javni čas Sokolskih ćeta Hercegnovi j osvećenje sokolske zastave čete u Mokrinama. Sokolske čete: Mojdež, Sutorina, Kameno, Treb-jesin, Mokrine i Gradac, uz učešče Ma-tičnog društva Hercegnovi i vojnika I tvrdavskog puka Boke Kotorske, priredile su 8 septembra' t. g. svoj javni čas. U 7 sati bio je zbor sviju četa i matičnog društva u koje su se vreme vršile probne vežbe. Nakon probe vež-bi za javni čas održana je služba božja u hramu sv. Ilije. U 10 V>. sati izvršeno je osvečenje sokolske zastave čete u Mokrinama, ikojoj je kumovao Jovo Sekulovič, pretsednik opštine u Her-cegnovome. Posle zajedničkog ručka br. Dušan Popovič, starešina Sokolskog društva Hercegnovi otvorio je zajedničku tiomesečnu sednicu, koja se je održala po unapred utvrđenom d'nevnom redu. Na ovoj sedniei pročitani su referati sviju funkcionera pojedinih četa, koji su se, uglavnom, tičali dosadašnjeg i budučeg sokoktog delovanja po četama. Diskusia, u kojoj su uzeli živoga učešča pored starešine župe br. Miloševiča, referenta za sokolske čete Gru-jičiča i načelnika župe Ligutiča, te starešine društva Dušana Popoviča, svi referenti društva i četa, trajala je do 3 'A sata posle podne. U 4 sata starešina župe br. Gavro Miloševič otvorio je javni čas govorom, u kojemu ja istakao da je danas bolje nego ik&đ’a ranije potrebna u sokolskim redovima čista jugoslovenska sokolska ideja, te da je ona jedino mo-guča da svu braču širom naše mile Jugoslavije drži na okupu. Program ja>vnog časa sastojao se iz sledečih tačaka: a) prostih vežbi, koje su izvodili članovi muškog podmlat-ka čete u Sutorini, b) proste vežbe, koje su izvodili članovi matičnog društva Hercegnovi, v) proste vežbe, koje su izvodili članovi sokolskih četa, vežbe na vratilu, koje su izveli članovi društva Hercegnovi, i vežbe puškama, koje su izveli vojnici I puka tvrdav-ske artiljerije. Sve su vežbe izvedene na opšte-zadovoljstvo publike, koja je bila broj-nija od 1500, ,a osobito vežbe članova sokolskih četa i vežbe puškama vojnika tvrdavskog puka. Posle svršenog javnog časa nastalo je narodno veselje. K. G. 2opa Osijeli. BIJELO BRDO. — f Br. Franjo Škvorc. Sokolska četa u Bijelom Brdu izgubila je brata naraštajca Škvorca Franju 18 VIII t. g., koji je. sahranjen uz veliko učešče dece i naraštaja. U bratu Franji četa je izgubila jednog revnog i iskrenog brata od koga se mnogo očekivalo u budučnosti. KUĆANCI. — Osni vanje čete, U selu Kučancima pokrenuta je akcija za osnutak Sokolske čete. U tu svrhu održana je konstituirajuča skupština 7 VII 1935 na kojoj je izabrana uprava, koja je predložena župi na odobrenje. PETRI JE VCI. ~ Obnova doma. Sokolsko društvo Petrijevci nedavno je usled požara izgubilo svoj dom i sada su otpočeli radovj na obnovi doma, koji če konačno ipreči u sokolske ruke. VEL. KOPANICA. — Javna vež« ba. Sokol, društvo Vel. Kopanica prire* dilo je javnu vežbu 11 VIII t. g. na vla= stitom vežbalištu. U izvedbi programa uzela su učešča muška deca s prostim vežbama, vežbama puškama i u igrama, a članovi s vežbama na vratilu i razboju. Progiram je dobro izveden, no vrlo kratak. Poseta publike zadovolja-vajuča. Posle vežbe održana je utak-mica u odbojci izmedu mesnog društva i kombinovane momčadi društva Osijek i Dakovo, ko ju je publikai pra-tila s velikim interesovanjem. a M Ш 196—14 ТВОРНИЦА ГИМНАСТИЧКИХ И СПОРТСКИХ C n P A B A J. ОРАЖЕМ РИБНИЦА наДолењскем Израђује све соколске вежбаће справе, опрсме читавих вежбаона, соколских до-мова, школа, војске и морнарице, летших нежбалишта и купалишта, потрепштине за лаку атлетику, спране за кућну гимна-стику и башће. Обнавља старе справе. Израда најсолиднија. — Цене умерене. 19E-36 КиШМАСТ-РШ UU В11АМА DAUtUIINOVAtl SIBINJ. — Javna vežba. Sokolsko društvo Sibinj održalo je javnu vežbu 8 IX 1935 uz sudelovanje jedinica SI. Brod, Trnjani, Sl. Kobaš i Lužani. Pre javne vežbe održao je starešina br. Za-gorac celokupnom članstvu govor, kako treba u današnjim prilikama da se održimo na višini svog zadatka. Nastu-pilc su sve kategorije osim ženskog naraštaja s vrlo* dobrim uspehom. Posle vežbe odigrana je utakmica u odbojci izmedu Sibinja i Trnjana za koju je publika pokazivala veliko intereso-vanje i razumevanje. Nakon utakmice razvila se u sokolani igranka. SOPJE, — Javna vežba. Dana 25 avgusta o. g. održalo je Sokolsko društvo Sopje svoju godišnju javnu vežbu. Javna vežba uspela je iznad ‘Sva-kog očekivanja. U Sopje su došli delegati župe Osijek brača dr. Ilija Ma-muzič i Nikola Cvjetičanin, te brača iz Slatine s okružnim načelnikom bratom Radinovičem, pa brača iz Vraneševaca, Noskovaca i Gor. Miholjca. Javna vežba počela je u 3 sata po podne, s pozdravnim govorom starešine društva dr. Kataliniča. Brat dr. Ka-talinie predao je reč bratu dru Iliji Ma-muziču, koji je govorio o zadacima Sokolstva. Govor brata Mamuziča bio je pračen s veliikom pažnjom i učinio je duboki utisak na sve prisutne. Posle njegova govora govorio je još okružni načelnik brat Radinovič, koji je govorio o petgodišnjiei rada Sokolskog dru; štva Sopje. Nakon svršenog govora klicalo se Nj. Vel. Kralju Petru II, Kraljevskom domu i jugoslavenekom Sokolstvu. Posle govora sledio je sam program. Prvo nastupiše sokolska deca društva Sopje, njih 12 na broju, u prostim vežbama propisanim za ovu go-dinu. Vežbe su odvežbali vrlo dobro. Drugi nastupiše naraštajci društva Sopje, njih šestorica, te su i oni odvežbali svoje proste vežbe. Treča tačka programa bila je lakoatletska i to bacanje kugle, koja je bila pračena s velikim zanimanjem. Kuglu je najdalje bacio brat Milinič Dušan i to 970 cm, a brat Romovič 940 cm jednom rukom. Oba-dvojica su članovi društva Sopje. Posle bacanja kugle, nastupiše članovi Sokolske čete Vraneševei sa svojim prostim vežbama propisanim za slet u Subotici, a posle njih nastupiše članovi društva Sopje i Slatina u prostim vežbama. Zadnja tačka programa bila je na-stup na vratilu i to u kombinovanoj vrsti Slatina i Sopje. Ova je tačka od-nela naj viže aplauza. Javnu vežbu završio je govorom brat Sekalec, zahvalivši se u prvom redu bratskoj župi Osijek na velikoj paž-nji, što je na javnu vežbu poslala svoje delegate, te brači delegatima što su došli. te svim ostalim koji su posetili javnu vežbu. Pre same javne vežbe otsvirala je glazba državnu himnu, a na svršetku javne vežbe »Hej Sloveni«. Po svršenom programu bila je narodna veselica, koja se je razišla u le-pom raspoloženju. Sokolsko društvo Sopje ove godi-ne slavi svoju petgodišnjicu svoga rada i ono u svome radu napreduje. R-ič. Župa SušaR - HijeKa GOSPIĆ. — Sudelovanje društva na okružnom sletu u Gračacu. U Gra-čacu održan je 8 sept. sokolski slet Ličkog okružja. Na sletu su sudelovale gotovo sve sokolske jedinice ovoga okružja, a napose veliki broj sokolskih četa. Uz ostale vrlo uspele tačke 11 sokolskih četa nateealo o prelazni srebrn; Kraljev venac, koji je dobila Sokolska četa iz Ostrvice. Ovome sletu prisustvovao je zna-tan broj članova našeg društva, a 17 starije brače, pod vodstvom zamenika načelnika brata Majcena, sudelovalo je jednom originalnom vežbom palicama. Ova tačka ne samo što je bila vrlo dobro izvedena i predmet opče pažnje, več je napose pobudila interes s razloga, što je to u ovom kraju valjda prvi put da nastupaju starija brača. Slet je inače u svakom pogledu vrlo dobro uspeo. M. D. GOSPIĆ. — Društveni sastanak. 13 sept. održan je društveni sastanak, koji je bio vrlo dobro posečen. Starešina brat dr. Petar Zec, pročitao je dve poznate okružnice Saveza i župe. Okružnice se, kao što se znade, odnose na razne pojave u povodu novog političkog previranja, a u n jima su apo-diktički naglašeni sokolski ciljevi i ide* ali i naročito podvučena nepolitičnost i nacionalna jugoslovenska ideologija Sokolstva. M. D. Župa Varaždin ČAKOVAC. — Prva medudruštve-na plivačka utakmica u Čakovcu. Na gradskom kupalištu u Čakovcu održana je 8 septembra o. g. prva medudruštve-na utakmica u plivanju. Natecanju pri-stupili su članovi društva Varaždin i Čakovec t© čete Kuršanec. Oko kupališta sakupio se je veliki broj gledalaca. Od župe bili su prisutni brača Belčie, dr. Svoboda i Pongračič te starešina čakovačkog društva brat dr. Blašič s celim upravnim odborom. Sred največeg interesa kod gleda^ laca i u živoj borbi postignuti su ovi rezultati: I članoivi 50 ni slobodni stil: 1) Večerina L. 35 sek., 2) Pariš E. 35.3 sek., 3) Erler H. 35.4 sek., 4) Rob A. 35.8 sek. (svi Čakovec), slede: Medved (Kuršanec), Krnoul E. (Čakovec), Peršič I. (Varaždin), Trstenjak J. (Kuršanec), Ahec I., Kunst B., Meznarič R. (Varaž- din), Višnjarič F., Mesarič F. i Tomašič A. (Kuršanec), Pap F. i Sieber T. (Varaždin), Muršič A., Blazinarič M. i Dopša M. (Kuršanec). II članovi 50 m prsno: 1) Pariš E. 44.3 sek. Čakovec, 2) Rokič N. 50.1 sek. i Ahec I. (oba Varaždin). III muški naraštaj 25 m slobodni stil: 1) Vadla A. (Varaždin) 20.1 sek., 2) Vukšič J. (Čakovec) 20.2 sek., 3) Dumbovič S. (Varaždin) 21.4 sek., slede Golob V ..Krnoul D. i Strmecki I. (svi Varaždin). IV članovi štafeta 4X25 m slobodni stil: 1) vrsta Čakovec 1 min. 8.1 sek., 2) Varaždin 1 min. 18 sek. i 3) Kuršanec 1 min. 18.1 sek. Utakmice vodio je načelnik brat Kerec. Takove i slične priredbe nailaze na veliki interes širokih slojeva, pa bi se morale u buduče češče priredivati. KURŠANEC. — Javna vežba. U nedelju 15 septembra o. g. priredila je Sokolska čete Kuršanec svoj treči javni nastup. Kako je članska vrsta te čete osvojila na ovogodišnjim župskim tak-mičenjima veliki srebrni lovor-vcnac, dar Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, te je za taj nastup vladao znatan interes. Na mestu okičenim državnim bar-jacima sakupilo se je celokupno' članstvo čete, koje je pozdravio župski starešina brat Belčič, nakon kog je govorio starešina čete brat Božanič. Njegov govor popratili su članstvo i gledaoci burnim poklicima Nj. Vel. Kralju Petru II. Nastupila su ženska i muška deca, članovi u prostim vežbama te odeo na preči. Predvodili su ih brača Mesarič it Šuligoj te sestra Stipan. Iznenadio je nastup domačih članova i članica, koji su odlično odigrali narodno kolo. Pra-tio ih je četni tamburaški zbor. Članovi i članice bili su obučeni u prekrasnim narodnim našnjama. Poseta bila je srednja. Večinom seljaci. VARAŽDIN. — Sokoli kod otkri-ča spomenika Blaženopočivšem Viteš-kom Kralju Aleksandru I Uiedinitelju. 6 septembra o. g. otkriven je u Varaždinu spomenik Blaženopočivšem Viteš-kom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Spomenik je vrlo uspelo delo našeg umetnika g. Augustinčiča. Pored naroda i mnogih udruženja, uzeli sit kod otkriča spomenika učešča i Sokoli iz Varaždina i okolice. Sudelovale su 2 sokolske muzike, 5, barjaka i oko 200 članova i članica u svečanoj odori. Nakon vojske defilovali su pored spo-menika i Sokoli. PRIBISLAVEC. — Javna vežba. Nedaleko Čakovca, u lepom negdaš-njem parku dvorca grofa Festetiča, održan je 22 septembra ovogodišnji javn! nastup Sokolske čete Pribislavec. Na- stup je bi<> vrlo dobro posečen od do* mačeg seljaštva, a pridošle su i cete Ivanovec, Štefanec i Novo Selo sv. Кда-Prisustvovali su i izaslanici okohsnin društava i četa. Javni nastup započeo je govorom brata Jurčiča, koji je predočio položaj Sokolstva na ovoj krajnjoj gramci naše države i dužnost Sokolstva oko ofl" goja omladine. Njegov govor duboKo se je dojmio prisutnih, jer je naisao na mnogo odobravanja. Nakon govora o -svirana je himna: Na vežbi nastupila su: muška dec’_, ženska deca, članovi i muški narastaj. Deca iz Štefanca vežbala su 's*a soenu, a članovi društva Čakovec n ' stupili su na preči. Pojedine kategorij predveli su brača Kereč, Jurčič, SaD i Božič te sestra Barač. . U štafetnom trčanju pobedila J štafeta Čakovec. Vežbi su prisustvov starešina župe brat Belčič, prets.. zuP; P. O. brat D e duš i starešina maticn 8 društva brat dr. Blašič. Nakon nastupa razvila se je vežbalištu u prostorijama dvorca 2 bava. , . . Ova marna četa pokazala je se ne sme, i pored1 sviju napadaja Sokolstvo, pirestatj radom i kako sa® neustrašiv i intenzivan rad vodi pobede. Župa Zagrefo GREDANI. — Javna vežba D»e 15 septembra o. g. četa Gredani odrz je svoju IV sokolsku javnu vezibu školskom dvorištu. Sudelovala su® na društva: Okučani, Stara GradisKa Nova Gradiška, i čete: Cage, Laoe i Bodegraji. Program je izveden na °Ps.rve nn£, dovoljstvo prisutnih. Posle zavrse.jn3 programa održao je govor starcs_ _ čete br. Mile Besjedie, koji je zavr klicanjem Nj. Vel. Kralju Petru H ■ Jugoslaviji. Zatim je bilo narodno sel j e. MED ARI. — Javna vežba. S