KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 25 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1925
PATENTNI SPIS BR. 2699
LEO SCHABENSKV, FABRIKANT, WIENER-NEUSTADT, AUSTRIJA.
Uređenje za zaustavljanje mašine za platenje fitilja pri nedovoljnoj jačini fitilja. Prijava od 19 decembra 1923.	Važi od 1 marta 1924.
U tvornica za izradu konca poznate su razne vrste sprava za zaustavljanje mašina za izradu konca. Tako na pr. vreteno se zausta-v ja pri prekidu konca pritiskivanjem jedno na drugo dvaju valjka, koji zadržavaju kanac ili se upotrebljava zaustavljač kalem-koji se sastoji iz jednog mehanizma poluge i kočni-ce zajedno sa tegom za konac, koji dovodni kalem podiže ili spušta. Takođe su poznati automatski prekidači, koji dejstvuju prilikom smanjenja debljine jednog konca, koji se u-dvaja ili pak trake, pri čem se jedan par ižljeb-Ijenih valjaka pri kidanju hvata te otuda se svi ostali konci pokidaju, pak pri kidanju ili promašuju nekog konca, koji se udvaja dejstvuje sprava za isključivanje.
Sve pak takve sprave za zaustavljanje ne mogu upotrebiti ako se radi o tome, da se izazove momentalno zaustavljanje mašine u slučaju sasvim neznatnih pramena u debljini fitilja. Kidanje pojedinih vlakana, koje je u-vek vezano sa srazmero velikom snagom, u ovom slučaju ne spada u naš delokrug os-matranja, jer več načinjeni fitilja a ne konac k°ji će se tek upredati i zatim ne puni, već šuplji konac napunjen ispunom dejstvuje na spravu za zaustavljanje.
Pronalazak se odnosi na uređenje za automatsko zaustavljanje mašine za predenje fitilja a za slučaj, da jačina na ovoj mašini izrađenog fitilja zbog barutnog punjenja kao i zbog kidanja kao cev uvijenog konca padne ispod mere propisane jačine. Uređenje se sastoji u kombinaciji jednog para valjaka, čiji je jedan valjak nekretan a drugi leži tako da može oscilirati, sa jednim tako isto osci-lirajućim klinom za punjenje. Ovi se delovi
obično, pri normalnoj debljini fitilja drže u uzajamnom pojačavanju i izazivaju pri, otan-čavanjem fitilja, izazvanom skretanju jednog dela valjka da i drugi deo klin 11 oscilira, usled čega se je mehanizam za zaustavljanje stavlja u dejstvo i to se isključuje jedno od poslednjih poluga koji se obrće i koja je stalno vučena od jedne opruge.
Nacrt pokazuje primera radi dva oblika izvođenja .predmeta pronalaska; sl. 1 je de-limično presečeni izgled sa strane uređenja, si. 2 pokazuje pokretač u izgledu odozgo i si. 3 prestavlja izrnenjeno izvođenje sprave u vertikalnom preseku.
U okviru 1 mašine leže dva rama 2 i 3, od kojih svaki nosi jedan valjak 4 odnosno 5. Ram 2 je kruto vezan sa okvirom 1, dok se ram 3 može obratiti oko šina 6. Opruga 7 teži da pritisne valjak 5 uz valjak 4. O-kvir 3 nosi račvu 8, koja služi kao oslonac za klin 11 koji se može tačno podesiti u omotaču 9 pomoću točkica 10. Za omotač, koji se obrće oko šina 12, utvrđena je poluga 13. Opruga 14, koja se s jedne strane oslanja na prsten 15, a sa druge strane na kotur 16, teži da polugu 13 kreće na dole. U nosaču 17 leži dvokraka poluga 18. Jedan krak ove poluge leži na donjoj površini poluge 13, drugi krak održava polugu 19. Ova obuhvata viljušku 20, koja je čvrsto vezana za prugu 21, koja se pri uključenom remenu zupcem 22 održava u svom položaju.
Način radi uređenja je sledeči:
Fitilj, koji izlazi sa mašinskog kotura za premetavanje dovodi se u smislu strelice (a) preko nmogožljebnih kalema 23, 24 i kalema
Din 20.
25,	valjka 4 i 5 odatle ide preko kalema
26,	23, 24 i 23 ka karmri 27, na kojoj se unapred odmereni fitilj namotava. Klin 11 postavlja se tako da on pri pravičnoj jačini fitilja leži tačno na račvi 8. Ako sad između valjaka dođe komad fitilja manje debljine nego što je minimalna debljina, to se valjak 5 i sa njim račva 8 (usled dejstva opruge 7) približuju vajlku 4 i klin 11 gubi svoj oslonac. Opruga 14 pritiskuje polugu 13 na dole i ova tako obrće polugu 18, da poluga 19 ide na više prugu 21 iz položaja hvatanja sa zupcem 22. Usled toga dejstvuje opruga 30, koja napada pomerač remena 20, i po-mera remen sa jednog kotura 28 na slobodni kotur 29 mašine.
Prema si. 3 okvir 3, u kome leži valjak 4 i koji nosi račvu 8, kao i nevretni valjak 4 postavljen je u naročitom delu l1 okvira, koji se u odnosu na okvir 1 može pome-rati u vis, što se na primer može izvesti pomoću klinova 1°, na kojima se može ploča okvira l1 podešavati i utvrđivati. Isto tako vratilo 81 račve 8 ima rupe 82, kojima se mogu kretati klinovi 3°, koji su utvrđeni u ramu 3. Prema tome deo l1 može se na okviru 1 pomerati na dole i dovesti u položaj nacrtan isprekidanim linijama ili ma koji proizvoljan međupoložaj. Zatim se klin 81 može posle odvrtanja navrški klinova 3° podići na više, tako da on dođe u svoj pra-
vi položaj ka klinu 11. Ovde je sad ostojanje između valjka 5 odnosno obrtne tačke rama 3 i račve povečano, tako da se osciliranje valjka u jako povećanoj meri prenosi na račvu 8 te ova otuda već pri najmanjoj pro-meni debljine fitilja može osloboditi ili 11. Kod ovog oblika izvođenja je osetljivost sprave mnogo veća.
Patentni zahtjevi:
1.	Uređenje za zaustavljanje mašina za pletenje fitilja kad fitilj nije dovoljno jak, naznačeno jednim parom valjaka, čiji jedan valjak leži tako da može oscilirati i klinom, na koji pri sve tanjem fitilju, ovaj valjak u-tiče, koji pak klin stavlja u dejstvo spravu za isključivanje.
2.	Uređenje po zahtevu !, naznačeno time, što u jednom omotaču leži tako jedan klin, da se isti može pomerati, a koji pod uplivom jedne opruge, koja obrće klin pri njegovom odvajanju, pri čem jedna sa omotačem vezana poluga ili tome slično otvara prugu za isključivanje iz njenog položaja kočenja.
3.	Uređenje po zahtevu 1, naznačeno time, što se valjci mogu podešavati kao i oslonac za klin u odnosu na te valjke, tako da se dužina kraka može povećati za skretanje račve i time pojača osetljivost sprave za zaustavljanje.
Adpatent brof 2.699.
Fig.č.	Fig.i
a-«

,1 '













■










Adpatent brof2699.

.
	
	
. • . .	' •
	
*	•
	
	
■ ■	
	
	v	< v
'	.