Učiteljski položaj u Sjed. američkim državama. Ekonomski položaj učiteljev, od kad sc za njega zna pa sve do danas, nikada nije bio slavan. niti je se nia kad zabeležio kakav značajntji pokret za poboljSan.ie toga položaja. Vaspitani Još u učitel]ckim školama, da idealno shvataju svoj poziv i sve što ie skopčano za njim, učitelji su uvek bjli jedna mirna društvena klasa, koia je godinama skeptički STiosila jednu odvratnu ekonomsku eksploataciju ,, i trpela jedau ogroiuni teret briga i nevoIja. Ali to nije bilo samo kod nas več gotovo u cetome svetu. Kod nas su učiteljl umirali od gladi, razjedinjeni i političkl •zavadjeni, služeči svima samo sebi ne. U Rusiji, zemlji glupog klerikalizma i razpučinskog morala, robovali su crkvi i državi sa svojom niskom kiilturom i širolcom dušom. U Itnlirji su, goiijeni kao protivnici papstva i monarhije, kao sinovi Juvenala i Oalileja. U Francuskoj su bill mtelektualni zločinci jer su voleli Anatola Franca, koji Otačbinu naziva »casa forte« kapitalista, i Hervea najokorelijeg protivnika patriotizma. U Amcrici pak, današnjog predstavnici zlata i najgruMje reakcije. predstavnici lažnog demokratizma, trestova i pukog proletarjjata, u zemlji, u kojoj pred dolarom padaju svi principl i svi obziri — učitelji su predstavnici cme sirotne klase. onog intelektualnog proletarijata, o kome Enriko Ferri onako tužno piše. Plačeni bedno, gonjeni od svih i svakoga, oni su nar<x3to u danasnje doba, doba pokreta narodnih masa, rastajali so jedan po jedan sa školorn ostavljuči plebs da grca pod teškim terctom kapitalizma. da bi našli utočišta u kak\roj drugoj slu2bi. gde se slobodnHe očekvtiu burni scptembarski dani. I kada je Cazoni jav!o »Mesaggeru« iz Njujorka. da su u sjedin. državama samo prošle 1919 godine 143 hiliadu učitelja t učiteljica dali ostavko zbog malih plata i otižli u druge službe, ?a sam tek onda dtiboko osetio onti ogromnu tiraniju. Jcoju kapitalisti i viadajuče klase vi-§e nad umnim proletariiatom, koji neče više da im služi, i tako sam onda osetio, koliko su silne one reči iz proglasa tlčiteljskog sindikata u Italiji. koje glase: > Učitelflma ie iedlni spas u svofof sopstvenoj organizacitf insplrisanoj od jedne jedfne ideje: Klasna svestikolekdvizani.« Učitelji su u Sjed. Državama podeIjeni na 6 klasa prema broju stanovnika onoga mesta u kome služe. Učitelji 1. klase imaju godišnju platu u 936 dolara; II. kl. 889; III. Kl. 866; IV. kl. 774; V, kl, 677; VI. kl. 643 dolara. Privremeni su pak učitelji plačeni nitiogo bednije tako, da ih ima, fcoji prlmaju samo 180 dolara godi§nje. Medgutftn mlnistar rata bio je obrazovao tu skoro jednu komisiju u predelu Sccnect, da ispita tamoSnje ekonomske prHike, i komisija je podnela izveštaj, da se u tome kraju ne može da živi bez minimnni 780 dolara godišnje, a baš u tome krajti 61 odstotka učiteljica žive sa mnogo manjem platoin od te. Zatim prosečni godišnji prihod jednoga radnika u sjedinjenim državama, prema izveštaju tamošnje radničke komore iznosi 1.500 dolara godišnje, a toliki prihc-d ima svega 6 odstotka nčitelja. Pokušaji, da se stanje poboljša, ostali >u bez uspeha. Nemočnl, da izvedu štrafc i da se bore protiv kapitalističke vlade, su počeli da daju ostavke. ostavljajuči jedan mali broj drugova, da. i daljc ili kieališe za praznom trpezom, ili da stupi ti jednu jaku organizaciju, koia če im donetl na kraju krajeva dobre rezultate svoga rada. I kada se dublje posmatra ceo taj akt američke čiftarije prema učitdiskom proletarijatu, mi se tek tada čndimo, koliko smo nekada bili naivni. gledajuči sjajno n tu zenilju daleko tamo preko mora, zemlfu slavnog Monroa, u kojaj je danas, ah tako mračno i za učitelje tako očajno... Radiša M. Stefanovič.