KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 16
Izdan 1 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9488
Societe Vilain Freres, Bourbourg, Francuska
Koncentrisana magnezijeva gnojiva.
Prijava c d 9 aprila 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 11 aprila 1930 (Francuska).
Zna se da je magnezit prirodni magne-ziumov karbonat, skoro čist, čije je nagn-zanje mineralnim organskim kiselinama veoma teško u hladnom. Azotna kiselina na pr. reaguje u hladnom, ali je nagrizanje veoma sporo. U toplom naprotiv sirovi magnezit biva veoma živo nagrizan kiselinama; ali ovo sretstvo može biti samo za kiseline, koje su teško rastvorljive i ispar-Ijive kao sumporna kiselina i fosforna kiselina.
Da bi se dobila koncentrisana magnezi-umova so postupanjem magnezita kakvom kiselinom, kao na pr. fosfornom kiselinom, treba ova kiselina da se dovede blizu svoje tačke ključanja i da se magnezit unese u sitnim komadima. Mogu se isto tako u stubovima naslage magnezita prelivati fosfornom kiselinom, koja je zagrejana u svežnjima cevi.
Postupanje sumpornom kiselinom može se izvesti pod sličnim uslovima, u cilju do-bijanja magnezijevog sulfata. Međutim se uprošćuju postrojenja i čini se mogućim postupanje pomoću isparljivih kiselina, kao što su azotna i hlorovodonična kiselina, menjajući kalcinisanjem do zažarenosti, hemiska i fizička stanja magnezita. Ovo se kalcinisanje teško izvodi u peći za pečenje kreča ili tome si., jer se produkat veoma lako raspada u zrnast prah koji bi neizbežno proizveo zapušavanje. Naprotiv, kalcinisanje sa neposrednim pulverizovanjem u fina zrnca vrši se lako u mufl-peći, pn temperaturi koja pokazuje trešnjevo crvenilo. Ovo se kalcinisanje na pr. može ostvariti u gasnoj retorti, u komori koksne pe-
ći, u peći sa vertikalnim dimnjakom, koji se nalazi iznad nagnute ravni i koji prima sagorene gasove, koji dolaze iz generatora, itd.
Nagrizanje azotnom kiselinom sa 50%, na pr. je veoma brzo sa ovim proizvodom kalcinisanja. Ono je tako reći neposredno i praćeno je jakim povećanjem temperature. Tako je potrebno da se kiselina razbla-ži i, da bi se međutim izbegii veliki troškovi oko isparavanja, razblaživanje se može korisno izvesti pomoću same lužine magnezijevog nitrata koja je već gotova. Tako se može ostvariti nagrizanje u kontinual-nom krugu. U seriji sudova, koji obrazuju kompletan krug, uvodi se s jedne strane, u sud sa kcntinualnim cirkulisanjem, lužina magnezijevog nitrata, zrnastog kalcini-sanog magnezita, s druge strane, u drugi refraktorni sud sa azotnom kiselinom od 50%. Kiselina razblažena u masi lužine, dejstvuje sporije bez abnormalnog povećanja temperature sredine i tako se lako i jevtino postiže poljoprivredni magnezijev nitrat.
Kiselina, koja povlači magnezijeva zrna, koja su još netaknuta može u ostalom isto tako da posluži za prelivanje otpornih naslaga u reakcionim stubovima.
Takođe se dobij a magnezium hlorid, magnezium sulfat, magnezium fosfat itd. odgovarajućim zamenjivanjem azotne kiseline hlorovođoničnom, sumpornom, fosfornom ili drugom kiselinom, koje se održavaju u p voljnoj koncentrisanosti da reakcija ne bi bila suviše živa.
Ova koncentrisana magnezijeva gnojiva
Din. 5.
su veoma podesne i zemljištima, koja ne sadrže ništa ili veoma malo magneziuma, a dovoljno su beg ta krečom, u kulturama gde pHstistvb magneziuma potnomaže u značajn j meri absorbovanje drugih gnojiva, itd. Zna se u stvari sada da je magne-zium potreban po život biljke; sve biljke ga sadrže narečito u lišću i u plodu. Magne-zium izgleda u ostalom da je glavni mineralni agfens za repfodukćijti. On je uvek obilniji tt zdrdvim biljkama tlo u degeneri-sanim i sada mu se pripisuje bđltična važnost, u odnosu na eovečiju ishranu u borbi čovečijeg organizma protiv raka.
Patent br j 9487 između ostalih magnezijevih proizvoda, koji su podesni da se u-potrebe kao gnojiva, navodi razne dvogu-be soli, koje se mogu spravljati iz dolomita. Gnojiva imaju za cilj da u zemljište u-nesu u povoljnom odnosu kalcium i mag-nezium. Ova nova prijava iznosi postupak za sprečavanje kc ncentrisanih magnezijevih gnojiva, koja se mogu dobiti iz magne-zita po postupku, koji se sastoji poglavito u tome, da se magnezit stavi u koncentri-sanost u fizičkom obliku koji olakšava u vrlo širokim razmerama nagrizanje pomoću kiseline.
Pr izvod kalcinisrnja magnezita se daje tako lako nagrizati, da se može kombino-vati na pr. sa slobodnom fosfornom kiselinom i amonijakom iz guana, da bi se dobio amonijačno tnagnezijev fosfat. Amonijačno magnezijev fosfat se može takođe proižvesti uvođenjem, malo po malo, magneziuma (pečenog magnezita) u mešavinu amonijačnog fosfata i razblažene fosforne kiseline. Tako je moguće da se proizvede koncentrisano »fosfatno-magnezijevo« gno-
jivo, koje zahteva samo potpuno sušenje. Gore navedeni rad može naravno biti izvođen na svaki podesan način, na pr. uvođenjem malo po malo fosforne kišeline u suspenziju magneziuma u amonijaku. Kon-centrisani magnezijev superfesfat može takođe biti da biven postupajući podesno masu kalcinisanog i isitnjenog magnezita, u koju se uvodi dređena količina fosforne kiseline da bi se dobila mešaviha mono-, di- i tro-magnezijevih fosfata.
Magnezijev fosfat, koji je spravljen po ovom postupku može takođe da posluži kao osnova za proizvodnju amonijačno magnezijeveg fosfata.
Magnezijeva gnojiva, koja su tako dobivena, koncehtrisana su u magnezium oksidu. Ona zemljištu i biljkama daju magnezijev jon u obliku, koji je praktično rastvor-Ijiiv i koji se daje asimilovati.
P tentni zahtev:
Postupak za spravljanje koncentrisanih magnezijev h gnojiva kao: magnezium klorida, magnezium sulfata, magnezium nitra-t ■, magnezium fosfata, amonijačno magne-zijevog fosfata itd. iz magnezita i tome si., naznačen time, što se vrši kalcinisanje magnezita do zažarenosti, čime se pomenuti magnezit stavlja u fizičko i hemisko stanje; koje je ppsve različito cd njegovog prirednog slanja, nalazeći se tako u stanju, da ga kiseline, koje su podesno razblažene, mogu veoma I ko nagrizati i prvenstveno u kontinualnom krugu rada, dobiiajući ta k,o veoma koncentrisana magnezijeva gnojiva, koja zemljištu i biljkama daju magnezijev jon u obliku, k-ji je praktično ra-stvorljiv i kr ji se daje asimilovati.