KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 39 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
" IZDAN 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14086
Mazza Giulia, Bruxelles, Belgija.
Providna, savitljiva, nesalomljiva i nezapaljiva materija.
Prijava od 12 maja 1937.	Važi od 1 novembra 1937
Naznačeno pravo prvenstva od 12 septembra 1936 (Belgija).
Do danas su poznata nesalomljiva stakla, ali koja imaju nedostatak da se ras-pršte u prah ili da prskaju zvezdasto pod dejstvom udara proizvedenog na primer kakvim nesrečnim slučajem.
Ovaj pronalazak otklanja ovaj nedostatak i pruža novi produkat, koji je nazvan »vitrofleks« i koji se dobija u vidu plastične savitljive materije, u koju ne u-lazi staklo, koja je providna i ostaje nezapaljiva. Svojom osobinom da pruža otpor savitijivcšću, novi produkat pruža veliki otpor žestokim udarima. On se potpuno odupire dejstvima škodljivih zrakova, a pri tome propušta infra-orvene i ultra-lju-bičaste zrake. Materija se daje liti pre očvršćavanja, i u čvrstom stanju ona može biiti obrađivana kao veštačko drvo.
Novi produkat ima osobine stakla u pogledu njegovog napadanja eterima, ke-tonima, alkoholima, uljima, i t. d.; on veoma lako kondenzuje paru i voda (kiša i t. d.) ne prianja na njegovu površinu.
Materija po pronalasku je obrazovana kondenzacionom masom na bazi kar-baniid- formol, koja je po pronalasku očvrsnuta u providnom stanju. Masa po polimerizovanju može da bude prevedena u prah za kalupljenje pod pritiskom, kao smole karbamid-l'ormola. Spravljenoj masi karbamid-fonmoi se dodaju, koji idu do 2n/o, metalnog praha, metala ili metaloida. izvesna k( ličina amonijaka ili njegovih derivata i mešavina se izlaže ključanju dok ne (čvrsne, pri čemu ostaje providna. Dodavanje metalnih elemenata se vrši u cilju
da se pojača jezgro molekula karbamid-formol.
Predmet pronalaska je dakle proizvođenje poznate komdenzacione materije karbaiinld-formol, upotrebljujući gore po-menuti obrazac i bliže dodavanjem izves-ne količine amonijaka ili hemijskih derivata ove substance. Masa je otporna, savitljiva i nezapaljiva, a njena je providnost veća od providnosti kristala.
Po zagrevanju mase, da bi se isparila voda koja se sadrži u ovoj mešavini, dok se ne dostigne određeno stanje gustine, pristupa se livenju u kalupe koji se prvenstveno izvode iz stakla i koji se zatim stavljaju u naročitu peć, koja je u stanju da održi izvestan određeni pneumatioki ili mehanički pritisak, pri čemu se kalupi i peć oblažu kakvom materijom ili slojem koji je u stanju da spreči napad na 'materiju štetnim hemijskim uticajima. Temperatura peći je prvenstveno konstantna, da bi se obezbedilo jednoliko očvršćavanje mešavine i ova može čak biti dehidratisa-na na običnoj atmosferi pod izvesnom temperaturom. Masa, jednom očvrsnuta, može biti obrađivana rendetom, glačali-com, nožem, frezerom, i t. d. i može se takođe produkat tretirati u kakvom her-metički zatvorenom mestu, pri regulisa-noj temperaturi, u prisustvu kakvog gasa ili proizvoljnih dehidratišućih sredstava tako, da se površinama spravljenih komada dodeli spoljni kristalni sloj, dok unutrašnjost mase ostaje plastična.
Kristalizovanje površina predmeta
Din. 10.-
proizvedenih po pronalasku može se ta-kode postići glačanjem pomoću kemijskih proizvoda, pulverizovanjem i drugim postupcima.
Pronalazak predviđa uostalom određenije oblike izvođenja i koji daju integralnu providnost, dobru savitljivost, ne-salomiljivost i nezapaljivost, koja se želi postići.
Tako poboljšani produkat se dobi ja pomoću kondenzovanja karbamida (mokraćne materije) i/ili liokarbamida sa formaldehidom (u proporciji od 6 do 2 molekula formaldehida i 1 molekula karbamida (i amonijaka) u proporciji od prilike 10% amonijaka do 25% po zapremini u odnosu na mešavine karbamidformalđehid u prisustvu tragova metalnog praha, metala ili metaloida na primer aluminiuma, cinka, platine, itd.). Može se na primer kao metalni prah upotrebiti amonijačni aluminium.
Po kuvanju približno za vreme od dva časa pri temperaturi bliskoj 100HC, do sirupastog stanja, ova masa može biti filtrirana, livena i kalupljena, a posle dva nova pečenja od nekoliko časova pri temperaturi od približno 80" C) da bi se izbe-glo obrazovanje mehurova) ona postaje čvrsta, supertranspareotoa i nepnijemljiva za vodu.
Proukat u viskoznom stanju, pre o-čvršćavanja, može biti mešan sa podesnim rastvorljivim bojama, nerastvorljivim pigmentima ili sa sredstvima za ispunjavanje.
Masa se lije u kalupe izvedene iz ploča iz uglačanog stakla, metala ili drugih materija sa uglačanom površinom ili sa šarom u reljefu, da bi se ova reproduko-vala na vitrofleksu. Kalup se sa masom uvodi u aparat sa unutrašnjom komorom, u kojem se on može održati na izvesnom određenom pritisku i koji se zagreva spo-Ija (neka vrsta autoklava), tako, da se u unutrašnjosti održava konstantna temperatura od prilike 80°C za vreme od približno 20 časova. Tako livena i zagrejana materija ostaje za sve vreme pod konstantnim i dovoljnim pritiskom koji izbegava obrazovanje mehurova i koji čini da ova masa dobije površinu kalupa i da protiv-staje težnji za raspadanjem mase (na slobodnom vazduhu ova masa bi očvrsla raspadajući se). Posle ovog rada se sve prevodi u zatvorenu komoru za dehidratisa-nje pri izvesnoj temperaturi (može se u-potrebiti gore'opisani aparat, u kojem se može izvesti vakuum da bi se vazduh za-menio dehidratišućim gasom, na primer formadehidom u gasovitom stanju).
Ova se komora zagreva na promen-
Ijivu temperaturu i pri potrebnom pritisku za vreme od više časova.
Dobija se plastična, tvrda masa, sa veoma tankom kristalnom površinom, koja ne može biti zagrebana ni noktom ni prašinom.
Materija se ne topi pre njenog uglje-nisanja koje počinje na približno 200°C, a karbonisanje oslobađa COj koji gasi odmah plamen.
Produkat može u čvrstom stanju biti obrađivan pomoću turpije, frezera i na strugu i biti glačan kao tvrdo drvo, biti rezan. Testerisan u listove i zagnjuren u vodu ili vreli formol po površini se omekšava. Puštanjem da ključa za nekoliko trenutaka sa podesnim rastvcrljivim bojama, ili direktno u alkalnom rastvoru, može se obojiti. Postavljen zatim između dve staklene ili metalne ploče (uglačane ili išarane) pod dovoljnim pritiskom, da bi mu se dodelio oblik kalupa, i zagrejan na temperaturu cd približno 60°C. u komori, pro-dukat postaje, po hlađenju, tvrd, nepro-pustljiv i prozračan.
U toku obrade testerom, turpijom, burgijom, nožem, frezerom, pri glačanju morskom penom ili kamenom za oštrenje, treba izbegavati svako zagrevanje materije i umesto vode upotrebiti ulje ili parafin.
Glačanje se vrši pomoću masnih glačala ili sredstava za struganje, a završava se pomoću tampona ili flanela.
Novi produkat koji je nazvan »vitro-fleks« je propustljiv za ultraljuibičaste zrake i podesan je za prozore u sanatoriumi-ma za tuberkulozne; on je takođe podesan za staklene bašte, omogućujući bolje razvijanje biljaka.
Materija može prisno prionuti uz staklo ili svojom sopst venom supstneom u viskoznom stanju bez vode ili pomoću kakvog lepka.
Patentni zahtevi:
1.	) Providna, savitljiva, nesalomljiva i nezapaljiiva materija, naznačena time, što se sastoji iz mase produkta kondenzovanja karbamiđ-formola sa tragovima metalnog praha, metala, metaloida, i t. d. i izvesne količine amonijaka, pri čemu se mešavina izlaže termičkom tretiranju do očvršćavanja i pri tome ostaje providna.
2.	) Materija po zahteva 1, naznačena time, što se lije u kalupe da bi bila izložena termičkom tretiranju pod pritiskom, posle čega se dobiveni produkat tretira površinski u cilju da se ostvari kristalizo-
vanje spoljnih površina.
3.	) Materija ipo zahteva 2, koja se odlikuje svojom integralnom providnošću, savitljivošću, nesalomljivošću i nezapalji-vošću, naznačena time, što je dobivena kondenzovanjem karbamida (mokraćne materije) i/ili tiokarbamida sa formaldehidom, u razmeri 6 do 2 mol. formaldehida i 1 mol. karbamida, i amonijaka u proporciji približno 10% do 25% amonijaka po za,premini u odnosu na mešavinu kar-bamid-formaldehid u prisustvu tragova metalnog praha i/ili metala svih vrsta, na primer aluminiuma, cinka, i t. d.
4.	) Postupak za spravljanje produkta kondenzovanja po zahtevu 3, naznačen time, što se mešavina kuva na temperaturi bliskoj 100% i za dovoljno dugo vreme, na primer od dva časa, da bi se masa dovela u sirupasto stanje, dakle da bi se dobila masa koja se može filtrirati, liti i ka-lupiti posle čega se dobiveni produkat izlaže novom pečenju od nekoliko časova pri temperaturi od približno 80° C., da bi se prodnkat učinio stalnim, providnim i neprijemljivim za vodu.
5.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se pre očvršćavanja, ili pre dopunskog pečenja, sa masom mešaju rastvorljive boje, nerastvorijivi pigmenti ili ispunjujuće materije.
6.	) Postupak po zahtevu 4 i 5, naznačen time, što se masa lije u kalupe sa jed-
nolikim ili reljefnim zidovima, izvedene iz stakla metala ili kakve druge materije, i što se kalup pošto je ispunjen masom, za-greva u autoklavi pri 80°C i pod pritiskom, pri čemu se trajanje ovog grejanja produžuje za dovoljno dugo vreme, na primer od 20 časova, da bi se obezbedila stabilnost produkta, da bi se masi dodelio ta-čan oblik kalupa i da bi se otklonila težnja za raspadanje mase.
7.) Postupak po zahtevu 3 do 6, naznačen time, što se po drugom pečenju masa dehidratiše tretiranjem pomoću kakvog dehidrabišućeg gasa, ma primer formaldehida-
8.	) Postupak po zahtevu 4 do 7, .naznačen time, što se masa dovršava pomoću tehničke obrade koja se sastoji u glačanju i radu konačne obrade stakla, pri čemu se bojenje gotovog produkta može postići omekšavanjem mase, puštajući je da se kuva sa sa rastvorljivim bojama, ili direktno u alkalnim rastvorima.
9.	) Postupak za tretiranje produkta po zahtevu 1 i dobivenog po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što se sastoji u kalup-l.jenju ili tanjenju mase pod pritiskom između dveju površina pri temperaturi od približno 60°C.
10.	) Produkat koji je dobiven po zahtevu 1 do 9, naznačen time, što se u vidu praha upotrebljuje za kalupljenje predmeta pomoću pritiska i toplote.
*