PošlarSna plaćcna u
gorcvu
»#!*
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolska prosveta"
				
L|llhljan^ Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i nprava nalazi se n Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska q> -EIl S933 nlica 6, telefon broj 2177 <1 Račun poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju				God. IV BrojIS
Sokolski domovi
iz govora brala dr. H u g a Werka na plenarno) sednlci Uprave Saveza SKJ dne 20 o. m. u Beogradu
Povodom izveštaja narodno obran; benog otseka Saveza SKJ iznosim пеког liko misli, u želji da doprinesu pravil* nom shvačanju položaja na jugo*zapad* noj našoj graniti, kao i da u povodu izveštaja gospodarskog otseka rečem ono što po mom shvatanju treba da se reče.
Stogod se sa slovenske tačke gle-dišta mislilo o neslovenskoj Evropi, jedno je sigurno, da ona nije baš najbolje raspoložena prema nama Slove-nima. Kod romanskih i germanskih naroda to se raspoloženje razlikuje samo u svojim osnovnim tonovima, koji idu Qd^ prezira i mržnje do onoga koji je naš narod tako lepo označio rečima: ®Oj Turčine — iz nevolje kume!«
Kada je videni pretstavnik najvi-ših diplomatskih krugova bivše Napoleonske tvorevine, Cisalpinske republike, u svojim »Lettere sirmiensi« (»Pisma iz Srema«) god. 1801 prolazio Hr-vatskom i Slavonijom, našao je za shodno da sa vrtoglavnih višina za-padne civilizacije i kulture nazove Slovence iz Kranjske i Hrvate »životinja-<na«, pošto ih je ranije označio »ubi-cama od zanata«. Kada su se Sloveni fiod. 1848 okupili na sveslovenskom kongresu u Pragu da stvore protutežu Pangcrmanskom saborisanju u Frankfurtu na Majni, te da i za sebe traže politička prava, reklo se je, da su inferiorna rasa i da im kao takovima ta prava ne pripada ju! A sada, baš sada, dok mi ovde večamo, bacaju se temelji kvadrumviratu »de Europa regunda«, kako^ bi se još u dvanaestom času sprečilo da 200 milijona Slovena, koji su napokon ipak skinuli sa sebe rop-stvo, dođe do reči u krugu evropskih država!
Mrze nas, a neki — u vrlo čudno-vatom a svako proizvoljnom samodo-padanju — preziru. Odeant dum time-ant!
Jest, mrze nas a pri tome zaborav-Ijaju, da mi nikome nikada nismo ni-šta uzeli, dočim je nama jednom bilo uzeto sve, a sada se nastoji da nam se i duše uzmu, kada više nema moguč-nosti daljnjem, bezobzirnom šajlokov-skom izrabljivanju pod vidom civilizacije i kulture. Vreme je da se otvoreno reče, da nikome ništa ne dugujemo i da smo sve što imamo dobroga sami stekli, dočim veči deo onoga što je kod nas zlo potiče baš od samodopadnih nosilaca civilizacije i kulture.
»Se volete i Dalmati fedeli, teneteli ignoranti« (»Ako hočete da Vam Dalmatinci budu verni, držite ih u neznanju«) bejaše savet, što ga fra Paolo Sarpi dade Mletačkom veču, da se po njemu upravlja u zaposednutom delu Dalmacije. »II gran consiglio« (veče) držalo se i te kako te formule i posle-dak beše, da Republika nije za cele svoje dominacije otvorila niti jedne školc na čitavom svom dalmatinskom posedu, kupljenom za 100.000 zlatnih dukata od nesudenog hrvatsko - ugar-skog kralja Ladislava Napuljskog. Jer su ti civilizatori kupovali slovenske zemlje, kao da su stvar niči ja a i sada rečbi hoče da se takva nešto opetuje u ime jednakosti, bratstva i slobode!
1 onaj jadan deo našega naroda, kojega je dopala doista malo zavidna čast da puna 4 stoleča uživa blagodati rimsko-venecijanske kulture i — »civilizacije« —- i kojemu se ponovno, u ime tih največih laži i najprepotentni-jih gcsala,^ radi o glavi, pao jo žrtvom baš toj lažnoj kulturi i još lažnijoj civilizaciji, koja mu, kroz puna 4 stoleča, nije dala ni najprimitivnija sredstva da sc uspne do dostojanstva čoveka. Uspešno odbijajuči napadaje Osman-lij“a od Zapadne Evrope, žrtvova sc vas za nju, da ga ova, i tada i kasnijc
—	pa i danas, uz male iznimke, koje isto tako nalaze svoj izvor u egoističnim ciljevima i pobudama, potpuno zanemari.
»Protettori incerti, ignoranti ed cspillatori, han convertito questa flo-rida ed interessante provincia in un abbieto, squallido e dcplorabile pacsc« (»Nestalni, neznalački i iznudivački za-štitnici, pretvoriše ovu cvatuču i zani-mivu zemlju u prezreni, opustošeni i jadni kraj«). Ovaj je epitafij postavio rodeni sin Mletačke Republike na nje-zin grob, kada je ona 1797 prestala da hara, pljačka i pustoši Dalmaciju i da hrvatskim novccm diže kamene spo-
menike svojoj nada sve dvojbenoj slavil Zapušten od vlasti, bijen od Os-manlija, isisavan od upravnika Serenis-sime, podložan čestim epidemijama kolere i kuge, tadašnjih stalnih pratilaca ratnih poduzeča, taj je jadan narod trajno strepio za svoj opstanak. Obje-kat večnog višestrukog iskorišćavanja, nije čudo ako je njegova ljudska svest nešto popustila i ako su tragovi te duhovne dekadanse još i danas vidljivi kod pojcdinaca.
Ženijalno smisleni pokret, oličen u Sokolu Kraljevine Jugoslavije, u prvotne je redu zvan, da baš u tim kraje-vima unese svetlo sokolskih vrlina i izgradi kolektivnu jugoslovensku so-kolsku svest, o koju če se razbijati po-kušaji novovekovne kulture, koja ide zatim da kupi duše i da od tih rasnih Hrvata i Srba stvori janjičare, koji če u danome času nastupiti protiv vlastite Otadžbine. Tu na periferiji, koja radi propusta prošlih tudinskih vladavina, radi politike, koja se je osnivala na verskoj netrpeljivosti i na plemenskoj mržnji, propovedanoj od dana u dan, kroz desetke godina od političkih voda za vreme zadnjega robovanja, i radi jalove partijske borbe zadnjih vremena, treba da Soko kraljevine Jugoslavije podigne svoj barjak, jer ovaj že-
nijalno smišljeni pokret promašiće svoj cilj, ako se ne budu svuda na periferiji, gdegod postoje sokolske jedinice, po-digli sokolski domovi — škole narodne svesti i žarišta narodnog otpora.
U jedonm svom govoru, otraga 6 ili 7 godina, na j viši odgovorni činilac italijanske vlade označio je petogodište izmedu 1935 i 1940 godine kao razdob-lje, u kojemu če se ispuniti ciljevi »naj-veče Italije«. Poznato je koji su ti ciljevi i što nam oni donose.
I mi imamo svoje ciljeve, ciljeve »najmanje Jugoslavije«, da barem sa-čuvamo puni integritet svojih granica, koji nam nije zajamčen nikakvim mirovnim ugovorom nego posebnim ugovorom, sklopljenim neposredno sa Kralj evinom Italijom. Kolikogod se, dakle, nas ne može tičati sada u Rimu pro-jektovana eventualna revizija mirovnih ugovora, svejedno je največi oprez na mestu. U harmoničkom radu čitave nacije, da se za sada očuva barem »naj-manja Jugoslavija«, Sokolstvo čeka je-dan od najlepših zadataka: duhovno iz-gradivanje gradanina Jugoslovena, koji če u najusudnijem času doneti na po-prište ne samo svoje telo nego i svoju dušu, preko koje niko preči neče.
Ali zato celokupnost, oličena u Državi, treba da doprinese potrebne materijalne žrtve, da se dograde sokolski domovi tamo gde se več grade, a da se izgrade tamo gde ih još nema. Ti su domovi kategorički imperativ da-našnjice; od njih od veče cesti zavisi budučnost naših krajeva na periferiji.
Slučaj don Frane Ivaniševiča i prof. Vjekoslava Splnčlča sa biskupskom poslanicom
Zlosrećna biskupska poslanica, ko-jom se baca prokletstvo na Soko kraljevine Jugoslavije — kao što je to našoj javnosti več dobro poznato —
Don Frano Ivaniševič
nipošto ne pretstavlja jedinstveno i jednodušno mišljenje svih katoličkih episkopa u Jugoslaviji. Zna se, da je to famozno »pastirsko pismo« izdato samo na navaljivanje radikalno ultra-montano i separatističko orientisanog krila biskupa, a protiv prave volje i unutrašnjeg ubedenja ostalih koji su se ovaj put morali zadovoljiti time da bar donekle ublaže oštrine tog sastava kad več nisu bili u stanju da spreče njegovo objavljivanje. Od samih katoličkih biskupa kotorski ordinarij pre-uzvišeni gospodin Učelini Tiče odbio je potpis poslanice i izjavio je javno da je ne odobrava i da je osuduje, a nadbiskup barski i primas srpski pre-uzvišeni gospodin Nikola Dobrečič isto tako je javno izjavio, da je biskupska poslanica u onoj redakciji kako je objavljena i po crkvama pročitana apokrifna i da ne odgovara u celosti za-ključcima biskupske konfercncije od 17 novembra 1932 godine.
Kad je biskupska poslanica več i u samim redovima Katoličkog episko-pata izazvala ovakovo razmimoilaže-nje, rascep i nezadovoljstvo, iako ona dobrim delom treba da pretstavlja ne-kakvi kompromis između raznih su-protnih gledišta, nije ni najmanje čudno da ona nije najbolje primljena ni kod nižeg dušobrižnog klera. Taj niži kler, koji radi na samom terenu u ne-posrednom kontaktu sa narodom i kod kojega je usled toga vrlo živa svest o nacionainoj pripadnosti, može najbolje da occni koliko su neistinite razne klevete iznesene protiv jugoslovcnskog Sokolstva i koliko one mogu da na-
škode ne samo državi več i interesima same katoličke crkve. Tako je došlo do toga, da u ogromnom broju katoličkih crkava poslanica u opšte nije ni pročitana, a u mnogim slučajevima pročitana je pak tako, da je svečenik namerno izostavio sve one delove koji bi mogli vredati Sokolstvo ili je dodao tome svoje komentare da se sa sadrži-nom iste on lično ne slaže, ali da ju je morao pročitati jer je na to obave-zan po zapovesti svojih pretpostavlje-nih i u smislu propisa crkvenih zakona.
Prof. vjekoelav Spinčić
0 svemu tome raspolažemo sa tečnim podatcima i mnogobrojnim nepobitnim dokazima.
Dvojica naših najistaknutijih nacionalnih radnika i katoličkih svečenika Don Frane Ivaniševič i prof. Vje-koslav Spinčič pošli su, medutim, još
1 dalje i dali su u našim dnevnim li-stovima izjave, u kojima su javno i otvoreno osudili agresivni istup Katoličkog episkopata i uzeli u zaštitu ju-goslovcnsko Sokolstvo kao našu eminentno nacionalni! organizaciju, koja se prema veri i crkvi ponašala vazda najkorektnije i koja nikada ničim nije dala povoda ovakovim ispadima. Don Frane Ivaniševič i prof. Spinčič bili su u tome samo tumači osečaja i shvata-nja velike večine svojih drugova, a mogli su ovako postupiti tim pre, jer su ispravno držanje Sokolstva izrečno potvrdili sa strane samih episkopa pre-uzvišeni g. Učelini-Tice, biskup kotorski i g. dr.Nikola Dobrečič, nadbiskup barski, te su bili svesni toga da njihov muški gest odobrava pretežni deo katoličkog klcra, ogromni deo vernika i cela naša nacionalno svesna javnost,
Starosta poljskog Sokolstva, bral Adam Zamojski,, o kampanji proliv Sokolstva
Poznanj, 20 marta. — »Kurjer Poznan jski« donosi sledeču izjavu:
»U poslednje vreme često smo primetili da je Katolička novinarska agencija postala žrtva tendencioznih informacija o Jugoslaviji. Tražeči iz-
Br. dr. Adam Zamojski
vor ovih informacija mi smo primetili, da je u mnogim slučajevima izvor bio slovački list Slovak. Na prvi pogled se vidi da je Slovak odjek propagan-dističke centrale, koja u Beču izdaje list Grič i koja je neprijateljski raspoložena prema celom Slovenstvu, a na-ročito još prema Jugoslaviji. Niti ove propagande koncentrišu se bez sum-nje u Berlinu. Na taj način bacala se sumnja i na poljsko Sokolstvo i dovodih su se u pitanje njegovi katolički osečaji — sve u nameri da bi se oslabile ili prekinule veze s ovom naj močni jom i naj živi jom sveslovenskom or-ganizacijom. Po ovoj stvari donosi sada pomenuta agencija sledeče objaš-njenje:
Varšava, 15 marta. (Katolička novinarska agencija). — Povodom izjave Katoličke novinarske agencije od 9 marta o odluci koja je bila doneta na sednici Slovenskog Sokolstva u Ljubljani 26 prošlog inescca, koja bi mogla da izazove izvesno uznemirenje medu našim katoličkim narodom, primili smo od pretsednika poljskog Sokolstva grofa Adama Zamojskog sledeču izjavu,
koja če bez sumnjc razvejati sve bojazni:
»Duboko dimut u svojim katoličkim osečanjima pretpostavkom da bi ova ljubljanska resolucija mogla izazvati sumnje u javnosti, smatram za svoju dužnost da izjavim da ni ja lično, ni poljsko Sokolstvo kao celina, nikad ne bi sc zauzeli ni za kakvu ni posrednu, ni neposrednu akciju uperenu protiv katoličke vere ili svete Crkve čijl ostajemo verni pripadnici. Se-damdesetogodišnji sokolski rad u Poljskoj i poslednjih deset godina moga pretsedništva mislim da su dovoljan dokaz za ovo tvrdenje. Naš rad bio je često blagoslovljen od viših crkvenih pretstavnika i to treba da je dokaz kako visoko cenimo saradnju katoličkog svešten-stva svih hijerarhijskih stepena.
Odluka prihvačena u Ljubljani 26 prošlog meseca nije bila upe-rena ni protiv naše svete vere ni protiv katoličke crkve, nego je imala samo za cilj da utvrdi, da jugoslovensko Sokolstvo, kao i svako drugo, čiste savesti, kategorički odbacuje svako klevetanje, da se njegov rad ne slaže s hri-Sčanskom etikom. Zastava ovog Sokolstva, poklonjena od Nj. Vel. Kralja Aleksandra I 1930 g., bila je blagoslovljena prilikom sokol-skog sleta u Beogradu u prisustvu samog Kralja i ogromnih masa Sokola iz celog Slovenstva od višeg sveštenstva naše veroizpovedi; isto tako osvečivane su zastave pojedi-nih župa ili društava.
Kao pretsednik Saveza sloven-skog Sokolstva vršio sam funkciju pretsednika na ovoj konferenciji u Ljubljani i pri tome me je vodila želja da bi sa svoje strane nešto doprineo da se uklone ovi nesporazumi koji su se pojavili u Jugoslaviji i da se u ovoj bratskoj zemlji vrati hriščanska sloga. U koliko mi je poznato ova stvar se sada u Jugoslaviji znatno stišala, ma da neprestano rade tajne sile, neprijateljski raspoložene prema katoličkoj crkvi, kao i prema bratskoj jugoslovenskoj državi. Ove sile su se prerano radovale da če izvuči korist iz ove stvorene situacije. Bojim se da bi odjeci ove stvari koji dolaze iz inostranstva, mogli samo da budu štetni za ovo stišavanje.
ADAM ZAMOJSKI.«
bez obzira na konfesionalnu pripadnost. Don Frane Ivaniševič i prof. Vje-koslav Spinčič mogli su tako postupati još i zato, jer su bili uvercni da brane samo pravdu i istinu i da je brane isto tako u interesu države i naroda kao i u dobro shvačenom interesu same katoličke crkve, i da bi postali neverni sami sebi i svojoj časnoj nacionainoj prošlosti da su uradili što drugo.
Ovo njihovo istupanjc međutim nije dobro primljcno kod njihovih pret-postavljenih, potpisnika i tvoraca poznate biskupske poslanice. Don Frane Ivaniševič suspendovan je vce »a di-vinis«, a protiv sedog nacionalnog borca prof. Vjekoslava Spinčiča pokrenut je takoder postupak.
G. dr. K. B., koji je prihvatio ne-zahvalnu ulogu apologete biskupske poslanice, polcmišuči sa izjavom Don Frane Ivaniševiča, ističe u »Ka-toličkom listu« (broj 7 od 16 febru-ara o. g.), da su biskupi izdali to pismo kao »magistri authcntici ex institutionc Christi, da su dakle govorili kao au-tentični' za to jedino ovlašteni učitelji po naredenju, ne ljudskom nego Boži-jem«, i da je prema tome katolički svečenik »dužan podvrči ovom autoritetu ne samo svoju volju nego i svoj razum, da je dužan podvrči sc biskupskom sudu ne samo vanjskom rcvc-rencijom i poslušnošču, nego da mora največim dubinama duše svoje prihva-titi ovaj nauk i ovaj sud.«
Međutim stvar ne stoji baš sasvim tako kako to g. dr. K. B. navodi, i to bez obzira na okolnost da st u ovom slučaju ne radi zapravo o nikakvom verskom aktu biskupa kao magistra autentičnog, nego o ispadu protiv jed-
ne organizacije koja nema nikakvo versko obeležje. Pre svega i sam g. dr. K. B. mora priznati, da taj akt biskupa »nema kriterij nopogrešivosti kao recimo verski akti opštih koncila s Pa-pama na čelu ili akti naslednika Sv. Petra kad cx cathedra naučava čitavi krščanski svijet«. Koliko biskupi mogu pogrešiti o tome svedoči čitava crkvena istorija, i koliko je bilo samo takovih biskupa koji su otpali od crkve i njezinih dogmatičkih učenja i koji su zbog toga morali biti izopčeni i anatemisani! Pa zar je dužan klerik slepo slediti i ovakovog otpadnika? Mora li se svečenik uvek da pokori i podredi i takovom jednom »autoritetu«, iako je očigledno da se isti nalazi na krivom putu? L7 ovom slučaju vidimo, medutim, da je jedan drugi biskup, preuzvišeni g. Učelini, za kojega če i g. dr. K. B. morati priznati da je takoder »magister autlienticus ex institutionc Christi« zauzeo drugo stanovi* šte i osudio biskupsku poslanicu. Time, dakako, pada i sva ova argumentacija g. dr. K. B., i to tim pre, jer je i sam nadbiskup g. dr. Ante Bauer izjavio, da je biskupska poslanica izdana bez znanja i odobrenja vrhovnog auto-riteta u katoličkoj crkvi Sv. oca Pape, kojemu jedino pripada, pored opčih koncila, atribut nopogrešivosti po dogmatskim ueenjima.
Jzlaganja g. dr. K. B. o slepoj pokornosti i o apsolutnom podredenju nc samo volje več i razuma pokazuju nam, medutim, jasno po kakovim se inspiracijama vodi cela ta akcija. Reči g. dr. K. B. vanredno su zanimljive, jer nas one jako opominju na jedno po-glavlje konstitucije Sv. Ignjata Lojole,
/LoVEN/Ko
/oKoL/TKO
iz najjačeg češkoslovačkog sokolskog društva
Pisali smo več o torne, da je Soko u Pragu -Vinohradi najjača sokolska jedinica u Češkoslovačkoj. Ove godine ovo društvo slavi svoju 45 godišnjicu.
Rad ove jedinicc bio bi još uspešniji. da ima podesne prostorije, jer joj do-sadošnje nisu dostatne. Več par godi-na se radi na tome, da se podigne nov velik sokolski dom. a uz njega velik stadion, ali nikako ne može društvo da dobije odgovarajuče gradilište. Društvo raspolaže s gotovinom od mil ion i tričetvrt češkoslovačkih kruna. Pro-šle godine bilo je uredeno letnje vežbalište, a sada se pomišlja i na preu-redenje dosadašnjih prostorija u Ri-grovom parku. Prema ovogodišnjoj statistici ovo društvo broji 2926 članova i 1550 članica, svega članstva da-kle 4476. Prednjački zbor broji 85 prednjaka. Vežbača članova ima 620, naraStajaea 180 i muške dece 1060. Članice imaju 45 prednjačica. vežbačica je 642 (dakle više, nego članova) 256 na-rastajki i ženske dece 1060. Pored te-lovežbe gaji se u društvu odbojka, ha-zena, plivanje, veslanje, sklizanje, a naročite smučanje. Društvo ima tako-der mačevalački otsek, koji broji 27 članova te poseban otsek biciklista. Taborenje gaji osobito naraštaj i de-ca. Iz ovih podataka vidi se veoma plo-dan rad ovog vrednog društva.
Iz Praškog Sokola
Praški Soko, kako smo več pisali, je najstariji, ali po jačini i broju članova je tek na dnigom mestu u češko-slovačkom Sokolstvu. Njegov broj pripadnika je ipak impozantan. Članova broji po najnovijoj statistici 2690 i 1220 članica, ukupno dakle članstva 39», porast naprema prošloj godini iznosi 210 članova. Ovom društvu pripadali su sledeči več umrli vode če-škosiovačkog Sokolstva: br. dr. Šajner, koii je bio preko 30 godina starešina druitva, dalje br. Josip Klenka, arhitekt Alojzije Driak i br. inž. Vorel. Vežbača č lanova društvo broji 567, muftkog naraštaja 149 i muške dece 611, dok je članica 567, ženskog naraštaja 129 i ženske dece 601. Svih je pripadnika dakle 5400. I ovo društvo gaj! pored telovežbe razne grane te-lesnog vežbanja, a osobitu važnost polaže na razne igre, za koje ima na Letni posebno vežbalište.
Predavanja o Tiršu na medicin-skom fakulteta u Pragu
Na medicinskom fakultetu u Pragu počeli su profesori br. dr. Vajgner, dr. Jirasek i docent dr. Kral s redovi-tim predavanjima o značenju Tirša za zdrmvlje naroda. Ova predavanja uvr-štena su u redovni nastavni plan, te se odriavaju jedanput nedeljno. Svaki od predavača posmatra Tirševo delo i uspeh u narodu sa svog specijalnog gledišta. Treba podvnči činjenicu, da su sva tri predavača čuveni i priznati kapaciteti medicine i nauke. Za predavanja vlada veliko interesovanje, pa ih posečuje redovito oko 200 studenata.
Razviiak Sokolstva u Slovačkoj
Dok se Orlovstvo u Slovačkoj nikako ne može razviti tako, kako to odgovara snagama katoličke slovačke pučke stranke i dok se ono hoče od-vojiti od saveza u Brnu, dotle Sokolstvo pokazuje vanrednu aktivnost i lep razvoj i ako je ispostavljeno napa-dajima ne samo neslovenskih clemcna-ta nego i pre svega sa strane Illinko-vaca. Ovo najlepše dokumentira is-pravnost sokolskog rada. Kao lep primer može poslužiti razvoj Sokola u 1'mavi. Dok pre rata tamo uopšte ni-jc postojao Soko, danas broji tamoš-njc društvo 311 članova. Na IX sveso-kolski slet poslalo je društvo 300 svojih pripadnika. Društvo ima svoje letnje vežbalište i zemljište u malim Ta-trama, gde če izgraditi za svoje pripadnike oporavilište. Veliku pažnju posvečuje takoder i prosvetnom radu. Ima i svoju pozornicu, a za decu lutkovno pozorište. U poslednje vreme je osnovan i veslački otsek.
Sitne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
»Vestnik sokolski«, centralni organ ČOS, donosi u svom 10 broju uvodnik br. Ant. Krejčija pod našlo vom: »U Ljubljanu«, u kome pretsed-nik prosvetnog odbora ČOS piše o nedavno održanoj sodnici pretsed-ništva Saveza slovenskog Sokolstva te tam prilikom navada i nekoliko za-nimljivih podataka o sokolskom životu u Ljubljani. Na kraju je iskren poziv za što veče učestvovanje na ljub-‘janskom pokrajinskom sletu. — Važen je dalje u istom listu članak III potstarešina ČOS br. dr. Jurja Slavi-ka: »Fašizam, nacionalizam i Sokol
stvo«, o kome smo pisali u prošlom broju. — Isto tako list donosi iserpan izveštaj o samoj sednici pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva i obiav-ljuje doslovno i rezoluciju protiv poslanice Katoličkog episkopata, uperene piotiv jugoslovenskog Sokolstva. — Jedan izmedu najboljih voda česko-siovačkog zagraničnog Sokolstva, brat Karlo Beneš, sadanji starešina sokolskog društva u Berlinu i potstare-ima čeŠKOslovačke zagranične župe, pro-slavio je u sokolskom krugu svoju 50 godišnjicu. — Češkoslovačke župe u 1933 godini ne če moči priredivati svoje župske sletove u onoj meri kao u prošloj godini, i to s razloga, što je potrebno da sva okružja razviju u pr-voj godini iza praškog sleta što veču delatnost. Tako je n. pr. izradilo na-čelništvo velike Moravsko-šlesike župe, čije se sedište nalazi u centru morav-sko-šleskog iudustrijalnog revira, po-droban telesnovaspitni načrt za ovu go-dinu, u kojem se takoder odustaje od župskog sleta, ali se zato nalaže svim okružjima, da ulože u rad pojedinih društava svu energiju i snagu te da onda prirede okružne javne vežbe. kao t)ripravu na župski slet iduče godine. LJ tu svrhu župa če prirediti nekoliko orednjačkih tečajeva. i to u prvom redu da se umnoži broj društvenih prednjaka. — Za pokrajinski slet u Ljubljani češkoslovačko Sokolstvo sprema se vrlo ozbiljno. Time u vezi savezno je načelništvo več izdalo naročite proste vežbe za nastup čsl. odeljenja na tom sletu, te su ove vežbe za članove več i publikovane u saveznom pred njačkom listu »Cvičitel«. — Kake če sc održavati dne 11 i 12 aprila ove godine u Lozani sednica Medunarod-n“ gimnastičke unije ČOS odredila je za ovu sednicu i svoje izaslanstvo, k v je če tamo zastupati češkoslovaško Sokolstvo. — U slovačkim sokolskim društvima stalno raste broj Slovaka. Dok je u prvim godinama slovačka sokolslka društva večinom tvorilo češko činovništvo, bilo državno, bilo privatno, danas je po sokolskim društvi-
ma u Slovačkoj več toliko svesnih i oduševljenih Slovaka, da premašuju jroj Čeha. U Turčanskom Sv. Ma-t1-nu n. pr. vežbalo jc u članskim tedo-vima prošle godine 116 brače, od kojih je bilo 65 Slovaka. 50 Čeha i 3 Rusa. U svim predašnjim godinama imali su jo- uvek večinu Česi, a prošle god'ne, dobrim uticajem svesokolsfcog sleta, broj slovačkih vežbača silno je pora sao.
Iz slovačkog Sokolstva u Americi
Krajem februara Savez slovačkog Sokolstva u Americi održao je svoju godišnju skupštinu, o kojoj donosi poslednji broj »Slovenskog Sokola« pota-nji izveštaj. U svom referatu starešina br. Zeman referirao je o Tirševim proslavama po društvima, o nezaborav-nom IX svesokolskom sletu u Pragu, kamo je savez. pored članova nevež-bača, poslao i dva odeljenja (muško i žensko) takmičara. 'Izvestio je dakle skupštinu, da je za vreme boravka u staroj otadžbini lično predao svakoj slovačkoj župi po jedan američki bar-jak, dar slovačkog Sokolstva Amerike. Na skupštini bilo je govora i o pripremama za veliki slet čitavog ame-ričkog Sokolstva u Čikagu, koji če se održati izmedu 21 i 25 juna. Pored raznih nastupa i prostih vežbi održače se i takmičenja. Osnovan je sletski fond u koji je svaka župa doprinela 2000 dolara. Slovačko Sokolstvo u Americi ima svoju vlastitu štampariju, koja vredi oko 20.000 dolara. Pored tehni-čkog rada vodi se briga i o prosvetnom radu, koji pak dosada još nije bio sistematičan, pa su i u tom pogledu donešeni potrebni zatdjučci, da bi se i u tom pravcu pokazao što bolji rezultat. Potreba prosvetnog rada još je tim važnija. da se deca slovačkih roditelja ne otude svome narodu.
Sokolska radio - predavanja
RADIO STANIČA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 31 marta o. g. predaje br. dr. Mirko Buič (Split)/3 temi: »Hrvatsko Sokolstvo u Dalmaciji«.
Sokolska radio-predavanja održavaju se svakog petka izmedu 19 i 20 časova.
slovenska liga u Ljubljani primila je
več početfkom ovoga meseca obavesti, da se na ovaj slet pripremaju iz Češkoslovačke tri veče ekspedicije i to iz Brna, Plznja i Olomuca, a da ne govorimo o Pragu i o ostalim mestima bratske zemlje. Prilikom toga sleta naime održače se i kongres češkoslovačko-jugoslovenskih liga.
Da če ovome sletu učestvovati pored bratskog češkoslovačkog. takoder i bratsko poljsko i rusko Sokolstvo u večem broju, po sebi je razumljivo.
Naročito za ovaj pokrajinski slet prevode veliku propagandu brača Čehoslo-vaci. U svojoj sredini pak, prilikom toga sleta, moči čemo pozdraviti takoder francuske, luksemburške i belgijske gimnaste.
Kako se vidi pokrajinski slet u Ljubljani na Vidovdan o. g. biče opet jedna od veličanstvenih manifestacija sokolske i nacionalne misli.
Ovih dana počeče se takoder i sa podizanjem gradbenih delova na sleti-štu, kao tribuna i ostalih objelcata.
(Nastavak sa I strane)
gde se ofl reči do reči kaže ovako:
»omnia iusta esse nobis persuadendo; omnem sententiam ac iudicium no-strum contrarium cacca quadam obe-dientia abnegando; et id quidem in omnibus, quae a superiore disponun-tur, ubi definiri non porsit aliquid pec-cati genus intercedere ... perinde ac si cadaver essent... vel similiter atque senis baculus.« (Ignatius Loyoia Con-stitutiones VI cap I.) Treba se, dakle, odreči svoje ličnosti, svoga suda, svoje volje, da se kao »lešina« ili »štap starca« postane puko i slepo orude u rukama pretpostavljenih crkvenih starešina.
Ovi propisi medutim važe, koliko nam je poznato, samo za Lojoline sled-benike, samo za jezuite, koji polažu naročiti zavet apsolutne pokornosti, a ne i za svetovne dušobrižničke klerike i ostale svečenike, čije srce još i suviše lcuca za svoju zemlju i svoj narod a da bi se mogli ovako pretvoriti u »lešinu« ili *štap starca«. »Jezuitizacija« katoličke crkve kod nas ipak nije tako jednostavna stvar. To pokazuje oči-gledno i odjek biskupske poslanice: slučaj biskupa Učelinija, Don Ive Kotnika, Don Frane Ivaniševiča, Vjeko-slava Spinčiča, dra. Račkoga i stotine drugih narodnih svečenika, i tu činje-nicu neče moči da menjaju ni sve per-sekueije, crkveni procesi, ni suspenzije.
Ш redov lia glavna skupšilna Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od 20 marta 1933 i u smislu poslovnika za nedelju 23 aprila 1933 u Beogradu u veliko j dvorani Francuskog kluba (Ratnički dom) ugao Francuske i Brače Jugoviča 17/111.
Dnevni red:
1) Izveštaji:	a) zamenika starešine, b) tajnika, c) načelnika, d) pret-sednika prosvetnog odbora, e) ekonoma, f) blagajnika, g) statističara, h) pretsednika organizaciono - pravnog otseka, i) pretsednika oz led nog fonda, j) pretsednika narodno - obranbenog otseka, k) urednika sokolske štampe Saveza.
2) Predloži uprave Saveza.
3) Rešavanje o višini prinosa društava Savezu.
4) Hitni predloži
5) Predloži za održavanje sveso-kolskih i saveznih sletova.
6) Izveštaj revizionog odbora. Početak skupštine n 10 sati. Verifikacija izaslanika iziTŠiče ss
od 9 do 9.45 sati u istoj prostoriji.
Raspored priprava za g 1 a v n u skupštinu je sledeči:
U petak 21 aprila 1933 održavače se u prostorijama Saveza, Terezije 5/II, sednica narodno - obranbenih otseka. Početak u 9 sati.
U subotu 22 aprila 1933 vršiče se poveri ji vi sastanak izaslanika za glav-nu skupštinu u dvorani Francuskog kluba. Početak u 8 sati.
Zdravo!
Beograd. 20 marta 1933.
Uprava Saveza SKJ.
Pokrajinski slet Saveza SKJ u Ljubljani
ХШ sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održaea dne 17 mar la 1935 ■ Beogradu
Vozne olakšice
Sletski odbor za I pokrajinski slet Saveza SKJ, koji če se prirediti u Ljubljani na Vidovdan o. g., održao je 24 o. m. svoju treču sednicu, kojoj su učestvovali svi članovi sletskog odbora i pojedinih otseka.
Starosta Ljubljanskog So'kola brat Bogumil Kajzelj, koji jc pretsedao ovoj sodnici, izvestio je da su sve molne na nadležnim mestima povoljno rešene, te da če se slet izvesti u onom okviru, kako je bio zasnovan.
Ministarstvo saobračaja udovoljilo je molbi sletskog odbora glede olak-šica na vožnji železnicom na pretslet-ske i sletske dane.
Vozne olakšice su sledeče:
1) besplatna vožnja na železnicama od polazne Staniče do Ljubljane i na-trag za:
a) vežbačko članstvo, t. j. članove, članice, naraštaj i decu obojega spola. te glazbe sokolskih i drugih društava, koje če sudelovati na sletu. Bes-platnu vožnju imače samo vežbači _ i vežbačice, te naraštaj i deca,^ koji če nastupiti na javnim telovežbačkim na stupima;
b) takmičari i takmičarke, te nji hovi vodnici i vodnice, kao i suci, koji če učestvovati medusletskim takmiče-njima, i ako budu putovali pojedina-čno.
2) Prevoz uz četvrtinu vozne cene od polazne stanice do Ljubljane i na-trag uživače sv'i ostali članovi, članice, naraštaj i deca kad budu putovali zajednički ili pojedinačno, a koji nece sudelovati na javnim telovežbačkim nastupima. Ista pogodnost vrediče takoder za sve sokolske pripadnike, koji če učestvovati sokolskom taboru u Tacnu dne 25 maja o. g., i to za voz
nju od polazne stanice do Ljubljane ili do stanice St. Vid-Vižmarje i natrag.
3) Prevoz uz četvrtinu vozne cene uživače nadalje svi posetioci sleta iz inozemstva (25 maja, 5 juna, 18 juna ili od 25 do 30 juna) i to od državne granice do Ljubljane i natrag do prelaza državne granice u bilo kojem smeru. Vežbače članstvo inostranih sokolskih organizacija, koje če nastupiti na javnim telovežbačkim nastupima, takoder če imati besplatnu vožnju.
4) Prevoz uz polovicu vozne cene imače svi posetioci sleta (25 maja, 5,
18 ili od 25 do 30 juna), koii msu članovi sokolskih društava, kao i svi posetioci sleta, bez razlike, za dva izleta iz Ljubljane u kojem nau drago smeru i natrag — drugi izlet moči ce se po-duzeti takoder iz mesta u kojem se završi prvi izlet. Ta olakšiea vredi takoder za povratak u prvotnu stanicu (za inostrance do prelaza državne granice na bilo kojoj tačei), ako se za povratak ne bude koristilo pogocmošcu pod tačkom 1 do 3.
Potanje o voznim polakšicama ja-vičemo naknadno kad a primimo od-luku Ministarstva saobračaja.
Zanimanje za slet u zemlji i inostranstvu
Za ovaj jjokrajinski slet u Ljubljani vlada u svim krajevima zemlje^ osobito vclfko zanimanje, te sudeči po živim pripremama koje su posvuda po sokolskim jedinicama u punom toku, na slet u Ljubljanu stiči če izvanredno velik broj ne samo vežbača i vežbačica več i ostalih posctilaca.
No manje zanimanje za ovaj slet vlada takoder i u bratskoj Češkoslo-vačkoj Republici. čcškoslovačko-jugo-
U 4Уј časova popodne I zamenik starešine brat Gangl otvara sednicu. Saopštava da je zapisnik prošle sednice otštampan u »Sokolskom glasniku«, a konstatuje da su i svi zaključci prove-deni, pa predlaže da se sam zapisnik verificira. — Prima se.
Po tome prelazi se na dnevni red i to na prvu tačku: rasprava o pred-lozima župa.
Tajnik brat Brozovič izveštava da su stigli predloži od žujia Sušak, Ljubljana, Osijek, Mostar, Sarajevo, Maribor, i to: Župa Sušak predlaze 1) da se pitanje domova, izgradenih zajmo-vima s visokim kamatnjakom ili posud-som novaca inače, likvidira prema ra-nijim zaključcima i to sledeče: da se uz niški kamatnjak svi domovi ovako izgradeni isplate ili u najbolju ruku, da se bilo s koje strane izradc zajmovi beskamatni. 2) da se dade moguenost pristupa u sokolske redove radmcima i siromašnim dacima te i ostalim grada-nima koji ne mogu clanannu plačati i to tako, da radnici, dači i siromasm gradani plačaju mesečnu članarinu po Din 1-—, time, da se ovakovi članovi oslobode saveznog i župskog poreza.
Na ovaj predlog, a po referatu zaključuje se, da se plenumu savezne uprave predloži, da na Prv^J tačku pri-h vati predlog Izvršnoga odbora, da se za glavnu godišnju skupštinu Saveza pripravi jedna rezolucija glede sanacije domova, a šta se tiče druge tačke višine članarine, to istu odreduje svako društvo samo za sebe, dok visinu žup skog poreza odreduju župske skupšti ne. Sta se tiče saveznog poreza nemo guče je osloboditi generalno ovu ih onu profesiju članova, jer bez obzira na položaj ili profesiju u Sokolstvu vazi načelo: jednaka prava, pa jednake cluz-nosti.
Nadalje predlaže župa Sušak, da sc statut izmeni u toliko što bi se sokolske čete osnivale nakon dobro pre-ispitanih uslova za opstanak, a ako se osnuju da se tek nakon pokusnog rada od šest meseci odluci da li se defini-
tivno primaju ili ne kao jedinice nadležne župe. — Zaključuje se, da se ovaj predlog usvaja i da se predloži glavnoj godišnjoj skupštini Saveza.
U daljnjim svojim predlozima župa Sušak podnaša i ta j, da se donose jedna uredba za sve vlasti u zemlji, da se polaznicima sokolskih tehničkih i prosvetnih tečajeva, koji su državni nameštenici, izdaju potrebna ctsustva na traženje sokolskih jedinica. — Zaključuje se, da se ovaj predlog priliva-ča i da se uprava Saveza jednom pret-stavkom obrati pretsedništvu vlade kako bi se ishodilo jedno rešenje u smislu želja Sokolske župe Sušak.
Župa Ljubljana stavila jc predlog, da se sokolski domovi zaštito pred eventualnem utužbom i zaplenom od strane svojih verovnika, pa da uprava Saveza poradi na tome da se donese zakon koji bi štitio sokolske domove na sličan način kako su zaštičeni sc-Ijački domovi u okviru zakona o za-štiti zemljoradnika. — Kako se ovaj predlog ne slaže sa sokolskom etikom, to Izvršni odbor SKJ ne može ovaj predlog preporučiti na prihvat.
Župa Osijek stavila je predlog da se savezni doprinos od Din 5'— snizi na Din 3'-— po članu, a ujedno i to, da se novoosnovana društva i čete opra-štaju od plačanja doprinosa za potpor-ni fond te doprinosa za savezni porez i to samo za onu kadendarsku goclinu u kojoj su osnovana. — Gledom na lo-še materijalno stanje Saveza, a i gledom na činjenicu da Savez treba da imade raspoloživih i potrebnih sretl-stava za svoje poslovanje, a pokazalo se od kolike je gol e me štete bilo sm-zavanje poreza po prošlogodišnjoj sa-veznoj skupštini, zaključilo se da Izvršni odbor Saveza ovaj predlog ne može prihvatiti niti ga preporučiti na prihvat.
Župa Mostar traži, da joj se od bilo kojega ministarstva isposluje dvo-jicu činovnika Sokola, koji bi joj se dodelili na rad u njezinoj župskoj kan-celariji. — Zaključuje se, da se ovom predlogu izade ususret i da se odmah poradi na tome da se molbi odr.osno predlogu Sokolske župe Mostar po mo-gučnosti šta pre ishodi povoljno rešenje.
Župa Sarajevo stavila je predlog da se 1) sve državne učiteljske škole internatski urede, 2) da se član 2 za: kona o učiteljskim školama pretegne i na sve one privatne učiteljske škole coje danas pošto je, te da se i one odmah koncem ovc školske godine za-tvore. — Zaključuje se, da se ovaj predlog prima i da če se isti podneti plenumu preporukom, da se iznese na raspravu pred glavnu skupštinu Saveza.	,,
Kao drugi svoj predlog iznosi zupa Sarajevo da uomva Saveza nastoji da stupi u što uži kontakt sa Savezom streljačkih družina u cilju što jače sa-radnje. — Tajnik brat Brozovič objaš-njava, da je taj kontakt zatražen i da je u cilju zajedničke saradnje održana jedna anketa u Ministarstvu fizičkog vaspitanja naroda. No sokolske jedinice u večini do danas nisu se u punoj meri zainteresovalc za osnivanje streljačkih otseka, premda bi to bilo i te kako poželjno. Izvršni odbor Saveza raspisom svojim broj 6253 još 5 decembra 1931 upozorio je sve sokolske jedinice na postupak, koji je kod toga potreban i očekivao je, da če biti lep odaziv, ali se donekle u svojim nada-ma prevario. Danas ne bi trebalo nista drugo nego da sokolske jedinice pridržavajuči pravilnika o streljačkim otsecima, koji se nalaze u knjiži orga-j nizacije i pozivom p4 pre spomenuti raspis, dadu što življe na organizovanje ovih otseka. Medutim osim ovog u načelstvu Saveza razraduje se detaljna osnova rada oko sprovadanja organizacije ovog otseka, pa nema sumnje da če kako br. župe, tako i br. društvene jedinice nastojati da nadoknade ono, što su zadocnile. — Prima se.
Daljnjim svojim predlogom traži žu’^a Sarajevo, da se delegatima, koji dolaze na skupštine župa i društava, odobri popust na železnici i to ili na osnovu posebne legitimacije koje bi se izdavale u tu svrhu ili na osnovu na-redenja. — Tajnik brat Brozovič ob-jašnjava, da je to sve bilo u vidu i da je bio izraden projekat naročitog pravilnika za popust na železnicama, a koji bi pravilnik imao zamcmti sada-iiji postoječi. Povodom ovog novog
predloženo^ projekta pravilnika u dva maha održane su anketne sednice u Ministarstvu saobračaja, odnosno Ge-neralnoj direkciji dr. železnica. Izradio se i opsežan elaborat, koji se dao kao tumačenje tom novom projektu pravilnika, a kojim su sc tražile stvarne potrebe sokolskih župa, tako da bi one onda mogle doista bez smetnje i večih materijalnih žrtava da vrše svoje organizatorno delo. Mcdutim i ako jc taj pravilnik bio podnešen još u ja-nuaru 1932 god., on do danas nijc do-živeo da bude obelodanjen, već stalno putujc od jedne saglasnosti do druge, dok sc eto sada nedavno nijc našao na pisačem stolu g. Ministra saobračaja da dočeka svoju konačnu korekciju i odo-brenje. — Prima sc do znanja.
Dalje predlaže župa Sarajevo da se ukine odnosno promeni pravilnik glazbenog otseka, a gledom na okol-nost šta se tim pravilnikom predvida da glazbenici Sokoli imadu neke naročite privilegije. — Zaključuje se, da se usvajaju svi razlozi, koje je župa Sarajevo iznela u svomc predlogu i da če sc pravilnik glazbenoga otseka 'dedom na kontradikciju sa sokolskim načelima koregirati.
Posebnim predlogom traži župa Sarajevo da sc poradi kod Ministarstva Prosvete, da se u svima školama, a na-ročito u školama na selu, koje budu na novo gradene vodi najstrožije računa o torne, da budu predvidene pro-storije za potreban sokolski rad, a naročite vežbaonice. — Predlog se u celosti usvaja i po njemu če se postupiti.
Nadalje osvrče se na svoj prošlo-godišnji predlog glede trezvenosti u Sokolstvu, i na rešenje Izvršnog odbora po torne predmetu. Rešenje Izvršnog odbora nre mo«lo župu zadovoljiti pa zato ona ponovno potice ovo pitanje i ostaje kod svog prvobitnog preloga, da se kod svih sokolskih priredaba bez razlike i Sokolima u svečanim odorama zabrani uživanje alkohola. — Predlog če se otputiti trezvenjačkom otseku, da on izradi za glavnu godišnju skupštinu Saveza potreban predlog.
Konačno poslednji predlog župe Sarajevo da se izmeni format zvanič-nog organa »Sokolskog glasnika«, otpu-čuie se naročitoj anketi za sokolsku štampu, koja imadc da raspravi i ovo pitanje.
Iza toga brat tajnik Brozovič referiše o predlozima župe Mostar, a koja je predložila:
1) da se zaključak Izvršnog odbora Saveza od dana 1 juna 1931 god. tač. 3 (Sokolski glasnik br. 26 str. 6 iz 1931 god.) protegne i na one sokolske jedi-nice koje su bile osnovane več u toku
1930	god. u koliko one nisu produženje koje ranije sokolske organizacije. Više je nego sigurno, da Savez neče moči nikada naplatiti tih potraživanja, pa ona samo pretstavljaju nepotrebni balast za savezno računovodstvo. — Sed-nica konstatuje, da je pretežna večina baš tih društava platila i udovoljila svojim obavezama, pa zato sc ovakav predlog ne može uvažiti.
2) da se Savez ponovno zauzme za oprost svih sokolskih priredaba od svih taksa. Sokolske priredbe ne bi se smele tretirati na isti način kao i priredbe drugih organizacija, čiji unutrašnji rad ne zahteva nikakovih gotovo materijalnih sredstava. Potrebno je oprostiti od taksa i prikazivanje filmova, koji služe u poučno tehničke i propagandne svr-he. Najžalosnijc je to, da se oporezuju i pretstavc sokolskih pozorišta lutaka, koje su jedno od najuspešnijih vaspit-nih sredstava za decu. — Tajnik brat Brozovič po ovom predlogu referiše, da je Savezu SKJ stiglo dosada više molba za oprost od plačanja taksa na sokolske priredbe, a za koje je Savez zamo-Ijen da poradi na torne da se one uvr-ste u finansijski zakon. Naročito bile su dokumentarno obrazložene molbe Sokolske župe Ljubljana, koja je molila, da se od državnih i banovinskih taksa oslobodc sve sokolske priredbe, a ne samo one koje imadu karakter javnog časa ili akademije. Nadalje inolba sletskog odbora ljubljanskog pokrajinskog sleta, da sc sve priredbe koje sc budu održavale prilikom sleta u ovoj godini, oslobodc od plačanja tih taksi. Kako ove tako i sve ostale molbe tajništvo Saveza uputilo je bratu dr. Otonu Gavrančiču, kao bratu Sokolu, narodnom poslaniku i članu finansij-skog odbora Narodne skupštinc, a sa zamolbom, da sc on zauzme za njihovo povoljno rešenje. Brat dr. O. Gavran-čič odgovorio je Savezu pismeno, da nije iinao uspeha ni za jednu od dostavljenih mu molbi, jer g. Ministar fi-nansija principijelno odbija da se ta-kovi amandmani unose u finansijski zakon. Sta se tiče naročito sletskog odbora g. Ministar finansija mišljenja je, da se treba obratiti Pretscdništvu vlade, pa če mu Ministarski savet nastojati da u drugoj kojoj formi izade ususret potrebama koje iziskuje ljubljanski slet. Savez jo primio od župe Maribor več pre naročitu molbu, da se sve pret-stave lutkarskih pozorišta oslobodc od plačanja taksa. Ova molba bila je upu-čena Ministarstvu fiz. vaspitanja naroda, ali je ono odgovorilo, da su več dovršeni predloži za amandmanc od strane pojedinih ministarskih resora, pa savetuje, da sc uprava Saveza obrati ovakovom molbom kojem Sokolu -narodnom poslaniku, koji je isto-vremeno i član finansijskog odbora. Tajništvo Saveza uvažilo je ovo rešenje pa je ovu molbu uputilo bratu Lov-
ri Petovaru, a sa zamolbom, da on s ostalom bračom narodnim poslanicima, koji su članovi finansijskog odbora, poradi na njezinom povoljnom rešenju. No nažalost to se nijc moglo ishoditi, jer je sama molba i opet doživila neuspeh na principijelnom stanovištu g. Ministra finansija. Sta se tiče kino-pretstava i tu je Savez učinio sve što je mogao. Opetovano puta s obralože-nim pretstavkama intervenirao je u Ministarstvu finansija. Tu intervenciju učinio je dapače več godine 1930 svojim aktom br. 659 od 3 maja, ali dobio je rešenje br. 33.244 od Ministarstva finansija, a kojim se rešenjem decidi-rano izjavljuje, da bioskopi ne mogu na nikoji način biti oprošteni od taksa za prikazivanje. Sve dosadašnje molbe u tom pravcu bile su pozivom na ovo rešenje odbijene. Uprava Saveza voljna je i nadalje da radi u pravcu predloga, kako ga je iznela župa Maribor, ali više od toga ne može učiniti, jer je kako se vidi izrabila sva sredstva koja joj stoje na raspoloženju, a sama odluka nije do nje, več do fak-tora van nje. — Prima se do znanja.
3)	Da sc eventualne državne i banovinske potpore dele župama sraz-merno broju njihovih jedinica i intenzivnosti njihova delovanja. Nadalje, da se pojedinim sokolskim jedinicama ne dodeljuju nikakove potpore bilo od države, banovine ili Saveza bez pret-rodnog konsultovanja njihove župe. Naime, baš ovih dana se je dogodilo da je Ministarstvo za fiz. vaspitanje delilo potpore pojedinim jedinicama bez prethodnog traženja mišljenja od njihovih župa. — Tajnik brat Brozovič referiše po ovom predlogu, da je uprava Saveza od više župa primila obave-sti da su razabrale iz novinskih vesti, da su neka sokolska društva primila potpore od Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda. Dapače bilo je društava koja su se izravno obračala na Savez i tražila su razjašnjenja po toj stvari. Tajništvo Saveea obratilo se sada naročitim aktom broj 3011 od 14 marta na Ministarstva fiz. vaspitanja, a sa zamolbom da mu se objasni, na koji je način navedeno Ministarstvo podelilo ove potpore i da li imade nadc u uspeh, ako bi se neka društva, koja su doista u skrajnjoj potrebi, obratila na isto propisnim putem svojim naknadnim molbama. Ministarstvo na ovu pretstavku odgovorilo je svojim aktom br. 600, a u kojemu je spomenulo, da je u svom prošlogodišnjem budžetu imalo svega 200.000 Din namenjenih za pomoč sokolskim domovima. Kako ova suma ni iz daleka nije odgovarala stvarnim potrebama, a koje su bile .evidentirane u tom Ministarstvu, to se moglo da podeli minimalne iznose samo onim jedinicama, gde jc bila naj-veča potreba. Ministarstvo kao i ovaj puta tako i u buduče pridržaje si pravo da o potpori koju ono deli iz svog budžeta raspolaže po svom nahodenju, a bez ičijeg diktata. Šta se tiče potpora od banovina uprava Saveza godimicc kada traži od banovina izveštaje bilo za pomoč koja je več podeljena ili budžetc iz kojih če razabrati, kolika je višina potpore od Strane pojedinih banovina sokolskim jedinicama dana, u svojim sprovodnim pismima bez izu-zetka uvek naglašuje da se ta potpora imadc podeliti samo po onim molbama koje su prošle svoj propisan put naime preko župa, a preporukom Saveza. Istina imade slučajeva gde se banovine nisu osvrtale na ovu molbu Saveza, več su radile prema svome nahodenju. Savez je naročitim aktima na mnoge i mnoge takove slučajeve skrc-nuo pažnju odnosnih banovina, ali je konstatno primio odgovor, da je podela pomoči diskreciono pravo pojedinih banova, koji si i u buduče pridr-žaju pravo da u podeli odlučuju ona-ko, kako oni nalazc za shodno. Konačno šta se tiče uprave Saveza ona jc stalno u svakom pojedinom slučaju bez iznimke pridržavala sc postoječih propisa, naime, ako jc delila bilo ka-kove potpore u bilo kakovc svrhe da ni u jednom slučaju nijc činila ništa, a da nijc konsultovala nadležnu župu.
—	Izveštaj brata tajnika prima se do znanja.
4)	da sc različite mnogobrojne statistike (prosvetne, tehničke, administrativne i t. d.) svedu na najnužniju meru i do najviše mere pojednostave, što bi sokolske funksionare oslobodilo mnogo nepotrebnog posla. — Konstatuje sc da statistika i ovakovc kako-ve su danas, ako se inače čitav administrativni rad po jedinicama bilo u tajništvu, bilo u prednjačkom zboru ili u prosvetnom odboru vodi savesno i tačno, i ako jc to poslovanje ajour, ne zadaje nikakovog suvišnog posla. Obratno ako sc u društvu vodi o sve-mu stalna cvidencija, to unašanje po-dataka u ovakovc tabele jc posao od nekoliko desetaka minuta. Teškoča is-punjavanja tabela može sc osetiti samo onde, gde je nckontinuirani i nesa-vestan rad i gde pojedini funkcionark koji imadu za dužnost da se brinu oko evidenci jc onih podataka, koji se ta belama traže, ne izvršuju taj posao konstantno, več hvataju podatke ona-ko od oka u poslednji tren. Opravdan je prigovor jedino taj, da neškolovani ljudi nisu u mogučnosti da ispunjavaju ove tabele. No za sada u tom pogledu ne može se ništa učiniti, jer pretstojc-ča reorganizacija sokolskog Saveza doneče sa sobom izvesne promenc, koje če opet neosporno izazvati i promenu administrativnog poslovanja u pojedi-
nim područjima sokolskog rada. — Prima se.
5) da Savez na nadležnom mestu posreduje, da se što pre popune sva upražnjena učiteljska mesta na teritoriju mariborske župe i to u prvom redu sa mladim učiteljskim naraštajem, koji je osposobljen za sokolski rad. — U principu predlog se prihvača, ali na njegovoj realizaciji može se poraditi tek onda kada župa Maribor podnese konkretan predlog, jer po ovako opče-nito sastavljenom predlogu iz kojega se ne razabire koja su mesta upražnjena, ne može se ništa konkretna podu-zeti.
6) da bi se omogučilo delovanje streljačkim otsecima naših sokolskih jedinica, nužno je potrebno da se Savez zauzme kod merodavnih faktora, da se tim našim otsecima dadu one pogodnosti koje uživaju i streljačke družine. — Tajnik brat Brozovič vrača se na svoj referat, kojeg je po ana-lognom predlogu župe Sarajevo izneo čas pre. Upozoruje se šta sc tiče stre-ljačkih otseka sokolskih jedinica, a naročito glede dodeljivanja pušaka i municije postoji naredenje Ministarstva vojske i mornarice Pov. Dj. Br. 609 od 26 februara 1931 g., a koje je naredenje upravi Saveza saopštilo Ministarstvo vojske i mornarice aktom svojim A. S. br. 17.205 od 27 novembra
1931	g., gde su izričito naznačeni svi uslovi pod kojima se može u svrhu uvežbavanja dobiti potrebne puške i municiju. Šta se župe toga ne pridrža-vaju nije krivnja na Savezu, več na njima samima, jer ili nisu radile u smislu raspisa, pa je taj sokolskim jedinicama ostao nepoznat. Mora konstato-vati da je Ministarstvo vojske i mornarice u svim slučajevima gde se je to tražilo bratskim društvima i četama iz-lazilo najpripravnije u susret ne deleči kod toga protekcije bilo levo ili desno.
—	Prima se.
7) da se usled očajne ekonomske krize svi pripadnici Sokola, koji aktivno sudeluju u sokolskom radu, a trenutno su bez svakog zaposlenja opro-stc sviju organizacijskih doprinosa sve dotlc, dok -ne dobiju zaposlenje. — Sam predlog je suvišan, jer uprava Saveza imajuči u vidu baš to nezaposle-njc u svima slučajevima, gde joj se podneo spisak članstva koje je nezaposleno, a koji jc spisak overila župa, oslobadalo je takova lica od savezne poreže. Od drugih organizacijskih doprinosa nemoguče jc oslobodati, jer to niie nadležnost Izvršnog odbora Saveza, več župa i društava. Dolazio bi jedino u obzir ozledni fond, ali od pla čanja istoga ne može se temeljem pravilnika nikoga osloboditi.
8) da Savez raspiše natečaj za načrte praktičnih, higijenskih i neraskoš-nih sokolskih domova i da se pri tome obrati pažnja na pojedine naše kraje-vc, na materijah Svi odabrani načrti da sc otkupe i izdaju u posebnoj knjiži. Kada bi to imali mnoge bi naše jediniec, osobito one u krajevima bogatim drvetom, več imale skromne so-kolanc bez nepotrebnog zaduživanja. Tajnik brat Brozovič izveštava: Gra-dcvinski otsek Saveza baš ovo pitanje, naime izgradnje jeftinih domova, temeljito proučava. U tu svrhu i uprava Saveza poduzela jc najopsežnijc akcije, jer naš cilj nije da dižeino luksuzne domove u izgradnji kojih troše se horendne sume na spoljni izgled, dok unutrašnjošču ne odgovaraju ni najpri-mitivnijim potrebama sokolskog društva. Baš radi ove spoljne luksuriozno-sti društva upadaju u dugove i docni-ji njihov rad nakon dovršenja doma sastoji sc jedino u tomc da muku muce kako i na koji način če da te svoje domove oslobodc verovnika. U vidu da je glavno da se imade mogučnosti za uspešan rad, a baš kod sokolskih četa, Uprava Saveza stavila sc u sporazum sa velikim našim državnim pre-duzečem Šipad, koje je najpripravnije izašlo ususret njezinoj želji i izradilo tri modela jeftinih drvenih domova, a koje je ono u mogučnosti da liferujc brzo i solidno. Ti modeli i planovi tih domova bili su izloženi na sokolskoj izložbi u Beogradu i naišli su na op-šte intcresovanjc i danas več mnoge i mnoge jedinice nalazc se u pregovo-rima sa navedenim preduzečem u svrhu nabave takovih domova. Planovi, kao i slike tih modela izači če u jednom od narednih brojeva »Sokolskog glasnika«. Gradcvinsko odeljenjc Saveza dosada je uvek u svim slučajevima kada sc neka četa ili društvo obratilo na Savez, najpripravnije izlazilo ususret i izradio potrebne planove, kao i stručnim savetom bio pri ruci kod same izgradnje i izradc predračuna. Ne samo da je nepraktično nego nije ni preporučljivo, da se izradc načrti samo od oka, jer od takovih planova nema nikakove koristi, pošto je izrad-ha vezana za sam teren i klimatske prilike, pa je uvek svrsishodnije, da sc prilike ispitaju na licu mesta i da sc plan tačno udešava prema položaju samog gradilišta. Pa kao dosada tako če i ti buduče gradevinski otsek razviti svoju največu delatnost i kogod zatraži njegovu stručnu pomoč biti mu pri ruci, pa je usled toga izdavanjc takove knjige suvišno. —• Prima se.
9)	da savezna Uprava odmah za-počne akcijom da se na merodavnom mestu isposlujc besplatna vožnja za -— ako ne sve vežbače, a ono za vež-bajuče članstvo sokolskih četa, kao i za ono vežbače članstvo naših društa-
va, koje je seljačkog i radničkog sta-leža i za naraštaj i decu, koje če uče-stvovati na Ijubljanskom sletu. Konstatuje se, da se organizacija pobrajin-skog sleta u Ljubljani nalazi u rukama naročitog sletskog odbora i da taj odbor samostalno razvija svoju akciju. Taj je odbor več dosada sam direktnim putem zatražio železničke povla-stice za slet, a Uprava Saveza več po svojoj dužnosti uvek je spremna da svaku opravdanu želju tog odbora na kompetentnim mestima preporuči i zagovori i založi za povoljno rešenje. Uprava Saveza posvečuje pokrajin-skom sletu u Ljubljani največu pažnju, šta je dokumentovala i svojom povečom pozajmicom tom sletskom odboru i time omogučila da se može započeti preparatornim sletskim rado-vima. Kakove i koje povlastice zatra-žiče sletski odbor u Ljubljani stvar je njegova, a ne Uprave Saveza, pa zato je i ovaj predlog kao takav barem za sada bespredmetan.
10)	predlaže da bi sve naše župe trebale biti zastupane u upravi Saveza, a njihovi zastupnici bi ujedno bili referenti za svoje župe. — Sam predlog jednako je bespredmetan, pošto se radi na izmeni zakona o osnutku Saveza SKJ, a koja izmena iinala bi do-skora uslediti, prirodno da če se tom izmenom provesti i čitava reorganizacija u našem Sokolstvu. U toj reorganizaciji i opet predvida se kao i u bivšem Jugoslovenskom Sokolskom Savezu zbor delegata svih župa, koji bi se sastajao dva puta godišnjc, a koji bi večao i zaključivao o svim pitanjitna koja su zajednička za celokupno naše Sokolstvo. Današnja Uprava Saveza odmah čim dode do izmene zakona pristupiče izradbi novih pravilnika i statuta, koje če dati na mišljenje svima bratskim sokolskim župama, pa če se tako pružiti prilika celokupnem Sokolstvu da učestvuje u izradbi novih ustanova, Kao i u samoj reorganizaciji Sokolstva.
Pošto je time tajnik brat Brozovič dovršio svoj referat o predlozima sokolskih župa, prelazi se na daljnju tač-ku dnevnoga reda: sednica plenuma Savezna Uprave.
Pošto su se raspravila sva pitanja tehničke prirode zaključuje se, da se plenumu savezne Uprave podnesu referati svih otseka Saveza osim tajni-čkog i blagajničkog izveštaja, zatim predloži tačno onako kako su rasprav-ljeni na ovoj sednici. Jednako da sc podnese i referat o akciji Izvršnog odbora gledom na poslanicu KatoliČkog episkopata i izmene zakona o osnutku Saveza SKJ.
Po tome prelazi se na daljnju ras-pravu dnevnoga reda: Hitni tekuči poslovi.
Zatim referiše pretsednik organi-zaciono-pravnog otseka br. dr. Pavlas, koji upozoruje da sc po konačnom rešenju donesenom na sednici Izvršnog odbora Saveza od 17 marta imadu predati krivične prijave u vezi sa posla-nicom Katoličkog episkopata. Prijave sc imadu podneti u onim župama, gde je ta poslanica bila naročito komenta-risana. Iznosi konkretne predloge, koji se prihvača ju.
Reč uzimlje pretsednik prosvetnog odbora brat dr. Belajčič, koji referiše
0 radu prosvetnoga odbora, pa se po njegovom predlogu zaključuje da se u cilju unapredenja trezvenosti u sokolskim redovima priredi sokolska nedelja trezvenosti, koja bi se održala po svima društvima i četama za vreme od 24 do 30 aprila. U tu svrhu izdače se svima br. župama, društvima i četama naročita okružnica, kojom če se upozoriti da sc poradi na tome da ova sokolska manifestacija na polju trezvenosti u ovako širokim razmerama dostigne onaj cilj, koji se želi od svakog dobrog i naprednog Sokola.
Nadalje iznosi predlog prosvetnog odbora, da se u interesu razvitka Sokolstva na selu, a naročito u interesu širenja sokolske misli medu školskom decom uputi Ministru prosvete pret-stavka, da Ministarstvo prosvete preporuči učiteljstvu osnovnih škola, u kojem Sokolstvo ne samo da nalazi potrebnu saradnju, nego i sigurno jamstvo za uspeh, da po osnovnim školama u sclima osniva sokolska dečija odeljenja, koja če se voditi po princi-pima i pravilima velike sokolske organizacije i koja če pripadati, ako nema u mestu sokolske čete, najbližoj sokolskoj jedinici. — Ovaj se predlog u principu prima, samo ima se još pret-hodno da se zatraži pristanak načelni-štva Saveza.
Povodom poziva bratske t.OS, da
1 ove godine pošaljemo svoje polazni-kc u njezinu prosvetno školu, predlaže da sc sa zahvalom ova ponuda primi i da se u tu četrnaestdnevnu školu pošalju dva brata po izboru saveznog prosvetnog odbora, a na osnovo natečaja. Predlaže odmah i sam načrt natečaja, koji se u celosti odobrava.
Konačno saopštava tla jc koopti-ran za tajnika prosvetnog odbora Saveza brat Vladan Labus iz Novoga Sada, pa se ova kooptacija odobrava.
Tajnik brat Brozovič referiše o tekočim poslovima:
Pokrajinski Savez Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji u ime svoje XI glavne skupštine najsrdačnije pozdravlja starešinstvo Saveza i celokupno Jugo-slovensko Sokolstvo, moleči da i ovom prilikom primi izjave njihove iskrene bratske ljubavi, vernosti i dubokc za-
hvalnosti na stalnoj bratskoj pomoči u njihovom sokolskom radu. — Prima se do znanja.
Podnosi na odobrenje listu nove uprave Sok. župe Beograd. — Prima se do znanja i odobrava.
Konačno izveštava da če se sednica Medunarodne federacije gimnasti-čkih saveza obdržavati 11 i 12 aprila u Lozani. Načelstvo Saveza več je ras-pravilo ovaj poziv i kao svoga delegata odredilo zamenika načelnika brata Josipa Jerasa. Na dnevnom redu sednice federacije nalazi se važna tačka izbor pretsednika federacije, pa bi tre-balo svakako da i od strane Uorave Saveza uz načelništvo bude prisutan delegat Saveza. — Prima se time da se kao delegat odreduje brat Dura Paun-kovič. O učestvovanju obojice imade se izvestiti Medunarodni gimnastički savez.
Pretsednik organizaciono-pravnog otseka brat dr. Pavlas u predmetu založne ispravc Sokolskog društva Mursko Središte iznosi svoje mišljenje da se založna isprava putem uprave župe imade dostaviti upravi sokolskog društva, da sprovede uknjižbu prava zaloga u korist Saveza.
Nadalje u predmetu pretsljavke Sok. društva Beograd-Matica, a glede upisa učenika saobračajne škole u beo-gradska sokolska društva upozoruje da jc ovo pitanje regulisano u zadnjem začelu 6 § društvenih pravila, te se prema tome ima postupiti po ovim nare-denjima. — Prima se do znanja.
Brat dr. Dragič referiše o tekučim poslovima ozlednoga fonda, pa se zaključuje da se Franji Kesiču, naraštaj-cu Sok. društva Zagreb I, votira iznos od 600 Din, a sestri Leli Lugarič, članici Sokolskog društva Zagreb I, iznos od 600 Din. Sokolsko društvo Velika Kikinda zatražilo je da se sokolska deca koja vežbaju u društvu oslobode od plačanja ozlednoga fonda. Kako je ovaj zahtev navedenoga društva pro-tivan pravilniku, to ga odbor nijc mogao usvojiti. — Konačno po predlogu ozlednoga fonda rešeno je, da se sestri Ljubici Markovič, članici Sokolskog društva Indija nadoknade putni tro-škovi, koje je imala putujuči sa sleta iz Praga za Indiju, a to s razloga što je bila prisiljena da ostane u Pragu iza sleta jer je kod nje izvedena teška hirurška operacija.
Konačno uzimlje reč ekonom Saveza brat Branko Živkovič, koji podnosi opširan referat o hitnim tekučim poslovima gospodarskoga otseka, pa se temeljem predloga zaključuje:
Molba Sokolskog društva Šibenik za podeljenjc zajma u višini od 300.000 Din ne može sc uvažiti radi loših materijalnih prilika Saveza. No da se to pitanje ipak nekako reši gledom na to da jc Sokolsko društvo Šibenik na izloženoj pograničnoj tačei, ima se molba podneti plenumu savezne uprave ne bi li se našao neki izlaz iz teške situacije u kojoj se društvo nalazi.
Molba ruskog umetnika Alisova Sergija kojom nudi na prodaju skulp-turu N j. V. Kralja za cenu od 3000 Din ne uvažuje se s razloga jer Savez nema za to raspoloživih sredstava. — Župa Bjelovar moli ponovno da se izade ususret majci pok. brata Nikole Lukiča i da joj se omoguči prenos njegovih posmrtnih ostanata iz Beograda u rodni kraj. Ne može se molbi udovoljiti s razloga pomanjkanja potrebnih sredstava. — Sokolsko društvo Krapina podnosi molbu da bi mu sc votirala jedna izvesna suma za dovr-šenje i adaptaciju sokolskog doma. Molbi ne može se udovoljiti radi pomanjkanja potrebnih sredstava. —
Konačno ekonom Saveza brat Živkovič iznosi da je klasna lutrija stavila ponudu da bi se sokolska društva u našoj državi primila za kolektore njezinih srečaka. — Nakon povedene debate a pošto sc konstatovalo da bi površnost u prodaji srečaka mogla do-našati kako društvima tako župama i Savezu više štete nego koristi, zaključuje se da sc ova ponuda ne prihvača.
<48»
Sednica Uprave Saveza SKJ,
održana dne 20 narta 1933 u Beogradu
Sednicu otvara u 9 časova pre po-dne I zamenik starešino brat E. Gangl, koji pozdravlja sve prisotne i odreduje da zapisnik ove sednice ima overoviti brat Momir Korunovič.
Uvodno konstatuje, da je prisutan dovoljan broj članova, pa zato je sednica moguča da stvara sve pravo-valjanc zaključke. Dnevni red odreden je u smislu člana 18 Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, a tekom sednice rasprav-ljačc se i zaključivati na osnovu izve-štaja i predloga, koje če podneti referenti načelništva, prosvetnog odbora i pojedinih otseka, te na osnovu preo-loga koje su poslale bratske sokolsike župe.
Iza toga pretsedavajuei nastavlja: Bračo i setre, pre nego predemo na rad dužnost nam nalaže da se setimo onog brata koga danas ovde nema više medu nama, a to je naš pokojni brat Mihajlo Lukič (svi ustaju). Svi ga mi znademo kao dobrog brata i marnog sokolskog radnika. koji je bio medu prvima koji su podigli zublju Sokolstva u kraljevini Srbiji i koji je započeo radom oko osnlvanja sokolskih društava ovde na
Higu. Pokojni brat Mihajlo Lukič bio je u svakom pogledu brat i odliean nacionalni radnik, koji je svoje umne i tizičke snage posveiio ne samo ratiu na sokolskoj njivi, več je kao takav delovao i u Lužičko-srpskoj ligi, u Pr-vom beogradskom pevaekom društvu, a najlepše uspomene ostavlja medu svojim učenicima, kojima je bio kr oz toIJki niz godina vaspitač i prosvetitelj. <Jspomeni ovakovoga brata kliknimo večni: »Slava!« (Svi prisutni kliču tro-kratni: Slava!) Pridržavam pravo da o svi m pitanjima koja zasecaju u naš sokolski život progovorim na glavnoj godišnioi skuDŠtini Saveza Za danas
шј X * \J L (JIU^UVUIIIU !!<.»• ЦШУ 1ШЈ
godišnjoj skupštini Saveza. Za danas saslušajte referate pojedine brače re-ferenata iz izvršnog odbora Saveza. Temeljem ovih referata raspravljajte i donosite zaključke, koji če biti ne samo smernica našem daljnjem radu, več 'koji če biti od opče koristi po naše Sokolstvo. Potreba ic to baš sada u ova vremena, kada Sokolstvo na svojim grudmia odbija teške navale protivni-ka. Istina, nisu nas slomili i neče nas slorniti, jer istina i pravda na našoj su strani. Svima vama poznato je kako stoii stvar sa biskupskom poslani-com. To znadu ne samo naši sokolski 'kruhovi, več i naiširi redovi pučanstva naše države. I ako je naša obrana bila muška, časna i dostojna, moram da danas na ovome mestu podvučem, da je j u čer u Narodnoi skupštini od strane namenih poslanika i brata Ministra za fizičko vaspftanje naroga pružena jed-na od najjačih obrana naše časti i našega imena. Sa ovoga mesta neka im hude izrečena naša zahvalnost. No time još niie naša odbrana zaključena, jer naš ponos, naša povredena čast traži potpnnn satisfakciju. Pobrinuli smo se da i nju dobiiemo, jer nečemo niknda dnzvoliti da bilo ko kalja čisto-tu sofc. ideje, naš nesebičan i požrtvo-van rad za dobro otadžbine i naroda.
Nadalje, bračo, unutar naših redova pokreče se i drugo pitanje, a to ie izmena zakona o osnutku Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Izvršni odbor Saveza SKJ tekom ovc godine učinio ie sve što je do njegovih snaga, da dode do realizacije rezolucije poslednje glavne skupštine Saveza. Ima-demo pozitivnih uveravanja da če sc i to sprovesti i da če tako princip sokolskog demokratizma doči do punoga izražaia.
Konačno vrlo važno pitanje kojc sc pokreče unutar naših redova je pitanje sanacije sokolskih domova. To jc jedno od najvažnijih pitanja po op-stanak naše organizacije i ono nema da se skida sa dnevnoga reda sve do-tle, dok ne bude rešeno onako. kako to iziskuje potreba našega Sokolstva. Mogu da vam kažem da je izvršni odbor Saveza po torne predmetu učinio sve, a u prvom redu da debijemo po-treban sanacijski zajam. No nažalost teške privredne prilike prouzrokovale su da je ta naša akcija došla na mrtvu tačku. Ali ova konstatacija još ne zna-či da smo prekrstili ruke i napustili či-tavu stvar. Ne, naša akcija ide dalje, ona se razvija istim tempom kao i do-sada i uveravam vas, da nečemo mirovati dok ne nademo puteva i načina da bilo na koji način ovo pitanje po-voljno rešimo, jer smo svesni toga. da samo u našim slobodnim domovima može da se razvija nesmetan i poletan rad.
Od važnih dogadaja u našem sokolskom životu dužnost mi je da vam spomenem scdnicu Saveza slovenskog Sokolstva, koja se tu nedavno održa-vala u Ljubljani. Iz izveštaja razabrali ste, da se radi o torne da se izmeni sam Statut ove naše najviše sokolske ustanove, a sve u cilju da bi organizacija dobila što više mogučnosti za širi rad.
O tome još poveščemo raspravu i na samoj godišmioj skupštini i doneti potrebne zaključke.
Konačno pre nego završim, duž-uost mi nalaže da se setim ovde pri-sutnih članova savezne uprave br. Ive Polica, starešine Sokolske župe Sušaft:, koji je eto neki dan navršio 25 godiš-njicu svoga plodonosnog sokolskog rada. Prem smo mu odaslali i pismenu čestitku, neka danas ovde primi naše iskrene bratske želje, da bi i u daljnjem toku svoga života pim snage po-radio dalje na korist naše celine. A sad, bračo, pozdravljajuči vas sve sa iskrenim i bratskim: »Zdravo!« predi mo na posao.
Brat Paunkovič u nadopuni po-zdravnog govora brata Gangla referiše o amandmanu finansijskog zakona. Izvršni odbor Saveza čim je doznao za nameravani amandman odmah je pro-svedovao kod nadležnih ministara i uspeo je, da je od amandmana u finan-sijski zakon ušla samo ona tačka, koja govori o tome kako se u podizanju po-Ijoprivrede naše sokolske čete imadu tretirati na isti način kao i zemljorad-ničke zadruge. Sem toga izvršni odbor Saveza primio je od g. Ministra finan-sija pismeno saopštenjc, da se u bu-duče o Sokolstvu neče donašati nista, a da se pre toga ne konzultuje upravu Saveza.
Pretsedavajuči brat Gangl na to u smislu zaključaka izvršnog odbora Saveza predlaže da plenum savezne uprave potvrdi, da se glavna godišnja skupština Saveza održi 23 aprila o. g. u Beogradu, a poverljivi sastanak, na kome ee se raspraviti sav material za samu skupštinu, da se održi dan pre, t. j. 22 aprila kroz čitavi dan. — Pri-ma se.
Po tome se prelazi na izveštaj po-jedinih funkcionara izvršnog odbora Saveza.
Prvi uzimlje reč načelnik Saveza brat Miroslav Ambrožič, koji podnaša iserpiv izveštaj o zboru župskih načelnika i načelnica, koji se održavao dan pre ove sednice. Iznosi da su donešeni zaključci glede uvadanja vojničkih vež-ba u sistem telovežbenoga rada po našim jedinieama. Nadalje organizirače se i pripravnost Sokolstva za sve eventualne potrebe naše države, a u buduče forsirače se i smučarstvo u koju svrhu če se održati naročiti smučarski teča-jevi. Jednom rečju program tehničkog rada u Sokolstvu znatno če se proširiti i to u svim onim smerovima, što je i svrha Sokolstva, naime da sve svoje sile stavi u službti naroda i države. Na-čelništvo Saveza želeči da što jače naglasi baš u oči glavne godišnje skupštine Saveza princip sokolskog demokratizma stavilo je na zboru župskih načelnika i načelnica pitanje povere-nja, pa je to poverenje jednoglasno izraženo time, da je odlučeno da sada-njc načelništvo u celini kao i do sada vodi sokolsko delo. — Izveštaj sc pri-ma do znanja.
Brat dr. Pavlas, pretsednik orga-nizaciono-pravnog otseka, referiše o radu izvršnog odbora Saveza gledom na izmenu zakona o osnutku Sokola kraljevine Jugoslavije. Iznosi da je po iz-vršnom odboru izraden novi projekat zakona, koji edgovara zahtevima stavljenim rezolucijom prošlc glavne godišnje skupštine Saveza, a koji je projekat predan na svim merodavnim me-stima. gde jc naišao na odaziv, pa smo dobili uveravanje da čc se našim zahtevima izači u susret. No pošto ne znamo vreme kada bi moglo doči do te promenc, to predlaže da sc prihvati donji zaključak kao predlog za glavnu godišnju skupštinu Saveza:
»Izvršni odbor uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ovlašeuje se od glavne godišnje skupštine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, da stu-panju na snagu zakona o izmenama i ilopunama zakona o osnivanju SKJ:
1. odredi saziv vanrednih glavnih skupština sokolskih četa, društava i za-tim župa sa dnevnim redom: izbor uprave;
2. da izradi pravilnik za održava-njc ovih skupština u duhu osnovnih načela novoga zakona;
3. da po izvršenom izboru uprave sokolskih župa odmah sazove saveznu glavnu skupštinu radi izbora savezne uprave i donošenja nove organizacije i da izradi pravilnik za sa/iv ove skupštine:
4. da pripremi celokupnu novu organizaciji! u duhu naredenja novoga zakona, i da predloge za novu organi-zaciju pošalje upravama župa, da bi delegati mogli novu organizaciju proučiti pre održavanja glavne skupštine.«
Prima se!	w
Brat dr. Bclajčič u dctalje referiše
o	samoj poslanici, njezinom učinku na sokolske redove, kao i na Širc slojeve naroda u čitavoj državi. Nadalje izve-štava što je izvršni odbor Saveza ura-dio u odbrani povredene časti i sokolskog imena, na kakovu ie reakciiu na-išla poslanica, kao i o daljnim koraci-ma koji če se poduzeti u samoobrani.
Brat dr. Pavlas u nadopuni izveštaja brata dr. Belajčiča navodi, da su prema zaključku izvršnog odbora Saveza predane tužbe, i to samo protiv onih koji su poslanicu čitali i na jedan uvrcdljivi način po Sokolstvo komen-tarisali. Onim župama, na čijem teritoriju su se zbili o vi slučajevi, dane su potrebne upute i punomoči za podi-zanje krivičnih prijava. — Prima se do
znanja.	.	...
Brat dr. Belajčič podnosi lscrpljiv izveštaj o radu prosvetnoga odbora. — Čita uvod izveštaja tog odbora za glavnu godišnju skupštinu Saveza i moli za njegovu aprobaciju. — Prima se i odobrava.
Urednik »Sokolskog glasnika« brat Čelar referiše o stanju glavnog savez-nog organa, koji se izveštaj prima do znanja.
Po njegovom predlogu zaključuje se da se celi izveštaj sednice Narodne skupštine, u kojoj sc raspravljalo o budžetu Ministarstva fizičkog vaspita-nja naroda, doncsc kao prilog »Sokolskog glasnika«.
Pretsednik ozlednog fonda brat dr Dragič |x>dnaša izveštaj o radu ozlednoga fonda. Po njegovom izveštaju isplačeno je prošlc godine na ozlede 80.519 Din. Ato se ova isplata isporech sa isplatom iz godine 1931, a koja Je iznosila 37.770 Din, to vidimo da jc prošlc godine isplačeno više za 4—./ Din. Glavnica ozlednoga fonda prosle se godine povečala za 92.304 Din, a stanje samoga fonda na dan 31 decmbra
1932	godine iznosi 530.484 Din.
Na koncu ovoga izveštaja pretsednik ozlednog fonda br. dr. Dragič kon-statuje, da sc je u vreme poslovanja
i	rada pokazalo da treba izvršiti neke izvesne izmene u pravilniku Ozlednoga fonda, a kojim bi se izmenama još bolje zaštitilo sokolsko članstvo u slu-čajevima povreda.
Izveštaj ovaj u celosti prima se do znanja, a s dodatkom da če se izmene pravilnika uzeti u obzir 'kod iz-radbe novih pravilnika.
Za narodno-obrambeni otsek podnaša izveštaj brat dr. Riko Fuks. U
svome izveštaju iznosi u kojim se smerovima kreče akcija narodno-obrambe-noga otseka, što je dosada sa strane od toga otseka učinjeno i što bi bilo potrebno da se uradi gledom na onu našu braču i sokolske jedinice, 'koje razvijaju svoj rad u krajevima gde još uvek postoji izvesna ugroženost.
Pošto je vreme poodmaklo, to pretsedavajuči brat Gangl prekida sed-nicu i zakazuje njezin nastavak za 4 sata posle podne.
Nastavak sednice.
Popodne u 4.30 časova sednica se nastavlja.
Potstarešina brat Gangl saopštava da smo primili poziv od Saveza polj-skog Sokolstva, da učestvujemo na nji-hovom ovogodišnjem sletu u Lavovu, koji če se održati meseca juna. Mišljenja je, da se pozivu odazovemo i da odašaljemo jednu delegaciju. — Predlog se u principu prima, a glede delegacije ne<ka odluči Izvršni odbor Saveza.
Brat Verij Švajgar podnosi izveštaj
o	radu statističkog otseka Saveza. U svom referatu veli da je ovaj otsek svoj rad usmerio u dva pravca, i to:
1)	u sredivanju saveznog katastra i 2) u sastavu statistike celokupnog Saveza. —
U pogledu sredivanja katastra za-vršeni su potpuno radovi za 1931 god., a za god. 1932 napredovao je tako da-leko, da postoji mogučnost da če se ti radovi završiti za dva do tri meseca, pa če prema tome statistika biti potpuno a jour. No još je uvek mnogo društava i četa koje do danas nisu zavedene u savezni ikatastar. Učinjeni su korači da se u tom pogledu zavede po-treban red. Statistika za god. 1932 iz-radujo se. Do danas savezni statistički
otsek primio je preko 1300 velikih sta-tističkih izveštaja. Župe su u pretežno j večini udovoljile traženjima. Statistika za prošlu godinu biče u glavnim konturama gotova do glavne godišnje skupštine Saveza. Nadalje izraduje se statistika za god. 1930 i 1931, pa če se i taj rad blagovremeno završiti. Pošto če biti sastavljene sve statistike odlučeno je da se izda štampan statistički pregled o radu našega Sokolstva u poslednje tri godine. Sada se radi na iz-radbi uputstava za statistički i kata-stralni rad, a koje če biti izdane u na-ročitoj knjiži. — Izveštaj prima se do znanja.
Ekonom Saveza brat Branko Živ-kovič podnosi izveštaj gospodarskog otseka Saveza. Predočava proračun za buduču godinu, kao i sam bilans pro-šlogodišnjeg poslovanja. — Njegov sc izveštaj prima do znanja i otštampače se zajedno sa svima računskim tabelama u knjiži redovitih izveštaja za glavnu godišnju skupštinu Saveza.
Brat dr. Hugo Wcrk uzima reč da u vezi s izveštajima svih otseka, a na-ročito narodno-obranbenoga, iznese nekoliko misli, a u cilju da doprinese pravilnom shvataniu položaja na jugo-zapadnoj granici. kao i da u povodu izveštaja gospodarskog odbora kaže ono, što po svom shvataniu treba da kaže (vidi uvodni članak, op. uredništva).
Tajnik brat Brozovič podnosi izveštaj o predloži m a sokolskih župa (vidi sednicu Izvršnog odbora SKJ od 17 marta o. g ).
Svi izveštaii na predloge primlie-ni su i odobreni, a s dodatkom da šta se tiče sanacije izgradnje sokolskog doma u Šibeniku da uprava Saveza 1) upravi na nadležno Ministarstvo fiz. vaspit. naroda, nadalje Ministarstvo prosvete i Minist»rstvo finansija akt
u k-ojem če upozoriti na veliko zna-čenje sokolskog doma u Šibeniku i na teške posledice koje bi se rodile odat-le, ako bi taj dom pao u tudinske ruke. Za slučaj, da se u ovom traženju ne uspe onda 2) da se podnese predlog glavnoj skupštini Saveza, da se imade ustanoviti vanredni doprinos za celokupno članstvo Saveza SKJ od 1 do
2	Din godišnje, a dobivenim iznosom da se sanira sokolski dom u Šibeniku.
Ovaj se predlog prima.
Brat Vlado Veselič u ime revizi-onog odbora Saveza podnaša izveštaj
o	poslovanju ovoga odbora, koji je u više mahova tekom godine preglcdao blagajničko poslovanje Saveza i našao ga u potpimom redu. Ovakav izveštaj podneče oni i glavnoj godišnjoj skupštini Saveza.
Konačno izveštava, da su revizori pregledali i samu bilansu Saveza za prošlu godinu, te ju pronašli isprav-nom i u skladu s poslovnim računima.
Po tome prelazi se na poslednju tačku dnevnoga reda; slučajnosti; pa se povela debata o važnim pitanjima u vezi sa štampom.
Nakon. dovršene debate zaključuje se, da več odredena anketa za sokol-sku štarnpu raspravi i ovo pitanje, pa da po njemu podnese referat Izvršnom odboru Saveza.
Konačno tajnik saopštava da je pokrajinski Savez ruskog Sokolstva upravio sednici plenuma akt kojim izražava svoje ogorčenje usled napadaja na Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, a koji napadaj drži da je upravljen protiv svih Sokola bez razlike narodnosti slovenske, jer su svi Sokoli nosi-oci Tirševe ideje.
Pošto je time dnevni red sednice bio potpunoma iscrpljen, to pretseda-vaiuči brat Gangl zaključuje sednicu.
Protestni telegrami
sokolskih župa, društava i četa proliv poslanice
Kaioličkog eplskcpala
Ljubljana. Najodlučnije protestujemo protiv napadaja na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Viž.
Sodražica. Sokolstvo ogorčeno odbija napad katoličkog episkopata na Sokolstvo, jer ruši verski mir i raspaljuje kulturnu borbu. Tra/imo poštivanje državnih zako* na i ustava. Živeo Kralj Alcksandar! Ži* vela Jugoslavija! Sokolsko društvo Sodras
žica.
Čabar. Sakupljeni na godišnjoj skup« štini, gledajuči dnevno tužni Snežnik i su rotu Istru, puni ogorčenja protestujemo protiv napada katoličkog episkopata. Ali uzalud im nastojanje, jer sokolsko brat* stvo ne može propasti več če i dalje sta« jati na braniku našeg Kralja i velike do« maje Jugoslavije. Sokolsko društvo Čabar.
Dolenja vas pri Ribnici. Sokol Dolenja vas sa svoje sednice najodlučnije prote* stuje protiv ispada jugoslovcnskog episkos pata na SKJ. Živeo Kralj! Živela Jugosla* vija. Starešina Josip Henigman.
Ljubljana. Ljubljanski Sokol odbija i osuduje nečuvene napadaje katoličkog epi« skopata na Sokolstvo. Neka Savez izvoli preduzeti sve da se očuvaju tekovine na« ših predaka i zaštiti nesmetan razmah na« šeg pokreta. Živeo Kralj! Živela Jugosla« vija! Uprava.
Dob pri Domžalah. Sa največim ogor« čenjem odbijamo napadaje katoličkog epi« skopata na Soko Kraljevine Jugoslavije. Živeo Kralj! Živela Kraljevina Jugoslavija! Sokol Dob.
Medvode. Sokolsko društvo Medvode ogorčeno protestuje protiv napadaja na Sokolstvo. Zdravo! Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Komenda. Sokol Komenda najodlučni« je protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na SKJ i moli Savez da učini sve potrebno da se dobije zadovoljština
Ljubljana. Sokolsko društvo Ježica sa Sokolskom četom Skaručna protestuje pre« tiv neosnovanog napadaja, koji se izvrsio u nedelju 8 januara o. g- 11 katohckim crkvama na Sokolstvo zbog zaključka za« grebačke episkopške konfcrcncije od lr no« vembra 1932. Molimo zakonsku zastitu pro« tiv sličnih napadaja. Živeo Kralj. Živela Jugoslavija! Starešina Germek.
Osilnica. Izvolite prhniti izražaj ogc.r čenja protiv napada katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Osilnica.
Grosuplje. Ogorčeno protestujemo pro« tiv neosnovanog napadaja katoličkog epi« skopata na Sokolstvo i molimo da učimte sve u zaštitu naše uzvišene ideje i drage otadžbine. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Grosuplje-
Kamnik. Odlučno protestujemo protiv tendenciozno^ napadaja katoličkog episko« pata na Sokolstvo, čije su ideje . putevi uzvišeni nad ovakovim pojavama verskog fanatizma. Za Sokol Kamnik, starešina dr. Karba.
Ljubljana. Soko Zgornja šiška prot e stira protiv napada katoličkog episkopata na Sokolstvo Živeo Kralj! Živela Jugosla«
vija!	.	,	.
Velike Lašče. Primite izrazaj ogorce« nja i protesta protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Ži« vela Jugoslavija! Sokolska četa Dvorska va«.
(Nastavak.)
Borovnica. Soko Borovnica ogorčeno protestuje protiv napadaja katoličkog epi« okopata od 8 januara 1933 sa propovedaoni-ca na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugo« slavija! Starosta Zupan.
Gorenji Logatec. Odlučno usudujemo kampanju jugoslovenskog episkopata pro« tiv našej* dičnou Sokola. Sokol Gorenji Lo* gatec.
Velike Lašče. Sokolsko društvo Velike Lašče jednoglasno i ogorčeno protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo i traži da se ovakvi napadaji u buduče prepreče. Uprava.
Ribnica na Dolenjskem. Sckolsko dru« štvo Ribnica na Dolenjskem ogorčeno pro« testuje protiv napadaja katoličkog episko« pata na Sokolstvo, jer su potpuno neosno* vani. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo!
Kresnice. Sokolska četa Kresnice naj« odlučnije osuduju nečuveni napadaj sve« štenstva protiv SKJ. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Spunt.
Ljubljana. Sa najogerčenijim protestom odbijamo neosnovane napadaje katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Ži«^ vela Jugoslavija! Sokol Zalog.
Dolenji Logatec. Odlučno i ^ogorčeno protestujemo protiv neosnovanog napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Ziveo Kralj Aleksandar! Živela Kraljevina Jugo« slavija!Dolenji Logatec.
Ortnek. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol« stvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! So« kolska četa Velike Poljane.
Ribnica na Dolenjskem. Odlučno pro« testujemo protiv poslanice katoličkog epi« skopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Ži« vela Jugoslavija. Sokolska četa Struge.
Čabar. Protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Stari Kot.
Soko I Ljubljana -— Tabor. Taborska porodica od 2000 lica svečano protestuje protiv pastirskog lista katoličkog episko« pata, koji u verskoj netrpeljivosti napada svetlu uspomenu našeg neumrlog brata Tirša i pooštrava borbu rimsko katoličke crkve protiv sokolske ideje i delovanja so« kolske organizacije. Tražimo da se konač« no raščisti pitanje, da li pripada vanškolski odgoj omladinc sokolskoj organizaciji ili pak raznim versko političkim organizacija« ma. Oboje zajedno nemoguče je. Potrebno je da se etpravi ovaj anahronizam, jer je jasnoča apsolutno potrebna. Namctnutu nam borbu primarno i vodičemo ju čistim srcima, vedrim duhom u apsolutnom sini« slu Tirševe sokolske ideje. Za nas je Tirš nedotakljiv. Niko ne sme nekažnjavan na« padati njegovu svetlu uspomenu. Svako« mu svoje. Kako mi cenimo uverenje sva« koga, isto tako ne dozvoljavamo da nam se uzima sloboda rada i delovanja po na« šem dubokom sokolskom uverenju. Slava uspomeni Dr. Miroslava Tirša!
Gerovo. Celokupno članstvo Sokolskog društvo Gerovo, koje se nalazi na granici susedne nam drage Istre, sa ogorčenjem u duši odbacuje od sebe poslanicu katoličkog episkopata. Mi smo svesni sinovi otadžbine i Sokoli, koji čemo vazda stajati na brani« ku majke Jugoslavije uz svog junaekog Kralja. Ovakovi smo bili i bieemo i u bu«
duče. Živeo Kralj Aleksandar I! Živela Ju goslavija! Zdravo! Starešina M. Lipovec, načelnik Cerič, tajnik Olga Bajič.
Sokolsko društvo Planina. Uprava So« kolskog društva u Planini pri Rakeku naj« odlučnije protestuje protiv pastirskog lista jugoslovenskog episkopata, koji je proči« talo katoličko sveštenstvo 8 januara 1933 u svima crkvama u državi, i u koioj se na« pada Sokolstvo na nečuven način. Molimo,' da se protestuje i da krivci dobiju zaslu« ženu kaznu. Zdravo! J. Demšar, starosta, Mila Mrhar, tajnica.
Ljubljana II. Članstvo Sokolskog dru« štva Sokola II najoštrije protestuju protiv najnovijeg napadaja na Soko Kraljevine Jugoslavije od strane jugoslovenskog ka« toličkog episkopata u poznatom pastirskem listu, koji je bio pročitan dana 8 januara 1933 u svima katoličkim crkvama naše dr« žavc. Odlučno odbijamo klevete, da je So« kolstvo protuverska i bezverska organiza« cija, koja je štetna za katoličku crkvu, veru i jugoslovenski narod. Utvrdujemo pak striktne na ovom mestu, da Sokolstvo traži od svojih pripadnika krajnju trpeljivost i poštovanje napram svima veroispovestima. Ponovno podvlačimo, da Sokolstvo nije po« litička niti verska organizacija več strogo telesno odgojna, koja prema idejama bes« mrtnog csnivača brata dr. Miroslava Tirša odgaja jugoslovensku omladinu u moralno jake i telesno zdrave gradane. Najofllucni« je pak protestujemo protiv napauaja na Savez SKJ, kojemu stoji na čelu sin naj« večeg Sokola, Nj. Vel. Kralja Aleksandra, naš starešina Prestolonaslednik Petar. So« ko II pak usprkos tih napadaja pojačače svoje snage za napredak i razvoj uzvišene Tirševe ideje, koja je veča i jača nego ona dra Srebrniča. — Zam. staroste Mirko Krapež, tajnik Kumer.
Sokolska četa Sv. Jakob ob Savi. Odlučno protestujemo protiv tvrdnje po« slanice katoličkog episkopata, u kojoj se napada Sokolstvo i molimo bratski Savez da odlučnim gestom spreči namere onih, koji su izdali poslanicu. Živeo Kralj! Žive« la Jugoslavija! Starešina Ivan Pečnik, taj« nik Ignac Sojer.
Št. Vid nad Ljubljanom. Ovdašnja So« kolska četa protestuje protiv napadaja ka« toličkog episkopta na Sokolstvo. — Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Četa Vodice« Šenkovturen. Starosta, Žiher, tajnik Stanek.
Vrhnika. Sokolsko društvo Vrhnika odlučno protestuje protiv napadaja na slo« vensko Sokolstvo i moli da se preduzmu najenergičniji korači u zaštitu Sokolstva. Zdravo! Starešina Završnik, tajnik Franc Malavašič.
12. SOKOLSKA ŽUPA MARIBOR
Maribor. Ogorčeno protestujemo pro« tiv napadaja katoličkog episkopata na So« kolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Učiteljsko društvo Maribor levi breg.
Studenci pri Mariboru. Odlučno protc« stujemo protiv napadaja katoličkog episko« pata na SKJ. Očekujemo energičan nastup protiv krivaca. Živeo Kralj! Živela močna ujedinjena Jugoslavija! Sokol Studenci pri Mariboru.
PetrovcisKriževci. Protestujemo proth napadaja na Soko. Živeo Kralj! Živela Kra: Ijevina Jugoslavija! Pogranična Sokolska četa Križevci.
ЖИВЕЛА СРЕЋА
СРЕЋКЕ ДРЖАВНЕ КЛАСНЕ ЛУТРИЈЕ
Купујте — поручујте у првој, највећој и најсрећнијој колектури
БРАЋЕ А. ВАСИЋА
БЕОГРАД, ЦВЕТНИ ТРГ
Цена: цела Дин 200*—, половина Дин 100*—, четвртина Дин 50*—
Срећке шаље поштом у сва места Југославије и иностранство са чековном уплатницом, и по пријему срећке играч шаље уплату.
Окушајте срећу. Ко купује тај добија. Истрајност у игри побеђује. — Услуга брза, тачна и на задовољство играча
127—1
Maribor. Ođlučno protestujemo protiv pastirskog lista jugoslovenskog episkopata, koji napada SKJ, koji je naša prva narod* na organizacija. Soko Jarenina.
Ormož. Sokolsko društvo Ormož ogor* čeno protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Krali' Ži* vela Jugoslavija! Starosta Dr. Ban.
Št. Ilj v Sl. Gor. Sokolska četa Slatki vrh ogorčeno protestuje protiv poslanice katoličkog episkcpata protiv Sokolstva. Ži* veo naš Kralj! Živela jedinstvena Jugosla* vija. Starosta Andrej Kukec.
Oplotnica. Ogorčeni zbog napadaja na Sokolstvo *%a strane episkopata izjavi juje* mo vernost i odanost. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Oplotnica.
Mačkovci. Protestujemo protiv napa« daja katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Četa Moščanei.
Prevalje. Glavna skupština Sokolskog društva Prevalje ogorčeno osuduje nečuve* ni i potpuno neosnovani napadaj na SKJ od strane katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Prevalje.
Mačkovci. Protestujemo protiv napa« daja katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Peča« rovci.
Maribor. Sokolsko društvo Maribor III ogorčeno protestuje protiv napadaja kato« ličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! Uprava.
St. Ilj v Sl. Gor. Protestujemo protiv episkopskih napadaja na Sokolstvo. Kliče« mo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija. Četa Velka.
Maribor. Protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Soko. Sokol Ma« ribor IL
Fram. Odlučno protestujemo protiv na« padaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Ostačemo uvek verni Sokoli i Jugosloveni. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Fram.
črna pri Prevaljah. Sokolsko društvo Črna pri Prevaljah odlučno protestuje pro« tiv napadaja katoličkog episkopata na So« kolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Ljutomer. Sokolska četa Mala Nedelja ogorčeno osuduje neosnovani napadaj ka« toličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Slivnica pri Mariboru. Protestujemo portiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Slivnica pri Mariboru.
Dolnja Lendava. Protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol« stvo. Sokolsko društvo Dolnja Lendava.
Ptuj. Ogorčeni protestujemo protiv na« padaja katoličkog episkopata na SKJ i tra« žimo zadovoljštinu. Sokolska četa Sv. An« draž Slov. Gor.
Hoče. Ogorčeno odbijamo napadajo katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! živela Jugoslavija! Sokol Hoče.
Ptuj. Kao nepokolebivi čuvari i verni stražari severne granice naše zajednicKe domovine ogorčeno protestujemo i odbija« mo neosnovane tvrdnje katoličkog episko* pata, jer je naš najviši cilj odgojiti mora« lan i pošten narod za dobrobit domovine. Živeo Kralj: Živela Jugoslavija! Soko! Ptuj.
Sv. Trojica v Sl. gor. Ogorčeno prote« stujemo protiv napadaja katoličkog epi« skopata na Sokolstvo. Očekujemo cdlučne mere. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! So« kolska četa Sv. Trojica v SI. gor.
Murska Sobota. Uprava Sokolskog dru« štva Murska Sobota na svojoj sednici od 11 januara 1933 god. sa ogorčenjem odbila je napadaje jugoslovenskog katoličkog epi* skopata na Sokolstvo. Kličemo: Živeo naš jugoslovenski Kralj! Živela naša ujedinjena domovina Jugoslavija! Uprava Sokolskog druStva Murska Sobota.
Moribor. Ogorčeno protestujemo pro« tiv napadaja na Sokolstvo. Soko Sv, Mars zivsVurberg.
Ivanjkovci. Sokolska četa Ivanjkovci ogorčeno protestuje protiv napadaja kato« ličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Rogaševci. Sokolsko gnezdo na sever« noj granici domovine ogorčeno protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo, koji je bolno odjeknuo u našoj sokclskoj porodici. Radom za kralja m do* movinu dokazačemo da su sokolska srca puna vere i snage. Živeo Kralj! Žive a Ju« goslavija! Starosta Weiss,
Maribor. Sokolsko društvo Selnica ob Dravi osuduje napadajo episkopata na SKJ. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Konjice. Ogorčeni zbog neosnovanog napadaja katoličkog episkopata na Sokol« stvo tražimo zadovoljštinu i kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Konjice i čete u Špitaliču i Konjiški vasi.
Dravograd. Potpisano društvo najod« lučnije protestuje protiv poslanice katoli« čkog episkopata. Živeo Kralj! živela Ju* goslavija. Sokolsko društvo Dravograd Meža.
Cankova. Protestujemo protiv napa. daja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Cankova.
Sv. Lenart u Sl. Gor. Sokolska četa Sv. Rupert u Slov. Gor. odlučno i ogorče« 110 protestuje protiv napadaja na SK.J od strane katoličkog episkopata. Živeo Kralji Živeo brat Prestolonaslednik! Živela Jugo« slavija! Prosvelar Jaut.
Št. Ilj v Slov. Gor. Ogorčeno protestu« jemo protiv poslanice jugoslovenskih epi* skopa. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! So« kolsko društvo Št. Ilj v Slov. Gor.
Vuzenica. Krajnjc ogorčeni odbijamo napadajo katoličkog episkopata na Sokol« stvo. Oduševljcno kličemo: Živeo Kralj! živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Muta Vuzenica: Starosta Pregl.
Maribor. Sokolska četa u Radvanju pri Mariboru odlučno osuduje poslanicu katoli« čkog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Maribor. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol« stvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Soko Limbuš pri Mariboru.
Središče ob Dravi. Izjavljujemo naše ogorčenje i najodlučnije protestujemo pro« tiv napadaja katoličkog episkopata na So« kolstvo, Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Središče ob Dravi.
Marenberg. Sa ogorčenjem protestuje* mo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Sokolsko društvo Marenberg.
Guštanj. Ogorčeni protestujemo protiv neosnovanih napadaja episkopskog pastir* skog lista. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Guštanj,
Zreče. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko dru« št-'o Zreče.
Sv. Lenart v Slov. Gor. P;otestujemo protiv neosnovanih napadaja i kleveta na :>a Sokolstvo. Sokol Sv. Lenart.
Črna pri Prevaljah. Ogorčeno odbija* mo napadaje katoličkog episkopata na So* k'istvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! ‘sokol Žerjov.
Moribor. Sa ogorčenjem odbijamo i protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na sokolsku organizac ju. Živeo Kralj! Živela Jugoslav;ja! Zdrava! Sokol« sko društvo Maribor*matica.
Salovci. Sa najsevernije granice naše mile domov'ne odlučno protestujemo pro* tiv napadaja na sokolsku organizaciju. Ž« vpo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! So« kolsko društvo Šalovci.
fr’Ttuj. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol« stvo. Uvek spremni za zaštitu domovine. Žveo Kralj! Živela Jugoslavja! Uprava Sokolske čete Sv. UrbansPtuj.
Slovenska Bistrica. Ogorčeno prote* stiijemo protiv neosnovanih napadaja po« slanice katolčkog episkopata koji imaju nameru da sruše sokolsku organizaciju, Ži« vco Kralj! Živela Jugoslaviji. Sokolsko društvo Slovenska Bistrica, Sokolske čete Zgornja Polskava, Spodnja Polskava, Črefc njevec, Laporje.
Maribor. Izražavamo ogorčerje protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol* stvo. Živeo Kralj! Živela Jugcr.iavija! So« kol Kamnica.
Križevci pri Ljutomeru. Sosol Veržej odlučno protestuje protiv napadaja kato* ličkog episkopata na Sokolstvo ' kliče: Ži* vro Kralj! Živela Jugoslavija) Starosta Kozar.
Maribor Ogorčeno protestujemo protiv neosnovanih napadaja katoličkog episkopa« ta, koje najenergičnije odbijamo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Soko Tezno.
Ročje. Sa ogoročenjem protestujemo protiv neosnovanih napadaja na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Račje.
(Svršiče se.)
tx čelovešbačkog sveta
umu « и ми
XIV SLET FRANCUSKOG ŽENSKOG TELOVEŽBAČKOG SAVEZA
U junu ovc Rodine održače Fran-cuski ženski telovežbački savez svoj XIV slet i to u Lilu. Po dosadašnjim prijavama izgleda, da če ovaj slet lepo uspeti, jer se prijavilo več 55 društava. Medu prijavljenima su i dva društva iz Belgije, dva iz Italije i jedno poljsko iz Francuske. Prilikom sle ta održače se u imenovanom gradu i velike narodne svečanosti.
BILANS SLETA ŠVAJCARSKIH GIMNASTA
Sletski odbor Unije švajearskih gimnasta zaključio je ovih dana svoj rad i uredio konačni obračun o mate-rijalnom i moralnom uspehu sleta u Arau. Finansijski uspeh sleta iznosi oko 100.000 fr., dakle oko 1,400.000 Din suficita, koja če se svota podeliti na ovaj način: četvrtinu dobije Savez, 10.000 franaka društvo Arau, 20.000 franaka biče uloženo u banci kao osnovni kapital za gradnju vežbaonice u Arau, a s ostalom sumom izgradiče se u Arau veliko letnje vežbalište. Ne samo materijalni uspeh, več i moralni uspeh sleta bio je veoma dobar. Po sletu opaža se u jedinieama sve življi rad, što če mnogo pridoneti u uspesi-ma budučih sletova.
TELOVEŽBAČKE PRIREDBE NA DUHOVE
Na ovogodišnje Duhove održače sc u Amsterdamu u proslavu 25 sleta holandskih gimnasta velike telovež-bačke svečanosti, koje su predvidene na više dana. Tom zgodom održače se i razna takmičenja na kojim če pored domačih gimnasta uzeti učešča i Bel-gijanei, te Englezi. Takmičiče se u prostim vežbama i na spravama, u pli-vanju, skokovima u vodu, te u narodnim igrama.
I francuski gimnasti održače na Duhove svoj 54 slet i to u Angulemu. Do sada je prijavljeno 346 društava, pa če biti prema torne slet sigurno dobro posečen.
PREDVOJNIČKI UZGOJ U RUMUNJSKOJ
Pošto su dosada gubili na vremenu oni študenti, koji su morali da ot-služe vojnički rok, a oni koji nisu morali u vojsku bili su na dobiti, izradilo je Narodno telesnouzgojno udruženje u Rumunjskoj predlog o obaveznom telesnom i predvojničkom uzgoju, obaveznom za sve študente, bilo sposobne za vojsku ili ne. Kako bi ovo ušlo u nastavni plan rada, to bi oni koji su sposobni za vojsku otslužili samo iz-vesni dopunski vojni rok za vreme fe-rija. Nastavni plan pred vida 100 po-podneva po 4 sata, ukupno 400 sati posvečenih telovežbi, lakoj atletici, igrama, raznim granama športa, voj-ničkim vežbama, a i teoriji. Bude li ovaj predlog primljen, odmah če_ se pristupiti održavanju posebnog tečaja za instruktore, koji bi preuzeli vodstvo ovog uzgoja. Pored ovog predloga, koji se tiče samo studenata visokih škola, priprema se predlog i za sveopštu obavezu predvojničkog te-lesnog uzgoja, koji bi sc imao uvesti u čitavoj zemlji, i to za sve mladiče po svršetku škole pa do stupanja u voj-sku. Kod svake divizije počeli bi se odmah odžavati tečajevi za instruktore. Veliku pažnju posvetilo bi sc u nastavnom planu takoder i smučar-stvu.
NOVO PRETSEDNIŠTVO ŠVAJCARSKIH GIMNASTA
Na ovogodišnjoj skupštini Saveza švajearskih gimnasta izabrana je nova uprava, koja se uvek bira na tri go-dine. Pretsednik saveza je g. Al. Miler iz Lucerna, potpretsednik g.v Teni iz Ženeve, načelnik g. Albert Šrajber i blagajnik g. Švend. Savez ima dvojno tajništvo nemačko i francusko; ne-mačko tajništvo vodiče za vreme od 1933—1936 gosp. Viler, a francusko gosp. Moran.
PODVOJENOST ČEŠKOSLOVAČKOG ORLA JOŠ TRAJE
U našem listu bilo je več govora
o	tome, da je u redovima češkoslo-vačkog Orla došlo do nesuglasica, koje prete da razbiju jedinstvo Orla i prouzruče njegovo ccpanje u dve gra-ne, češku i slovačku. Da bi se preprečilo otstup Slovaka vrše se pokusi da se zadrži jedinstvo saveza. U tu svrhu sastali su se 6 marta u Brnu delegati saveza s delegatima Slovaka. Na tom je sastanku došlo do sporazuma, koji bi imao biti osnova za daljnji za-jednički rad. Tek što je pak bio sporazum izraden, več se pojavio nov spor i to sada u tumačenju pojedinih točaka tog sporazuma. U listu »Slovak«, Hlinkovom autonomističkom organu, prikazuj u slovački delegati pregovore i zaključeni sporazum kao svo-ju pobedu, jer bi imao iz naslova ot-pasti naziv češkoslovački, te bi oni stvorih autonoman slovački potsavez s punom samostalnošču, dok bi ostao savez u Brnu samo kao formalna vrhovna uprava. Delegati pak saveza iz Brna tvrde sasvim suprotno. Oni kažu, da če ostati Savez kao i dosada, samo bi slovački Orlovi ujedinili svoje župe u nckakav skup župa sa svojim vodstvom, koje bi pak ipak ostalo u svemu podredeno savezu u Brnu. Ova bolna pojava pokazuje, da izvesne struje u slovenskim narodima stalno rade samo na razdvajanju, mesto na udruživanju i jaeanju.
PRIPREME OKSFORDA ZA TAKMIČENJA
Kao svake godine, tako če se i ove godine održati čuvena veslačka takmičenja na Temzi izmedu momčadi (osmorica) Oksforda i Kembridža, s kojima se obično otvara proletna sportska sezona Engleske. Svake godine dobiva oksfordska momčad u tak-mičenjima novu ladu i to od firme Phelps koja je več od početka tih ves-lačkih takmičenja izrađuje lade za ove priredbe. Momčad več jc počela s treningom i nada se pobedi još zbog toga, što je ovogodišnja nova lada poboljšana novim načinom izgradnje kor-mila. Jednom upotrebljene lade pro-davaju se nakon svršenih takmičenja, te služi još dugi niz godina raznim klubovima i kolegijima za vežbanje. Ovi se ponose time, što mogu da se pohvale time, da imaju ladu s kojom jc Oksford pobedio.
Isz medicine   ........
C. VLAŽNI OBLOŽI I POLIVANJE
1)	Vlažni obloži. Vlažno oblaganje tela može biti ukupno ili pojedinačno.
Ukupno oblaganje ostvaruje se na sledeči način: rasprostre se najpre po postelji jedan pokrivač (čebe) i preko njega čaršav pokvašen hladnom vodom (voda treba da ima sobnu tempe-raturu) koji se prethodno uvijanjem očedi. Bolesnik se njime uvije, a zatim pokrije. Isto tako i na čelo mu treba staviti vlažnu krpu. Bolesnik prolazi tada kroz tri faze. Najpre mu se sni-
žuje temperatura, zatim povišuje i na-staje znojenje s nervnim umirenjem, i na posletku, povečava sc puls i nadra-žuju živci. Vlažni čaršav treba ostaviti na bolesniku više ili manje dugo prema rezultatu koji hoče da sc dobije. Prilikom bolesti s povišenom tempera-turom, gde se na ovaj način kupanje u hladnoj vodi zamenjuje vlažnim oblo-zima, treba voditi računa da se čaršavi skinu čim poenu da se zagrcvaju. Kod bolesti kod kojih se traži umirenje ži-vaca, obloži če se držati sve dok nc nastane znojenje. Osim toga, treba pazljivo nadgledati bolesnikov puls čija je težnja da se jako penje.
Parcijalno oblaganje. Hladno obvi-janje grudnog koša dovoljno je katkad da obori vatru kod izvesnih bolesti. Osobito sc preporučuje kod navale krvi u plučima. Kod zapalenja pluča treba da traje kratko ako se samo želi da obori temperatura. Uglavnom, korisnije je da sc drži sve donde dok se nc po-stigne umirenje, a s tim, da sc otkloni i nesanica. Oblaganje vročim upotrebiee se vrlo retko kod bolesti pluča i plučne maramice.
2)	Polivanje i vlaženje. Polivanje hladnom vodom je u stvari isto što i tuširanje, samo što mu nedostaje me-haničke akcijc. Prema tom, preporu-čuje se i zabranjuje u istim slučajcvi-ma kao i tuširanje hladnom vodom. Vrat se najčešče poliva hladnom vodom kao umirujuče sredstvo bulbarnih na-draženja, a rede kao nadražujuče za genitalne reflekse i t. d.
Vlaženje hladnom vodom može u izvesnoj meri da zameni hladno kupa-nje ili hladne obloge kod lečenja za-raznih bolesti s povišenom tempera-turom. Ostvaruje se ako se spužvom, natopi jenom vodom sobne temperature, ovlaži bolesnikovo telo. Posle toga nijc potrebno brisati telo, več samo pokupiti suvišne kapi koje klize na bokovima.
Vlažne krpe (komprese) se pod-jednako upotrebljavaju u svrhu odu-zimanja lokalne toplote, ili naprotiv, u svrhu toplotne akcijc revulzivnog tipa. Da bi se dobilo lokalno sniženje temperature, postupa se s kompresama isto kao i s čaršavima i cim sc zagreju, za-menjuju se svežima. Kad se hoee da postigne toplotno dejstvo, onda se hladne komprese prepokrivaju nepro-močnim platnom (gutaperha) i ostav-ljaju dugo na mestu, t. j. dok sc potpuno ne osuše. Hladne komprese sc upotrebljavaju kod: zapalenja trbušne maramice, zapalenja mozga, navale krvi u plučima, gihta i t. d., a zagrevajuče kod bolesti zapalenja plučne maramice i pluča, zapalenja jetre i t. d.
Klistiranje i injekcije
Klistiranja mogu izuzetno nači mesta u hidroterapiji iako su^ sastavni deo unutrašnje terapije, zato što deluj u na isti način kao i u stalnoj upotrebi.
Klistiranje kao hidroterapična metoda upotrebljava se hladno i vruče. Potrebno je da u organizam prodre što više i da sc tamo što duže zadrži. Bolesnik če, naravno, ležati, a pritisaik pod Ikojim sc vrši klistiranje je mini-malan, jer ovde glavnu ulogu igra temperatura.
Hladno klistiranje (15 stepeni) upotrebiče se s uspehom kod nabreklih i zapaljenih šuljeva, a takoder i kod tifusne groznice, žutice, labavosti čreva i mokračnih organa.
Toplo klistiranje je u neku ruku kupatilo za karlične organe, i upotrebiče se kod zapalenja materice i jaj-nika, kod materičinog sušenja (atrofije), kod šuljeva, žučnih ili bubrežnih grčeva zapalenja mokračne bešike i t. d. Toplota treba da je oko 45 stepeni.
Vaginalne injekcije klasiraju se u istu kategoriju ako ne sadrže nikakve lekovite primese. .Obično se upotrebljavaju vruče injekcije i to s vrlo malim pritiskom. Toplota vode treba da je od 35 do 45 stepeni.
(Nastaviče sc.)
Dr. A. Konstantinovi«:, Beograd
Sirite sokoSfku šžampu
„Sokolski Glasnik" „Soko"
„Sokolić" i Našu „Radost"
t Akademski slikar Svetislav Jovanovič. Krajem febr. o. g. umro je u Parizu u svojoj 73 godini akad. slikar Svetislav Jovanovič, koji jc bio uFran-cuskoj veoma ccnjen. Od dana osni-vanja, pa sve do svoje smrti, bio je pretsednik jugosloven&ke kolonije u Parizu, gde jc živeo preko 50 godina. Odlikovao se svojim nacionalnim ra-dom i obradivao nacionalne motive. O njemu ^>e s pravom može reči da je zajedno sa svojim bratom Pajom, takoder čuvenim slikarom, ispisao ki-stom u najsnajnijim bojama našu na rodnu istoriju. Pokojnik je kao imu-čan čovek uvek rado podupirao mlade talente i naše siromašnije študente. U Parizu, gde je bio veoma cenjen i po štivan, bio jc takoder elan mnogih francuskih društava. Za svoj rad bio jc odlikovan redom francuske legije časti, ordenom sv. Save, Belog orla i črnogorskim ordenom Danila 1.
Rad Udruženja studenata za bal-kansku federaciju. Več nekoliko godi na radi uspešno u Parizu Udruženje studenata za balkansku federaciju. Udružcnju je cilj zbliženje balkanskih naroda i pripremanje uslova za stvara nje i oživotvorenje balkanske federacije. Poslednje godine vodio je ovo Udruženje kand. prava g. Milorad Ja noševič, kao pretsednik. kome je na godišnjoj skupštini izrečeno puno priznanje. Skupštinu su pismeno pozdra vili odlični pretstavnici političkog života u Francuskoj i u balkanskim zemljama. Novi pretsednik Udruženja za tekueu godinu je g. Halim Tevtik Bej.
Proslava 20 godišnjeg umetničkog rada Stevana Hrističa. Petog aprila proslaviče u Narodnom pozorištu 11 Beogradu 20 godišnjieu svog umetničkog rada ravnatelj beogradsfke opere g. Stevan K. Hristič, poznati naš komponista, muzičar i dirigent. Prvo njegovo veče delo bilo je muzička pratnja za narodni komad »Čučuk Stana« od Milorada Petroviča, komponovana godine 1907. Druga njegova veča i pozna tija dela su: »Opelo«, muzička drama »Suton« i scenske muzike ka »Hamletu«, »Uobraženom bolesniku«, Vojno-vičevom »Lazarevom vaskresenju« i Miloševičevom »Jovanu Vladislavu«.
Zmajeva godina. Ove godine navi-šava se 100 godina od rodenja jednog od naših največih i najjačih jugoslo-venskih pesnika nacionalista, Jovana Jovanoviča Zmaja. On je bio medu prvim našim pesnieima, čiji je rad i uspeh proslavljen još za njihovog života. Prva se proslava održala u po čast 25 godišnjice njegovog umetničkog rada i borbe godine 1874 u No-vom Sadu. Pedesetgodišnjica njegovog rada svečano je proslavljena godine 1899 u Zagrebu, a 1903 pak 70 godis-njica njegovog plodnog života. Veliki pokojnik bio je oduševljen Jugosloven i medu Jugoslovene ubrajao jc i braeu Bugare. Bio jc pravi elan Srpskc kraljevske akademije, potpretsednik Srp-ske književne zadruge, član Matice srpSke, dobrotvor društva Zmaj u Sremskim Karlovcima i t. d.
70 godišnjica Umetničke besede. Praška kulturna javnost proslavila je ovih dana 70-godišnjicu svog najpo-pularnijeg umetničkog udruženja zvanog »Umjelecka beseda«. Ovo udruženje pretstavlja umetnički centar oko kojeg se koncentrisao skoro sav umetnički rad pod konae XIX i po-četkom XX veka. Postanak Umetničke
besede spada takoder u doba postanka Sokolstva, kada je duh nacionalizma na svim polj ima narodno** života počeo s preporodom češko** naroda. Glavni je pak cilj ovog udruženja bio tla okupi češ'ke umetnike svih grana u jedan krug, koji bi omogučio da se češko m umetnošču upozna čim šira, ne samo domača, več i strana javnost. Umetnička beseda imala je sledeče sekcije: muzičku, literarnu i likovnu; ovoj poslednjoj bio je prvi pretsednik čuveni češki slikar Josip Manes.
Dr. Josip Mantuani. U svojoj 73 godini umro je 19 marta u Ljubljani čuveni naučenjak dr. Josip Mantuani, bivši direktor narodnog muzeja u Ljubljani i profesor univerziteta u pen-ziji. Pokojnik bio je potomak italijan-skog tumača prvog guvernera Ilirije maršala Marmona, i počeo je študirati tek pošto je izučio kolarski zanat. Na-
kon svršenih filozofskih študija diplo-mirao je u Beču i postao doktorom filozofije. Bio je član austrijskog instituta za naučna ispitivanja. Dugi niz godina radio je u bečkoj dvorskoj bi-blioteci. U Beču je napisao i svoje ču-veno delo: Istorija bečke muzike^ Kas-nijc je bio kao naslednik dr. Šmida imenovan za direktora ljubljanskog muzeja. Nakon prevrata postao je profesor konservatorija i profesor istorije umetnosti na ljubljanskom univerzi-tetu. —
200-godišnjica rodenja Karstena Nibura. Na dan 17 marta 1733 rodio se glasoviti danski životopisac i istra-živač Karsten Nibur, koji je mnogo putovao i proučavao svet. Godine 1761 istražio je Arabiju i posledica tih is-traživanja bila pobuda za realiziranje bližeg morskog puta za Indiju, što je ostvareno kasnije Sueškim kanalom.
ZVPAI
/upu Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO VELIKO GRADIŠTE
Naše je društvo održalo 4 i 5 marta t. g. pripravni sokolski tečaj za pripadnike seoskih sokolskih četa u Kli-čcvcu, Kisiljevu i Tribrodu. Ovo agilno i odlično sokolsko društvo radi neumorno i solidno na širenju sokolske svesti u selu. Vodi brigu za što boljim sokolskim vaspitanjem svojih seoskih četa. U toku poslednje godine osnovalo je tri čete, nad kojima vrši stalno nadzor.
Na tečaju je bilo prisutno 12 Sokola, od kojih su dva seoska učitelja. Predavala su brača iz Vel. Gradišta, u prOstorijama gimnazije, ovim redom: brat Drag. Pavlovič, starešina društva, je govorio o istoriji i organizaciji Sokola, te administraciji i statistici; brat prosvetar Atan. Ilič o ideologiji i so-kolskom radu na selu; brat načelnik Vlad. Erohin o uputstvima za vodenje časa i uredenju seoske vežbaonicc i
letnjeg vežbališta; sestra dr. Darinka Ivkovič o prvoj pomoči i osnovima iz higijenc. Uz predavanja održani su ča-sovi vežbanja u sokolani, na kojima je izlagan sistem i upoznavanje sa sletskim vežbama, te dati osnovi iz lake atletike i igara.
Tečaj je završen s potpunim uspehom.	Ž.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD-MATICA
Odmah po izboru novog starešinstva ovo vredno i najstarije beograd-sko društvo je pristupilo konstituisa-nju, izvelo podelu rada, dalo je upute prosvetnom odboru i načelstvu u kom praveu razvijati telesno-vaspitni i idejni rad.
Na prvoj sednici prosvetnog odbora je izvršeno konstituisanje. Za pretsednika je izabran br. Momir Sino-bad; za potpretsednika i vodu nara-štajskog otseka br. dr. Makso Kovačič; za tajnika br. Aleksandar Zdujič; za knjižničara s. Ljuba Nedcljkovič; za novinara br. Otokar Novotni; za
izvestioca za narodno prosvečivanje br. Strahinja Damjanovič;, za izvestioca za sokolsku štampu br. Mio-drag Erič; društveni .lekar br. dr. Milan Arsenijevič; po svom položaju ulaze br. načelnik i s. načelnica, brat zam. starešine i svi vodnici vežbačih grupa. Rad je podeljen ovako: zapisnik če stenografski voditi br. Miodrag Erič; album fotografija br. Mirko Jo-sifovič; štednju br. Sveta Boškojvič; prikupljanje grade za istoriju društva br. Milojko Jeftimijades; pevaČki hor br. Drag. Atanackovič; od strane DPO su delegirani u otsek za seoske čete br. dr. Makso Kovačič i Strahinja Damjanovič; u zajednici s prednjačkim zborom obrazovane su sekcije: za izlete, voda s. Agata Žic, za priredbe, voda br. Otokar Novotni, za pripre-manje letovanja, voda br. Milojko Jeftimijades, a članovi br. Miša Krs-manovič, s. Ljuba Nedeljlkovič, br. dr. Milan Arsenijevič; otsek za nara-štaj i deeu vodiče brat Makso Kovačič, a članovi su prosvetar, načelnik, načelnica i vodnici naraštaja. Socijal-no - humana sekcija če se obrazovati kao samostalan otsek.
Pojedini referenti su izneh plan rada za ovu godinu; isti je usvojen i podnet starešinstvu na odobrcnje. Prva i največa briga se ima posvetiti vaspitanju dece i naraštaja, kako telesnem tako i idejnom. Otsek za nara-štaj ima se odeliti od otseka za decu. Kao prva briga o deci mora se nasto-jati dečju telovežbu što više prilagoditi njihovoj prirodi i modernim prilikama, a provoditi po savremenim pedagoškim metodama; održavati govore u obliku priča, praviti krače izlete i šetnje, priredivati dečja poseia i zabave, izvesti agitaciju za dečju so: kolsku štampu, vršiti propagandu i vaspitanje preko pozorišta lutaka i posvetiti što veču brigu o ponašanju dece van sokolane.
U vezi s vaspitanjem naraštaja pristupiti odmah konstituisanju nara-štajskog otseka i podeli rada medu same naraštajcc, kako bi im se dala prilika da se uče samostalnom radu i pripravljaju za buduče. Vežbati naraštajcc da sami održavaju govore i krača predavanja; priredivati naraštaj-ske sastanke, poseia, izlete i šetnje u bližu okolicu; voditi brigu o napretku naraštaju u školi, to o socijalnom položaju na domu.
Posle časova vežbanja održavati pevanje koračnica.
Vaše želje su ispunjene
m
p
m
m
V)Vo
S* -
55® * * e ^^ Nječ
,sft
Kombinacije „Radio-Gramofon“ naročito au podesne za prenos komande i glazbe za vjažbanje
131—1
Društveni če lekar izvesti pregled svega članstva i podatke beležiti u po-sebnu knjigu. Svaki novi član se mora pregledati i tek po mišljenju lekara pustiti na vežbanje.
Knjižnicu popuniti s knjigama za deeu.
Sakupiti što više materijala za istoriju društva. Taj je materijal raznesen i čuvaju ga razni raniji funkcio-neri. U vezi s pročelnikom foto - sekcije izvesti snimanja važnijih akata, slika i zapisnika; one manje važnije prepisati; izvršiti snimanja svih mesta gde je društvo nekada vežbalo; priba-viti slike svih starešina i načelnika; od ove godine voditi letopis.
U vezi s ovogodišnjim slctom u Ljubljani i Ravanici, te župskim slctom u Beogradu izvesti idejnu pripre-mu članstva preko kratkih govora pred vrstom i kračih predavanja. Takoder govorima propagirati štednju, baš u vezi sa sletovima i letovanjem na moru.
Sa svih izleta, javnih vežba i na-stupa skupljati fotografije i^ vršiti snimanja. Tražiti od stari jih članova da nam ustupe negative onih ranijih, kako bi mogli kompletirati album, koji broji oko 600 slika.
Idejno vaspitanje novoupisanog članstva če se voditi preko idejnih ško-la, koje če se održavati dva puta godiš nje.
Kad god dopusti vreme izvotliti sve kategorije na izlete. A radi bližeg dodira i upoznavanja članstva, priredivati članska poseia i društvene večeri.
Odmah se je pristupilo izvodenju ovog plana.
U nedelju 5 o. m. održano je prvo dečje poselo u vežbaonici društva. Po-selo je otvorio br. prosvetar Momir Sinobad, kratkim govorom o značenju sokolskog staranja za decu, te o har moničnom radu doma, škole i soko lane. Ženska deca I grupe odlično su izvela »Leptire«; »Igre s grudvama« iz-vadala su lepo i efektno ženska deca II grupe; muška deca II grupe izvela su »Vežbe s čekičima«. Mali i mili brat Mica Tatič lepo je recitovao Zmaj Jo-vinu pesmu: »Ciga hvali svoga konja«. Slobodnim nastupom, lepim izgovorom i razumevanjem zaslužio je buran dečji aplauz. S. Dušica Franke reeituje na slovenačkom »Mi Sokoličice«, a brat Ernest Rajngl »Mi Sokoliči«. Po zavr šenom programu s. Agata Žic je otvo rila dečju igranku Bačkim kolom.
Na poselu je prisutno 244 dece i 24 ostalih, a čist prihod ide u korist fonda za letovanje.
*
Ovo društvo priredu j c idejnu ško-lu za novo članstvo, koja če se održati u vežbaonici društva 25 marta i 8 maja o. g. Skolu če otvoriti brat prosvetar kratkim govorom o značenju tih ško-la, a zatim če brat br. Makso Kovačič održati predavanje o sokolskoj misli i brat Bogoljub Krejčik o istoriji Sokolstva. 8 aprila če se održati još dva predavanja i to br. dr. Milan Glavinič, starešina, predavače o organizaciji, a br. dr. Milan Arsenijevič o uticaju sokolske telovežbe na telo i dušu. Ž.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD I
Naše društvo održalo je 5 marta o. g. vrlo uspehi sokolsku slovcnsku kostimiranu zabavu. Ideja za održava-vanje zabava ovog stila došla je kao potreba da sc, posle napadaja na Sokolstvo, naši redovi više zbiju i upo znaju. Jako intercsovanjc mnogih, koji nisu bili Sokoli, za Sokolstvo i povečanje broja članstva su pokrenuli bra-ču iz Beograda I da te nove sckolizi-raju. Osnovica pravilnog rada je medu-sobno upoznavanje, održavanjem što češčih društvenih sastanaka i poseia. Potrebno je i prijatelje Sokola dovesti u što bliži kontakt s nama.
To su bili uzroci zbog čega se je priredila sokolska slovenska kostimi-rana zabava, koja je ujedno bila i manifestacija sokolske ideje svcsloven-stva. Na zabavi su bili zastupani kostimi svih slovenskih naroda i sokolske odore.
Velika sala ovog društva bila je odlično dekorisana u narodnim moti-vima; naročitog programa nije bilo, nego je samo odigrano nekoliko narodnih slovenskih igara.	Z.
SOKOLSKO DRUŠTVO INDIJA
Dana 25 februara o. g. priredilo je Sokolsko društvo Indija akademiju.
U pozdravnom govoru istakao je brat starešina, da je svrha ovc akademije da u danima napada na Sokolstvo pokaže gradanstvu da i društvo u Indiji nije klonulo, več da vedra čela i ponosno gleda u budučnost, i da okrepi i učvrsti u verovanju one, koji su se pokolebali u puteve i eiljeve Sokolstva. Na kraju je pozvao gradanstvo. da baš u ovc dane iska/u svoju ljubav prema Sokolstvu, te da pristupi u njihove guste redove.
Cco program izveden je vrlo dobro, a osobito dobar utisak učinio je nastup odeljenja starije braee sa ljubljanskim vežbama, koja je tačka odlično izvedena. O sim toga, na kraju programa istupilo je muško članstvo u vežbi s vojničkim puškama, koja je bila i najsnažnija tačka programa, a ujedno ostavila i najsnažmji utisak kod gradanstva.
/upa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO BOŠTANJ
Ob navzočnosti 28 članov in članic se je vršila 29. januarja t. 1. 12. redna društvena glavna skupščina. Starosta brat Dermelj je uvodoma omenil napad pastirskega lista, ki je med drugim neosnovano naperil svojo ost tudi na sokolsko društvo v Boštanju. Poslanica pri zavednosti boštanjskega članstva ni imela uspeha in ga je v sokolski miselnosti le še bolj utrdila. Spomnil se je brata Janeza Pod!?V>nika, podnačelnika društva, vzornega Sokola in pridnega telovadca, ki ga je smrt spomladi 1932. tako rano iztrgala sokolski družini v Boštanju. Tajnik brat Dobovšek je podal obenem statistične poročilo, po katerem šteje društvo 48 članov, 24 članic, 16 m. nar., 17 žen. n., 43 m. in 35 ž. dece, skupaj 168 pripadnikov. Sledilo je poročilo sestre načelnice Mare Šušteršič in sicer za vse oddelke, moške in ženske. Javni nastop je lani vsled premestitve br. načelnika odpadel, nastopili pa so na akademiji dne 1. decembra članice, ž. naraščaj in oboja deca. Prosvetno poročilo je podala deloma prosvetarica s. Marija Šifrer, ki je bila dalje časa odsotna, deloma s. načelnica. Brat tajnik je moral oktobra prevzeti tudi blagajno in je malo nerazpoložen poročal. da se je moralo društvo zadolžiti in nima denarja. Gospodar br. Reden-šek je opisal skupščini stanje orodja in drugih premičnin. Brat Fakin je kot knjižničar poročal, da šteje zabavna knjižnica 174, strokovna 43 knjig. — Ugotovil je minulo leto večje zanimanje za čtivo.
V upravo so bili izvoljeni bratje in sestre:	starosta	Drmelj Alojzij,
nam. Dobovšek Franc, načelnik Re-denšek Jože, nam. Jekoš Alojzij, načelnica Šušteršič Mara, nam. Zalašček Mici, tajnik ing. Jug Oskar, prosvetarica Fakin Iva. blagajnik Drmelj Franc, gospodar Rcdenšck Jože, praporščak Vrtovšek Franc, člani uprave: Slapšak Slava, Lisec Ivan, Slapšak Josip, Za-grajšek Ivan Vojc Stane, Fakin Drago, Simončič Anton, Podlipnik Alojzij, Černe Pavel; namestniki: Slapšak Anica, Jekoš Vinko, Klemenčič Leopold, Zagrajšek Karolina, Česnik Marija. Nadzorni odbor: Pavletič Danilo, Vo-je Milka, Brinovec Anton. Razsodišče: Drmelj A.. Globočnik Mija, ing. Jug, Fakin, Dobovšek.
Na občnem zboru so člani razmo-trivali vprašanje priprav za gradnjo sokolskega doma, ker je društvo že kupilo lepo zemljišče. Končno sc je določil tudi dan društvenega nastopa.
SOKOLSKO DRUŠTVO HRASTNIK
Prosvetni odbor našega društva je priredil v nedeljo 19. t. m. ob 10. uri dopoldan v Sokolskem domu zanimivo in aktualno predavanje br. dr. Mihela-ka, predavatelja Z. K. D. o brezposelnosti, krizi in njenih vzrokih ter krizi kapitala. Opozarjal je zbrane predvsem na zunanje vzroke krize, ki so nas zajeli in naše notranje še potencirajo.
Zbralo se je okrog 70 poslušalcev vseh stanov, ki so predavatelja za stvarna izvajanja nagradili z aplavzom.
4
Dramatični odsek bo ponovil v nedeljo 9. apr. izborno veseloigro »Nedolžni lahkoživcc«, pripravlja pa za Veliko noč »Bratje sv. Bernarda«, mladinski odsek pa legendarno pravljico s petjem »Punčke«.
Društvo zapušča agilna članica s. Grgurina, ki odhaja kot učiteljica na novo službeno mesto v Čakovec. Sestra je bila v lanskem letu vestna vodnica ženskega naraščaja, skozi pa članica prosvetnega odbora in knjižničarka. Želimo ji mnogo uspehov v novem kraju, a pogrešali bomo to skromno in tiho delavko vsi!
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGORJE OB SAVI
Dne 12. februarja so_ gostovali na našem odru Sokoli iz .Št. Vida nad Ljubljano z narodno igro »Lcgijo-narji«. Lepo so zaigrali, zato so bili deležni mnogo priznanj. — Dne 1Л februarja so gostovali v Sokolskem domu zagorski športaši z veseloigro »Ma-škerada«. Prosvetni odsek našega Sokola je letos otvoril dramsko sezono z mladinsko igro s petjem »I ehta«, xi jo je naštudirala sokolska deca v režiji s. Pahorjeve. Uprizorjena je bila dne 11. marca za šolsko mladino, 1-. marca pa za odrasle. Obakrat so malčki nrav lepo rešili svoje vloge, /.ahbog, da imajo naši bratje m sestre premalo zanimanja za mladinske igre, ki so nekaj najlepšega. Dne 2x marca bo priredil prosvetni odsek Cankarjev večer pod imenom »Beseda Ivana Cankarja«. Na sporedu bodo poleg govora še razne recitacije Cankarjevih črtic, prizor iz »Pohujšanja« in odlomek iz »1 llapca Jerneja«. Ta prireditev bo popolnoma kulturnega značaja. — PO študira tudi komedijo »Voda«, ki jo bo uprizoril 9. aprila. Na to prireditev že danes opozarjamo. — Dne 8. marca se je pričel prednjački tečaj za člane m e.anicc našega društva in sc bo vršil dva meseca t. j. do konca aprila. Po končanem
■OH ROSI J A. - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGUSUNJE • BEOGRAD 11111111(1
tečaju bodo udeleženci polagali društveni prednjački izpit (neobvezno), vrši se poleg redne praktične telovadbe Se ob sredah teoretični del. ki je- potreben za položitev omenjenega izpita. Tečaj vodi načelnik brat Fr. Klun.
Žujni Cetinje
SOKOLSKA ČETA SUTVARA t Brat Rado Ljepavić
Dana 14 marta tek. god. napustio je našu sokolsku porodicu naš nepre-žaljeni brat Rado Ljepavič, stupivši tak u 40 godinu svoga života.
Živeo je kao pošten gradanin i primoran radnik. Po svetskom ratu sav je svoj život i rad posvetio za dobro svojega naroda.
Prilikom osnivanja Sokolske čete Sutvari, on je ceneči sokolsku ideju i principe na kojima Sokolstvo počiva, sfupio odmah kao član te velike poro-dice, koje je bio član do poslednjeg svog daha. Na njegovom zadnjem pu-t« pratio ga je velik broj sokolske bra-ćo i prijatelja.
Naša mlada četa gubi u njemu jed-noga od svojih retkih solkolskih radni-ka, koji joj je baš danas toliko pozebam
Večnaja mu pamjat!
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO OGULIN
Velikim marom sestara načelnice Mlinarič i podnačelnice Vuškovič priveden je našim naj mladima 26 februara
o.	g. dan veselja — kostimirano dečje selo.
Bogat i biran program nije pružio zadovoljstvo i oduševljenja samo našim mališanima, več i odraslima, koji su u velikom broju ovu lepu dečju pri-redbu posetili.	D.	P.
Župa Kramf
IZ ŽUPNE UPRAVE
Sokolska župa Kranj ima svojo glavno skupščino v nedeljo 26. marca 1933 v sokol, telovadnici v Kranju. Zdravo!	Uprava.
PROSVETNI DAN
V	nedeljo dne 19. marca je priredil župni prosvetni odbor izredno lepo uspeli prosvetni dan. Dopoldne ob devetih je pričelo zborovanje društvenih prosvetarjev, ki ga je vodil predsednik ZPO br. Jaka Špicar. Najprej je podal izčrpno poročilo o izvršenem delu, nakar so poročali in iznesli svoja mnenja in želje društveni prosvetarji. Brat predsednik je končno iznesel smernice za delo v tekočem letu in opozoril zlasti na potrebo duhovne priprave članstva za pokrajinski zlet. Po končanem prosvetnem zboru so odšli prosvetarji k »Jelenu«, kjer jim je v svoji dvorani Češka beseda odigrala lutkovno predstavo »Začarana princeska« ter so jim požrtvovalni bratje Cehi razkazali tudi ustroj lutkovnega odra, ki je izborno vzgojno in obenem zabavno sredstvo tudi za sokolsko mladino.
Popoldne ob štirih pa je v nabito polni dvorani Narodnega doma pričel koncert pevskih sokolskih zborov, ki je pokazal lep uspeh te panoge sokolskega prosvetnega dela po društvih župe Kranj, ki brez dvoma na tem polju prednjači. Otvoril je koncert, ki ga je prenašala tudi radio oddajna postaja Ljubljana, predsednik ŽPO brat Špicar s prisrčnim pozdravom vsem navzočim, zlasti sodelujočim pevcem in godbenikom, ki vršo plemenito vzgojno in vzpodbudno prosvetno delo. Nato so združeni orkestri z ver-vo zaigrali Kmohovo Sokolsko koračnico pod vodstvom br. Fakina, ki je tudi dirigiral naslednjo točko Sukov pohod »V novo življenje«, ki sta ga orkester in moški zbor {preko 100 pevcev) prav dobro izvajala. Sledili so na-S^°P* JPoedimh zborov, ki bi jih bilo preobširno vse naštevati. Pokazali so, da ima župa v svojih edinicah izvrsten material m dobre pevovodje in to celo v malih vaseh. Posebnost nastopa je bil nastop mladinskega zbora iz Kranja, ki je discipliniran in je pokazal, da se da doseči z dobro voljo krasne uspehe tudi pri deci. Pod vodstvom br. Fakina so kar dobro zapeli Sattnerjevega: »Sv. Matija« in Foerster-jevo: »Planinska«. Poedini zbori so si izbrali njim primerne skladbe, ki so bile izvajane deloma odlično. Posebno dobre zbore imajo društva Kranj, Jesenice, Radovljica, in Škofja Loka. — Tudi orkester iz Jesenic je z dvema točkama pokazal svojo odlično izvež-banost. Kot poslednji točki — najuspe-le|ši — so skupni moški zbori pod vodstvom zborovodje br. Frana Adamiča iz Škofje Loke ob spremljevanju dveh klavirjev (štiriročno oba) izvajali Lmila Adamiča: Molitev in skupni mešani zbori z orkestrom pod taktirko In-. Fakina pa Foerstrov venček Vodnikovih pesmi. Pogled na mogočen zbor nad 200 pevcev in močan orkester je bil Impozanten, a tudi izvajanje je bilo
skoroda odlično, zlasti če se upošteva, da so zbori imeli le eno samo skupno vajo. Prosvetni odbor župe Kranj je lahko ponosen na krasen uspeh prosvetnega dne, sodelujočim pa naj bo uspeh v vzpodbudo za še intenzivnejše delo!
Župa Ljubljana
ZBOR DOLENJSKEGA
SOKOLSKEGA OKROŽJA
V	nedeljo, dne 12. marca 1.1. se je vršila seja dolenjskega okrožja, prej Ribniškega, katero je sedaj reorganizirano in obsega 16 društev in čet.
Takoj po prihodu vlaka iz Ljubljane ob 9.30 so se zbrali bratje načelniki, sestre načelnice in njihovi na-msetniki v Sokolskem domu v Ribnici. Ob 9.45 otvori br. načelnik okr. sejo, pozdravi navzoče člane PO župe ter poda svoje poročilo. Nato preide na dnevni red okrožnice župnega načel-ništva.
1. Okrožni zlet in tekme. Okrožni zlet se vrši v Vel. Laščah ob priliki, ko praznuje tamošnje društvo z razvitjem prapora 25 - letnico obstoja dne 21. maja. Isti dan se vršijo tekme vseh panog predpisanih za tekmo na pokrajinskem zletu v Ljubljani. Na predvečer t. j. 20. maja bo telovadna akademija. dne 21. maja ob pol 8. uri zjutraj začetek tekem, ob 10. uri skušnje vseh oddelkov, ob pol 12. uri razvitje prapora društva Vel. Lašče, ob pol 3. uri sprevod in ob pol 4. uri javni nastop.
2. Volitev načelništva. Načelništvo ostane za leto 1933. staro in to: načelnik br. Hočevar (St. Ribnica), namestnik Fajdiga Fr. (Sodražica), načelnica Bogataj Jadviga (Kočevje), namestnica Suher Minka (Ribnica). Člani PO okrožja: br. Pizolin (Vel. Lašče), Smole (Kočevje) in sestra Verbič Tekla (Sodražica). V celoti šteje PO okrožja 7 članov.
3. Razdelitev dela. Člani PO so si razdelili delo za pomoč šibKejšim društvom. Določijo se br. Pizolin in Možina (Vel. Lašče) za Dobrepolje, Dvorska vas in Turjak, br. Smole (Kočevje) za Staro cerkev, Koprivnik, Nova sela, br. Hočevar (Ribnica) za Dolenjo vas. Struge, Vel. Poljane. Bratje imajo nalog, da društva odnosno čete redno obiskujejo ter jim nudijo pomoč za vadbo prostih vaj vseh oddelkov, tako da nas okrožni nastop, do katerega ni več 2 meseca, dobi pripravljene! Društva in čete Grosuplje, Ivančna Gorica, Višnja gora in Št. Vid pa dobe pomoč direktno od PO župe.
Popoldan ob enih pa se je predc-lavalo proste vaje in orodne za vse oddelke. Tudi tukaj se je videlo, da so delavni sestanki neobhodno potrebni. Zato se snidemo zopet 9. aprila v ribniškem Sokolskem domu že popoldan ob 1. uri k nadaljevanju.
Zdravo!
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI
Dne 26. febr. je priredilo Sokolsko društvo Beltinci predpustno zabavo v hotelskih prostorih br. Zemljiča Bila je to egina prireditev te vrste v Beltincih in zaradi tega tudi številno obiskana. Višek zabave je bil okusno aranžiran »srčkov ples«. Veselica je potekla v najlepši disciplini in v splošnem zadovoljstvu.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUTOMER
Naše društvo je izgubilo v tem mesecu dva odlična člana in sicer načelnika br. Lubeja in matrikarja br. Jelovška. Oba odhajata v Ljubljano.
Brat Lubej je deloval od 1. 1919. do danes na deški osnovni šoli v Ljutomeru in je bil razen eno leto ves čas načelniik našega društva. Udejstvoval pa se je tudi pri vseh drugih odsekih, narodnih, obrambnih in kulturnih društvih. Nadalje je bil načelnik Murskega Sokolskega okrožja in je kot tak vedno skrbel za povzdigo naših društev in čet.
Brat Jelovšek je bil več let tajnik, zadnja leta pa matrikar našega Sokola. Poleg tega je bil tudi podpornik vsah naših kulturnih društev. — Imenovanima je priredilo društvo lepo odhod-nico v Sokolskem domu in so sc poslovili od n j i i u br. starosta, predsedniki raznih odsekov in kulturnih društev. — Obema bratoma želi društvo mnogo sreče in zadovoljnosti na nadaljnji življenjski poti.
Priprave za proslavo 30 letnice našega društva so v najlepšem tiru. Naše društvo je bilo ustanovljeno 1.1903. in je najstarejše v Mariborski Sokolski župi. Zato je popolnoma jia mestu, da se vrši ob prpslavi 30 letnice delni župni zlet v Ljutomer. Vsem društvom, za katera je zlet obvezen, naznanjam že danes, da Vas bo sprejel naš Sdkol dostojno, bratsko.
Sokolsko društvo je ustanovilo tudi strelski odsek, predsednik mu je br. Vlado Porekar. Skupno z lovskim društvom se bo uredilo strelišče, ki bo nudilo bratom priliko, da se bodo lahko vežbali tudi v streljanju.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ
Dana 15 januara u Sokolsfcoj či-taonici održana je glavna godišnja skupština. Kao delegat bratske župe. Skupštini je prisustvovao br. Jelačič iz Mostara.
Nakon pozdravnog govora brata starešine Lujaka, pojedini funkcioneri čitali su svoje izveštaje, koji su prim-Ijeni (neki uz izvesne primedbe) iza kračih diskusija.
Izabrani kandidaeioni odbor pred-ložio je ovu novu upravu: starešina: br. dr. M. Koščina, zam. starešine: br. Lujak Josip, tajnik: Vasilije (Mišo) Paranos, blagajnik: Koriaet Kruno, načelnik: Šunjič Nikola, prosvetar: Gabrič Ivo, gospodar i statističar: Liberan Mišur, pročelnik za štednju: Durič Ri-sto, revizori: Jurkovič Frano i Kogoj Luka. Časni sud: pretsednik: br. dr. Koščina, članovi: brača dr. Bosnič. Jerkovič, Lujak i Popovac Jovo. Društveni lekar: dr. Vučkovič Vukašin.
Bratska župa prihvatila je i potvr-dila ovu predložena upravu.
O
Sokolsko društvo Metkovič priredilo je dne 25 februara svoju uobičaje-nu veliku godišnju zabavu, Ikoja je u svakom pogledu vrlo dobro uspela.
S toplim rečima pozdravio je pri-sutne starešina društva brat dr. Koščina Mato, zahvalio se na mnogobrojnoj poseti, te istaknuvši u kratkim pote-zima ideje i ciljcve Sokolstva, i nagla-sivši moralno i etičko vaspitanje dece i naraštaja u Sokolu, apelirao je na roditelje, da šalju svoju decu u Sokol.
Reči brata starešine bile su sa zanosom primljene i popračene aplau-zom.
Zabava je započela s plesom, koji je otvorio s narodnim kolom sreski načelnik brat Nešič. Medu plesnim točkama izvodila su se dva pozorišna komada i to Nušičeva mala scena: »Dva lopova«, te komedija »Strah« od ne-poznatog autora. Nakon odigranih komada nastavilo se je s plesom.
Župa Novo mesto IZ ŽUPNE UPRAVE
16. marca se je sestal k svoji prvi seji izvršni odbor župne uprave. Brat tajnik Davorin Matko je poročal o številnih dopisih Saveza in župnih edi-nie. Savezna uprava je potrdila novo župno upravo, <ki jc bila izbrana na župni skupščini. Naroči se 100 izvodov Ganglovega »Mladega sokolskega roda«. Obravnavali so se novi primeri protisokolske akcije, ki so se predali SKJ. Na Vestnik br. sokolske župe Karlovec se naroči tudi naša župa. — Sklene se stopiti v stik s Higienskim zavodom v Ljubljani, ki bo v jesenski sezoni v vseh župnih edinicah pričel z zdravstvenimi predavanji.
V	nadaljnjem se je vršil razgovor glede podpor društvom Št. Rupert in Mirna, nakar je po par slučajnostih zaključil brat starosta dr. Vašič sejo.
IZ NOVOMEŠKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
Okrožno načelstvo ponovno opozarja vse br. načelni!ke{ce) na I. zbor okrožja, ki se vrši v soboto 25. t. m. ob devetih dopoldne v telovadnici novomeške osnovne šole. Prinesite s seboj telovadno obleko in čevlje!
IZ MIRENSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
Po sklepu I. zbora okrožja sklicujem za nedeljo 2. aprila t. 1. v Trebnjem zbor društvenih načelnikov in načelnic okrožja ob Vi8. uri na Marofu. Spored je obširen in deljen na dopoldan in popoldan. Popoldne se nadaljuje ob 15. uri. Ob pol dveh pa se vrši zbor vseli društvenih prosvetarjev. Ker bo ta zbor zadnji pred pokrajinskim zletom in okr. zletom, zato pričakujem polnoštevilno udeležbo. Pre-čitajne dobro zadnjo Ш. in novo IV. okrožnico, na katere ponovno opozarjam.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO SARAJEVO
Sokolsko društvo Novo Sarajevo održalo je u subotu 4 marta o. g. svečanu akademiju, koja je moralno i ma-terijalno vrlo dobro uspela. Pred pri-lično velikim brojem posetilaca izvedeno je nekoliko lepih tačaka. •
Simboličke vežbe, koje su izvodila muška deca i muški naraštaj, nisu dale sasvim đobar utisak. Tako da muška deca svoju vežbu »Mala obrana« nisu izveli onako, kako se to od njih oče-kivalo, dok su naraštaj ci »Veselu pe-torku« malo bolje izveli. Diletantska sekcija je s mladim diletantima, koji večinom po prvi put javno nastupaju, sasvim zadovoljila tako, da su dva pozorišna šaljiva 'komada vrlo lepo izveli. Tako su dobili jak polet u ovomc prav-cu, kojega bi trebali i dalje stalno da
drže. Za vreme pauza svirao je tam-buraški zbor više koncertnih komada.
Samo društvo je marljivim radom proširilo svoj krug rada u biižu oko-iicu.
SOKOLSKO DRUŠTVO TURBE
Ovo mlado društvo pokazuje sve jasnije znakove laganog, ali ste dub-ljeg i svestranijeg napretka. Članstvo je sve mnogobrojnije, a rad svestraniji
i	intenzivni ji. Pre nekoliko dana je društvo opet priredilo lepu zabavu, a interesovanje je ovog puta bilo udvo-stručeno. Vrlo je malo meštana koji još nisu članovi društva. Društvo se več sprema da osniva svoje čete u okolnim selima. Na poslcdnjoj priredbi povedena je pred nesokolskom publikom ponovno reč o poslanici Ka-toličkog episkopata i to u obliku jed-nog objektivnog referata. Prisutni su se s oduševljenjem složili s predava-čem, isto talko kao što su pri kraju programa burno pljesikali dobro uspe-loj izvedbi »Kneza Ive od Semberije«. Društvo ima prilično dobar mešoviti zbor, koji je na pomenutoj priredbi uspelo izveo nekoliko pesama (sve sokolske sadržine). I deca su uzela uče-šča u programu time. što su izvela dijalog i jednu deklamaciju.
SOKOLSKA ČETA GORNJI VAKUF
Dne 7 marta ove godine na roden-dan pretsednika bratske Čchoslovačke Republike br. T. G. Masarika, održao je prosvetar ove čete br. A. Reić predavanje: »Brat Masarik«, u mesnoj Islamsikoj čitaonici pred skupljenom bračom i sestrama. Predavanje se ugodno dojmilo svakoga, jer nam je brat prosvetar prikazao velikog brata Masarika, kao Sokola, državnika, sociologa i uzgaiatelja.
шшшшшшшштшшшвшшввшшшшт
Pređnjak traži nameštenje
Apsolvent savezne prednjačke ško-le traži nameštenje kao trg. pomočnik vešt prodaji kolonijalne, žitarske, gra-devno robe, ili kakvo drugo pogodno mesto. Spreman vodenju dece, naraštaja i članova, te dobar organizator. Obvezuje sc, da če se posvetiti samo sokolskom radu. Ide u svako mesto u državi. Upite slati na Sokolsko društvo Virovitica (Savska banovina).
Kupuju se ručo
Sokolsko društvo u Uljaniku želi kupiti ruče, pa ako koje sokolsko društvo imade i želi prodati ruče, to se mole bratska sokolska društva, da pri-pošalju svoje ponude uz naznaku cene Sokolskom društvu u Uljaniku (Sav-ska banovina).
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO STARIGRAD NA HVARU
Dne 25 februara priredilo je ovo društvo svoj godiš, ples, koji je uspco u svakom pogledu, iako je samo mesto i okolica pogodena ekonomskom krizom radi slabe cene i prodaje vina. Ples je održan u svim prostorijama Jugoslavenskog doma. Plesna dvorana bila je naročito ukusno dekorirana po bratu Bartulu Petriču, akademskom slikaru. Na plesu je svirala Narodna glasba i Des naizmence. Čitava dvorana s posetiocima, a naročito brojno zastupljenim članovima u odorama i ostalim kategorijama, odavala je lepu, veselu, skladnu i živopisnu sliku.
Dne 12 marta održana je proslava rodendana brata dr. T. G. Masarika. Na počasnom mestu bila je istaknitta svečarova slika. Na proslavi je sudelo-vala Narodna glasba, koja je otsvirala više patriotskih kamada pre i posle predavanja. Proslavu je otvorio brat prosvetar J. Zaninovič, istaknuvši kratko značaj održanja ove proslave, pa je pri tom pozdravio brata V. Kancira pozvavši ga, da održi svoje prvo najavljeno predavanje. Brat Kancir je lepo prikazao bogati život brata sve-čara izabravši najinteresantnije momente iz života i rada brata dr. Masarika istaknuvši osobite momente koji su u uskoj vezi s našim nacionalnim životom.
Na predavanju je bilo prisutno 115 slušalaca, koji su naivečom pažnjom saslušali predavača, koji je uspeo da zainteresira slušaoce za predmet i da to interesovanje održi za čitavo vreme predavanja. Predavanje je završeno sa sokolskim pozdravom predavača i slušalaca bratu dr. Masariku sa »Nazdar
—	Zdravo«.
Zaključkom prosvetnog odbora održače se tekom meseca marta krači nagovori pred vrstama svili kategorija
o	značaju rada brata dr. Masarika.
Isti dan pre podne održan je roditeljski sastanak na ovdašnjoj Gra-danskoj školi, na kojem je uzeo reč i brat Kancir, nastavnik te škole, održav-ši predavanje pred 60 dačkih roditelja: »O potrebi sokolske tjelovježbe za školsku mladež«.
Župa Su&ak - Mijelca
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV f Brat Škalamera Ivan
U utorak dne 7 marta pokopan je na mesnom groblju sv. Lucije uz ogromno učešće brače i sestara пабеца društva i ostalog gradanstva naš uva-ženi brat Škalamera Ivo, tajnik sreza, istarski izbeglica, koji je u našem Sokolskom društvu pre oboljenja obnašao nekoliko godina čast revizora. Pokojni brat je bio i član mnogih kulturnih i nacionalnih društava.
Oko lesa mrtvoga našeg brata oku-pili su se naši članovi, da ga nose, da ga isprate do poslednjega počivaliSta. Ona duga žalobna povorka na čelu s glaz-bom »Graničar«, čije ie bio član, naj-boljim je svedokom, koliko je bio čaščen i voljen medu bračom i sestrama I medu Kastavcima.
Na groblju u ime društva oprostio se od pokojnog br. Ivana dirljivim govorom br. prosvetar M. Buzdon, istaknuvši pokojnika kao dobroga oca, kao uzor činovnika i kao odličnog Sokola
i	nacionalistu. Iza ovog govora glazba »Graničar« otsvirala je žalobnicu, a mešoviti zbor našega društva otpevao je nadgrobnicu.
Brate Ivane, laka Ti bila ova ju-goslovenska zemlja, jedini komadič oslobodene Tvoie domovine Istre, koju si tako žarko ljubio 1
SOKOLSKO DRUŠTVO OMIŠAL3
Naše Sokolsko društvo prenulo se iz sna. Iza gotovo dvogodišnjeg stat-kog spavanja ponovno je proradilo i to vrlo zavidno. Dolaskom u Omišalj br. dra. Uraviča, koji je znao da zagreje klonule duhove našega društva, beleži naša jedinica znatnih uspeha. Kao naručena došla je k tome još i poslanica Katoličkog episkopata, koja je prodrmala i poslednjeg »Tomu«.
Več koncem prošle godine htelo sc da pročisti naše sokolske redove, ali svaiki sc je branio da ga se dotalkne sokolska metla. Glavna smetnja ležala je na starom odboru, koji je svoju odborsku dužnost shvačao površno ili pak nikako. Biranjem novog odbora u januaru o. g. i tome je nedostatku do-skočeno. Novi odbor u koji su išli brača: Bratonja, Turato N. i L, Alba-neže, Garapič, Kraljič, dr. Uravič i dr. jamči nam, da če sokolski rad našega društva ponovno poikročiti čvrstim (korakom napred i ponovno se popeti na ovu visinu na kojoj jo stajao u prvim godina svoga osnutka, kada je služio za uzor svima jcdiuieama naše župe.
Osobito se jak rad opaža na pro-svetnom polju. Uz lep broj održanih priredaba prosvetnog karaktera, osnovan jc prosvetni odbor društva, tam-burački zbor, sastavljen večinom iz redova starije sokolske dece, pevački zbor, uredena je knjižnica i čitaonica. Admistrativni rad potpuno je pre-ureden i postavljen na čvrstu osmovu. Gospodarska st ra na društva uredena jc baš pohvalno. I tehnički je rad do-nekle ureden i nadamo se, da če do-skoro i on biti na doličnoj višini. Bla-gajničko poslovanje društva teče fllat-ko otkad je u rukama prokušanog i požrtvovnog br. Albaneže-a.
Sokolska ideja zauzima sve jačeg korena u našem mestu, ljudi su sa Sokolom vrlo zadovoljni i od njega mnogo očekuju. Zadatak je samo i dužnost novog odbora da sokolski nastavi sa započetim radom i da opravda zahteve
i	želje naših sumeštana. Ustrajati zna-či pobediti! Ubedeni smo, da je naše društvo u rukama ponajboljih i da ne-če više usnuti »snom pravednika«.
Bemin.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Otočko sokolsko okružje u župi Sušak-Rijeka sačinjavaju Sokolska društva Rab, Pag, Novalja i Sokolska četa Jablanac, dakle društva na otoku Rabu
i	otoku Pagu sa četom u Jablancu pod Velebitom. U nastojanju suradnje i što jačeg zbliženja između ovih sused-nih društava ukazuje se potreba da se ova društva što češče medusobno po-sečuju raznim nastupima tehničke i prosvetne naravi. Tako je dana 18 nrnr-ta o. g. nastupilo Sokolsko društvo Pag sa svojim diletantima u Rabu u lepom Sokolskom domu Miroslava Tirša. Diletanti paSkog Sokola davali su šaljivi igrokaz u tri čina od O. Jovanoviča: »Tasa beogradski laf ili Don Juan«. Svi su diletanti nastupili dobro i vladali su svojim ulogama, i svatko je u pojeai-nim momentima dao bitne oznake svoje ulogc. — Diletanti stigli su u Rab u subotu u jutro parobrodom, a vratili su sc kučama u nedelju po podne nakon Sto su razgledali Rab i okolicu. — Sada kada imamo lepe i dobre parobrodske veze nema velike smetnje za medusobno posećivanje društava unutar sokol-skog otočkog okružja, pa je požel jno da učestaju ovakvi poseti, koji neka bi bili okrunjeni i jednim okružnim sokolskim sletom.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD n/m
Sokolsko društvo Biograd n/m priredilo je u nedelju 12 marta 1933 izlet u Nevidane na otoku PaSmanu, gde se
je toga dana osnivala sokolska četa. Iz Biograda je i pored dosta jakog vetra na moru otputovalo motornim bro-dom za Nevidane (motorni brod stavio je besplatno na raspolaganje Benič Ksaverijo iz Nevidana) oko 150 izletnika na čelu s upravom društva i dru-štvenom glazbom. Motorni brod stigao je s izletnicima u Nevidane u 10 sati, gde je bio Sokolima prireden veliean-stven i neočekivan doček. Par časaka iza toga stigao je s članovima sokolskih četa Tkon i K raj, te društva Pašman, j drugi motorni brod (besplatno ustup-ijen po vlasniku Kraviču) na kojem se naložilo oko 130 izletnika. Dočekti je prisustvovala korporativno novoosno-vana četa Nevidane-Mrljane, školska deea na čelu s učiteljicama i svi ostali seljani. Iza toga formirala so povorka na čelu sa sokolskom glazbom, i uz zvonjavu zvona i gruvanje mužara upu-tila se prema selu. Povorka se zaustavila pred velebnim slavolukom. Tu je nazvao dobrodošlici! Sokolima jedan dečak, član podmladka Sokolske čete Neviđane-Mrljane, veoma lepim rečima
i	uručio članu uprave Sokolskog društva Biograd n/m Vjekoslavu Štrekelju kitu cveča. Spomenuti član uprave za-hvalio se mališanu s nekoliko dirljivih reči. Povorka je tada, prač en a zvukovi-ma glazbe, krenula oko sela dok se nije ponovno zaustavila pred crkvom, gde je bio odreden razlaz. U tom trenutku stiglo je iz obližnjeg sela Bani 30 članova tamošnje sokolske čete. Celo je selo bilo okieeno zelenilom i državnim zastavama. Za vreme povorke palo je bezbroi poklika Kralju, Prestolonasledniku Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu. Uopee oduševljenje je bilo nezapam-ćeno.
Za članove uprave društva Biograd, četa Tkon, Kraj i Banj te društva Pašman, priredila je četa Nevidane-.Mrlja-ne banket, kojemu je osim spomenutih prisustvovao i veleč. Don Ante Letinić, koji je tom prigodom održao lepi patriotski govor, u kojem je iskazao svoje uspomene na sokolovanje u Zadru, gde je još kao dak prisustvovao raznim sokolskim manifestacijama.
U 2 sata održala j sokolska glazba pod ravnanjem svog vrednog kapelnika br. Heger Karla, na seoskom trgu kon-cerat, s biranim programom. Iza koncerta održan je zbor na kojem se kon-stituisala uprava čete Nevidane-Mrljane. Na zboru su govorili: Milan Ražcm, načelnik društva Biograd, starešina čete Nevidane, član uprave društva Pašman Vigato, član čete Banj seljak Penjalov Joso, koji je održao dugi i na divlje-nje sviju prisutnih neobično lepi govor, te konačno Don Ante Letinič, koji je svojom pojavom izazvao kod prisutnih burno pozdravljanje. Za vreme govora bio je često prekidan od razdraganih Sokola. U svom govoru osvmuo se ponovno na sokolovanje u Zadru.
Nakon ovoga počeli su se gosti spremati na lade da ponesu sa sobom utiske najsrdačnije bratske ljubavi, ko-ja je moguča samo u kolu sokolskog bratstva.
Žeipa Varaždin
ŽUPSKA GLAVNA SKUPŠTINA
Uprava Sokolske župe Varaždin saziva u smislu § 9 Pravila župsku giav-nu skupštinu, koja če se održavati u nedelju, dne 2 aprila 1933 g. u 11 sati u gradskoj vežbaonici u Varaždinu.
Dnevni red skupštine:
1) Izbor dvaju članova za overov-Ijenje skupštinskog zapisnika;
2) Pozdrav starešine;
3^ Izveštaji funlkcionara župe;
4) Predlog o višini župskog doprinosa;
5) Predlog proračuna;
6) Predlog T. O. glede održanja okružnih sletova;
7) Podnašanje predloga upravi Sa-veza za imenovanje članova uprave župe, revizora i suda časti;
8. Eventualija.
Pravo glasa na skupštini imaju zastopnici društva (na stotinu članova, sa seoskim četama, po jedan zastopnik te na višak od 50 članova također jedan) i članovi uprave župe.
Ako sc u odredeni sat ne sastane dovoljan broj održače se skupština istoga dana i s istim dnevnim redom za sat kasnije.
Eventualne predloge, o kojima bi imala skupština doneti zaključke, valja dostaviti upravi župe 8 dana pre skupštine.
Uprava župe.
Župa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠAID
Sokolsko društvo Bašaid priredilo je dno 12 marta o. g. selo, sa sledečim programom: 1) »Zavičaju«, pevao muš-ki podmladak; 2) »Blagosloven teret«, pozorišnl komad u 1 činu od Jovana Udickog, izveo muški podmladak; 3) »Baš nasred našeg sela«, pevao muški podmladak; 4) »Čarobni cvet«, bajka u 1 činu od Mih. Sretenoviča, prikazi-vao muški i ženski podmladak; 5) »Kad je Maksim čuvo stado« — deklamacija;
6)	»Seka uči s lutkama«, monolog od Jovana Udickog; 7) »Od Bosne se ...«, pevao muški podmladak; 8) »Bolna leži«, od Zmaja Jovana Jovanoviča — deklamacija.
Program ovoga sela je spremila s. prosvetar Olga Gavrilovićeva. Izveden je dobro i pružio veselost, raspoloženje
i	prijatnu razonodu dečjim roditelji-ma, starijima, podmladku i naraštaju. Naročito se mnogo svidela svima bajka: Čarobni cvet« i monolog: »Seka uči s lutkama«.
Župa Zagreb
SOK. DRUŠTVO JASENOVAC
Dne 12 marta o. g. osnovana je Sokolska četa u selu Mlaki, opštine Jasenovac. Na konstituirajučoj skupštini održao je predavanje o »Značenju Sokola na selu« starešina jasenovačkog Sokolskog društvo dr. Madirazza. Mi-sao o osnivanju Sokola u Mlaki prim-Ijena je s najvećim oduševljenjem. Treba istaknuti da dosada u tom selu još nikada nije postojala sokolska organizacija. Oko Sokolske čete u Mlaki se okupilo sve ono, što je najnaprednije
i	najbolje u selu. Čoveku srce raste, kada vidi tu seosku omladinu ozbilj-nu, trezvenu, a ipak punu nutarnieg žara i želje za napretkom.
Dok imamo ovakve omladine na selu, ne trebamo se bojati budućnosti. Ovo je ujedno i dokaz kako sokolska misao prodire i u najzabitnija sela bez ikakvog vanjskog pritiska snagom i privlačivosti svojih načela.
U upravu društva izabrani su: Milan Šalindrija, starešina; Ilija Šalindrija, tajnik; Duka Malbaša, blagajnik; Vaso Savanovič, zam. starešine; Mitar Šalindrija, načelnik.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK
Sokolsko društvo u Sisku priredilo je u nedelju 12 marta proslavu u po-čast br. dr. T. Masarika, pretsednika bratske češkoslovačke države.
Prigodno je predavanje održao br. M. Hraste u kojem je prikazao Masarika kao velikog Slovena, državnika i filozofa.
Predavača je publika sa zanimanjem pratila i nagradila ga sa zasluženim aplauzom. Posle predavanja razvila se animirana zabava.
SOK. ČETA U CER. ŠUMETLICI
U selu Cer. Šumetlici po želji samih seljana, a uz pomoč matičnog društva Nova Gradiška, osnovana je Sokolska četa. Bratska župa Zagreb imenovala je ovu izabranu upravu čete: starešina Simeon Durič, zam. starešine Dragoljub Dragojevič, tajnik Ilija Tes-lič, blagajnik Petar Majstorovič, načelnik i prosvetar Ilija Smoljenovič, te revizori Stevan Ugrešič i Joco Marič.
Četa ima 63 člana i 10 članica, pa prema raspoloženju članova ima nade, da če ova 12 četa našega društva moči s uspehom raditi. Dovoljnu garanciju za rad pružaju nam agilni starešina čete br. Durič i načelnik čete br. Smoljenovič, mesni učitelj, koji za sada radi s tambu račkom sekcij om čete, dok ne nastope topliji dani da se može vani vežbati. Đ. V.
SOK. ČETA MAJSKE POLJANE
Ova četa priredila je 2o februara
o.	g. pokladnu zabavu u osnovnoj školi sa sledečim programom: 1) Pozdravni
govor br. staroste Miloše Pribičeviča. mesni sveštenik; 2) Sviranje državne himne, svirao tamburaški zbor Sokolske čete; 3) Deklamiranje pesme »Os-tajte ovdje«, jedna učenica; 4) Brača; 5) Igrokaz »Seljaci u gradu«; 6) Igranje narodnog kola u narodnim nošnjama,
Ovo je druga priredba ovc Sokolske čete, gde su brača i sestre pokazale mnogo smisla i volje.
Sve tačke programa izvedene su vrlo lepo, a naročito igrokaz »Seljaci u gradu«. Zabava je bila vrlo lepo pe-sečena sa sela i grada. Zato našim gostima iz Gline, Petrinje i ostalim, koji su našu svečanost uveličali a i mate-rijalno pomogli našu četu, iskazujemo i ovim putem najlepšu zahvalnost
SOKOLSKA ČETA PODSUSED
Sokolska četa u Podsusedu održala je 12 marta proslavu »Štrosmajerovog dana« pred punom dvoranom sakuplje-
nili članova kao i lepim brojem mc-
štana.
Nakon pozdrava starešine brata -1'išera, koji je istaknuo važnost ove proslave, sledile su recitacije o Štros-majeru i čitanje pojedinih odlomaka -iz zbirke biskupove — sve uvežbano po prosvetaru sestri Čubelič. Pevanjem zbora sokolskog podmladka rukovodio je potstarešina brat Car, dok je vrlo uspelo predavanje o životu i radu velikog biskupa Jos. Jurja Štrosmajera održao brat prosvetar matičnog društva prof. Debeljak. Ovo je predavanje bilo više put oduševljeno popračeno po pri-sutnima.
Posle proslave održana je izmedu uprave čete i članstva konferenca na kojoj se je raspravljalo o organizaciji sokolskog rada u Podsusedu, te je medu ostalim zaključeno, da se više puta prirede sastanci s predavanjem iz pojedinih privrednih struka, što su svi sakupljeni sa zadovoljstvom prihvatili.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnlcu
I.	sveska:	E. Gangl: O sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno	delo.
Ш.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer	i	cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Đr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst )
VIII.	a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX.	„ Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin; Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novaki SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
lJugoslovenska Sokolska ZM,atica
Jujubljana, ^Narodni dom	121-12
telefon 25-43 / SRačun Doštanske štedionice JCjubljana 13.831
Водећа
фирма
з a:
Краљевски Дворски лиферанта
МАРИНЧИЋ и ЈАНКОВИЋ
хартију свих врста за пи-caiijO и штампу / Канце-ларијски материјал, тех-нички, цртаћи в школски прибор / Највећи избор иригодмих и корисннх поклона: налив-пера, писаћих гарнитура, портмовеа и т, д.
Генерална заступства писаћих машина UNDERWOOD Машина за рачунање BARRETT и ORIGINAL ODHNER Аларата за умножавање ANDREWS’ROTARY duplicator OPALOGRAPH Систем укоричеиих књига са слобод-ним листовнма KALAMAZOO
Б E О Г P А Д
КНЕЗ МИХАЈЛОВА 26
Телефон: 20-172, 20-647 и 20-759 Брзојави: УНДЕРВУД
Сопствена фабрика за прсраду хар-гије, књиго-везница, картонажа, ра-стрирвица и штампарија / Израда трговачких књига по нацрту у Buiue боја, као и растера за све врсте књиговодства са слободним листови.ма
Сшручна радионица за оправку писаћих машина и налив-иера
180-1
Sokolskim knjižnicama
koje su premalo opskrbljene • omladinskom literaturam,
sokolsko j deci, naraštaju I ostalim«
koji ljube dobru knjigu,
javljamo, da smo produžili s narudžbom Knjižnih zbiraka s popustom od
50%■70%
do 1 mala 1933
S time želimo da pružimo priliku za nabavku jevtinih knjiga također i onima, koji do sada nisu imali na raspoloženju odgovarajućih sredstava. Ko nema popisa naših zbiraka, neka ih zatraži, da mu ih pošaljemo!
Knjigarna Uliteijske tiskarne
Ljubljana, Frančiškanska ulica 6 Maribor, Tyrševa cesta 44
125-12
Есзајг алпака „Берндорф“, апарати за хлађење (Eiskasten) н француски шпорети
Највечи избов, најјефтиније цене у
ГВОЖЂАРИ „МАЈДАН“
БЕОГРАД, ВАСИНА 2 ДО ПОЗОРИШТА
128-1
ГРАНД ХОТЕЛ ПЕТРОГРАД
Б Е О Г P А Д !-......
Хотсл првог рсда са 100 удобно меблнраних соба са топлом n хладном водом, купатилима, централним грејаљсм и сопствспим електричнпм осветлешсм. — Ресторан са првокласном домаћом и страном кујном н одличшгм пићсм. Сваке вечери концсрат од
18V2 до
24 сата
129-
Friporoča se najstarejsa slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkeslikarska delavnica
IVAN BRICEII
LJUBLJANA, Dunajskacesta 18 ”
Strokovna izvršitev telovadnega g orodja. Delo solidno,cene zmerne ^
Sušak
Na najlepšem položaju,
O tvor en čitavu gođinu I Ci jene umjerene. M Kupalište besplatno.	—1|
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M.DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 39
Kr. dvorski dobavljač
Za kratko vrijeme izaći će iz štampe novi cijenik za lakoatletske sprave sa najpovoljnijim cijenama. • Najveće poduzeće za izradbu svakovrsne športske robe.
122-11
Filijala: Beograd
Balkanska ulica st. 24
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Paičiić
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije	„	.	,	_
J	P^tačn	Hotel	Ргага
Naslov za brzojavke: „Trikotaža" Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77 Telefon 2-61-01
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za iavni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ". Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako ”	zmerne. — Za točno in Solidno izdelavo jamčim.	■
120-13
Sokolski
glasnik"
„S o k o“
„Sokolič" i
Našu
radost
СЈШШШ
m тт siei
Sever & Komp 1
Ljubljana
»Spomen - Mince«
■' thsere ...  :-==
za osvečenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje
MIUKO ŠMAT. graver Beograd, T e r a z ij e 1
e	123-12
KtlfElE
,n&t rta/Sel
шшта-9 iu
12 i—12
hi'aje Savez Sok  kraljevine Julije (E.Gaugl)• Glavni i odsovorni nr.dnik Stjepan č.lar.Uretoj« ReJak.^ ^k.Tiak. US.eU.ka H.karna (preU.avaik Fr,n« š.vnkel]); svi u Ljnkijani