Poiterina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.
^OKOLOM
GLADILO -SAVEZA SOKOLA KRALJtVINt . JUGOSLAVIJE		
v Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote ♦- Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 22 maj 1937 God. VIII ♦ Broj 15
V pokrajinski slet u Skoplju na Vidovdan o. g.
Rad sletskog odbora i njegovih oiseka
Skupšiina Saveza SKJ mogla bi se odgcditi i za sepfembar
Izvestili smo več u prošlom broju našega lista, da je odlukom sednice izvršnog odbora Saveza SKJ od 8 o. m. godišnja skupština Saveza SKJ, ko-ja je imala prvotno da se održi 39 o. m., odložena do posle pokrajinskog sle-ta u Skoplju te predvidena da se održi, kao i svi sastanci u 'vezli s ovom skup-štinom, dne 16, 17 i 18 jula o. g.
Tim povodom nekoje sokolske župe uputile su Savezu SKJ obrazložene pret-stavke, da je držanje savezne skupštine u mesecu julu neophodno iz mnogih razloga pa stoga predlažu ,da kad se več skupština neče održati 30 maja, da se onda ista odloži sve do početka septembra.
Savez SKJ obratio se stoga ovili dana sviin župama s upitom, da li žele da se savezna godišnja skupština i sa-vesni skupštinski sastanci održe kako je Predvideno polovinom jula ili pak da se odlože do početka septembra.
Obzirom na veoma veliku zauzetost mnogih župa s brojnim priredbama, koje se ponajviše održavaju u mesečima junu, julu i avgustu, kao i obzirom na mnoge druge razloge koji onemo-Sućuju mnogim delegatima pojedinih *uPa da u julu učestvuju saveznoj skup-stini, vrlo je verovatno da če ista biti °dgodena do početka septembra o. g.
Komitet ministara za izradu zakona o upravi fizičkog vaspitanja
Na sednici Ministarskog saveta dne 13 o. m., na predlog ministra za fi-zičko vaspitanje naroda d-ra Josipa Ro-giča Ministarski savet odredio je komi-tet ministara za izradu zakona o upravi fizičkog vaspitanja. U ovaj komitet su ušli ministar za fizičko vaspitanje dr-J- Rogič, ministar pravde dr. N. Subotič, ministar prosvete D. Stošovič, ministar vojske i mornarice general Marič, ministar socijalne politike i narod-nog zdravlja D. Cvetkovič te ministri bez lisnice dr. Behmen i dr. Krek.
Svečano razviče sokolske zastave koju je darovao i kojoj če kumovati N j- Vel. Kralj Petar II
izvršiće se na sletu Sokolske župe Novo Mesto dne s i 6 juna o. g. prigodoni proslave ss^odišnjice Sokolskog društva Novo Mesto
Sokolska župa Novo Mesto priprema se na svoje veliko slavlje. Naime dne 5 i () juna o. g. župa priređuje, pri-Rodom svečane proslave 5()-godišnjice Sokolskog društva Novo Mesto, svoj župski slet.
Ovo slavlje Sokolske župe Novo Mesto dobija svoj naročito veliki značaj time, što če se na ovome sletu prigo-doni zlatnog jubileja Sokolskog društva Novo Mesto razviti i osvetiti sokolska zastava, koju je blagoizvoleo darovati i kojoj če kumovati Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II.
Sokolska medusavezna fakmičenja u Pragu
Dne 13 jula o. g. održače se u Pra-Su takmičenja vrsta Ceškoslovačke obce sokolske, Saveza poljskog Sokolstva i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na ovim medusaveznim takmičenjima učestvovače s jednom vrstom od 6 vež-bača.
Za V pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji če se održati u Skoplju na Vidovdan o. g., vrše se najužurbanije sve potrebne pri-preme.
Pročelnici svih otseka sletskog odbora, uz pomoč svojih saradnika, na-stoje da što energičnije svršavaju pri-premne poslove za slet. U mnogim ra-dovima dosta se napredovalo. Pošto su projekat stadiona i predračun za iz-gradnju njegovu več gotovi, te je u vezi s tim bila raspisana licitacija, u najkračem vremenu otpočeče građenje čim se od bratskog Saveza dobije prvi deo odredene za slet sumie i budu rešena nekoja formalna pitanja. Hitna pitanja i važni poslovi bili su razlog da je savezni načelnik brat dr. Alfred Pihler posetio sletski odbor koji je zajedno s njim održao važnu kon-ferenciju i doneo potrebne odlitke. Savezni načelnik se na licu mesta uverio šta se dosad uradilo za pripremanje sleta. Več je gotov sletski plakat, iz-raden u Skoplju u o boja. Plakat je izradio akademski slikar Petar Bibič. Slika je uspela i plakat potpuno odgo-vara idejnoj i umetničkoj svrsi.
Zdravstveni otsek
Vodeči računa o torne ,da sletski dani padaju u tople letnje dane, kada kod nas ovde u Skoplju ima dosta pobole-vanja u opšte^ a da s druge strane naše Sokolstvo na jugu, kako vežbači tako i članstvo, vrlo često ne raspo-laže potrebnom medicinskom, i higijen-skom kulturom, te se često od mnogih bolesti ne umeju sačuvati, zdravstveni otsek radi na jednom opširnijem uput-stvu u vidu propisa ili pravilnika, koje-ga se svi vežbači i članovi imaju be-zuslovno pridržavati za vreme putova-nja do sletišta i bavljenja u Skoplju, te če se ta uputstva kroz 5-6 dana izdati i preko sletskog lista i objaviti.
Zdravstveni otsek preduzeo je korake, s obzirom na teškoče i oskudicu stanbenih i smeštajnih prilika u Skoplju, koje če se bez sumnje za vreme sletskih dana osečati, da se ovome odboru stavi na raspoloženje za goste sa strane novo-podignuti i skoro dovršeni paviljon državne bolnice u Skoplju.
Na traženje zdravstvenog otseka Mi-nistarstvo vojske i mornarice dalo je odobrenje da se za vreme sletskih dana stave na raspoloženje 2—3 automobila radi prenosa obolelih vežbača i članova, kao i radi eventualnih nesrečnih slučajeva, time če sanitetska služba za vreme sletskih dana biti znatno olak-šana.
Sokolstvo u
Sokolska misao u Južnoj Srbiji, pod turskom vlašču i pred oslobodenje, bila je poznata i do pojave sokolskih društava u pojedinim naprednijim me-stima ove pokrajine. S njome su bili upoznati mnogobrojni južnosrbijanski o-mladinci koji su učili škole u Beogradu, pa su mnogi medu njima bili i aktivni članovi sokolskih društava slo-bodne Srbije. I pored najbolje volje i svojstvene im odlučnosti i rodoljub-lja, ti južnosrbijanski omladinci nisu mogli, sve do 1908 godine, ništa u-
Stanbeui otsek
Članovi stanbenog otseka sa svojim pročelnikom bratom Petraškovičem sve-srdno su pristupili pripremama za sme-štaj Sokola — gostiju.
Izvršen je popis svih školskih zgra-da za zajedničko stanovanje. Zgrade su sa svima prostorijama pregledane i iste svojom higijenskom izgradnjom mogu poslužiti za prijatno odmorište prispele brače. Medu ovim zgradama ima i internatskog uređenja pa če na taj način nekoliko stotina Sokola dobiti čistu i lepu postelju.
Kako če na slet stiči 15—20.000 Sokola, odbor je u nemogučnosti da svakom bratu i sestri u zajedničkom ko-načištu spremi jastuk i pokrivač, pa se skreče pažnja brači da te najpotreb-nije stvari ponesu. Za prenos prtljaga osigurana su besplatna prevozna sredstva od železničke stanice do stana i obratno.
Da bi prevoz i dolazak do stana Ho što brži i lakši, izvrš|ena je podela stanova po reonima. Tako če svaka župa sa svojim društvima i seoskim četama biti smeštena po mogučstvu u jedan reon.
Isto tako stanbeni otsek se postarao i za privatno stanovanje po hotelima, svratištima i privatnim kučama. To se postiglo zahvaljujuči predusretljivosti gradana, te če se moči smestiti svu blagovremeno prijavljenu braču.
Dečji i naraštajski dan na sletu u Skoplju
održaće se zajedno 13 juna
Dečji dan nije predviden u programu V pokrajinskog sleta u Skoplju. On se održava zajedno sa naraštajskim da-nom 13 juna t. g. Nastup je obavezan za decu mesnih društava iz Skoplja i okoline Skoplja. I gosti se primaju.
Pored objavljenih obaveznih prostih vežbi, deca če nastupiti sa dečjim te-lovežbenim igrama. Neke su od njih sastavljene od narodnih motiva, koji se igraju uz pratnju lepe i milozvučne melodije.
Otsustvo oficirima, vojnim činovnicima i drugim vojnim službenicima za slet u Skoplju
Rešenjem Đ.Broj 3243 od 20-P. Go-spodin Ministar vojske i mornarice odo-brio je otsustvo od 24 juna do 3 jula o. g. oficirima, vojnim činovnicima i o-stalom osoblju, koji žele da učestvuju na sletu u Skoplju, s tim da se ovo otsustvo ne računa u redovni godi-šnji odmor.
Južnoj Srbiji
činiti za razvoj sokolske misli na pod-ručju porabljene Južne Srbije. Svaka upadljiva i jača manifestacija nacio-nalnog duha i smera sprečavana je od turskih vlasti kruto i nemilosrdno. Skla-njajuči se za crkvu i uz pomoč diplo-matskog pretstavništva sprva Rusije a zatim, od 1889 godine, i Srbije, jedino se na prosveti moglo dosta učiniti, pa i to sa puno požrtvovanja, veštine i dovijanja. llprkos neverovat-nim sinetiijama turskih vlasti i tudin-ske prepredene i potkupljivačke pro-
pagande, nacionalna prosveta je doista živo i uspešno napredovala još od tridesetih, a naročito od pedesetih i šez-desetih godina prošloga veka, pa sa nekoliko prekida sve do oslobodenja 1912 godine. S pojavom srednjih i stručnih škola: prizrenske bogoslovije od 1871 g. i gimnazija u Carigradu, Solunu i Skoplju od 1892—1894, zatim i učiteljske škole u Skoplju, narodna prosveta se znatno podiže i u nacio-nalnoj borbi i životu počinju se sve večma isticati domači ljudi sa svim potvrdnim osobinama narodnih posle-;nika' i Horaca.
Tek od 1908 godine, od mladotur-skog prevrata i objave ustavnog stanja, „Hurijeta”, Sokolstvo je moglo, kao javna narodna organizacija, da se razvija i dode do svog pravog izražaja. Sami reformisti i turski nacionalisti liberalnih shvatanja, Mladoturci, sa En-ver-pašom na čelu, prežali su od pojave nacionalizma i oslobodilačkih težnji kod hriščanskih naroda u svojoj zemlji, poglavito na Balkanu. Nevolje stare Turske, naročito česte pobune srpskog naroda još od kraja XVI veka, pružile su im bogato iskustvo ko-jim su se oni umeli da posluže. Stoga su ustavnost i date gradanske slobode svodili više na reči i formalna prava nego na stvarnost i istinsku korist po kulturni i politički život otomanskih hriščanskih naroda.
Pa i pri takvim uslovima, boljim i pogodnijim no što su bili oni pod Abdul-Hamidom i ranije, moglo se, sa potrebnom opreznošču i ustalaštvom, dosta učiniti za presadivanje Sokolstva na južnosrbijansko tlo. Pojmljivo je da se sokolska misao lakše mogla priviti onde gde je nacionalni i kulturni rad bio bolji i uspešniji, gde je narodna prosveta, kroz škole, več bila učinila svoje. Takav je slučaj bio s Prizrenom, Skopljem, Kumanovom, Prištinom, Mitrovicom i još nekojim važnijim sre-dištima. Pojava Sokolstva u večim ili manjim mestima, gde je bilo i našeg življa i naše kulturno-prosvetne akcije, ali gde je tudinska propaganda bila jaka i dovitljiva, silno je otežavana. Pošto je gotovo ceo nacionalno-pro-svetni život bio vezan za naše škole, naročito srednje, kao glavne osovine kulturnog rada i napretka, to je i or-ganizovanje sokolskih jedinica posle proglasa „Hurijeta” zavisilo od sokolske aktivnosti i pregalaštva pojedinih prosvetnih radnika, domačih ili onih iz drugih srpskih krajeva. Stručni sokolski radnici, kao nastavnici gimnastike u srednjim školama, igrali su pre-sudnu ulogu u počecima našeg Sokolstva u tursko doba. U tom pogledu valja naročito istači najvrsnijeg radnika i organizatora, pokojnog Rajka Ka-raklajiča, nastavnika gimnastike u skop-skoj gimnaziji i učiteljskoj školi. Kao da ga sad gledamo pred sobom: sred-njeg rasta, zbiven, širokih pleči, krup-nih ruku, snažan, brkat, živa pokreta i sugestivna pogleda, bistar i otresit.
S pravom se smatrao dušom našeg on-dašnjeg Sokolstva. U oslobodilačkim ra-tovima i delom je dokazao svoje sokolsko rodoljublje...
Samo je delimično tačno, — i to ukoliko se tiče onih mesta gde nam je tudinska akcija činila znatne smetnje,
—	da su prva naša sokolska društva imala, m a n j e ili više, zatvoreni karakter. To stoga što su se, sticajem prilika, ograničavala na učenike srednjih ili stručnih škola koje su imale opšte-žiča, internate. Skriveno od oka turskih vlasti i tudinskih agenata, u tim škol-skim opštežičima, nacionalno-prosvet-
nom i sokolskom akcijom, izgrađivali su se pravi nacionalni karakteri i pre-gaoci, a posle i sokolski radnici koji su se rečju, delom i pregorom zalagali za ostvarenje narodnog oslobode-nja i ujedinjenja. U nekojim mestima, kao što su: Prizren, Priština, Skoplje, Kumanovo, Mitroviča i Pec, Soko je još od samog početka zahvatio, pored školske mladeži, i omladinu iz raznih narodnih slojeva.
Kao i u svakoj akciji šireg zamaha i dubljeg etičkog značaja, i u Sokolstvu su na našem tlu počeci bili skromni, ali i valjani. Školskoj omladini, a posle i onoj mnogobrojnoj izvan škole, sokolska misao je brzo i prisno prija-njala za srce. Iako vremenski srazmer-no kratka ,istorija našeg Sokolstva u ovome kraju, pre 1912 godine, puna je svetlih strana. Za četiri godine do oslobodenja Sokolstvo se u nacional-nom životu ovoga kraja osetilo kao važan preporodni činilac i predvodnik narodni u borbi za ostvarenje nacionalnih ideala. Omladinsko oduševljenje oslobodilačkom mišlju, Dušanovim carstvom, ujedinjenjem sa Srbijom, i do-prinelo je da se prva sokolska organizacija Južne Srbije nazove „Silni”, bez Dušanovog imena koje se nije smelo javno pominjati, a koje se uvek, medu omladinom i u narodu, slobodno (i s ponosom izgovaralo. Odore su bile slične odorama Dušanovaca u Srbiji, i to više po kroju nego po gradi, ali bez kalpaka i perjanica. Nosio se fes. Zato su naši ondašnji Sokoli na sleto-vima privlačili naročitu pažnju.
U Skoplju, kao važnom prosvetnom središtu našem, osobito od kraja o-samdesetih i početka devedesetih go-dina, u kome se osečala i akcija konzulata slobodne Srbije, osnovano je prvo sokolsko društvo 1909 godine ini-cijativom i nastojanjem pokojnog Rajka Karaklajiča, več dotad poznatog so-kolskog radnika i nastavnika, koji je pre toga predavao u Nišu i bio pre-mešten u Južnu Srbiju. Oko te prve sokolske žiže okupiše se ne samo mnogi prosvetni radnici i školska omladi-na, nego i veliki broj gradana, trgo-vaca, zanatlija i dr. Članovi tada o-snovanog srpskog pevačkog društva „Vardar”, uspešno vodenog od strane horovode i nastavnika Pere Iliča, bili su ujedno i Sokoli-vežbači. Srednjoškol-ska omladina gimnazije i učiteljske škole, kao glavni deo Sokolskog društva, vežbala je u školskim prostorijama. Dečje vrste vežbale su u osnovnim ško-lama, poglavito u srpskoj školi u zgradi Metoha na Seravi. Vežbama su veo-ma često prisustvovali i mnogi gra-dani koji su sa velikom radoznalošču pratili novu, sokolsku aktivnost omla-
U nedelju dne 25 pr. m. održana je u maloj dvorani Narodnog doma re-dovita glavna godišnja skupština Sokolske župe Maribor. Skupštini su u-čestvovali pored svih članova župske uprave, 73 izaslanika iz 41 društva (od svih 49) i 16 izaslanika iz 15 četa (od svih 47). Uoči skupštine održana je sednica plenuma župske uprave, na kojoj je raspravljen dnevni red skup-Ištine i predloži za istu.
Skupštini je pretsedavao starešina župe br. dr. Milan Gorišek, koji je prve svoje pozdravne reči posvetio našem ljubljenom starešini Nj. Vel. Kralju Petru II i celom Kraljevskom domu, što je skupština popratila sa burnim trokratnim „Zdravo!” Sa burnim odobravanjem je bio primljen predlog br. starešine, da skupština brzojavno izrazi svoju nepokolebivu vernost Nj. Vel. Kralju, i da se pošalje brzojavni pozdrav Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu. Sa vrlo živim odobravanjem je bio popračen i pozdrav, što ga je brat starešina uputio prisutnome komandantu mesta, peš. brig. generalu Milutinu Milenkoviču i tiašoj hrabroj vojsci, kao i pozdrav br. špicaru, delegatu br. Sa-vežia i starešini bratske Sokolske župe Kranj.
Zatim je skupština odala poštu vr-lome Sokolu pokojnom zameniku žup-skog starešine bratu dr. Vinku želez-inikaru i pokojnom bratu prof. dr- Ljudevitu Pivku, suospivaču i dugogodj-šnjem starešini naše župe, čije je i-
dine. Otada je i naša nacionalna i prosvetna misao dobila i svoj jači spoljni izraz, svoju vidnu dinamiku koja se, uostalom, onako čojski i junački is-poljila i ranije, u jednom drugom po-kretu — četničkom, od 1904—1912 godine, punom sjajnih momenata pregnuča i pregora. Iako vrlo obazrivo prema turskim vlastima, skopsko Sokolsko društvo je nastojalo da razvije sokolsku aktivnost u svim pravcima, pa je često, na podesnijim mestima gradske periferije, priredivalo i javne časove.
Agilan i pdlučan Sok|o i dobar na-stavnik, pokojni Karaklajič iste, 1909 godine, pregnu na posao da organizuje sokolska društva i po drugim mestima Južne Srbije. Tako je te godine osnovano Sokolsko društvo u Kumanovu, koje su sa uspehom vodila dva rodo-ljubiva učitelja, domorodac Dorde Bo-^inović i Bosanac Milorad Zakič. Svojim životom i radom obojica su po-tvrdili predanost Sokolstvu i ideji na-cionalnog oslobodenja. Sprva četnik u Tankosičevu odredu, a zatim, na So-lunskom bojištu, adutant bataljona, Zakič je 1916 godine poginuo na vrati-ma slobode, na Kajmakčalanu. Zajed-nički javni čas Kumanovskog i Skop-skog društva u Kumanovu na Duhove 1910 godine, o slavi Sv. Trojice, kojorn je prilikom Karaklajič vodio glavnu reč, značio je jednu vidnu manifestaciju sokolskog nacionalno-vas-pitnog rada i napora. Sad su i širi narodni slojevi osetili draži sokolova-nja. Kao što su se u Skoplju pevačko društvo i učenički orkestar nalazili u prisnoj saradnji sa sokolskim društvom, tako ;se i u Kumanovu nacionalno-kul-■turni i društveni život sređsređivao u Sokolu, koji je ubrzo stekao i svoju mu-ziku. Poput skopskog, ovo je društvo sve osetnije napredovalo u svim pravcima svoje sokolske radinosti.
(Svršiče se).
M. F. Jovanovič
Sletska naraštajska značka
me jedno od najsvetlijih u istoriji ju-goslovenskog Sokolstva, i čija smrt znači nenadoknadiv gubitak. Isto tako je skupština odala poštu pokojnim re-vizorima župe Janku Grivcu i Josipu Haleru, br. Antonu Koderu, suosnivaču br. Sokolskog društva Mur. Sobota, bivšem starosti Sok. dr. Ormož br. no-taru Sevniku, i svoj ostaloj brači i sestrama umrlim u toku prošle godine.
U svojoj uvodnoj reči se je brat starešina pre svega zadržao na prilikama, u kojima je naša župa radila u prošloj godini. Naše je Sokolstvo pokazalo svoju nesalomljivu vitalnost i postiglo zadovoljavajuče uspehe, a na-ročito u idejnom pogledu. Završujuči svoj govor brat starešina naglasio je, da Sokolstvo če i dalje produžiti svoj korisni rad u duhu čiste Tirševe sokolske ideologije i jugoslo-venskog narodnog i državnog jedin-stva. Nato se je prešlo na ostali dnevni red.
Čifajfe Sokolski Glasnik!
Širite
sokolsku
štampu!
Važni je predloge u župi u prošloj godini bile su: savezne i župske smučarske utakmice na Pohorju, dan pripravljenosti, opšte župske utakmice za članstvo i naraštaj, otvorenje Sok. doma u Slovenjgradcu, razviče zastave Sok. društva Središča ob Dravi, kao i sletovi nekojih okružja, kojih župa ima 8 (mariborsko, pohorsko, dravinjsko, ptujsko, mursko, prekmurssko, slove-njegoriško' i koruško). Župa je učestvo-vala u vrlo lepom broju i na pokrajin-skom sletu i sav. utakmicama u Subotici, kao i na sletu u Šibeniku, a na olimpijadi su učestvovala brača Štukelj, Primožič i Grilc od kojih je prvi osvojio jedinu pobedu naše države.
U načelničkom izveštaju je do podrobnosti iznesen tehnički rad u župi u prošloj godini,
Prefplaćujfe se na sokolske lisfove!
Za unapredenje tehničkog rad? održani su, osim o-kružnih i društvenih, takoder i opšti župski prednjački tečaj, kao i specijal-ni tečajevi za sve grane telesnog va-spitanja.
Prosečafn broj vežbača u župi je bio: 887 članova, 381 članica, 877 na-raštajaca, 585 naraštajki, 1411 muške i 2322 ženske dece. Od specijalnih te-lovežbenih grana najbolje se razvija smučarstvo, koje gaji skoro hiljadu naših pripadnika. Župski konjički otsek broji 63 člana.
Za 1937 god. bio je primljen sledeči program tehničkog rada: 1) dan pripravljenosti dne 6 maja, na Durdevdan, što je več i izvršeno; 2) u dane 12 i 13 juna župski slet u Mariboru (sa žup-skom akademijomi i utakmicama članstva i naraštaja), u proslavu 30-go-dišnjeg jubileja Sokolskog društva Ma-ribor-Matice; 3) okružni sletovi po svi-ma okružjima, sem slovenjegoričkog, koje če prirediti propagandni izlet na drž. granicu; 4) tajni pešački izleti po okružjima, obavezni za vežbačko članstvo, naraštaj i članove uprave; 5) me-dudruštvene utakmice dece; 6) utakmice u odbojci i košarci; 7) plivačke utakmice; 8) smučarske utakmice; 9) 14-dnevni opšti prednjački tečaj i 7-dnevni tečajevi: za proste gra.be i igre, za pli-vanje, za smučarske vode i 14-dnevno taborenje u Bohinju, združeno sa tečajem za plivanje.
Iz prosvetarskog izveštaja vidimo, da prosvetno delo nije bilo posve zadovoljivo, bar prema izveštajima jedinica. Održano je 95 sokolskih idejnih predavanja, 35 iz istorije Sokolstva, 15 tehniških, 21 zdravstvenih, 12 administrativnih i 26 iz opšte istorije, 17 ze-mljopisnih, 7 socijalnih, 16 iz nar. gospodarstva, 8 o pravilnoj ishrani, 23 op-šta higijenska, 6 o literaturi. 3 predavanja su popračena sa dispozitivima, a 16 filmom. Također su držani i obli-gatni govori pred vrstama o raznovr-sniin aktuelnim temama (2641). Održano je 62 posela, 22 debatne večeri, 153 pozorišne pretstave, 56 lutkarskih pretstgva, 31 kino-pretstava, 8 konce-rata, 35 zabava, 12 igranki, 28 svečanih proslava, 18 akademija, 37 pešačkih izleta. Jedinice iinaju u svojim knjižnicama 1815 stručnih i 9315 zabavnih
i poučnih knjiga. Sve jedinice najdostoj-nije su proslavile rodendan Nj. Vel. Kralja i prvi decembra, te održale ža-losne svečanosti na dan smrti blagopok. Kralja LJjedinitelja.
Župski zdravstveni referent je s osta-lom bračom lekarima organizovao le-karsku službu prilikom svih župskih pri-redaba. Samo nekoliko jedinica imaju organizovane lekarske otseke, inače, skoro sva društva i nekoliko četa, i-maju svoje lekare. Po jedinicama je bio veči broj ozleda ali nijedna sa posledicama; umrlo je 25 pripadnika.
Novčani promet župske blagajne (iz-daci i primici) je bio 421,868.78 Din. Vrlo velike teškoče su bile oko ubiranja organizacijskih doprinosa od po-jedinih jedinica. Prema statističarevoin izveštaju župa je imala na dan 31 decembra 1936 god. 49 društava i 48 četa sa ukupno 14,200 pripadnika, i to 4841 člana, 1820 članica, 1008 nara-štajaca, 603 naraštajki, 3083 mušjke i 2755 ženske dece. U prošloj godini je župska uprava raspustila 2 društva i 5 četa, koje več od samoga početka nisu bile u svojem radu dovoljno aktivne. Broj pripadnika je prema onome u 1935 g. opao. Veliki broj pripadnika bio je brisan radi nevršenja svojih du-žnosti, a istupili su, i svi oni, koji nisu bili nikada Sokoli po srcu i kJuši več samo iz ličnih interesa. Ali baš otpada-njem ovih, naši redovi su se pročistili i mi smo postali kompaktniji i jači. Opao je doneklb i broj omladine.
Školske dece osnovnih škola je u Sokolu oko 19%, daka gra-danskih škola 533, a srednjoškolaca je 565. Sokolskih domova i vlastitih so-kolana je u župi 19, a letnjih vežbališta 33. U župi je 21 zastava (od ovih 1 ko-njičkog otselkia i 4 naraštajske). Ukupni imetak jedinica vredan je 4,555.(XX).— Din., a dugovi iznose 1,417.000,— Din.
Sve izveštaje skupština je primila je-dnoglasno( i na predlog revizora takoder jednoglasno podelila župskoj upravi razrešnicu za njen rad u prošloj godini.
Zatim je uzeo reč savezni delegat br. Špicar, koji je izručio skupštini pozdrave i priznanje od strane bratskog Saveza župi za njen uspešan rad.
“"to- i opširno se osvrnuo na opšte prilike u kojima	živimlc*	i radimo.
U ime skupštine toplo se zahvalio bratu Špicaru starešina župe brat dr. Gorišek, zamolivši ga da izruči pozdrave i zahvalnost br. Savezui i još posebno br. Ganglu, što je skupština popratila sa živim odobravanjem.
Nato je pročitan radni program S. P.P. župe za sve grane našeg sokolskog rada. Posle krače diskusije i upotpunje-nja, ovaj program je bio usvojen. Iz-medu ostalih bili su primljeni i sledeči predloži: 1) več gore pomenuti program tehničkog rada za 1937; 2) osni-vanje pri župi narodno-obrambenog fonda pok. dr. Ljudevita Pivka; 3) da jača društva uzmu pod svoje okrilje po jednu pograničnu jedinicu; 4) da svaka jedinica mora svake godine nabaviti, prema svojoj brojčanoj snazi, od 1—5 svečanih odora; 5) da se pravilnik za društva upotpuni tako, da svaka četa ima u upravi svoga matičnog društva po jednog svog člana sa pravom odlučivanja; 6) da župski organizacijski doprinosi ostanu isti kao i do-sada; 7) da tokom 1937 god. stupi u život župska sok. zadruga za štednju; 8) predlog sav. skupštini da se uvede poslovna godina od 1 septembra do 31 avgusta; 9) da se dravinjsko okružje pripoji pohorskom; 10) da se oponomoči župska uprava, da po svojoj uviđavnosti može da podnese nužne predloge ovo-godišnjoj saveznoj skupštini.
Zatim se prešlo na biranje nove župske uprave. Buduči je bio samo jedan predlog, aklamacijom su izabrana u u-pravu sledeča brača i sestre:	sta-
rešina dr. Milan Gorišek, I. zam. Ljudevit Kranjc, II. zam. dr. Franjo Šalamun, III. Ivan Rojnik; načelnik Slavo Komac, I. zam. Ciril Hočevar, II zam. Davorin Polič, III. zam. Miloš Ledinek; načelnica Stana Makuc, I zani. Mira Živic, II zam. Stana Železnikar, III zam. Živa Petrovič; prpsvetar dr. Maks Kovačič, tajnik Mihajlo Dojčino-vič, blagajnik Janko Zorko, statističar Friderik Degen, zdravstveni referent dr. Mirko Černič, soc. referent Ferdo Prelog, gospodar Joško Grgič, referent za
Godišnja skupština Sokolske župe Maribor
S.P.P. Josip Mohorko, disc. ref. dr. Torno Turato, građevni ref. Maks Končnik; ostali članovi uprave: peš. brig. gen. Milutin Milenkovič, Franjo Bureš, dr. Slavko Fornazarič, dr. Leo Kac, dr. Rudolf, Kac, Anton Krejči, Ivan Lavrenčič, Rado Lenard, Martin Mastnak, dr. Boris Mihalič, Petar Močnik, Slavko Nišelvicer, Janko Pirc, Anton Požar, prof. Lojze Struna, Gregor 5a-šel, Špes Franjo ml., Ferdo Vigele, dr-Bruno Vajksl, Juriča Zadravec idr. Teodor žbrizaj. Revizori: Drago Kocmut, Joško Hvalenc, Ivan Tomažič, Josip Bratuš i Franjo Pišek. Časni sud: dr. Tomo Turato, dr. Franjo Lipold, Ivan Zemljič, dr. Ivan Jančič, dr. Slavko Farnazarič, Franjo Jukart i dr. Boris Mihalič. Zastavonoša Nace Vidmar.
Posle toga je skupština jednoglasno primila predlog jednog skupštinara, da se župskoj upravi izrazi zahvalnost i priznanje za njen rad.
Pošto je time bio dnevni red skup-štine iscrpljen, starešina brat dr. Gorišek zaključio je skupštinu pozvavšii svu braču i sestre, da ustraju u svom nesebičnom narodnom radu za dobro Kralja i Otadžbine!________________________
Vežbe članstva Saveza SKJ za slet u Pragu 1938
Glazbena pratnja vežaba s kojima če nastupiti članstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na svesakolskom sle-tu u Pragu naredne godine sastavljena je prema za!ključku zbora župskih načelnika i [načelnica.
Ona brača koja žele sastaviti vežbe uz tu glazbenu pratnju treba da se od-mah prijave načelništvu Saveza SKJ.
Žiri za ocenu tih vežaba odrediče zbor župskih načelnika i načelnica. Svaki sastavljač vežaba dužan je svoj sastav uvežbati s najmanjom potrebnom skupinom članstva i vežbe izvesti pred odredenim žirijem. Sve te vežbe Žiri če pregledati tokom meseca avgusta ove godine.________________________________
Cigarete Sokolske Petrove petoletnice
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je od Uprave državnih monopola akt, koiim se izveštava, da je Upravni °<ib6r Samostalne uprave državnih monopola, u smislu predloga Sokolske zuPe Mostar, a s kojim se saglasio i Savez SKJ, rešio, da se za vreme Sokolske Petrove petoletnice za sve sokolske priredbe, za koje to zatraži Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, odnosno njegove podredene ustanove, puste u Prodaju prigodne cigarete „Vardar”, »Drina”, „MoravaV i „Zeta1”.
Ove če se cigarete prodavati po 20 komada. Na cigaretema če umesto re-dovnog otiska biti otisak Sokola sa na-znakom petogodišnjeg razdoblja 1936— 1941 i natpisom „Sokolska Petrova pe-toletnica”. Na kutijama, odnosno omo-tima pored redovne štampe biče otisnut Prigodni natpis u čirilici i latinici „Sokolska Petrova petoletnica — 1936— 1941”.
Za svaku sokolsku priredbu, za koju Savez nade da bi trebalo ove cigarete pustiti u prodaju, potrebno je najmanje mesec dana pre početka priredbe obavestiti Upravu državnih monopola — Odelenje za ргегаДц i ujedno naznačiti tačan dan kada priredba po-činje kao i koliko če dana trajati, a u svrhu da bi se mogle ove cigarete bla-govremeno izraditi i odrediti njihova količina.
Propaganda države na unapredenju telesnog va spila n j a naroda
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda uvelo je radio**predavanja o felesnom vaspitanju i radio-časove telovežbe
Prvo radio~predavanfe održao je minlsfar dr. Josip Rogic o temi „Šport i država"
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda sklopilo je nedavno s upravom be-ogradske radio-stanice aranžman za držanje redovitih radio-predavanja o svim pitanjima športa i telesnog vaspitanja uopšte kao i jutarnjih časova radio-gimnastike. Zadatak ovih radio-predavanja je da se upoznaju širi narodni krugovi s ciljevimia i radom Ministar-stva fizičkog vaspitanja naroda.
Kao prvo ovakvo radio-predavanje održao je prošlih dana ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Josip Ro-gić predavanje o temi „Šport i dtžava”.
U svome predavanju — u kome je najpre istakao, da je problem športa i države bio aktuelan več u davno doba antičke Grčke, te nakon što je govorio o klasičnom grčkom vaspitanju i zatim se ukratko osvrnuo na razvoj telesnog vaspitanja u moderno doba kod velikih naroda a za kojima smo mi u tome pogledu zaostali za skoro sto godina — ministar dr. Rogič rekao je dalje sledeče:
—	Sve do osnivanja Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda bili su kod nas telovežba i šport samo stvar privatne inicijative. Telesnim vaspitanjem bavilo se na jednoj strani Sokolstvo, a na drugoj izvestan broj sportskih klu-bova. Rad tih sportskih klubova u mnogim slučajevima nije ni značio korisnu delatnost u duhu zdravog telesnog vaspitanja. Sportskom pokretu, koji nije imao ni jedinstvenoga vodstva, mogla je zapretiti i u našoj zemlji opšta opa-snost koja postoji i u drugim zemljama i koju je jedan poznati publicista karikirao ovim rečima: „U arenama i igralištima ostače samo još crnci profesionalci i ostali šareni kolonijalci, dok če njihovi beli gospodari sedeti na tribinama, posmatrati i pljeskati, debatirati i navijati”. Ovakav šport, da-bome, telesnom vaspitanju naroda neče koristiti, a ovakvu sportsku orijentaciju, gde se ide samo za senzacijamja i rekor-dima, treba zabaciti. Da se izjasnim konkretno: za državu nije od važnosti snaga jednog iti drugog kluba. Sport-ski ideal države je na drugoj strani: da broj aktivnih sportista bude što veči, te da prede u smučare ili plivače, Sokole ili atlete, futbalere ili planinare i ona publika koja za danas samo po-smatra sportske priredbe.
U pogledu sportske ideologije bila su u našem športu pre osnivanja Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda velika razmimoilaženja. Osim toga broj omladine koji bi učestvovao u Sokolstvu i športu bio je minimalan, nije pre-lazio ni 6% našega naroda. Dok su druge države davale sportskom pokretu energičnog potstreka, dok su mu davale pravac u duhu opšte koristi, ni naša država nije mogla ostati u stvari-ma Sokolstva i športa nezainteresovana.
Sve više i više ukazivala se potreba da dode do saradnje izmedu državnog vodstva i športa, da se šport potpo-miaže i unapreduje onako kako bi mo-gao najkorisnije poslužiti regeneraciji našeg naroda i ciljevima državnog vaspitanja.
Osnivanjem Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda naš je šport postao, više ili manje, jedna grana na drvetu državnih vaspitnih ciljeva.
Ciljevi države u vezi sa telesnim vaspitanjem naroda mogu se odrediti ovako:
Jugosloven, koji se danas vaspitava, neka bi postao* i izobražen i zdrav, bi-star i brz, otporan i istrajan, savršen i lep. Jugosloven budučnosti neka bude sinteza duhovnog i telesnog vaspitanja! U športu neka nauče naši mladiči ceniti svoje zdravlje, šport neka bude posrednik higijene, šport neka bude onaj faktor koji odvodi omladinu iz kafanskog života u prirodu.
Osim toga država očekuje od športa, da če vaspitavati omladinu u borbene, časne i karakterne ljude, koji če biti sposobni za službu otadžbini u miru i u ratu. A ženskim telesnim vaspitanjem država želi da zaštiti moralne i fizičke osobine žene, i da stvori tip majke, koja če negovati decu i koja če se čitavim svojim bičem žrtvovati pro-speritetu porodice.
Govoreči o zadacima koje država na-menjuje športu kao nacionalnom pokretu, ne smem da ne spomenem i pitanje narodne odbrane. Imao sam prilike da vidim kako deca rukuju malim puškama, kako 12-godišnji dečaci vršfe stražarsku službu, kako disciplinovano i ozbiljno maršuju, kako mladiči vrše gadanje i borbe nožem, kako savlada-vaju kretanje bilo na smučkama, bilo motociklu ili avionu, kako rukuju mi-traljezima, telegrafskim aparatima, vrše krokiranja, kako se čalk i devojjke vež-baju u predvojničkoj obuci. U Evropi skoro nema više zemlje u kojoj ne po-stoje različite organizacije, koje gaje telesno vaspitanje u uskoj vezi sa pred-vojpičkom obukom. Time u vezi želim naglasiti staro poznato iskustvo, da su ljudi u sportovima trenirani ne-sumnjivo upotrebljiviji za odbranu o-tadžbine nego li oni, koji su nepo-kretni, spori i slabi. Sa nacionalnog gledišta možemo reči: cenimo smučar-6tvo i planinarenje, biciklistiku i boks, plivanje i veslanje, atletiku i druge sportove takoder i zbog toga, što oni znače jednu korisnu vrstu vojne obuke.
Ipak treba priznati, da bi rad državne telovaspitne inicijative bio skro-man, ako bi se oslanjao samo na po-stoječe organizacije, koje su na žalost brojno slabe. Volju i rezultate de-latnosti Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda mora osetiti narod kao celina. Mislim na zakon o obaveznom telesnom vaspitanju, koji je donesen u duhu gore pomenutih državnih sportsko-vaspitnih ciljeva. Ja želim da se taj zakon po-stepeno sprovede, kako bi se sva ju-goslovenska muška omladina podvrgla jednom sistemu vaspitanja, kome je cilj ^dravlje i imoralna snaga. Vaspitni cilj zakona o obaveznom telesnom vaspitanju mogao bi označiti ukratko: Jugosloven budučnosti neka bude sinteza planski vaspitanog čoveka.
Poznavajuči prilike u zemlji, ja pri-znajem, da ima poteškoča oko sprovo-
đenja novog zakona. Mnoge opštine još nemaju potrebna vežbališta, gde bi se obavezno telesno vaspitanje praktično sprovodilo, a nedostaje nam takoder i dovoljan broj sposobnih in-struktora. Ja mislim, da če se sa do-voljnom merom razumevanja i požrtvo-vanja za zajedničke interese stvoriti i jedno i tirugo. Ministarstvo fizičkog vaspitanja počelo je sa tečajevima koji če osposobiti mesečno po 50 do 100 kva-lifikovanih nastavnika za praznične te-čajeve. Stvoriti vežbališta, to če biti zadatak samih opština. U stranim zemljama postoje zakoni koji obavezuju opštine da moraju graditi velika igrali-šta, prema broju Stanovnika. Ako su mnoge opštine u inostranstvu podvo-stručile u interesu omladine minimum koji je odredila država, ja se nadam, da ni kod nas neče biti ljudi koji ne bi imali razumevanja za najosnovnije potrebe telesnog i nacionalnog vaspitanja. Obzirom na potrebe sadašnjo-sti, a i na potrebe budučnosti, smatram za potrebno potsetiti našu sportsku javnost na gradevinski zakon iz 1931 god. — Ovaj zakon, vodeči računa o izgrađivanju naših gradova, predvida osim ostalih uslova moder-nog urbanizma također i rezervisanje prostora za parkove i bašte, za šu-mice • što je za nas važno, prostorije za dečja i sportska igrališta, plivačke bažene i stadione. U duhu ovpga zakona opštine su dakle obavezne da re-zervišu primerna zemljišta za telesno vaspitanje naroda. U tom pogledu ni u našoj zemlji do sada se nije vodilo dovoljno računa, pa u nekim gradovima nema dovoljno potrebnih prostorija ni za školsko telesno vaspitanje.
Osim javnih vežbališta koja su namenjena najširim slojevima Stanovnika, potrebni su nam također i reprezentativni stadioni za održavanje velikih nacionalnih i telesno-kulturnih manifestacija. Prema našem programu pre svega pri-stupiče se izgradnji velikog i modernog stadiona u Beogradu. To je samo po-četak kome treba da sledi izgradtija stadiona i u Zagrabil, i u Ljubljani, gde je privatna inicijativa pokazala velike rezultate. Moja je želja da izgradimo moderne sportske stadione najpre u našim kulturnim centrima, te da ove gradnje budu tako lepe i savršene da če se i ostali naši gradovi, kao Skoplje, Sarajevo, Subotica, Split i Maribor, odu-ševiti za sličnu sportsku delatnost.
Ja mislimi, i u to sam duboko uve-ren, da bi nerad i pasivnost na polju državnog telesnog vaspitanja pretstav-ljali opasnost za našu zemlju. Mi moramo imati razumevanja za telesno vaspitanja, i ne smemo dozvoliti da nam mesto zdrave omladinske razonode na zelenim igralištima dolazi razonoda grad-skoga života. Graditi sportska igrališta i stadione, potpomagati sportske pokrete, raditi na unapredenju telesnog vaspitanja u našoj zemlji, — to znači polagati granitne temelje srečne na-rodne budučnosti. —
Isključenje i z Saveza SKJ
Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije doneo je na svojoj sednici dne 9 maja o. g. zaključak, da se na osnovu § 30 pravilnika o di-sciplinskom postupku i § 15 tačka 1 pravilnika o sok. društvima, Ivan Pa-če Franov Miroševič, bivši član Sokol-skog društva Vela Luka, isključi iz članstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
U Beogradu je završen prvi tečaj za nasiavnike fizičkog vaspitanja omladine
Zakonom o obaveznom telesnom vaspitanju predvideno je održavanje niz tečajeva, koji če spremiti sposobne lju-de za vodenje nastave obaveznog fizičkog vaspitanja, pa je stoga Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda pristupilo 0rganizovanju ovih tečajeva
Svakog meseca održače se po jedan °vakav tečaj. Pravo učestvovanja na °vini tečajevima imače samo oni re-flektanti koji budu ispunili uslove pred-v'dene uredbom o izvršenju Zakona o. t. v- U prvo vreme ovi če tečajevi trajati ?v'ega po mesec dana. Medutim kako Је ovoi i suviše malo vreme da bi se Prešlo detaljno sve ono gradivo koje je potrebno da zna jedan nastavnik ”zičkog vaspitanja, to če se kasnije ovi tečajevi proširiti na pola godine.
Prvi tečaj održan je prošlog meseca. Za ovaj tečaj primali su se slušaoci sa teritorije Beograda, Zemuna, i Pančeva. Bilo je primljeno svega trideset sluša-laca, večinom sokolskih prednjaka, koji su več bili donekle upoznali sa nasta-vom, jer su bili nastavnici prazničnih tečajeva.
Tečaj je bio ureden na čisto internat-skoj osnovi. U tu svrhu Ministarstvo za fizičko vaspitanje je, sporazumno sa upravom Sokolskog društva Beograd Matica, uzelo prostorije doma Matice, gde se nastava i održavala. Od vojske je dobijen potreban broj kreveta, a tako isto je u domu urederta i kuhinja.
Na tečaju je vladala savršena disciplina. Upravnik tečaja bio je načelnik Ministarstva g. Milivoje Vuk Ara-
V
Učesnici prvog tečaja Min. za fizičko vaspitanje s ministrom dr. J. Rogičein
čić, a starešina tečaja g. Vilim Mesner, tehnički referent Ministarstva.
Što se tiče nastave, uglavnom se predaje ono što treba da zna jedan nastav-nik za što uspešnije vodenje tečaja, na-ime praktično vodenje časova, laka a-tletika, metodika, plivanje, higijena, igre u polju, čitanje karata i poznavanje terena, nastava gadanja, zakon o oba-veznom telesnom vaspitanju, poznavanje eoveka i uredenje vežbališta.
Svako jutro su se održavali praktični časovi, koje je uvek vodio drugi nastavnik. Iz lake atletike se prelazilo na osnovnije gradivo iz trčanja, ska kanja i toacanja. Ipak za ovu disciplinu je bilo i suviše malo vremena. Igre u polju morale su se samo teorijski obraditi, jer kratkoča vremena nije do-zvoljavala i praktično izvođenje. Sav materijal za nastavu gađanja dobijen je od vojske. Tečajci su morali savla-dati ceo zakon o obaveznom telesnom vaspitanju, a isto tako da se sasvim upoznaju i sa uredbom o izvršenju istoga i isa svima pravilnicima u vezi s ovim zakonom. Plivanje su tečajci od-mah praktično učili. U tu svrhu zakupljen je bio bazen kupatila Krsmanovič, gde je nedeljno održavano po dva časa iz plivanja. Ipak i za ovu granu športa bilo je malo vremena da se sa tečajcima obrade detaljnije vežbe i sti-lovi plivanja. Nastava iz higijene svo-dila se u glavnom na higijenu obveznika, prvu pomoč, bojne otrove i naj-poznatije bolesti. Celokupna nastava bila je u predavanjima, a pošto nije bilo udžbenika tečajci su morali praviti be-leške. Priručnik još nije bio gotov.
Nastavnici su bili tehnički referenti Ministarstva, a za specijalne predmete posebna stručna lica. Načelnik Ministarstva g. Aračič tumačio je uredbu i zakon o obaveznom telesnom vaspitanju, higijenu i vojne predmete predavali su oficiri, sanitetski potpukovnik g. dr. Bogoljub Pilič, kapetan g. Živan Kne-ževič i poručnici g. Berislav Vučićević i g. Živojin Jovanovič, poznavanje čoveka brat Branko Polič, laku atletik*u i praktično vodenje časova gg. Janko Kavčič, Miroslav Milin i Mirko šuštić, a metodiku i plivanje g. Drago Ulaga.
Tečaj je posetio' i ministar za fizičko vaspitanje g. dr. Josip Rogič, u pratnji šefa kabineta g. Baričeviča. Tečaj su posetili prilikom svoga boravka u Beogradu i turski novinari, koji su se živo interesovali za organizaciju tečaja kao i za njegov rad.
Na kraju tečaja obavljeni su ispiti. Ispitnu komisiju su sačinjavali načelnik g. Aračič, pukovnik g. Masalovič, pn> fesor g. Vilim Mesner i nastavnici po-jedinih predmeta. Na ovim ispitima kon-statovalo se, da su tečajci, iako je vreme bilo i suviše kratko, savladali sa uspehom obradeni materijal. Ispitima je prisustvovao i ministar g. dr. Rogič, koji je došao u pratnji starešine Sokol-skog društva Beograd Matica brata d-ra M. Glavniiča.
Svi oni tečajci koji su sa uspehom položili ispit dobiče od Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda naročitu di-plomu da su sposobni za vodenje te-čajeva obveznika fizičkog vaspitanja. Na ovaj način povečao se kadar stručnih nastavnika koji če se svakog meseca po-večavati sve više.
Več početkom ovoga meseca počeo je i drugi tečaj; slušaoci ovoga tečaja su iz svih banovinskih sedišta. — B.R.R.
Takmičenja ČOS i Savesa SKJ
u klasičnem peteroboju
Izmedii 5 i '10 septembra o. g. odr-žače se, verovatno u Bratislavi, takmičenja izthedu COSj i Saveza SKJ u kla-sičnoin peteroboju, naime: u skoku u daljinu, bacanju diska, trčanju na 200 m, bacanju koplja| i trčanju na 1500 m.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije učestvoVače na ovim takmičenjima sa 6 takmičara i 2 zamenika.
Povlastice u vožnji za slet Sokolske župe Beograd
Sokolska župa Beograd izveštava sve bratske župe, društva i čele, da je u vezi svog pretstoječeg sleta u Beogradu, koji če se održati na pravoslavne Du-
hove, 20 i 21 juna o.g., dobila od Generalne direkcije državnih železnica akt pod brojem 41576 od 12-V-1937 god. sledeče sadržine:
„Gospodin Ministar saobračaja odo-brio je povlasticu od 75°,o normalne vozne cene kako našim članovima Sokola, tako| i bugarskim Junacima, koji učestvuju na sletu Sokolske župe Beo-grad.
Sokoli iz naše zemlje če na osnovu sokolske legitimacije ili objave izdate od svojih župa kupiti u odlasku voznu kartu u polovinu normalne vozne cene i legitimaciju br. K-14. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu priredivačkog odbora o u-čestvovanju.
Bugarski Junači če na osnovu legitimacije ili objave svojih župa da pu-tuju na slet u Beograd, odnosno putne isprave (pasoša), kupiti u odlasku voznu kartu sa popustom od 75 o/o normalne vozne cene od Caribroda drž. gr. do Beograda. Na povratku če bugarski Junači na osnovu potvrde priredivačkog odbora o učestvovanju na sletu kupiti voznu kartu sa popustom od 750/0 normalne vozne cene od Beograda do Caribroda drž. gr.
Povlastica važi za odlazak od 18 do 20 juna zaključno, a za povratak od 21 do 23 juna 1937 god. zaključno”.
Za nesokole koji dolaze na slet važi povlastica od 500/0 popusta od normalne vozne cene, kako je to odobreno ranijim rešenjem, pod brojem 22889/37, Generalne direkcije državnih željeznica.
Sokolska župa Beograd vršiče potvrde učestvovanja samo onima koji budu imali sletski značc i zato je potrebno da se sve jedinice koje žele da učestvuju na ovome sletu prethodno obrate na prire-divačku župu.
Slei krčkog okružja u Krku
Dne 30 maja ove godine biče dan kada če se ponovno u našem Krku manifestirati snaga sokolske svesti. Sokolstvo če pokazati da je jako, da shva-ča dužnosti koje mu nameču sokolska ideologija i savremene prilike.
U svome 16-godišnjem radu zabeležilo je Sokolsko društvo Krk nekoliko lepih uspeha. Več god. 1922, dakle go-dinu dana posle osnutka ovoga društva, prireden je veoma uspeli župski slet u Krku. Godine 1931, prigodom 10-godišnjice oslobodenja našega otoka — zapljusnuli su ponovno na naš suri i tvrdi kamen sveži valovi sokolske snage, ljubavi i bratstva. Te je godine iz tog prkosnog i tvrdog „bo-dulskog” kamena zalepršao sokolski barjak, kome je kumovao i razvio ga prvi zamenik starešine Saveza SKJ brat E. Gangl.
Nove prilike u Sokolstvu prouzro-čile sU i novo gibanje. Ako se opčenito u sokolskim redovima izvršila zdrava selekcija, onda je to napredak.
Teška iskušenja, nezdrave političke prilike, izuzetni položaj naš na toliko spominjanoj „izloženoj tačci”, u stal-nom sukobu s neprijateljima Sokolstva, ta iskušenja ojačala su naš sokolski duh. Manje nas imade, ali smo se čvršče povezali, jedinstveni smo, jer je prva bura odnela samo plevu. Saču-vali smo sokolski idealizam, ostali smo da beskompromisno. i dalje krčimo put do pobede.
Največu pažnju obratili smo omladi-ni, koja če se kroz vežbaonicu odgojiti u zdravom duhu i popuniti sokolske redove, dižuči visoko barjak slobode, pravde i jednakosti.
Dne 30 o. m. održače se u našem mestu okružni slet. Opet če se sastati bratska sokolska srca, opet če sivi Sokoli prekrilili naš krš. Na tom sletu polagačemo ispit našega rada, ispolji-čemo svoju sokolsku snagu i koristeči se iskustvom pohrlili novim zadacima koje nam nameče stvarnost.
Povedimo 30 maja mirno, složno i veselo bratsko, sokolsko, jugoslovensko kolo!
Program: dne 29 o. m.: akademija u 8:30 sati; dne 30: u 5 sati — budnica; od 10—10:30 sati doček gosti-ju; u 11 sati povorka; iza povorke pokusne vežbe na sletištu; u 16 sati javna vežba. Navečer ples. r— Zdravo!
Lepa proslava l0~godišnjice Sokolskog društva Beli Manasfir
Povodom proslave 10-godišnjice be-lomanastirskog sokolskog društva odr-žana je 15 i 16 o. m. u Belom Mana-stiru meduokružna akademija i javna vežba belomanastirskog i osječkog o-kružja, te okružno takmičenje dece iz belomanastirskog okružja. Takmičilo je 30 vrsta muške i ženske dece. U igrama „Izbijanje” kod muške dece odnela su pobedu deca iz Belog Manastira, a u igri „Pobednice” kod ženske dece, deca iz Popovca.
U subotu navečer održana je u domu medu okružna akademija, na kojoj je prikazano 13 telovežbenih tačaka. Tri tačke je dalo Sok. društvo Osijek-Ma-tica, dve Sok. društvo Osijek donji grad, jednu Sok. četa Lug i tri Sok. društvo Beli Manastir. Sve tačke bile su vrlo lepe i dobro izvedene, te su oduševile publiku, koja je prisustvovala u velikom broju.
Idučeg dana, u nedelju, održani su pre podne na vežbalištu pokusi za po-podnevni javni nastup. U 11 sati kre-nula je od Sokolskog doma sokolska povorka, u kojoj je učestvovalo preko 500 Sokola i Sokolica. U 11.30 sati održana je u domu svečana sednica. Brat Jankovič, starešina društva, po-zdravio je prisutne, a potom je društveni tajnik, brat Horvat, govorio o histo-rijatu društva od osnutka do danas. Pročitani su pozdravni brzojavi, koje su društvu uputili brača Toma Andel-kovič iz Beograda i Sveto Krajnovič iz Maribora, bivše sterešine ovog društva. Zatim su održali vrlo lepe govore brat Milan Bunovič, bivši društveni starešina, koji sada boravi u Osijeku, i brat dr. Ivo Jelavič, starešina osječke župe ,koji je ujedno zastupao i bratski Savez. Potom je uz pevanje sokolske himne „Hej Sloveni” sednica zaključena.
Po podne u 16 sati započela je javna vežba. Najpre su na vežbalište nastu-pile sve kategorije vežbača, te je uz sviranje himne izveden pozdrav držav-noj zastavi, koja je podignuta na visoku motku. Zatim je izveden program javne vežbe i to: proste vežbe muške dece (168) od Miloša Roksandiča, proste vežbe ženske dece (144) od istog au-tora, vežbe dugom motkom od Erbe-na, koje je izveo muški naraštaj (18) iz Belog Manastira, utakmica u igri „Izbijanje” između muške dece društva O-sijek-Matiua i društva Beli Manastir, u kojoj je pobedila belomanastirska vrsta, proste vežbe muškdg i ženskog narašta-ja (114) od dr. Borivoja i Slavke Vučkoviča, vežbe na spravama, proste vežbe članova sokolskih četa (18) od Franje Žica, proste vežbe članica (24) od Angeline Gopurenko, proste vežbe članova (78) od Feodora Gopurenka i „Naprej” od Murnika, koji su izveli članovi (16) društva Osijek-Matica.
Ceo program izveden je dobro, na potpuno zadovoljstvo mnogobrojne publike.
Naši pokojnici
f Brat Živojin Starčević
Na dan 30 pr. m. preminuo je u bolnici na Dedinju u Beogradu naš mladi i vredni prednjak brat Živojin Starčevič.
Brat Živojin Sterčevič se rodio 11 oktobra 1904 godine u Batajnici. Stu-pio je kao naraštajac u redove Sokolskog društva Zemun, docnije je prešao u članove, a kao vredan i agilan član primljen je u prednjački zbor. Godine 1927 bio je prvi medu osnivačima Sokolskog društva u Batajnici i njegov prvi načelnik, u kome je svojstvu ostao sve do kraja svoga života. Prilikom po-dele župe na okružja ulazi u okružno načelništvo i tehnički odbor župe, gde isto tako ostaje sve do poslednjega daha. Vredan, istrajan i čvrst učestvu-je uvek medu prvima i kao voda svoga društva na svim okružnim, župskim, pokrajinskim i svesokolskim sletovima. Kao takmičar zauziinao je često dobra mesta.
Koliko je bio cenjen i omiljen medu svima Sokoliina, prijateljima i drugo-vima, dokaz je brojno učestvovanje 11a njegovoiTi pogrebu i dirljivi oproštaji.
Njegovi Sokoli su ga nosili na rukama od Sokolskog doma sve do groblja. Pored tužne rodbine, velikog broja me-štana, željezničkog činovništva i svih sokolskih pripadnika iz Batajnice, u-čestvovali su u pogrebu i Sokoli iz Starih Banovaca, Zemuna i nekoliko Sokolskih četa Stare Pazove i Zemuna.
U oči proslave desetogodišnjice od svoga osnivanja, Sokolsko društvo Ba-tajnica je teško pogodeno gubitkom svoga načelnika i jedinog spremnog tehničara.
'Brat Žika je sahranjen o trošku društva.
Dragom bratu neka je miran pokoj i večan pomen medu Sokolima!!
Brat Milojko
t Brat kap. Andro Benic
Preminuo je brat Andro kap. Benic, sin pitomog i romantičnog Cavtata, jedan od one stare garde nacionalnih ljudi i čeličnog značaja i neumorni i poštovani narodni radnik, koji če ostati živ primer budučim pokolenjima kako treba raditi za svoj narod.
Kap. Andro Benic koji je započeo svoju pomorsku karijeru kao kadet na starim dubrovačkim jedrenjacima, a na-stavio kao komandant na dubrovačkim parobrodima po odlasku u Afriku, radi svoje vršne spreme, dobije položaj pilota kod društva Sueskog kanala. Kada je buknuo svetski rat, brat Benic odriče se austro-ugarskog podanstva, te kao dobrovoljac odlazi u Solun 1 stavlja se na raspoloženje srpskoj komandi. Poznavajuči njegovu nesebičnu ljubav, retku revnost i uzornu ustraj-nost poverena mu je komanda jednog i jedinog srpskog ratnog broda — torpi-ljera „Srbija”. Po svršetku rata ponovo se vrača na svoju dužnost pilota Sueskog kanala, gde ostaje do 1931 god. kad je penzionisan.
Ostatak života proveo je u svom dra-gom Dubrovniku dok ga nije pokosila neumitna smrt 4 o. m.
Pokojnom bratu Andri Beniču neka je večna slava!
Sokolska radio-predavanja
radio«stanica Beograd~Zagreb~Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 27 V predaje brat dr. Ivan Vasic (Novo Mesto) o temi: „Pogled v proteklost ob proslavi zlatega jubileja” (iz Ljubljane, večernje);
dne 6 VI predaje brat Sava Đukić (Kragujevac) o temi: „Peti župski slet i prvi župski prosvetni slet Sokolske župe Kragujevac” (popodnevno);
dne 10 VI predaje brat Milojko Jef-timijades (Beograd) o temi: „Sokolski slet župe Beograd” (večernje);
dne 20 VI predaje brat čemerikič Milan (Skoplje) o temi: „Saobračajne veze Južne Srbije” (popodnevno);
dne 24 VI predaje brat Mirko Jovanovič (Skoplje) o temi: „Sokolstvo Južne Srbije” (večernje);
dne 4 VII predaje brat dr. Aleksa Jelačič o temi; „Socijalno ispitivanje Južne Srbije” (popodnevno);
dne 8 VII predaje brat Petar Mitro-pan o temi: „Istorija štampe u Južnoj Srbiji” (večernje);
dne 18 VII predaje brat Slobodan Jovanovič (Skoplje) o temi: „,Istorija po-zorišta u Južnoj Srbiji” (popodnevno);
dne 22 VII predaje brat Aleksa Jovanovič (Skoplje) o temi:	„četnički
pokret u Južnoj Srbiji i njegov značaj za naše oslobođenje” (večernje);
dne 29 VII predaje brat dr. Dorde Mono Zisi o temi: ,„Srednjevekovni u-metnički spomenici Južne Srbije” (večernje);
dne 1 VIII predaje brat dr. France Mesensel (Skoplje) o temi „Okolina Skoplja” (popodnevno);
dne 12 VII predaje brat dr. Miodrag Grbič (Beograd) o temi: „Iskopine Južne Srbije” (večernje).
Večernja sokolska radio-predavanja održavaju se od 19.30 do 19.50, a popo-dnevna od 16.45 do 17 časova.
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6* Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa